Koliko Srbiju koštaju vanredni izbori
Vanredni parlamentarni i lokalni izbori u više desetina gradova i opština, koji su najavljeni za decembar, mogli bi da koštaju građane Srbije i do tri milijarde dinara, odnosno oko 25 miliona evra, pokazuje projekcija koju je uradila Transparentnost Srbija.
Programski direktor TS Nemanja Nenadić napominje da je u strukturi rashoda u vezi sa izborima reč o najmanje tri vrste troška.
„Ono što se manje-više pouzdano zna već sada jeste da će za finansiranje izborne kampanje za parlamentarne izbore učesnicima biti isplaćeno 1.142.750.000 dinara, odnosno nešto više od 9,7 miliona evra. Taj trošak se trenutno ne vidi u budžetu, već je reč o proračunu koji je izradila Transparentnost Srbija. S obzirom na činjenicu da će biti održani i lokalni izbori u Beogradu i u još nekoliko desetina mesta, taj trošak bi mogao da bude uvećan za oko deset odsto“, naglašava Nenadić u izjavi za N1.
On objašnjava da je proračun zasnovan na pretpostavci da će izbori biti održani u decembru ove godine, da će pre toga biti usvojen rebalans republičkog budžeta i da se neće menjati Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.
„Pošto su izbori vanredni, novac će biti isplaćen iz budžetske rezerve, to jest, on trenutno nije planiran rebalansom. Na sličan način kampanja će biti finansirana i iz budžeta gradova i opština, ali su u pitanju daleko skromniji iznosi koji u zbiru verovatno neće preći 1,5 miliona evra. Može se pretpostaviti da će svaka izborna lista koja položi izborno jemstvo dobiti oko 200.000 evra za kampanju, a oni koji pređu cenzus dobiće još oko 23.000 evra po svakom osvojenom poslaničkom mandatu“, napominje Nenadić.
Uz sve to, dodaje, strankama je dozvoljeno da kampanju finansiraju i novcem koji su dobili iz budžeta za finansiranje svog redovnog rada, to jest, svega onoga što nije izborna kampanja, što je, smatra Nenadić, suprotno elementarnoj logici.
„Srpska napredna stranka je tako za parlamentarne izbore 2016, pored novca koji je dobila iz budžeta za kampanju, utrošila i tri miliona evra koji takođe potiču iz budžeta, ali za finansiranje redovnog rada. U znatno manjoj meri, taj izvor će verovatno koristiti i parlamentarna opozicija, pogotovo kada se uzme u obzir da se budžetske dotacije za izbornu kampanju uplaćuju tek nekoliko dana pred izbore“, navodi Nenadić.
Najveća nepoznanica broj članova biračkih odbora
Nemanja Nenadić ističe da najveću nepoznanicu kod izbornih troškova predstavljaju naknade za članove biračkih odbora, koje su na na prošlogodišnjim izborima bile 2.000 dinara.
„Na prošlim izborima je bilo 8.255 biračkih mesta, a svaki predlagač izborne liste ima pravo na po dva člana biračkog odbora. Po toj računici, svaki učesnik na izborima ima pravo da imenuje oko 16.500 članova biračkih odbora, ali mnogi imenuju znatno manje članova od tog broja, pa se ne može ni pretpostaviti koliko će ih biti“, kaže Nenadić.
Prema njegovim rečima, troškovi sprovođenja izbora ne mogu se predvideti unapred jer „najviše zavise od okolnosti koje su u ovom trenutku nepoznate“.
„Tu pre svega mislim na to koliko će biti izbornih lista i koliko će te stranke, koalicije i grupe građana imati svojih članova u proširenom sastavu biračkih odbora i hoće li biti povećanja naknada za angažovane u izbornoj administraciji. Ako bi se kao reper uzeli troškovi prošlogodišnjih izbora, reč je o oko 1,6 milijardi dinara, odnosno oko 13,6 miliona evra. Pošto su prošle godine održani i predsednički izbori, to je uticalo na povećanje troškova. S druge strane, sada će biti održani i lokalni izbori u znatno većem broju opština“, podseća Nenadić.
On ističe da je treći vid izbornih troškova najmanje transparentan, iako su, kako kaže, pojedini njegovi pojavni oblici veoma vidljivi.
„Reč je o raznim vidovima vanrednih budžetskih rashoda, kako bi se centralne i lokalne vlasti prikazale pred biračima u što boljem svetlu. Na primer, kroz različite vidove socijalne pomoći ili predizborne radove koji podižu popularnost partija i funkcionera na vlasti. Sličan tome je i indirektan trošak koji će stvoriti to što će se naredna dva meseca i državni i lokalni organi funkcioneri više baviti kampanjom nego rešavanjem potreba građana i privrede. Nažalost, ako je suditi po iskustvima sa prethodnih izbora, ali i neizbornog perioda, može se očekivati da će se raznim aktivnostima u kampanji baviti ne samo politički funkcioneri, već i brojni službenici i zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama“, zaključuje Nenadić.
