Tajne „sublimacije“ ili zašto je problem dati tabele?

Odgovor na pitanje iz naslova ne znam, ali je očigledno da problem sa davanjem javnosti tabela ima i to ne bilo ko, nego najviša institucija za suzbijanje kriminala u Republici Srbiji – Vrhovno (doskora Republičko) javno tužilaštvo

Pošto je još jedna godina debelo za nama, želeo sam da na ovoj stranici komentarišem šta nam je novo donela na polju borbe protiv korupcije – da li je povećan broj optužnica i osuda, ima li pomaka kada je reč o oduzimanju imovinske koristi, da li su sporazumi o priznanju krivice i dalje dominantni, da li se nešto dešava u pogledu osuda za korupciju „na visokom nivou“, koje Evropska unija uporno očekuje… O svemu tome ipak nekom drugom prilikom.

Šta (ni)sam našao?

Da bih lakše analizirao podatke potražio sam da li negde postoje u elektronskom obliku. Ministarstvo pravde je napravilo stranicu na kojoj bi trebalo da objavljuje statistiku gonjenja krivičnih dela korupcije (i to je svojevremeno bio jedan od zahteva iz EU). Zalud, nikakvih statistika nema za 2022, koja je odavno prošla.

Okrenuo sam se ka samom izvoru informacija – Godišnjem izveštaju RJT – „Rad javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u 2022. godini“, gde me je dočekao već deceniju poznat prizor – skeniran dokument, „težak“ 50 megabajta. Sreća da se protok interneta drastično poboljšao, pa makar preuzimanje ovih dokumenata više nije problem. Moguće je i čitanje, naročito onome ko je voljan da žrtvuje ris i kusur papira i odštampa skoro 600 stranica ovog izveštaja. Za poštovaoce životne sredine, takođe postoje „povoljne“ opcije – kupovina napredne verzije PDF koja omogućava rotiranje dokumenta, a za štedljivije: rotiranje kompjuterskog ekrana ili sopstvenog vrata za 90 stepeni, kako bi se pročitalo šta piše u tabelama.

Pristup informacijama – prvi pokušaj

Dogovorio sam se sa kolegama iz Transparentnosti Srbija da pošaljemo zahtev za pristup informacijama (24. 4. 2023). Pošto je objavljeni godišnji izveštaj očigledno skenirana štampana verzija tog dokumenta, tražili smo „jedan ili više dokumenata u elektronskom obliku (Word, Excel ili drugi program za tekstualnu i numeričku obradu podataka) na osnovu kojeg je izrađena štampana verzija Godišnjeg izveštaja, odnosno „kopiju pomenutog Godišnjeg izveštaja u programu u kojem je izrađen (npr. Word ), ili u bilo kom drugom formatu koji omogućava pretragu po ključnim rečima i kopiranje delova sadržaja (npr. PDF).“

RJT je u odgovoru ukazalo da se Godišnji izveštaj objavljuje u PDF formatu, „jer u drugom formatu nije bilo moguće vršiti objavljivanje izveštaja“. Kad je reč o nemogućnosti pretrage ukazano nam je da postoji sadržaj sa brojevima stranica, i da RJT, „osim malog broja izveštaja u papirnom obliku, ne raspolaže drugom mogućnošću prezentovanja pomenutog izveštaja“. Na ovom mestu, za one koji ne znaju, treba napomenuti da PDF može biti takav da omogućava pretragu i kopiranje (ako se, na primer, pravi iz Word-a), ili u obliku koji to ne omogućava (kada nastaje skeniranjem verzije na papiru).

Kako je Izveštaj nastao?

Ove tvrdnje su nam se učinile sumnjivim, pa smo kroz novi zahtev pokušali da ih proverimo. Ovaj put smo tražili informacije o računarskim programima na kojima su izrađeni pojedini delovi izveštaja, pošto smo prethodno izneli uverenje da su oni izrađeni na računaru, a ne na pisaćoj mašini. Potom, informaciju o tome da li RJT poseduje dokumente na kojima su izrađeni pojedini delovi izveštaja u bilo kom obliku osim štampanog i skeniranog, i najzad, dostavljanje tih dokumenata.

