Država potvrdila da nije proveravala izbor podizvođača niti je nameravala

Prema odredbama međudržavnog sporazuma, Srbije i Kine „Izbor najpovoljnijeg podizvođača i isporučioca dobara i usluga sa sedištem u zemlji u kojoj se izvodi infrastrukturni projekat vrši se u skladu sa procedurom utvrđenom u komercijalnom ugovoru o izvođenju projekta“.

Članom 16. Komercijalnog ugovora za ovaj projekat Izvođač se obavezao da „u postupku nabavke omogući što je moguće veću konkurenciju“ (stav 2), da se „Izbor podizvođača i dobavljača se vrši posle objavljivanja javnog poziva za nadmetanje“ (stav 3), da „neće ograničavati konkurenciju, a naročito neće onemogućavati bilo kojeg ponuđača da učestvuje u postupku javne nabavke“ (stav 4), da će „obezbediti da izbor podizvođača i dobavljača bude izvršen javno i transparentno“ (stav 5), da će „obezbediti da svi potencijalni podizvođači i dobavljači budu u jednakom položaju tokom svih faza postupka“ (stav 6), da „neće postavljati uslove izbora koji bi značili nacionalnu, teritorijalnu, predmetnu ili ličnu diskriminaciju među ponuđačima, niti diskriminaciju koja bi proizilazila iz klasifikacije delatnosti koju obavlja ponuđač“ (stav 7).

U stavu 8. je ugovoreno da „izbor podizvođača sa sedištem van Narodne Republike Kine, kao i dobavljača građevinskog materijala i drugih dobara koji su predmet ovog Ugovora, a koji su proizvedeni, obrađeni i izrađeni van Narodne Republike Kine, obavlja Izvođač i podnosi na saglasnost Finansijeru i Investitoru“.

Ova odredba je iskorišćena da se Komercijalni ugovor zaključi bez javnog nadmetanja, odnosno javne nabavke kao jednog vida javnog nadmetanja, sa kompanijama Joint Venture of China Ralway International Co.Ltd & China Communications Construction Company Ltd. 

Zahtevi za pristup informacijama

Među objavljenim dokumentima se nalaze mnogi koji se odnose na podizvođače, što uključuje dokumentaciju sličnu onoj koja se traži za javne nabavke organizovane po Zakonu Republike Srbije, saglasnost Infrastruktura Železnice i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za njihovo angažovanje, kao i ugovori koji su zaključeni sa mnogim, ali ne svim podizvođačima.

Transparentnost Srbija se, radi pribavljanja pojedinih dokumenata, bezuspešno obraćala državnim organima – Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i preduzeću Infrastrukture železnice Srbije AD, i pre nego što je objavljivanje dokumenata počelo:

• Zahtev MGSI - ugovori Železnička stanica Novi Sad (novembar 2024)
  • Odgovor MGSI - odbija se zahtev (novembar 2024)
  • Žalba Povereniku - Ugovori Železnička stanica Novi Sad (decembar 2024)
  • Odgovor - MGSI - dostupno na sajtu (januar 2025)
  • Rešenje Poverenika - nalaže se da dostave informacije (januar 2025)

Nema dokumenata

Među dokumentima koji su objavljeni nije bilo nijednog koji bi ukazao na koji način je Izvođač poštovao svoje ugovorne obaveze, to jest gde je objavljen poziv za nadmetanje (na Portalu javnih nabavki, na sajtovima MGSI i IŽ, ni na svom sajtu nije), koji su uslovi postavljeni pred potencijalne podizvođače, kako je obezbeđena „što veća konkurencija“, a pogotovo kako je obezbeđeno da izbor bude izvršen „javno i transparentno“, ako su čak i informacije o tome ko su bili podizvođači postale dostupne tek nakon što je posao završen.

U pretposlednjoj turi objavljenih dokumenata, početkom februara 2025, reagujući na spisak nedostajuće dokumentacije koji je objavio Građevinski fakultet u Beogradu, Vlada se osvrnula i na pitanje „tenderske dokumentacije za izvođača i podizvođača“.

