ispitati da li je bilo kršenja zakona i povećati javnost rada Vlade

Političke stranke su svakako slobodne da kreiraju i vode politiku shodno svojim uverenjima o tome da li su neke zakonodavne ili drugemere korisne ili štetne po javni interes. Zbog toga i podrška ili odbijanje podrške idejama i delovanju jednog ministra jeste stvar legitmnih razlika u političkim opredeljenjima. Međutim, neki postupci ne mogu biti samo predmet političke odluke ili uverenja jer su nadležnosti institucija uređeni zakonima. 

Na sajtu Ministarstva privrede pojavila se obrazložena ostavka ministra iz koje prenosimo delove zanimljive za stanje primene važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji (ćirilicom), uz kratke komentare (latinicom). http://www.privreda.gov.rs/newsitem.php?h=1&id=8100

"Partijsko zapošljavanje i nametanje stranačkih ličnosti bez ozbira na stručnost je očigledno zvanična politika Vlade i po mišljenju Ministra privrede neprihvatljiv deo koalicionog sporazuma. Odbijanje prihvatanja ovakve politike je dovelo Ministarstvo privrede u ozbiljan konflikt sa kabinetom Prvog potpredsednika. Gotovo tri meseca je trajala borba sa kabinetom oko postavljenja direktora agencija u nadležnosti ovog ministarstva. Umesto podrške ministru i reformama, podrška je data postojećim direktorima agencija koji su na sve moguće načine podrivale politiku Ministarstva privrede." 

Partijsko zapošljavanje nije deo (javnog) koalicionog sporazuma, ali je vrlo verovatno deo nepisanih ili zapisanih a neobjavljenih pravila. Procedura izbora rukovodilaca Vladinih agencija je uređena posebnim zakonima. Bilo bi dobro da (bivši) ministar izađe sa konkretnim podacima, kako o sadržaju koalicionog sporazuma (ako postoji neki njegov deo koji nije predočen javnosti), tako i o eventualnom kršenju procedure pri izboru rukovodilaca. 

"Borba za zaustavljanje propalih projekata subvencionisanja, javašluka i kriminala u SIEPA, ALSU, Fondu za razvoj i Agenciji za privatizaciju, štetnih privatizacija Vršačkih vinograda i Prve petoletke je trajala od samog početka do današnjeg dana. Ljudi iz kabineta Prvog potpredsednika su direktno učestvovali u fijasku oko Vršačkih vinograda i to i sa strane prodavca, države, i sa strane kupca preko povezanih rodbinskih veza i njihovih firmi. Direktno iz kabineta i bez znanja Ministarstva privrede su išli nalozi direktorki Fonda za razvoj da skida blokade za pojedine tajkunske firme."

Ministar je izneo ozbiljne optužbe protiv "ljudi iz kabineta" koje, ovako kako su formulisane, imaju elemente krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja ili trgovine uticajem. Pošto su informacije već objavljene, bilo bi potrebno da javni tužilac istraži sve okolnosti slučaja, bez obzira na to da li će ministar ili neko drugi podnositi krivičnu prijavu. 

"Nadležnosti ovog ministarstva pokušali su i dalje pokušavaju da obavljaju predstavnici kabineta Prvog potpredsednika bez ikakve procedure, bez javnosti i bez ekonomske analize da li su ti poslovi korisni ili štetni za Republiku Srbiju. Svi žele da budu deo nekakvog dila koji će se napraviti. Svi ovi vaninstitucionalni projekti su uspešno zaustavljeni od strane Ministarstva privrede, ali je potrošena velika energija uz veliki gubitak vremena. Primeri su svi „arapski poslovi“, posao sa Etihadom, Al Dahra, poslovi vezani za Fijat, poslovi obećavanja i dodeljivanja subvencija, stvaranja zajedničkog preduzeća sa Gorenjem."

I u ovom slučaju postoji javni interes da bude objavljeno više podataka. Kaže se da su određeni "vaninstitucionalni projekti" zaustavljeni. Budući da u Srbiji postoje propisane procedure za neke vidove poslovanja sa investitorima i pregovaranje koje prethodi zaključivanju međunarodnih sporazuma, bilo da je reč o prodaji javne imovine, privatizaciji preduzeća, zaključivanju ugovora o javno - privatnom partnerstvu, ilii nečemu drugom, postoji mogućnost da se i ovaj deo teksta ministrove ostavke odnosi na kršenje nekog od zakona, što bi trebalo ispitati. 

"Štetan tajni ugovor Republike Srbije, JAT-a i Etihada, a posebno njegova vanstitucionalna implementacija je najbolji primer ovakvog delovanja. Kabinet Prvog potpredsednika je mesecima sprečavao Ministarstvo privrede da dobije ličnu kartu JAT-a, procenu vrednosti imovine i spreči sprovođenje finansijskog restrukturiranja." 

Budući da su pravna priroda i sadržaj ugovora i sporazuma koji se odnose na poslovanje bivšeg JAT Airways-a sa firmom Etihad nepoznati javnosti (podsećamo da je naš zahtev za pristup informacijama odbijen, uz obrazloženje da je reč o "poslovnoj tajni") a da se u ostavci ministra navodi da je "ugovor štetan" i da je "vaninstitucionalno implementiran", ova izjava ukazuje na neophodnost da Republički javni pravobranilac utvrdi da li je ugovor zaključen/primenjen na zakonit način i da se što pre obelodane makar oni delovi sporazuma i ugovora koji nesumnjivo moraju biti javno dostupni, imajući u vidu javna sredstva kojima Air Serbia raspolaže. 

"Pošto je Ministarstvo privrede odbijalo da Vladi predlaže štetne ugovore po Republiku Srbiju, tu ulogu predlagača je suprotno Zakonu o ministarstvima, preuzeo kabinet Prvog potpredsednika. Kada je Ministarstvo privrede davalo negativno mišljenje na zaključke Vlade kojim se odobravaju ti poslovi, recimo unošenje JAT Keteringa u JAT, takva mišljenja nisu dolazila na dnevni red a zaključci su se usvajali."

Ovaj deo teksta ukazuje još jednom na snažnu potrebu da se poveća javnost rada Vlade. Naime, zaključci Vlade se trenutno ne objavljuju (osim kada sama Vlada tako odluči), a ne objavljuju se ni mišljenja koja pojedina ministarstva imaju na predloge odluka koje donosi Vlada, pa se ne može ni naknadno sagledati (npr. u slučaju da se pokaže da je neka odluka bila protivna zakonu ili da je bila iz nekog drugog razloga loša) ko je od državnih organa obavio svoj deo posla valjano a ko ne. 

"Dnevni red za sednice Vlade poznat je pet minuta pred samu sednicu Vlade. Na Vladi se ništa ne diskutuje." 

Povećanje javnosti rada Vlade je jedna od najznačajnijih stvari koje bi trebalo učiniti radi efikasnije borbe protiv korupcije u Srbiji. Međutim, niti je došlo do nekih promena na tom polju već godinama, niti su one na jasan način predviđene Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije, na šta smo, bez uspeha, ukazivali tokom izrade ovog dokumenta.