Kada će Tužilaštvo za organizovani kriminal biti nadležno za sve najviše funkcionere

Sve dok se kadrovi u javnom tužilaštvu planiraju na osnovu broja i složenosti slučajeva koja su tužilaštva imala u radu u nekom prethodnom periodu, neće biti suštinskog pomaka u borbi protiv korupcije. Njihove kapacitete treba planirati sa svešću da treba da se bave ispitivanjem znatno većeg broja slučajeva korupcije nego što su to činili. Ma koliko za ocenu učinka bilo bitno koliko predmeta je obrađeno i okončano tokom godine, za uspostavljanje vere u to da je korupcija kažnjiva daleko je bitnije da ni jedan obelodanjeni slučaj sumnji ne ostane bez odgovora 

GRECO je skraćeni naziv (sa francuskog) za “Grupu zemalja protiv korupcije”, telo koje je pre četvrt veka osnovao Savet Evrope kako bi pratio u kojoj meri njegove članice dostižu antikorupcijske standarde. Bitno je napomenuti, naročito u svetlu ideja da bi Srbija mogla da napusti Savet Evrope, da članstvo u GRECO nije ograničeno samo na evropske zemlje, pa ni na članice Saveta Evrope. Svaka država koja je ratiiikovala Krivičnopravnu i Građanskopravnu konvendju SE protiv korupaje postaje članica GRECO i podleže ocenama ovog tela o ostvarenosti antikorupcijskih standarda, a Srbija (odnosno SRJ) je to učinila u periodu 2002-2007. 

GRECO svoje ocene za pojedine zemlje daje u krugovima evaluacije (trenutno je u toku peti), pri čemu se svaki put ispituje zakonodavstvo i praksa država po različitim pitanjima (npr. krivičnopravne norme, pravila o finansiranju partija, pravosuđe, parlament). Ocene stanja i preporuke daje grupa stručnjaka iz institucija drugih država članica, uz mogućnost predstavnika države koja je bila posmatrana da dostavi svoje komentare. Izveštaj se usvaja na plenarnoj sednici i država dobija godinu i po da postupi po preporukama. Ako izveštaj koji vlada dostavi ne pokaže da su preporuke ostvarene u celosti, ostavlja se novih 18 meseci za postupanje. Nakon toga je moguće pokretanje dodatnog mehanizma praćenja ako ocene budu “globalno nezadovoljavajuće’, što je Srbija iskusila i to dva puta u vezi sa prethodnom evaluacijom (oblast pravosuđa). 

Pored međunarodnog ugleda, za Srbiju su ocene GRECO bitne i zbog evropskih integracija. Među četiri ključna “zadatka za borbu protiv korupdje koje je Evropska komisija postavila Srbiji u svom poslednjem izveštaju iz novembra 2023, dva se odnose na GRECO. Srbija bi trebalo da “uvaži sve preporuke koje je dao GRECO, naročito iz petog kruga evaluacije” i da usvoji novu strategiju za borbu protiv korupcije, pritom uvaži naročito sva relevantna prelazna merila i preporuke koje je dao GRECO i počne da ih sprovodi. Ova strategija se mora podržati verodostojnim i realističnim akcionim planom, i mora uspostaviti delotvoran mehanizam koordinacije”. 

Preporuke iz petog kruga evaluacije GRECO su usvojene 25. marta 2022, a objavljene su 5. jula. Vlada je imala rok da o njihovom ispunjenju izvesti do 30. septembra 2023, ali će taj izveštaj biti razmatran tek na plenarnoj sednici koja se održava od 17. do 21. juna 2024. Ovaj krug pokriva dve tematske oblasti - sprečavanje korupcije u vrhu izvršne vlasti i u policiji. Dok čekamo jun da bismo videli šta je Vlada izvestila da je urađeno i šta o tome misli GRECO, možete pročitati nedavno objavljenu analizu Transparentnosti koja se odnosi na 14 preporuka iz dela izvršna vlast. 

OTKUD TUŽILAŠTVO U PREPORUKAMA? 

Čitaoce koji znaju da se GRECO bavio sudijama i tužiocima u prethodnoj rundi, može začuditi to što se jedna od preporuka i iz petog kruga bavi tužilaštvom i to onim za organizovani kriminal. Drugi deo preporuke broj XIV glasi: (li) da se nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal proširi na sve osobe na najvišim izvršnim funkcijama, uključujući predsednika, za krivična dela protiv službene dužnosti i da ono bude adekvatno popunjeno osobljem kako bi ispunjavalo svoju ulogu. 