Odgovor , koji je potpisao predstavnik Izvođača, svodi se na to da tenderska dokumentacija ne postoji, jer nije postojala obaveza da se podizvođači odaberu primenom postupka iz Zakona o javnim nabavkama. Izostao je bilo kakav osvrt na poštovanje obaveza iz ugovora od strane kineskog konzorcijuma prilikom izbora podizvođača ili bilo koja informacija o tome da li je Ministarstvo pratilo poštovanje te obaveze.

Izveštaj ekspertske grupe

U izveštaju ekspertske radne grupe za prva tri studentska zahteva ispravno se konstatuje „da nedostaje dokumentacija koja se odnosi na javno objavljene konkurse za izbor podizvođača i dobavljača za rekonstrukciju i adaptaciju Železničke stanice Novi Sad, za koje je postojala obaveza sprovođenja u skladu sa članom 16 stav 3 Komercijalnog ugovora“, te da je zato „onemogućen uvid u informacije o predmetima nabavke i tehničkim specifikacijama predmeta nabavke, načinu sastavljanja i dostavljanja ponuda, uslovima za učešće ponuđača i kriterijumima za izbor najpovoljnije ponude, što dalje onemogućava da se sagleda da li je ograničavana konkurencija, kao i da li je postojala diskriminacija ponuđača što bi bilo u suprotnosti sa članom 16 stavovima 4, 6 i 7 Komercijalnog ugovora.“

Reakcija MGSI i Vlade, na ovaj dokument od 5.3.2025 (tačka 6.3 Analize), bila je brza, ali takva da je umesto da pruži javnosti uverljive odgovore na postavljena pitanja, na novi način dovela u sumnju zakonitost postupanja državnih organa zaduženih da prate realizaciju ovog infrastrukturnog projekta.

Ministarstvo i Infrastrukture („investitor“ i „finansijer“) tvrde da se „navedena dokumentacija“ ne nalazi kod njih, „već je za te postupke bio zadužen izvođač“. Dalje se kaže samo ovo: „Svakako analizu zakonitosti izbora podizvođača, kao i sva ostale teme iz tačaka 6.4. – 6.5. – 6.6. – 6.7. vrše nadležna tužilaštva u postupcima koji se vode“. 

Prebacivanje odgovornosti

Mada ništa nisu rekli o postupku izbora podizvođača, na ovaj način su Ministarstvo i državno preduzeće, dve ključne institucije Republike Srbije kojima je bio posao da se staraju o realizaciji posla u skladu sa ugovorom, odgovornost za to prebacile na treću – javno tužilaštvo. Svakome je, međutim, poznato da je poštovanje ugovora stvar obligacionog, a ne krivičnog prava.

Drugim rečima, poruka koju su Ministarstvo i Vlada na ovaj način poslali jeste da oni ne samo da nisu proveravali da li se poštuju odredbe ugovora o izboru podizvođača, već da to nisu nikad ni nameravali da učine. Takođe su učinili vrlo verovatnim da takve provere ne vrše ni kada je reč o brojnim drugim infrastrukturnim projektima koji su ugovoreni bez primene Zakona o javnim nabavkama.

Ispitati da li je bilo uticaja i kakvih

Neko bi mogao da kaže da transparentan i nediskriminatoran postupak angažovanja podizvođača služi samo zaštiti interesa (u ovom slučaju kineskog) izvođača radova, jer će na taj način oni povećati konkurenciju, odabrati podizvođača koji nudi da radove izvede pod najpovoljnijim uslovima, i tako povećati svoj profit, pošto bi od države Srbije naplatili punu cenu na koju je Vlada pristala kada je posao ugovaran.

U tom smislu, tužilaštvo bi povodom izbora podizvođača moglo da ispituje da li je neko unutar stranih kompanija oštetio svoju firmu time što je angažovao skupljeg podizvođača, da li ga je neko od tih podizvođača podmitio i tome slično. To je moguće, jer postoje i koruptivna krivična dela koja se tiču isključivo odnosa unutar privatnog sektora.

Sa stanovišta ispitivanja moguće korupcije u vezi sa ovim projektom je ipak od daleko većeg značaja da se utvrdi nešto drugo – da li je bilo nekih uticaja na kineske kompanije u vezi sa izborom domaćih kompanija od predstavnika naših državnih organa, a koji prevazilaze ono što je dopušteno samim ugovorom (davanje saglasnosti na njihov izbor nakon sprovedenog postupka).

Prrogramski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić za Forbes.