Novi odgovor, ovaj put već od Vrhovnog javnog tužilaštva, pošto je u međuvremenu sprovedena zakonska reforma, doneo nam je konačno jedno novo saznanje – narativni deo izveštaja je izrađen u programu Word, a tabelarni u programu Excel.

Zatim smo obavešteni da su dva dokumenta – godišnji narativni izveštaj, izrađen u programu Word, kao i godišnji statistički izveštaj, izrađen u programu Excel, sublimirani u „Godišnji izveštaj – Rad javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u 2022. godini“, te da je „tako izrađen izveštaj u dva dela – narativni i statistički predat na štampanje i skeniranje“. Dalje smo obavešteni da ovaj (sublimirani?) izveštaj Vrhovno javno tužilaštvo „ne poseduje ni u kom obliku osim štampanog i skeniranog“.

S druge strane, nije bilo jasnog odgovora na pitanje da li VJT poseduje više dokumenata koji zajedno čine „Godišnji izveštaj“, u bilo kom obliku osim štampanog i skeniranog.

Tajne sublimacije

Zato smo podneli i treći zahtev, pokušavši da saznamo šta se to dogodilo u procesu „sublimacije“ i na koji način je ona izvršena.

„Rečnik srpskoga jezika“, Matice srpske iz 2011, na stranici 1259, pod pojmom sublimisati (alternativno: „sublimirati“) prepoznaje dva moguća značenja: prvo se odnosi na izvršenje hemijskog procesa sublimacije. Drugo značenje je „pretvoriti, ili pretvarati u nešto više, uzvišeno“, odnosno „uzdići do najvišeg stepena“. Kada je reč o „sublimaciji“ isti rečnik kaže da se radi o „pretvaranju čvrste materije neposredno u paru i njeno hlađenje u čvrsto telo“.

Izrazili smo uverenje da najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji nije zagrevanjem pretvorilo svoje Word i Excel dokumente u paru, pa zatim hlađenjem u štampani dokument, već da su ovi dokumenti prvo pojedinačno odštampani, pa zatim objedinjeno skenirani. Ostavili smo mogućnost da su u nekom trećem programu na računaru objedinjeni dokumenti iz Word-a i Excel-a, da je tako nastao jedan (pretraživi) PDF, koji je potom odštampan i od te štampane verzije napravljen novi (skenirani) PDF.

Ni u jednom od dva opisana procesa se prvobitni dokumenti (jedan iz programa Word i drugi iz programa Excel) ne uništavaju niti gube prvobitna svojstva. Takođe, bili smo slobodni da ukažemo da ne vidimo bilo koji valjani razlog zbog kojeg bi VJT sebe lišilo mogućnosti da na računaru pretražuje podatke iz sopstvenog godišnjeg izveštaja, da bi pristupilo uništenju originalnih Word i Excel dokumenata nakon njihovog štampanja ili spajanja u novi dokument.

Od ovog zahteva, od 2. juna 2023, do momenta pisanja ovog teksta, odgovora nema već mesec dana (zakonski rok za dostavljanje informacija je 15 dana). Imamo mogućnost da zahtev ponavljamo, čekamo još sedam dana pa se obratimo Upravnom sudu, od koga bi se, prema dosadašnjoj praksi, moglo očekivati da donese presudu za nešto manje od pet godina (ako pre toga ne nađe razlog da tužbu odbaci). Taman koliko je već prošlo od donošenja zakona koji je obavezao sve državne organe da na Portalu otvorenih podataka objavljuje „otvorene podatke iz delokruga svoje nadležnosti na način koji omogućava njihovo lako pretraživanje i ponovnu upotrebu“. To do sada nije učinio nijedan sud niti javno tužilaštvo.

Nemanja Nenadić za NIN