Nikad gore, ali bi moglo biti

Srbija po percepciji korupcije stoji jednako loše kao i ratom zahvaćena Ukrajina, a ove godine nipodaštavanje antikorupcijskih pravila će se nastaviti. Između ostalog i zbog izložbe Ekspo 2027, za koju neće važiti Zakon o javnim nabavkama, a njene pripreme koštgaće više od milijardu evra, piše za NIN Nemanja Nenadić .

Dugogodišnja stagnacija Srbije sa trendom pogoršanja na Indeksu percepcije korupcije (CPI), najpoznatijem globalnom istraživanju ove vrste, samo je jedan od pokazatelja da ne postoji suštinski napredak u suzbijanju korupcije. Štaviše, možemo govoriti o tome da postoje ozbiljne prepreke da se borba protiv korupcije uopšte vodi na način koji bi mogao da donese uspeh, a ne samo o problemima u njenom suzbijanju. Skor na ovom kompozitnom indeksu, koji je izračunat na osnovu osam relevantnih isgraživanja, ostao je isti - 36 na skali gde je 100 poželjna vrednost - ali smo ipak pali na listi za tri mesta. U međuvremenu su nas pretekli Gambija i Zambija, kao i Albanija i Kazahstan sa kojima smo prošle godine delili poziciju.

Koliko je stvar loša vidi se već po tome što u očima posmatrača Srbija stoji jednako loše kao i ratom zahvaćena Ukrajina. Pored njih, susedi po percepciji korupcije su nam ove godine takođe Alžir i Brazil. U odnosu na ceo naš kontinent zaostajemo 21 indeksni poen, dok je prosek za EU (64) 28 poena veći. Verovatno je još bolnije i opasnije to što je naš rezultat loš i u balkanskim okvirima. Sve države iz okruženja (kao i Kosovo za koje se rade posebna istraživanja), izuzev Bosne i Hercegovine, na ovoj listi kotiraju se bolje od Srbije. Iako se i one smatraju visoko korumpiranima, imaju uglavnom trend laganog rasta.

Minimalnu utehu predstavlja to što ni neki od suseda, koji su odavno u EU - Mađarska, Bugarska i Rumunija - ne stoje nimalo sjajno, a da je Hrvatska na „graničnih" 50 poena.

Koliko je ovo vlastima uopšte bitno: Prvi faktor koji doprinosi ovakvom stanju stvari jeste nedovoljan značaj koji se daje borbi protiv korupcije. Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije ne postoji već duže od pet godina. Predlog nove, koji je konačno pripremljen i stavljen na javnu raspravu krajem leta 2023. nije ponudio adekvatna rešenja ni za sve one probleme koji su prepoznati u tom dokumentu, a mnogi nisu. Kao jedna od pozitivnih stvari može se istaći to što je planirano da se uspešnost realizacije ovog dokumenta procenjuje, između ostalog, i na osnovu napretka Srbije u okviru Indeksa percepcije korupcije. Međutim, cilj je postavljen krajnje neambiciozno - da ocena Srbije u okviru CPI do kraja 2028. poraste za svega dva poena (sa 36 na 38), umesto da cilj bude makar dostizanje globalnog proseka (43) ili do ocene najlošije plasirane zemlje članice Evropske unije, a to je trenutno Mađarska sa skorom 42.

Kampanja za protekle decembarske izbore ni na koji način ne ukazuje da će se u tom pogledu nešto promeniti. Program izborne liste, sa SNS-om na čelu, koja je na parlamentarnim izborima osvojila apsolutnu većinu mandata, ne pominje borbu protiv korupcije - ni u predizbornim obećanjima, niti u prikazu rezultata onog što je ostvareno u prethodnih 11 godina. Ekspoze i programi rada Vlade iz 2022. nisu se detaljnije bavili ovim pitanjima - planirano je usvajanje nove Strategije do kraja 2023. i povećan broj otkrivenih koruptivnih krivičnih dela (sa 702 iz 2022. na 820 do kraja 2026). Koliko je to neambiciozno, dovoljno govori činjenica da je u periodu od 2012. do 2016. broj optuženih lica za korupciju tokom svake od tih godina bio veći od hiljadu. Jedna od reformi kojom se vlasti rado diče (pravosuđe), za sada nije pomogla da dobijemo tužioce koji će samostalno, ne čekajući podnošenje krivičnih prijava, ispitivati sve slučajeve sumnji na korupciju ili makar one koji su dobro dokumentovani i izneti u javnosti.

