Epizoda: „Narodni pokret“

Pošto je reciklirana ideja o „Narodnom pokretu za državu“ konačno dobila neke pravne obrise, korisno je da razmotrimo šta bi to moglo da bude i da se podsetimo sličnog pokušaja iz 2023, o kojem sam i tada pisao na ovom mestu.

Čemu sve to?

Kada je politička suština u pitanju, prostor za dileme je relativno uzak. „Narodni pokret“ ili kako god se organizacija bude zvanično zvala, biće ili drugi naziv za SNS (sa dosadašnjim satelitskim strankama), telo koje vladajućoj stranci i njenom stvarnom predvodniku treba da pruži neki vid podrške, ili će, na primer, na neki način biti u vezi sa pokušajem promene imidža u inostranstvu u kontekstu izbora novog mandatara.

U slučaju da je reč o nekoj „SNS plus“ opciji, kao i pre dve godine, određena neizvesnost postoji oko toga hoće li se među strankama u pokretu naći i SPS. Socijalistička partija je putem za koji se činilo da vodi ka utapanju krenula zajedničkim nastupom na poslednjim beogradskim izborima, ali možda procene da bi na nekim budućim izborima mogli da profitiraju od toga što bi bili „rezervna pozicija“ za nezadovoljne glasače SNS, kao što im je delom uspelo u proleće 2022.

Ako je politička suština svakome već jasna, postavlja se pitanje čemu uopšte „rebrendiranje“. Sve dosadašnje izborne liste SNS su nosile ime Aleksandra Vučića. Njegove promotivne aktivnosti – legalne, neregulisane ili potpuno nezakonite, bile su im okosnica izborne kampanje. Početkom ove godine se činilo da bi razlika mogla da se ogleda u pokušaju (navodnog) otklona od nepopularnih lokalnih partijskih vođa, i dodatno fokusiranje na predsednika, čija popularnost je u tom trenutku bila manje ugrožena. Ili isto to u kombinaciji sa žrtvovanjem nekoliko piona sa lokalnog nivoa u kombinaciji sa pokretanjem istrage zbog korupcije u najavljenoj akciji.

Šta se za sada zna?

Ove godine je stvar počela time što su 17.1.2025. Večernje novosti „saznale“, kako će „od petka, 24. januara, širom Srbije će početi da se održavaju veliki skupovi, na kojima će govoriti istaknuti profesori, radnici, poljoprivrednici“, da će se „njima pridružiti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će sa njima govoriti u svakom gradu i u svakom selu“, i da će „o imenu pokreta odlučiti sami građani“ uz učešće preko društvenih mreža.

Kako je to izgledalo, videlo se u Jagodini 24.1.2025, gde je SNS organizovala miting podrške koji je promovisala kao „prvi skup povodom osnivanja pokreta za narod i državu“. Vučić je tada rekao da se pokret formira „zato što su Srbiji potrebne promene i nova energija, a ne povratak u prošlost i dodao da će učlanjenje biti moguće od 15. marta, kao i da su svi dobrodošli“. Pored napada na one „koji su zemlju uništili, a koji bi danas sa manipulacijama da se vrate na vlast“, pričao je o ministrima i lokalnim moćnicima koje će „narod da počisti“, jer gledaju „kako će sebi nešto da oposle“, a on će u tome samo da pomogne, i kako, eto, da se ne formira pokret, „ne bi mogli uz sebe da imaju jednog profesora Đuru Macuta, ni studenta treće godine koji ima sve desetke Miloša Pavlovića“.

Stvari očigledno nisu krenule željenim tokom, pa su se „veliki skupovi“ sveli na turneju Vučića, u svojstvu predsednika Srbije, po nekoliko okruga, koji su naslovljeni kao „razgovor sa građanima“. Pod državnim oznakama je bio organizovan i sretenjski miting u Sremskoj Mitrovici, gde je osnivanje pokreta ipak bilo sporedna tačka, iza „odbrane Vojvodine“.

