Tri posto Ekspozea o korupciji u nestajanju

Približno 3 posto vremena, pred sam kraj svog tročasovnog prvomajskog obraćanja narodnim poslanicima, mandatar Miloš Vučević posvetio je temi „borbe protiv kriminala i korupcije“. Pošto je rubrika „Ekspoze“ na sajtu Vlade prazna (18.5), njegovo izlaganje je i dalje dostupno samo kroz neautorizovane stenografske beleške na sajtu Skupštine. Usled toga bi čitaoca moglo da zbuni to što sada već izabrani premijer i predsednik vladajuće stranke tvrdi „da postoji direktna koalicija između borbe protiv kriminala i korupcije i napretka države“, iako je on (valjda) hteo da ukaže na korelaciju.

Ovaj deo izlaganja se sastojao od nekoliko nesumnjivo ispravnih zapažanja koja spadaju u uobičajen set antikorupcijske retorike, nekoliko nepotkrepljenih tvrdnji i skupa informacija o radu policije u ranijem periodu. Ipak, glavni problem sa ekspozeom premijera (makar u ovom delu) nije to što je nešto rekao, već što nije rekao gotovo ništa o tome šta će Vlada raditi u naredne (možda) četiri godine.

Kad je reč o nesumnjivo tačnim „opštim mestima“, u uvodu je naznačeno da borba protiv korupcije i kriminala „mora da bude trajna misija društva“, da „kriminal razara moralnu supstancu u društvu“, da široko rasprostranjena korupcija ugrožava demokratske principe, povećava troškove države i uništava tržišnu ekonomiju, dovodi do siromaštva građana i slično. Istina, i u ovom korpusu ima tvrdnji koje bi se morale preispitati, na primer da je „neophodno da u toj borbi učestvuju sve bezbednosne institucije“. Ne verujem da bi ovo trebalo shvatiti kao najavu da će u naredne četiri godine u borbi protiv korupcije biti značajno angažovana Vojska Srbije, ali ne bi bilo prvi put da svoje mesto u tome prepozna BIA. Neko sitničav bi mogao da ospori i tvrdnju premijera da korupcija „obeshrabruje investitore“, budući da ona takav efekat zaista ima na neke potencijalne investitore, ali svakako ne i na one koji korupcijom sebi obezbede privilegovani tretman.

Centralno mesto govora predstavlja tvrdnja: „Predsednik Republike Srbije i Vlada Srbije iskazali su punu odlučnost u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i pokazali su da postoji nulta tolerancija i politička volja i jasan politički cilj – zemlja bez korupcije i kriminala, što jasno pokazuju rezultati.“ Nastavak je bio pokušaj da se ta tvrdnja bilo čime potkrepi.

Ipak, za dokaz nije odabrana nijedna situacija u kojoj su predsednik ili vlada pokazali „punu odlučnost“ u borbi protiv korupcije, ili „političku volju“, niti je opisano kome su to predsednik i vlada mogli da progledaju kroz prste za korupciju, pa to nisu učinili (to bi valjda bilo značenje „nulte tolerancije“). Da ne idemo sad u sitnice kao što je činjenica da u zemlji gde se korupcija rešava institucionalno vlada i predsednik ne bi ni bili u prilici da utiču na to ko će se goniti, a ko neće. Umesto svega toga predstavljeni su statistički pokazatelji koji očigledno potiču iz policije:

1) Da je u 2023. godine evidentiran „najmanji mogući“ broj krivičnih dela u proteklih 12 godina i da je taj trend nastavljen u prvom kvartalu 2024. godine. Zašto baš 12, pitao bi neki neupućeni stranac, naviknut na to da se vlast menja svake četvrte. A neka nastavnica matematike bi prigovorila da broj koji se meri desetinama hiljada ne može biti najmanji mogući.

2) Da je u periodu od 1. januara 2012. godine do 1.4.2012. godine (verovatno je Vučević, dekoncentrisan time što je ispred njega izašao poslanik Novaković, u stvari mislio na 1.4.2024) „procesuirano“ ukupno 219 organizovanih kriminalnih grupa i uhapšeno oko 1.500 njihovih članova. Ipak, ostalo je nejasno šta tačno znači da su grupe „procesuirane“ (otkrivene, njihovi članovi optuženi ili osuđeni).

