Državni novac osumnjičenom za korupciju

KRIK je pisao o slučaju u kojem je Vladin Fond za inovacione delatnosti podržao i aktivnosti jedne firme čiji je vlasnik u drugom slučaju osumnjičen za korupciju.

Iz uslova konkursa se ne vidi da su Vlada i Fond postavili bilo kakve uslove u pogledu kvalifikacija preduzeća koja traže podršku za svoje inovacije, izuzev da je reč o mikro, malim i srednjim preduzećima koja su registrovana u Srbiji. Samim tim, ne samo da Fond ne bi imao osnova da odbije prijavu firme zbog toga što je vlasnik osumnjičen za korupciju, nego takva prijava ne bi mogla biti odbijeni ni da je u međuvremenu osuđen za to krivično delo.

 S jedne strane, može se rezonovati da pogotovo u vreme ovakve krize, država treba da prioritetno traži načine da zaštiti zdravlje stanovništva, pa čak i po cenu da deo novca završi kod nekog ko je osumnjičen za kriminalne aktivnosti. S druge strane, svaka situacija u kojoj osobe osumnjičene za zloupotrebe javnih resursa, nešto dobijaju od države, deluje frustrirajuće, pogotovo za one koji su otkrili tu korupciju. Zato je jedino, koliko – toliko dobro rešenje da procesi u kojima će se utvrditi krivica budu pokrenuti što pre i da se što brže dođe do pravednog rešenja I kazne za krivce.

 Kada je reč o uslovima ovog konkursa, bez obzira na potrebu da se što pre sprovede, ipak je neuobičajeno da nisu postavljeni neki uslovi u pogledu kažnjivosti, jer se oni obično postavljaju pred one koji posluju sa državom. Na primer, kada državni organi naručuju neke usluge kroz javne nabavke, ni dobavljač kao pravno lice, niti zakonski zastupnici firme, ne smeju biti osuđeni za pojedina krivična dela (protiv privrede, korupitvna). Međutim, ni tada se zabrana poslovanja ne prostire na slučajeve kada još uvek stvar nije presuđena, već je postupak I dalje u toku.