Najavljeni dan osnivanja Pokreta, 15. mart, prošao je u znaku velikog protesta u Beogradu, ali se 23.3.2025. pokazalo da vlast od ideje nije odustala. Kako je saopšteno, održan je „prvi sastanak inicijativnog odbora za osnivanje svenarodnog Pokreta za narod i državu“, kao i to da taj pokret „poziva sve časne građane da doprinesu Srbiji svojim sposobnostima i znanjem i da pomognu da naša zemlja postane najuspešnija u svojoj istoriji“. Objavljen je i spisak 12 imena, mnogih sa akademskim titulama, sa Vučićem na početku, i profesorom Đurđevićem, direktorom Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, na kraju.

Da li Pokret pravno postoji?

Za sada, ne.

Izraz „inicijativni odbor“ nije nepoznat u srpskom zakonodavstvu. On se koristi u Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, kada neka grupa građana (najmanje troje) želi da pokrene postupak za izmenu Ustava, zakona ili lokalne odluke i kreće u prikupljanje potpisa podrške za to. Takva grupa građana nema svojstvo pravnog lica, mada se može i formalno organizovati u udruženje.

S druge strane, da bi se formiralo udruženje ili politička stranka, potrebno je održati osnivačku skupštinu (najmanje tri lica kada je reč o udruženju, najmanje deset hiljada kada je reč o stranci) i na njoj usvojiti osnivački akt, statut, program i odrediti lice nadležno za zastupanje.

Pošto je na sastanku inicijativnog odbora bilo dvanaest ljudi, nije bilo prepreke da oni odmah osnuju udruženje i da pozovu druge zainteresovane da im se priključe (učlane se), ali to nisu učinili. Zbog toga je za sada nejasno da li je, kao i u mnogim drugim epizodama koje se ovih meseci uporedo odigravaju (npr. „ostavka premijera“), u pitanju vaganje i čekanje da se u odnosu na razvoj događaja proceni šta dalje činiti ili se stvari namerno održavaju u pravnom vakuumu.

Razne pravne opcije

Kao što sam detaljnije pisao pre dve godine, nema prepreke da fluidno stanje u kojem pokret formalno neograničeno dugo nastavi da ne postoji, traje neograničeno dugo. U međuvremenu mu se mogu „priključivati“ stranke i nestranački pojedinci, na primer, objavljivanjem pisama podrške na društvenim mrežama, a da formalnog članstva nema, jer nema ni pravnog lica u koje bi se bilo ko mogao učlaniti.

Drugi scenario bi bio da „Pokret“ bude naziv liste vladajuće koalicije na nekim budućim izborima i da čitava priča oko njega posluži kao zamah za izbornu kampanju. Da bi se stvar dodatno zamaskirala, umesto liste koja bi bila formalno stranačka ili koaliciona, nju bi mogla da podnese „grupa građana“ (najmanje 10, na primer, upravo sadašnji Inicijativni odbor), a da stranka(e) odrade logistiku, i naravno, odrede kandidate za poslanike. „Grupa građana“ nema svojstvo pravnog lica, ali ima prava i obaveze na osnovu izbornih zakona, uključujući i jedno veoma važno – da dobija budžetske dotacije na osnovu broja osvojenih glasova tokom saziva novog parlamenta.

Treća opcija je formalno ujedinjenje političkih stranaka. Za to je propisana zakonska procedura – potrebno je ponovo trebalo prikupiti i podneti najmanje 10 hiljada overenih potpisa, sačiniti izveštaj o objedinjenoj imovini, odluku o spajanju, program i statut nove stranke i akt o izboru zastupnika. Postoje i razne druge opcije – da se prvo osnuje Pokret, i to ne kao udruženje, nego kao nova politička stranka, pa da se u njega utope one koje već postoje.