Dakle, do tužilaštva se došlo posredno. Naime, jedna od stvari koja je trebalo da se utvrdi tokom evaluacije jeste da li postoje specifičnosti u gonjenju korupcije kada su u pitanju nosioci najviših funkcija u izvršnoj vlasti (u odnosu na bilo kog drugog građanina). Zatim, da li te specifičnosti utiču na mogućnost istrage i gonjenja u slučajevima korupcije ili drugih srodnih radnji (zloupotreba poverljivih informacija ili javnih resursa). 

Evaluatori su tako utvrdili da u Srbiji zaista postoje neke specifičnosti - ako bi za neko koruptivno delo bio osumnjičen neki “običan građanin” (ili po prirodi stvari još rđe, “običan službenik"), nadležno bi bilo neko od četiri Viša javna tužilaštva. Kada su u pitanju članovi vlade, državni sekretari, pomoćnici ministara i sekretari u ministarstvima, nadležno bi bilo Tužilaštvo za organizovani kriminaL Preciznije rečeno, nadležnost TOK postoji ako su ovi visoki funkcioneri umešani u neko od četiri najčešća koruptivna krivična dela (zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem, davanje i primanje mita). Da ne ostane nedorečeno, nadležnost TOK bi postojala i kada ovi funkcioneri nisu korumpirani, već neko pokuša da ih podmiti.

KAKO SU IZOSTAVLJENI PREDSEDNK REPUBUKE I NARODNI POSLANICI 

Iz suvoparnog izveštaja evaluatora ne vide se izrazi čuđenja nakon što su shvatili da ipak nisu svi visoki funkcioneri u okviru nadležnosti TOK. Relevantni deo norme Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije glasi: "... službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja i postavljenja od strane Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, opšte sednice Vrhovnog suda, Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva”. Tako su “pokriveni” pomoćnici ministara (koje postavlja vlada) i sudije i tužioci (koje biraju pravosudni saveti). Obuhvaćeni su i ministri (jer ih bira Narodna skupština), kao i savetnici i generalni sekretar predsednika Republike (jer ih imenuje predsednik) ali, apsurdno, ne i sami narodni poslanici i predsednik Republike. Naime, poslanike i predsednika bira narod. Bilo da je inicijalno bio u pitanju slučajni propust, nedoumica oko toga na koji način preformulisati normu ili namera da se ovi funkcioneri izostave 2016, ne postoji ni jedan opravdan razlog zbog kojeg taj nedostatak nije otklonjen prilikom dveju prethodnih izmena ovog zakona (2018. i 2023). 

GRECO je zatražio promenu kako bi se "obezbedio visok stepen specijalizacije za krivična dela korupcije počinjena na najvišem državnom nivou”. Pošto će se Zakon već menjati (kako bi se uključio predsednik), to treba iskoristiti da se pod nadležnost TOK podvedu i narodni poslanici, ali i ostali veoma važni funkcioneri koji su izostavljeni, bilo inicijalno ili promenom drugih zakona. Pre svih, to su direktori preduzeća u vlasništvu države, koje po novom zakonu ne postavlja vlada već nadzorni odbor preduzeća, ali i mnogi drugi - na primer, direktor PIO fonda. 

GRECO je zatražio hitna pojačanja osoblja u TOK jer je u vreme posete bilo upražnjeno šest tužilačkih mesta. U izveštaju se pominje i da je “nekoliko sagovornika navelo slučajeve navodne korupcije visokih funkdonera izvršne vlasti koje Tužilaštvo nije vodilo, što je izazvalo sumnju u politizaciju”. Izgleda da se stanje od tog doba ipak malo popravilo, jer se u poslednjem izveštaju Evropske komisije (novembar 2023) navodi da nedostaje tri od ukupno 25 tužilaca koliko bi trebalo da ih bude po planu. Ove informacije bi, inače, trebalo da se mesečno ažuriraju u informatoru o radu, ali ih tamo nema. Međutim, od nedovoljne popunjenosti “po sistematizaciji”, još je značajnije zapažanje Evropske komisije da je i planirani broj tužilaca “sam po sebi nedovoljan imajući u vidu da se predistražni i istražni sistem u Srbiji zasniva na tužilačkoj istrazi”. Ovde bi trebalo dodati još jednu stvar - sve dok se kadrovi u javnom tužilaštvu planiraju na osnovu broja i složenosti slučajeva koja su tužilaštva imala u radu u nekom prethodnom periodu, neće biti suštinskog pomaka u borbi protiv korupcije. Njihove kapacitete treba planirati sa svešću da treba da se bave ispitivanjem znatno većeg broja slučajeva korupcije nego što su to činili. Ma koliko za ocenu učinka bilo bitno koliko predmeta je obrađeno i okončano tokom godine, za uspostavljanje vere u to da je korupdja kažnjiva daleko je bitnije da ni jedan obelodanjeni slučaj sumnji ne ostane bez odgovora.

Nemanja Nenadić za Vreme