3) Da je u cilju efikasnije borbe protiv korupcije marta 2018. godine formirano „odeljenje za borbu protiv korupcije“ (nije izrečeno, ali misli se na odeljenje u sastavu Uprave kriminalističke policije, a ne na četiri posebna odeljenja viših javnih tužilaštava sličnog naziva). „Od kako je formirano ovo odeljenje podneto je oko 2.500 hiljada krivičnih prijava i uhapšeno preko 2.500 hiljada lica zbog pričinjene štete u iznosu od skoro 30 milijardi dinara, gde ste i vi učestvovali.“ Mandatar nije nužno mislio na čitaoce Ekspozea, već na poslanika Novakovića. Pomenuti poslanik je, u stvari, bio uhapšen još 2014, prvostepeno osuđen 2017, a u periodu na koji se mandatar osvrnuo u stvari je bio pravnosnažno oslobođen (2021), zbog povrede načela „ne bis in idem“ u prvostepenom sudskom postupku. U vezi sa svim ovim podacima, treba razjasniti da je gotovo izvesno reč o prijavama koje je podnela policija, a ne o svim krivičnim prijavama zbog koruptivnih krivičnih dela. S druge strane, gotovo je izvesno da nisu u pitanju samo koruptivna krivična dela, već i sva druga koja su u nadležnosti iste policijske jedinice (na primer „pranje novca“ i „nedozvoljena proizvodnja“).

4) Saznali smo i razne druge stvari koje nemaju veze sa korupcijom već s drugim kriminalom: koliko je oduzeto narkotika i koliko je to više nego 2012; da je broj krivičnih dela protiv imovine u konstantnom padu i duplo manji nego 2012); da je otkriveno 58 posto više krivičnih dela viskotehnološkog kriminala u odnosu na 2012. godinu (ovo poslednje možda baš i nije za pohvalu, imajući u vidu višestruko povećane mogućnosti izvršenja ove vrste krivičnih dela zbog tehnološkog razvoja).

Sudeći po ekspozeu, korupciji u Srbiji je odzvonilo, „mi se nalazimo na putu do jasnog cilja i čvrstog opredeljenja sprečavanja i eliminisanja korupcije u najvećoj mogućoj meri“. Mandatar je ujedno izrazio čvrsto uverenje „da se to može ostvariti samo na osnovu razvijenog institucionalnog i vaninstitucionalnog sistema prikupljanja, obrade i analize podataka, kao i uz sve napore koji se neprestano preduzimaju u cilju ekonomskog, socijalnog i demokratskog razvoja“. Na žalost, građani su ostali uskraćeni za objašnjenje o tome ko je i kako razvio i primenio vaninstitucionalni sistem prikupljanja, obrade i analize podataka koji služe u ovu svrhu, a pogotovo kako je to u skladu sa Ustavom na koji su se mandatar i članovi Vlade ubrzo potom zakleli.

Vučević je predstavio statističke podatke od reorganizacije policije i tužilaštva iz marta 2018. do kraja 2023. za koje kaže da su doveli do toga da je borba protiv korupcije efikasnija. Prema tom zbiru podnete su krivične prijave protiv 22.137 lica, optužni predlozi protiv 1.796, neposredne optužnice protiv 109, a posle sprovedene istrage podnete su optužnice protiv 923 osobe. Čuli smo i to da je na kaznu zatvora osuđeno 596 lica, a na uslovnu osudu 1.021, ali ne i osvrt na činjenicu da je broj kako-tako osuđenih 13,5 puta manji od broja prijavljenih, što bi sigurno nekog zanimalo, kad se već predstavljaju statistički podaci. Ne sumnjajući u tačnost podataka, treba skrenuti pažnju da su i ovde verovatno ubrojani neki predmeti koji nisu nužno koruptivni, ali se nalaze u nadležnosti organa koji gone i korupciju. Kako god bilo, mada je izvesno da su novi pravni mehanizmi (sporazum o priznanju krivice, koji nije pomenut) omogućili veću efikasnost, broj osuda se izvesno nije povećao u odnosu na period 2012-2017 (sa kojim, za ovu priliku, nije vršeno poređenje).

