Izgradnja metroa: tajni memorandumi, zagonetni izveštaj i izvesno kršenje procedure javnih nabavki
Iz celokupne dosadašnje priče o izgradnji beogradskog metroa može se zaključiti da će u posao biti uključene firme iz Kine i Francuske, da još uvek nije poznat izvor finansiranja i da neće biti primenjene odredbe Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno-privatnom partnerstvu koje predviđaju obavezno nadmetanje za dobijanje posla. Sve što je do sada objavljeno, pored toga što deluje zbunjujuće građanima koji su navikli da oni koji vladaju u njihovo ime direktno dogovaraju najveće infrastrukturne radove sa jednim unapred određenim partnerom iz inostranstva, ukazuje na pomešane uloge. Umesto da Srbija i Beograd, kao naručioci posla znaju unapred šta im je potrebno, pa traže izvođača koji će to sprovesti u delo, čini se da se ovde vrše dogovori čak i oko predmeta radova. Prethodno su već izmenjeni planovi za trase metroa tako da se prilagode potrebama investitora jednog aktuelnog i nekoliko budućih projekata, umesto da se prvo pronađe rešenje za komunikacijske probleme postojećih gradskih naselja.
Dvoje članova Vlade Srbije i zamenik gradonačelnika Beograda su tokom posete predsednika Francuske i članova delegacije imali sastanak sa delegacijama francuskih kompanija ”Ežis” i “Alstom” o realizaciji projekta “Beogradski metro”. Tom prilikom je potpredsednica Vlade najavila da će francuske i kineske kompanije na ovom projektu doneti nove tehnologije. To znači da je već doneta odluka o njihovom angažovanju, iako nikakva procedura nije sprovedena. Istovremeno, ona je izjavila da je „najvažnije da utvrdimo adekvatnu strukturu finansiranja projekta“, iz čega se može zaključiti da novac još nije obezbeđen. „Na sastanku je, između ostalog, konstatovano da je za uspešnu realizaciju projekta važno da se pronađe model koji će omogućiti da svaki od učesnika, u skladu sa znanjem i tehnologijom kojom raspolaže, da najveći doprinos, a o čemu će se razgovarati u narednom periodu.“ Izveštaj sa sajta Vlade ukazuje da je „bilo reči o sledećim koracima i o načinu na koji će se sprovoditi projekat, pri čemu je istaknuto da je važno da se proces ubrza, da bi gradnja počela krajem sledeće godine.“ Srpska javnost nije obaveštena o tome koji bi to koraci mogli biti u pitanju.
Čitaocima ostaje da odgonetaju šta je sadržaj studija na kojima radi kompanija „Ežis“. Naime, izveštaj kaže da je ta francuska firma „nedavno završila prethodnu studiju opravdanosti, a trenutno se radi na studiji opravdanosti.“
Na kraju izveštaja sa sednice našla se još jedna zagonetna rečenica: „Sagovornici su zaključili da obe strane žele da beogradski metro bude uspešan projekat, ali i da će se nastaviti razgovori sa kineskom kompanijom „Power China“, sa kojom je potpisan Memorandum o saradnji, u vezi sa realizacijom projekta „Beogradski metro““. Tako je ostalo nejasno ko će voditi razgovore sa kineskom kompanijom oko izgradnje metroa, zašto je bilo potrebno nagasiti da obe strane žele da „beogradski metro“ bude uspešan projekat, da li se pod „uspešan“ mislilo na to da uspešni budu dogovori srpske i francuske strane ili sama izgradnja itd
Odgovori na makar deo ovih pitanja bi mogli da se nađu razmatranjem obaveza koje je Srbija već preuzela prema partnerima iz Kine. Međutim, sporazum o beogradskom metrou je Ministarstvo građevinarstva odbilo da dostavi Transparentnosti, pozivajući se na to da je ugovorena tajnost i da ne postoji saglasnost kineske stane za obelodanjivanje.