Pravila koja se krše kad god zatreba: Mnoga dobra antikorupcijska pravila Vlada Srbije otvoreno nipodaštava. To je naročito vidljivo kod održavanja nezakonitog v. d. stanja u javnim preduzećima i državnoj upravi, kao i kod ugovaranja najvećih infastrukturnih radova. U dve trećine republičkih javnih preduzeća odluke sa pozicije direktora donose građani kojima je mandat odavno istekao, a Vlada se ne trudi čak ni toliko da im (nezakonito) obnovi status vršioca dužnosti. Nešto veću ažurnost Vlada pokazuje kod pomoćnika ministara i drugih službenika na položaju, kojima svaka tri meseca obnavlja status vršioca dužnosti, iako to po slovu zakona može da učini samo jednom.

Ne samo da se najvredniji infrastrukhurni radovi ugovaraju bez nadmetanja (uz uporedne samohvale o potpunoj usaglašenosti Zakona o javnim nabavkama sa evropskim standardima), već se i prioriteti, finansirani sve skupljim zaduživanjem, određuju bez unapred utvrđenog i usvojenog plana. Donedavno smo tako slušali o programu „Srbija 2025“, za koji je Transparentnost Srbija dobila potvrdu iz same Vlade da u stvari ne postoji. Sada smo, i pre formiranja nove vlade, imali prilike da na nekoliko desetina televizijskih kanala pratimo predstavljanje programa „Skok u budućnost - Srbija 2027", za koji se, slično prethodnom, ne zna da li uopšte postoji, ko ga je izradio, a ko usvojio. Tehnička vlada svakako nije, a na osnovu ustavnih i zakonskih ovlašćenja ne bi mogao ni predsednik Republike, na osnovu svojih ustavnih i zakonskih ovlašćenja.

Kao glavni pokazatelj načina na koji funkcioniše podela vlasti, koja je, inače, preduslov vladavine prava, pa i borbe protiv korupcije, mogu da posluže izjave predsednika Republike, a još više nosilaca izvršne i zakonodavne vlasti, koji ga zovu i tretiraju kao „šefa". To je osoba koja odlučuje čak i koliko će trajati mandat Skupštine i Vlade, a ako je suditi po izjavama zvaničnika koji su formalno odgovorni za donošenje i sprovođenje javnih politika, gotovo svaka od mera koje mogu doneti popularnosti je usvojena na njegovu inicijativu.

U 2024. će se nipodaštavanje antikorupcijskih pravila dodatno nastaviti, ovaj put zaodenuto u pravnu formu posebnog zakona za izložbu Ekspo 2027. Isključena je primena Zakona o javnim nabavkama. Vrednost javnih radova će biti najmanje milijardu evra, a možda i daleko više, ako je suditi po izjavama zvaničnika o obimu investicija na tom projektu. Transparentnost Srbija je podnela Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti člana kojn je propisao da Vlada uredbom reguliše postupak ovih nabavki (umesto Zakona o javnim nabavkama). Nedavno objavljen tekst te uredbe potvrđuje sumnje da će ove nabavke biti izložene velikim korupcijskim rizicima.

Nek oni samo preporučuju: Iako je Srbija ušla u šestu godinu primene Zakona o lobiranju, uticaji na donošenje odluka nisu postali ništa vidljiviji nego pre njegovog donošenja. Srbija za sada ignoriše preporuku Grupe država za borbu protiv korupcije (GRECO) da obezbedi javnost o onim uticajima koji se vrše neformalno, kao i brojne druge preporuke tog tela - na primer u vezi sa pristupom informacijama o radu Vlade i obimu imuniteta njenih članova. Slično tome, oglušenje o preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava {ODIHR), na primer za ograničenje visine troškova izborne kampanje, uticalo je na povećanje i inače velike neravnopravnosti učesnika u izbornoj trci tokom nedavno završene kampanje. Evropske integracije nisu valjano iskorišćene za borbu protiv korupcije, a ključne zamerke se ponavljaju u svakom novom izveštaju Evropske komisije. Čak i kada se dogodi da neki dugogodišnji problem na koji je ukazivala EU bude rešen - poput ukidanja posebnog zakona za linijsku infrasgrukturu - vrlo brzo se pokaže da iza toga ne stoji istinska spremnost za primenu standarda EU jer nakon toga sledi usvajanje posebnog zakona za Ekspo 2027.

Autor je programski direktor organizacije Transparentnost Srbija