Ignorisanje „pravnog savetnika“

Iako, po svemu sudeći, protiv ministra Stefanovića nije ni podneta prijava zbog sukoba interesa, Agencija za borbu protiv korupcije je očigledno odgovorila na novembarsku molbu predsednika države i partije iznetu pred novinarima, pa je o svom ispitivanju dala i saopštenje, što inače ne čini ni u mnogim situacijama kada utvrdi kršenje zakona.

Saopštenje, izdato na međunarodni dan borbe protiv korupcije, „o ispitivanju uslova za pokretanje postupka" u slučaju „Stefanović(i)/GIM“ u delu javnosti je ocenjeno kao „samoubistvo“ ovog državnog organa, a drugde kao potvrda da Stefanović (sin) nije bio u sukobu interesa. Naizgled, time je stavljena tačka na ovo pitanje.

Međutim, to što Agencija „nije pronašla“ osnov za pokretanje postupka, znači da postupka nije ni bilo pa samim tim nema ni „presuđene stvari“. Sve i da postupak jeste vođen, ne bi bilo pravne prepreke da se obnovi na osnovu činjenica koje prvobitno nisu bile razmatrane. Jedna od njih je i javno dostupna a nedemantovana informacija prema kojoj je Stefanović stariji u aplikaciji za vizu bio označen kao „pravni savetnik GIM“.

Treba još više naglasiti da je utvrđivanje eventualnog sukoba interesa Stefanovića mlađeg jedna od najmanje bitnih aktivnosti koje je trebalo da preduzmu državni organi povodom objavljivanja informacija o poslovanju Krušika sa firmom GIM. Podaci koje je obelodanio uzbunjivač Obradović pre svega dovode u pitanje opravdanost poslovnih odluka preduzeća u državnom vlasništvu, a u korist pojedinih trgovaca oružjem. Za ispitivanje eventualne štetnosti takvih poslovnih odluka Agencija uopšte nije nadležna, već to mogu biti javni tužilac, Državna revizorska institucija i Ministarstvo odbrane. Drugim rečima, prvenstveni javni interes jeste da se utvrdi da li su rukovodstvo Krušika i državni organi donosili odluke koje su naštetile javnim sredstvima, bez obzira na to da li se usled toga okoristila firma povezana sa ministrom ili neko preduzeće za koje ne postoje takve sumnje.

Agencija je postupak protiv ministra Stefanovića mogla da vodi jedino u vezi sa donošenjem neke konkretne odluke iz nadležnosti MUP-a ili Vlade. Kada se tokom vršenja funkcije ministar nađe u situaciji gde postoji „sukob interesa ili sumnja u postojanje sukoba interesa“, on po zakonu pismeno obaveštava neposredno pretpostavljenog (predsednicu Vlade?) i Agenciju. Zatim Agencija predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa. Pojedinačni akt donet u sukobu interesa je ništav, osim ako je slučaj prijavljen, a nije bilo moguće da se odredi drugo lice koje bi donelo akt.

Da je Agencija otvorila postupak, ona bi utvrđivala da li je ministar prijavio da treba da rešava o pitanju u kojem njegov otac ima privatni interes (npr. davanje saglasnosti za GIM ili prodaja zaplenjenog oružja toj firmi) i zatražio savet kako to da reši, ili se unapred izuzeo iz odlučivanja o toj stvari. Međutim, Agencija postupak nije otvarala, jer nije pronašla da postoji povezanost između GIM-a i Stefanovića starijeg (vlasništvo, zastupanje, radni odnos). Pošto u saopštenju Agencije nema reči o razmatranju drugih oblika povezanosti (npr. učešće u pregovorima), može se zaključiti da to nije ni proveravano.

Nije bilo pravne zakonske prepreke da Agencija ispituje i ove veze, niti razloga da ih smatra nebitnim. Za razliku, na primer, od Zakona o javnim nabavkama, koji izlistava sve zabranjene oblike povezanosti naručioca i ponuđača, i vezuje ih za vlasništvo, funkciju ili radni odnos, ovde toga nema. „Privatni interes je bilo kakva pogodnost za ... povezano lice“, a „povezano lice“ može biti ne samo bliski srodnik već i preduzeće „koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezano sa funkcionerom“.

Iako je ignorisanjem bitnih podataka Agencija stvorila utisak da želi da „amnestira" ministra pre vođenja postupka, zanimljivo je da je odluka ovog tela veoma lako mogla da bude povoljna po Stefanovića i da je postupak formalno sproveden do kraja – npr. ukoliko bi se ispostavilo da je odluke MUP-a u vezi sa GIM-om potpisivao neko od državnih sekretara a ne on lično. Iz toga se možda najbolje može videti koliko je isticanje „sukoba interesa“ u prvi plan priče o Krušiku u stvari bilo skretanje sa glavnog toka kojim bi ona trebalo da se odvija.

Nemanja Nenadić za NIN