Izborna kampanja
Datum kreiranja: subota, 22 februar 2014
Izborna kampanja treba da bude javna rasprava o budžetu za naredne četiri godine. Stranke treba detaljno da objasne iz kojih izvora će finansirati ono što obećavaju. Pošto je budžet i bez najave novih projekata, subvencija i socijalne pomoći, u deficitu, nužno je da stranke kažu da li će država nastaviti da troši više nego što prihoduje, da li će prodavati državna preduzeća, koje će poreze povećavati, gde smanjiti troškove.
Bilo bi pošteno da svaka lista saopšti šta su u njihovom programu „crvene linije“, ispod kojih stranka nipošto neće dati podršku budućoj vladi. Tema ne smeju da budu pitanja za koja ni Skupština ni Vlada nisu nadležne - na primer, protiv koga će biti pokretane krivične istrage.
Prioritet nove vlade treba da bude smanjenje budžetskog deficita kroz osmišljeno rezanje troškova javnog sektora. Jedan deo toga je smanjenje broja zaposlenih, ali ne kroz mere za „gašenje požara“ poput sadašnje „zabrane zapošljavanja“, već kroz ozbiljnu analizu takozvanih sistematizacija, kako bi se videlo koliko je zaista ljudi potrebno da institucije obave svoje zadatke. Tome treba da prethodi odluka čime želimo da se država uopšte bavi i najvažnija politička odluka - hoće li država biti aktivna u privrednom životu.
Prioritet treba da bude i borba protiv korupcije, institucionalna i sistemska. Najpreče je doneti mere koje će omogućiti ispitivanje većeg broja slučajeva korupcije, kao što je zaštita uzbunjivača, i osvetliti proces donošenja odluka, uređenjem lobiranja i smislenih javnih rasprava i objavljivanjem većeg broja podataka, naročito o javnim rashodima.
Proteklih godinu i po dana doneli su nam neke bitne prodore u borbi protiv korupcije ali ne uvek i dobra rešenja. Tipičan primer su 24 slučaja iz ranijih izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, na čijem ispitivanju je konačno počelo da se radi. Međutim, na tome su, kako smo mogli da čujemo, radila ad hoc tela, kao da je korupcija neki problem koji je privremeno iskrsao, a ne nešto što nas izvesno čeka i u budućnosti.
Nemanja Nenadić, programski direktor TS za "Danas"
Bilo bi pošteno da svaka lista saopšti šta su u njihovom programu „crvene linije“, ispod kojih stranka nipošto neće dati podršku budućoj vladi. Tema ne smeju da budu pitanja za koja ni Skupština ni Vlada nisu nadležne - na primer, protiv koga će biti pokretane krivične istrage.
Prioritet nove vlade treba da bude smanjenje budžetskog deficita kroz osmišljeno rezanje troškova javnog sektora. Jedan deo toga je smanjenje broja zaposlenih, ali ne kroz mere za „gašenje požara“ poput sadašnje „zabrane zapošljavanja“, već kroz ozbiljnu analizu takozvanih sistematizacija, kako bi se videlo koliko je zaista ljudi potrebno da institucije obave svoje zadatke. Tome treba da prethodi odluka čime želimo da se država uopšte bavi i najvažnija politička odluka - hoće li država biti aktivna u privrednom životu. Prioritet treba da bude i borba protiv korupcije, institucionalna i sistemska. Najpreče je doneti mere koje će omogućiti ispitivanje većeg broja slučajeva korupcije, kao što je zaštita uzbunjivača, i osvetliti proces donošenja odluka, uređenjem lobiranja i smislenih javnih rasprava i objavljivanjem većeg broja podataka, naročito o javnim rashodima.
Proteklih godinu i po dana doneli su nam neke bitne prodore u borbi protiv korupcije ali ne uvek i dobra rešenja. Tipičan primer su 24 slučaja iz ranijih izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, na čijem ispitivanju je konačno počelo da se radi. Međutim, na tome su, kako smo mogli da čujemo, radila ad hoc tela, kao da je korupcija neki problem koji je privremeno iskrsao, a ne nešto što nas izvesno čeka i u budućnosti.
Nemanja Nenadić, programski direktor TS za "Danas"
