Policijska statistika borbe protiv korupcije
U seriji poteza državnih organa Srbije koji se ponajpre mogu razumeti kao želja da se pokaže da stvari stoje nešto bolje nego što to pokazuje godišnji izveštaj Evropske komisije, ministar unutrašnjih poslova saopštio je neke rezultate Uprave kriminalističke policije u borbi protiv korupcije.
Ministar je tom prilikom rekao da je „u Srbiji borba protiv korupcije jedan od glavnih prioriteta“, iako se to ne može zaključiti na osnovu ekspozea premijerke iz 2017, koji predstavlja i zvaničan program Vlade Srbije.
Ministar je saopštio da je „od 2017. do juna ove godine procesuirano više od 500 krivičnih dela primanja i davanja mita, 56 dela trgovina uticajem, 100 zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama i 239 krivičnih dela pranja novca.“ Takođe je rekao da je policija oduzela 42 stana, 11 kuća, stambenu zgradu, hotel, pet poslovnih prostora, 2,2 hektara zemljišta, garažu, 32 putnička motorna vozila, jedno plovilo i oko milion evra u gotovini“.
On je istakao značajan rast broja otkrivenih krivičnih dela pranja novca, kao i kod ostalih krivičnih dela. Međutim, ove poraste nije ilustrovao preciznim podacima za poređenje sa ranijim godinama. Takođe, ostalo je nedorečeno šta tačno znači pojam „procesuirano“, to jest, da li se on odnosi na krivične prijave koje je podnela policija ili i na druge slučajeve koje je policija ispitivala po nalogu javnog tužioca. Još je manje jasno da li se podaci o oduzetoj imovini odnose na koruptivna ili na sva krivična dela, uključujući i one koji sa korupcijom nemaju veze (na primer, trgovina narkoticima).
U nedostatku adekvatnih poređenja sa ranijim učinkom u Srbiji, ova konferencija je bila zanimljiva zbog toga što je predstavljeno poređenje sa učinkom policija drugih zemalja, na osnovu broja otkrivenih krivičnih dela na 100.000 stanovnika u Srbiji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji i Francuskoj. Prema tim podacima, uspešniji su bili policajci u Mađarskoj, sličan je učinak u Rumuniji, a znatno lošiji u Bugarskoj, Sloveniji i Francuskoj. Predmet posmatranja bile su zloupotreba službenog položaja, primanje i davanje mita, kao i pranje novca. U Srbiji je prema ovoj statistici otkriveno više zloupotreba službenog položaja nego u Mađarskoj, Sloveniji, Bugarskoj i Francuskoj zajedno, dok je Rumunija ispred nas“.
Iako ovi podaci zvuče odlično, treba ih uzeti sa određenom rezervom zbog mogućnosti da se opisi krivičnih dela u zemljama razlikuju ili da se, na primer, u drugim državama, zloupotreba službenog položaja, kao opšte koruptivno krivično delo, goni ređe zbog postojanja posebnih krivičnih dela. Takođe, za sagledavanje učinka nije bez značaja ni kvalitativno poređenje procesuiranih slučajeva po njihovoj vrednosti i funkcijama onih koji su gonjeni zbog korupcije.
Ostaje, međutim, problem uporedivosti statistika koje saopštavaju državni organi Republike Srbije. Naime, nedavno je Ministarstvo pravde saopštavalo rezultate u borbi protiv korupcije bez preciziranja krivičnih dela koja su obuhvaćena, ali za potpuno drugi period – od marta 2018. do marta 2019. S druge strane, tužilaštva i sudovi izlaze sa svojim statistikama na godišnjem nivou, a na taj način podatke objavljuje i Evropska komisija. Da bi saopštavanje podataka moglo da posluži kao merilo uspeha i deo sistema odgovornosti prema građanima, a ne kao sredstvo političke promocije jednog ili drugog ministarstva, potrebno je da se vrši u jednakim vremenskim intervalima, redovno i po istoj metodologiji.