Za „visoku korupciju“ (to jest ona krivična dela i počinioce koji su u nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal), mandatar se podičio krivičnim prijavama protiv čak 618 lica, 14 optužnih predloga i 78 optužnica posle istrage. Ovde je broj osuđenih bio veći od optuženih (116 na zatvorske kazne i 17 na uslovnu osudu), što je takođe ostalo bez objašnjenja (da je reč o postupcima pokrenutim pre 2018). Na drugom mestu u govoru, mandatar je pomenuo Evropsku komisiju (koja „ceneći naš napredak u reformskim procesima, već tri godine zaredom preporučuje otvaranje novog klastera pregovaračkih poglavlja sa našom zemljom“), ali je kod iznošenja ove statistike, očekivano, propustio priliku da podseti na njihove godišnje izveštaje u kojima se na statističke pokazatelje iz ove oblasti ne gleda kao na nešto što zadovoljava očekivanja.

Za one koji ne znaju o čemu se radi, verovatno će sjajno zvučati mandatarevo dičenje ocenama GRECO, „najrelevantnijeg savetodavnog tela“ za oblast sprečavanja i borbe protiv korupcije. „Republika Srbija pozitivno je ocenjena u okviru četvrtog evaluacionog kruga, ispunivši preporuke koje se odnose na sudije i javne tužioce i narodne poslanike.“ Za početak, u zaključku GRECO iz decembra 2023. doslovno piše „da je Srbija na zadovoljavajući način ispunila ili je na zadovoljavajući način adresirala deset od trinaest preporuka“, a da „tri preporuke ostaju delimično ispunjene“. Drugo, reč je o preporukama iz 2015, a prvi rok da se ispune bio je kraj 2016. godine. Treće, Srbija je već trebalo da ispuni preporuke iz petog evaluacionog kruga, a nije, samo što GRECO to još nije razglasio.

Najzad, na kraju smo čuli da će „čvrsto opredeljenje nove Vlade“ biti „nastavak politike nulte tolerancije i borba protiv kriminala i korupcije u kojoj neće biti zaštićenih ni po osnovu partijske knjižice, a ni po bilo kom drugom osnovu.“ Ne bih bio u koži ljudima iz Republičkog sekretarijata za javne politike, koji na osnovu svega ovoga treba da naprave „akcioni plan za sprovođenje programa Vlade“ u naredne četiri godine.

Konkretnih planova za borbu protiv korupcije u ekspozeima već odavno nema. Regresija u odnosu na doba od pre jedne decenije, kada smo davali kritičke osvrte na predložena rešenja, ili na to što brojna bitna pitanja nisu obuhvaćena je očigledna. Ostalo je samo da dočekamo trenutak kada se korupcija više neće ni pominjati u programu premijera, jer će u međuvremenu biti proglašeno da je cilj ostvaren i da je više nema.

Da se mandatar u pripremi ovog programa više konsultovao, recimo, sa koleginicom iz Ministarstva pravde, mogao je da „začini“ ekspoze time što bi planirao neku od mera koje će izvesno biti ostvarene – na primer, usvajanje nove antikorupcijske strategije. Ili izmene Zakona o sprečavanju korupcije koje su na čekanju od prošlog leta.

Zato se spisku preporuka koje smo dali Vladi iz 2022. (i mnogim ranijim) gotovo ništa ne mora oduzeti, već se samo mogu dodati neke nove, za probleme koji su u međuvremenu postali očigledniji.

Ako bi ipak, bez obzira na trenutno odsustvo plana, i jasno iskazanu nameru da vodi „Vladu kontinuiteta“, novi premijer želeo nešto da učini, mogao bi, kao pravnik, da počne od sledećeg:

1. Da odbije da potpiše retroaktivna i na drugi način nezakonita rešenja o postavljenju vršilaca dužnosti u državnoj upravi.

2. Da uvrsti na dnevni red sednica Vlade razmatranje izveštaje njenog Saveta za borbu protiv korupcije.

3. Da zatraži od nadležnih ministarstava da započnu/dovrše rad na izmenama zakona koji su bitni za ostvarenje svih preporuka GRECO (lobiranje, pristup informacijama, Krivični zakonik).

4. Da se postara da „program“ „Skok u budućnost“, koji je pomenuo 15 puta u ekspozeu zaista bude napisan, razmatran i usvojen, kao što nalaže Zakon o planskom sistemu (jer trenutno takav dokument ne postoji).

5. Da se postara da Vlada poštuje Zakon o elektronskoj upravi, da objavljuje dokumente u mašinski čitljivom obliku (a ne kao zipovane priloge) ili makar da pošiljaocima elektronske pošte automatski dostavlja potvrdu o prijemu.

Nemanja Nenadić za Peščanik