Fiskalni savet upozorava na zaobilaženje standardnih procedura za infrastrukturne projekte
Datum kreiranja: subota, 21 oktobar 2023
Fiskalni savet je, u oceni predloga budžeta za 2024. godinu, ukazao je da se, uprokos ukidanju Zakona o linijskoj infrastrukturi, nastavlja sprovođenje infrastrukturnih projekata mimo standardnih procedura. Vrednost takvih projekata približava se iznosu od 10 milijardi evra. Na ovaj problem već dugo ukazuje i Transparentnost Srbija. Na te projekte ne primenjuje se, pored nekih drugih propisa, Zakon o javnim nabavkama, pa se milijarde evra troše bez primene osnovnih antikorupcijskih mehanizama - netransparentno, bez konkurencije.
Fiskalni savet u oceni navodi da bi investicione projekte koji se sprovode mimo standardne procedure, trebalo napokon staviti pod kontrolu.
Srbija „na papiru“ ima veoma dobru i transparentnu proceduru za selekciju i upravljanje javnim investicijama. To podrazumeva izradu rigoroznih studija opravdanosti, pozitivnu ocenu Revizione komisije, odabir projekata zasnovan na objektivnim kriterijumima, i brojne druge, jasno definisane procese u svim fazama projekata (čak i nakon njihovog završetka). Iako su ove procedure veoma razrađene i napredne, veliki deo javnih investicija u Srbiji zapravo se ne realizuje preko njih, ukazao je Fiskalni savet.
U oceni se podseća da je 2020. usvojen Zakon o posebnim postupcima za tzv. linijske projekte kojim je predviđeno da se projekti koji dobiju oznaku „posebnog značaja za Srbiju“ mogu sprovoditi po posebnim i skraćenim postupcima, čime se zaobilazi standardna regulativa. Trenutno se po posebnim procedurama realizuje veliki broj investicija: deonice na autoputu E-763 (Preljina-Požega, Požega-Boljare), Moravski koridor (deonica Pojate-Preljina), autoput Beograd-Sarajevo, Fruškogorski koridor (deonica Novi Sad-Ruma), put Ruma-Šabac-Loznica, autoput Niš-Merdare, put Valjevo-Iverak, pruga Beograd-Budimpešta, rekonstrukcija pruge Jajinci-Mala Krsna, rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad i Niš-Brestovac i drugo.
Ukupna procenjena vrednost pobrojanih projekta iznosi čak 8,4 mlrd evra.
Nakon kritika Evropske komisije da Zakon o posebnim postupcima nije u skladu sa pravnim tekovinama EU, jer stavlja van snage nacionalnu regulativu o javnim nabavkama i pruža preveliku diskreciju u izboru strateškog partnera direktnom nagodbom – on je ukinut sredinom 2023. godine. Međutim, odredbe ovog (ukinutog) Zakona nastaviće da se primenjuju na sve već započete projekte.
Poseban kuriozitet predstavlja to što se, i nakon ukidanja Zakona, broj projekata koji su izuzeti iz standardne investicione regulative još uvek povećava. Tako će novi veliki projekat: Međunarodna izložba EKSPO 2027 sa Nacionalnim stadionom i pratećom infrastrukturom, da se sprovodi se po lex specialisu krojenom samo za njega. Taj Zakon Vlada sad predlaže Skupštini zajedno s budžetom za 2024. godinu, ukazao je Fiskalni savet.
