Da li su sporne nabavke gradskih autobusa?
Datum kreiranja: ponedeljak, 30 decembar 2013
Član beogradskog Privremenog veća, Nebojša Čović, govori i o "spornom kreditu za nabavku autobusa". Čini se da u nečemu jeste, a da u nečemu nije u pravu (ako ostavimo po strani to što je posao privremenog veća "obavljanje neodložnih poslova", a ne kritika prethodnika ili najava sopstvenog političkog programa, za šta će biti dovoljno vremena kad zvanično bude raspisana izborna kampanja).
Dakle, nesumnjivo je loše sprovoditi nabavku po proceduri koja će neopravdano ograničiti konkurenciju. Ako je razlog za ograničenje konkurencije uslov koji nameće davalac kredita iz kojeg se finanira nabavka, onda treba sagledati i predočiti javnosti alternativna rešenja pre ulaska u aranžman: da li je šteta zbog ograničavanja konkurencije veća od koristi zbog povoljnije kamatne stope? Na žalost, ovaj problem nije prepoznat u antikorupcijskoj strategiji i pored predloga koje je TS davala, zbog čega Srbija velike infrastrukturne nabavke redovno sprovodi, ne samo uz uslove kreditora koje u određenoj meri sužavaju konkurenciju (kao kod EBRD kredita), već i uz direktno navođenje firmi koje će biti izvođači (npr. u slučaju izgradnje "kineskog mosta" ili deonica auto-puta iz azerbejdžanskog kredita).
S druge strane, suprotno je načelima i svrsi javnih nabavki, ali i međunarodnim sporazumima koje je Srbija preuzela (SSP) da se grad unapred obaveže da će autobuse ili bilo šta drugo kupovati od domaćih firmi, kao što se može naslutiti iz Čovićevog odgovora da bi trebalo činiti.
Drugim rečima, domaće firme ne smeju da budu diskriminisane, država treba da im omogući poslovanje tako što će redovno izmirivati svoje obaveze prema njima, ako se opredeli za to može i da im pomaže dozvoljenim ekonomskim merama (npr. subvencije, garancije za izvoz). Međutim, javne nabavke imaju za svrhu da se dobije najbolja vrednost za najmanje novca a ne da se uspostavi neki novi sistem "dogovorne ekonomije".
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Birokratsko-grickanje-vremena-idealno-za-korupciju.sr.html
Dakle, nesumnjivo je loše sprovoditi nabavku po proceduri koja će neopravdano ograničiti konkurenciju. Ako je razlog za ograničenje konkurencije uslov koji nameće davalac kredita iz kojeg se finanira nabavka, onda treba sagledati i predočiti javnosti alternativna rešenja pre ulaska u aranžman: da li je šteta zbog ograničavanja konkurencije veća od koristi zbog povoljnije kamatne stope? Na žalost, ovaj problem nije prepoznat u antikorupcijskoj strategiji i pored predloga koje je TS davala, zbog čega Srbija velike infrastrukturne nabavke redovno sprovodi, ne samo uz uslove kreditora koje u određenoj meri sužavaju konkurenciju (kao kod EBRD kredita), već i uz direktno navođenje firmi koje će biti izvođači (npr. u slučaju izgradnje "kineskog mosta" ili deonica auto-puta iz azerbejdžanskog kredita).
S druge strane, suprotno je načelima i svrsi javnih nabavki, ali i međunarodnim sporazumima koje je Srbija preuzela (SSP) da se grad unapred obaveže da će autobuse ili bilo šta drugo kupovati od domaćih firmi, kao što se može naslutiti iz Čovićevog odgovora da bi trebalo činiti.
Drugim rečima, domaće firme ne smeju da budu diskriminisane, država treba da im omogući poslovanje tako što će redovno izmirivati svoje obaveze prema njima, ako se opredeli za to može i da im pomaže dozvoljenim ekonomskim merama (npr. subvencije, garancije za izvoz). Međutim, javne nabavke imaju za svrhu da se dobije najbolja vrednost za najmanje novca a ne da se uspostavi neki novi sistem "dogovorne ekonomije".
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Birokratsko-grickanje-vremena-idealno-za-korupciju.sr.html
