Informacija je moć

Izuzetno je važno da Skupština Srbije bude otvorena za građane, rekao je poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović na okruglom stolu „Informacija je moć - jačanje uloge parlamenta u unapređenju transparentnosti rada organa vlasti", organizovanom povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna.

Ono što nije u tom smeru, kako navodi Marinović, je to što Skupština Srbije spada u sedam najvećih organa vlasti na čije postupanje ili nepostupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja ne postoji žalba Povereniku, već samo tužba Upravnom sudu. 

 „Bilo bi bolje da postoji žalba Povereniku, ako ništa, zbog toga što bi Poverenik brže rešavao nego Upravni sud, ali dobro, možda će se razmisliti o promeni toga i u budućem radu Skupštine“, rekao je Marinović.

Predstavnica Transparentnosti Srbije, Bojana Medenica, rekla je da je glavni problem  nerazmatranje ili jako kasno razmatranje izveštaja o radu nezavisnih tela uključujući, kako je navela, i Poverenika za informacije. 

„Propušta se ključna uloga koju Narodna skupština ovde ima i izvor informacija tome gde su problemi u oblastima na koje se ovi izveštaji odnose drugi problem je u tome što Narodna skupština ne formuliše zaključke kojima bi obavezala prevashodno izvršnu vlast, Vladu ali i samu Narodnu skupštinu kako da se stvari u ovim oblastima iz kojih izveštaj i dolazi, kojima se bave unaprede“, rekla je Medenica.

Robert Sepi iz Transparentnosti Srbija smatra da se transparentnost ustanove ocenjuje na osnovu tri kriterijuma – brojnosti i kvaliteta informacija o radu Narodne skupštine, postojanja javnog informatora i postupanja po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. „Opšti utisak je da je u komparaciji sa ostalim ustanovama koje ona bira, Narodna skupština bila najbolja u objavljivanju informacija, ali postoji potreba za unapređenjem njenog rada. Na sajtu bi trebalo da se nađu i podaci zašto je neki poslanik podržao predlog, neki zakon povučen, zašto su glasali za ili protiv nekog predloga. Tako bi se videlo da li postoji uticaj na narodne poslanike prilikom donošenja odluke. Pretraživanje dokumenata bi trebalo učiniti praktičnijim, a informator i kontakte redovno ažurirati, što sada nije slučaj“, zaključio je Sepi.

Prema rezultatima Regionalnog indeksa otvorenosti koje je predstavila Kristina Kalajdžić iz organizacije Partneri Srbija, parlament je najtavoreniji u regionu. „Drugu godinu zaredom sa organizacijama iz regiona ocenjivali smo otvorenost i transparentnost zakonodavne vlasti. Analizirali smo našu republičku i pokrajinsku skupštinu, korišćenjem više od 110 kriterijuma“, rekla je Kalajdžić. „U odnosu na region naša izvršna i zakonodavna vlast su po ispunjenosti tih kriterijuma na poslednjem mestu.“

Gledano pojedinačno po skupštinama, naša republička skupština je na sredini, ima ispunjeno oko 50 parametara. Najbolje rangiran parlament Crne Gore ispunjava više od 85 odsto svih kriterijuma, Severne Makedonije oko 60, a najlošiji je rezultat pokrajinskog parlamenta Vojvodine sa oko 21 odsto ispunjenosti svih kriterijuma. Ona je naglasila da naročito zabrinjava što upravo Narodna skupština ne odgovara na zahteve Zakona o slobodnom pristupu informacijama, jer je to poruka i drugim organima da ne treba da poštuju zakon.