Šta znači najava „sistemskih mera za borbu protiv kriminala i korupcije“
Na konferenciji za štampu predsednika Republike, čije reči su, stojeći iza njega i sa strane, nemo potvrđivali premijerka i ministar unutrašnjih poslova, najavljene su „sistemske, sveobuhvatne mere protiv kriminala i korupcije“. Međutim, na konferenciji u stvari nije bilo reči o merama za borbu protiv krivičnih dela korupcije, već o promeni visine zaprećenih kazni za ubistva, silovanja, teške krađe i nezakonitu proizvodnju narkotika, za povratnike kao i o uvođenju mogućnosti da se izrekne kazna doživotnog zatvora. Ova konferencija je inače održana nakon okončane sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, što bi u ovom slučaju moglo da bude objašnjenje zašto je na temu borbe protiv kriminala govorio nenadležni državni funkcioner.
Predsednik je čitao statističke podatke o osudama za teška krivična dela, prikazujući da su kod velikog broja njih kazne ublažene ispod zakonskog minimuma, što bi trebalo da bude jedan od razloga za najavljene izmene zakona. Da bi priča bila potpuna bilo bi smisleno predstaviti makar neko istraživanje koje empirijski dokazuje da se broj izvršenih ubistava, silovanja, teških krađa i teških krivičnih dela u vezi sa drogom značajno smanjuje kada se poveća prosečna dužina zatvorskih kazni. Kada je pak reč o najavi uvođenja doživotne robije za krivična dela gde se i sada dosuđuju dugogodišnje zatvorske kazne, to očigledno nema mnogo veze sa prevencijom kriminala, već sa uveravanjem građana da nepopravljivi prestupnik neće biti u prilici da ponovi zločin.
Vučić je najavio promene zakona, ali je ostalo nedorečeno u čemu je tačno problem koji treba da se reši. Naime, ako se smatra da sudije pogrešno primenjuju pravila o ublažavanju kazne ispod zakonskog minimuma, to može biti posledica prilagođavanja sudskoj praksi koja preširoko tumači razloge za ublažavanje ili pak korupcije u pojedinačnim slučajevima. Međutim, iako je opšta poruka poslata sa ove konferencije bila da sudije masovno greše u primeni zakona i da to čine u korist kriminalaca, Vučić je izneo i jednu očigledno protivrečnu tezu – da njih 99% dobro radi svoj posao.
Manje pažnje je dobila znatno krupnija novina i potencijalno korisnija novina najavljena na ovoj konferenciji za štampu – ograničenje roka za krivična suđenja na godinu dana. U tom kontekstu je pomenut i postupak zbog korupcije na kragujevačkom Pravnom fakultetu koji je ušao u drugu deceniju uz velike šanse da zastari. Ostalo je potpuno nejasno šta bi bila posledica ukoliko se rok probije – da li bi kriminalci bili automatski oslobođeni posle 12 meseci, da li bi postupajući sudija bio kažnjena ili bi nakon tog vremena prestala mogućnost izvođenja dokaza i rasprave (kao što u Skupštini posle isteka deset sati ne može više da se vodi rasprava po amandmanima, ma koliko ih bilo, već se mora odlučivati). Šta god da je u pitanju, teško je zamisliti rešenje koje bi bilo u skladu sa ostatkom pravnog sistema.
Na kraju, ali najvažnije: ovo je još jedan slučaj da građani dobijaju najavu sprovođenja nekih mera državne politike, ali bez ikakve mogućnosti da provere da li su te najave istinite i bez mogućnosti da neko stručan, kome građani veruju, proceni da li će mere ostvariti ciljeve koje obećava politički vrh. Naime, Vučić je (ovaj put nepoznato da li kao predsednik države, čelnik Saveta za nacionalnu bezbednost ili kao šef partije koja ima većinu narodnih poslanika) u vezi sa tim rekao:
„Dugo nam je trebalo da deo ovih mera pripremimo. Imaćete ih u potpunosti na uvid javnosti za dvadesetak dana, a u Narodnu skupštinu ćemo, videćemo da li ćemo da idemo kao većina narodnih poslanika ili kao Vlada, ja bih voleo kao Vlada, naravno mislim da je Ana tu, žena koja će da predloži ministrima i da donese odluku po tom pitanju, mi idemo sa ovakvim merama i biće to teška borba, jer sad će stručnjaci da krenu po raznim ambasadama i da pričaju o ljudskim pravima, kriminalci će da se ujedine ...“
Ako će mere biti pripremljene „za dvadesetak dana“, bilo bi bolje da sa promocijom sačekalo dok ne budu objavljeni nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku. Ostalo je upadljivo nejasno ko je mere do sada pripremao i ko će ih pripremati u narednih 20 dana pripremati. Naime, iz Vučićeve izjave je jasno da se predlog izmena ova dva zakona priprema van resornog Ministarstva pravde jer se pitanje predlagača posmatra isključivo kao tehničko – može da ih predloži Vlada, a ako neće, tu je većina narodnih poslanika koja će i da predloži i da usvoji zakone.
Ko god da bude predlagač, najavljeno je da će javnosti ove promene biti „date na uvid“. S druge strane, ono što nalaže Zakon o državnoj upravi jeste da o važnim izmenama zakona resorno ministartvo otvori javnu raspravu. Takva javna rasprava bi trebalo da ima za cilj da se nacrti zakona unapede, a ne da se zadovolji forma.