Četvrti scenario, koji sam detaljnije razmatrao ranije, bilo bi formiranje „nad-stranke“. Ukratko, pravno je moguće napraviti umesto jedne nove političke stranke politički savez postojećih stranaka, ali postoje brojne dileme oko načina registracije, kao i jedna velika pravna praznina – na takav savez stranaka ne bi se primenjivale zabrane, ograničenja i dužnosti iz Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Pokret (samo) kao udruženje i prednosti za kreatore

Peta varijanta bi bila da se Pokret formira i registruje kao udruženje. Ta varijanta se dalje može granati na nekoliko načina – da tom udruženju stranka pruža logističku i medijsku podršku ili da se jedna ili više stranaka kolektivno učlane u udruženje. Čini se da bi tako nešto bilo moguće kada je reč o Zakonu o udruženjima, koji dopušta mešovito članstvo – građana i pravnih lica, bez preciziranja da među tim pravnim licima ne smeju biti političke stranke. Zakon o političkim strankama u članu 33 govori o „udruživanju u političke saveze“ u zemlji ili inostranstvu, takođe bez ograničenja u pogledu forme tog udruživanja.

Ta opcija bi mogla da bude primamljiva za vlast iz nekoliko razloga. Prva je mogućnost finansiranja na način koji je strankama zabranjen, na primer, od strane preduzeća u vlasništvu države ili od stranih država i inostranih firmi. Kad smo već kod ove teme zanimljiv je i odnos između SNS (i eventualno drugih stranaka) i Pokreta (ako bude registrovan kao udruženje). SNS, koji već prima milionske dotacije iz budžeta po osnovu parlamentarne zastupljenosti, mogao bi u nekoj pravnoj formi da deo tog novca prenese Pokretu, dok obrnuto po Zakonu ne bi bilo dozvoljeno.

Kao što je Transparentnost Srbija već mnogo puta pokazala, od plaćenih oglasa i drugih legalnih stranačkih aktivnosti radi uticaja na birače, još veće efekte ima vođenje funkcionerske kampanje. I u postojećem Zakonu o sprečavanju korupcije postoje obaveze javnih funkcionera da „javnosti i sagovornicima na nedvosmisleni način saopšte“ da li iznose stav organa u kojem vrše javnu funkciju ili stav političke stranke u svakom javnom nastupu. Vučić ovu obavezu gotovo nikad ne poštuje, što je bio i jedan od glavnih razloga da ODIHR „razdvajanje države i stranke“ istakne kao prvu preporuku u svom poslednjem izveštaju za Srbiju. Agencija za sprečavanje korupcije, kada odbacuje prijave zbog kršenja tog pravila, umesto da konstatuje ono što je očigledno, da funkcioner nije predočio u kom svojstvu nastupa, sama izvodi zaključke o tome. Pri tom se trudi da dotičnog funkcionera ne uznemiri čak ni upitom da se izjasni u kojem svojstvu je govorio na nekom mitingu ili TV emisiji.

Javno nastupanje Vučića u ime „Pokreta za narod i državu“ rešilo bi Agenciju ovih glavobolja. Od kad se registruje kao udruženje, pa sve do eventualnog raspisivanja izbora, javno nastupanje Vučića u ime Pokreta ne bi potpadalo pod ovu odredbu Zakona o sprečavanju korupcije.

Istina, u istom zakonu postoji i drugo pravilo (član 49) – da „javni funkcioner ne sme da bude član organa udruženja, niti njegov zastupnik, ako između javne funkcije i članstva u organu udruženja ili zastupanja udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled javne funkcije“. Stoga ostaje da se vidi da li će Vučić i u ovom svom udruženju biti „običan član“ (jer za to ne postoji zakonsko ograničenje). Ili će, možda, zatražiti da mu Agencija izda mišljenje u kojem bi pisalo da nema prepreke da zastupa udruženje, jer između funkcije predsednika Republike koji po članu 111 Ustava „izražava državno jedinstvo“ i pokreta koji je „za narod i državu“ nema i ne može biti nikakve suprotnosti.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija za Pešćanik.