Propisi postoje ali se ne primenjuju
Participacija građana je na najnižem mogućem nivou u Srbiji, jer su građani konstatno odgurivani od tog osnovnog principa demokratije – a to je učešće građana u donošenju odluka, ukazala je Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija za emisiju Direktno.
“U lokalnim samoupravama oni uopšte ne učestvuju na javnim raspravama, kada pitamo zašto, broj jedan odgovor je: kao da će mene neko da sluša, šta će to da promeni… Ili se plaše od lokalnih moćnika, pa ne žele da prave probleme”, ističe Đorđević.
Vlastima odgovara da građanima transparentnost ne bude važna i da ne uključuju u procese, ukazuje Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju
“Postoje propisi i zakoni koji jasno definišu kako se građani uključuju u procese. Međutim, vlastima odgovara da građanima to ne bude bitno i da se ne uključuju”, navodi on.
Transparentnost Srbija od 2015. godine sprovodi Istraživanje lokalnog indeksa transparentnosti. Po rečima Zlate Đorđević, samo istraživanje je doprinelo poboljšanju transparentnosti u Srbiji.
“Lokalne samouprave su počele da se takmiče. Da nas zovu i da nas pitaju šta da uradimo kako bismo bili bolji. Imali smo takve primere da su dolazili da im držimo obuku kako da budu transparentniji – neverovatan je uspeh koji smo postigli u nekim opštinama”, kaže ona.
Ipak, postoje oblasti koje su u najvećem broju opština i dalje “zatajene”. Kao najgori primer, Đorđević navodi skupštine i veća.
“Svega 35 odsto svih opština i gradova u Srbiji redovno objavljuje dnevni red, spisak odbornika, kontakt sa odbornicima, zapisnike, odluke koje će se donositi”, kaže ona.
Iako su pojedine lokalne samouprave počele da se takmiče, najveći izazov predstavlja održivost nivoa transparentnosti.
“Ako vi jednom dostignete nivo transparentonsti – to nije garancija dobre prakse. Imali smo Bečej koji je bio prvi – a od prošle godine ni jedna odluka skupštine nije doneta transparentno. Oni su pali za desetak mesta ove godine, samo zato što nije postojala praksa da se sve odluke objavljuju”, upozorava ona.
Trenutno je situacija takva da u gradovima i opštinama transparentnost zavisi od individualnog napora pojedinačnih zainteresovanih službenika, navodi Đorđević.
“Ako taj naročito zainteresovani službenik ode sa pozicije ili na godišnji odmor – onda sve pada u vodu. To je apsolutno loše, jer pokazuje kakav nam je sistem, to jest da nemamo sistemske odluke da budemo transparentni – bez obzira koji je službenik na odmoru ili za radnim stolom”, napominje ona.
