Prevod izveštaja Evropske komisije
Konačno se dogodila jedna važna i dobra stvar kada je reč o prevodima izveštaja Evropske komisije koje objavljuje Ministarstvo za evropske integracije. Evropska komisija, kada definiše ključne prioritete za Srbiju u raznim oblastima, a to je naročito vidljivo upravo kada je reč o borbi protiv korupcije, ukazuje na to da želi da vidi rezultate. U tom smislu, na engleskom se koristi izraz „track record“, koji se jezički može prevesti kao „uspostavljanje evidencija“, a tako je do sada i činjeno. Međutim, suština poruke koju je Srbija dobijala iz Brisela je očigledno bila drugačija. Poenta nije bila u tome da treba početi sa prikupljanjem nekih podataka, ili svakako to nije bila jedina stvar koju treba učiniti. Reč je o tome da je trebalo, i kroz statistički prikaz onoga što je učinjeno, pokazati da li postoji napredak.
Primer prevoda koji je dovodio do pogrešnog zaključka jeste jedna od ključnih preporuka iz izveštaja EK za 2022. godinu, gde se od Srbije tražilo da: „dalje unapredi svoju evidenciju o istragama, krivičnom gonjenju i pravnosnažnim sudskim odlukama u slučajevima korupcije na visokom nivou, uključujući i oduzimanje imovine stečene krivičnim delom;“ Čitalac koji se pouzda u srpski prevod tako je mogao da pomisli da je zadatak bio da se unapredi način kako se beleže podaci o sprovednim istragama i presudama.
U ovogodišnjem izveštaju, Evropska komisija je gotovo istim rečima ponovila preporuku, ali je prevod znatno bolji: Srbija treba da: „poboljša bilans rezultata kada je reč o istragama, krivičnom gonjenju i pravnosnažnim presudama u predmetima korupcije na visokom nivou, naročito u pogledu oduzimanja imovine stečene krivičnim delom“.
Sad kada je i na srpskom jeziku jasno šta bi trebalo da se učini, ostaje „samo“ da se vidi da li će biti i rezultata.