Građani ne znaju da imaju pravo na informacije, a institucije im još i odmažu u tome

Iako je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja donet upravo zbog građana, kako bi oni i na taj način kontrolisali vlast – u praksi to nije slučaj. Iako zakon postoji od 2004. godine utisak je da su građani i dalje nedovoljno informisani o njemu, piše portal VOICE.

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić kaže kako je u praksi lako doći do informacija na koji način građani mogu da koriste pravo na pristup informacijama, ali da postoji mnogo problema kod ostvarivanja tih prava. Jedan od njih jeste i pozivanje na tajnost podataka.

“To je jedan od legitimnih načina da se pravo na pristup informacijama ograniči. Međutim, problem je u tome što organi vlasti ne postupaju u skladu sa zakonom kada uskraćuju te podatke, jer ne vrše odmeravanje u kojoj meri se pravo mora ograničiti u demokratskom društvu, već uskraćuju ceo traženi dokument. Drugi problem jeste to što kod određivanja tajnosti informacija ne postoji efikasan nadzor. U praksi je takođe problem to što uzbunjivači ne uživaju zaštitu ako izađu u javnost sa podacima iz tajnih dokumenata, čak i kada je ta tajnost označena suprotno javnom interesu. Pomoglo bi ukoliko bi se Zakon o tajnosti podataka precizirao, naročito u vezi sa nadzorom i ukoliko bi neopravdano proglašena tajnost bila kažnjavana”, navodi Nenadić.

Prema njegovim rečima, to je jedan od načina da se građani obeshrabre da uopšte koriste svoje zakonsko pravo.

“Pogotovo kada se uzme u obzir da postupak zaštite prava traje veoma dugo i da neki organi vlasti ne daju informacije čak ni kada im to naloži Poverenik. Vlada ne obezbeđuje izvršenje tih rešenja, a ni sama ne dostavlja podatke po većini zahteva koji su njoj upućeni”, zaključuje Nenadić.