Udruženja u izbornoj kampanji
Datum kreiranja: četvrtak, 06 mart 2014
Politička aktivnost udruženja nije srpska specifičnost. U svetu su sindikati i grupe koje se zalažu za posebne interese (npr. za ili protiv abortusa, za ili protiv nošenja oružja) često promoteri i finansijeri izbornih kandidata. Može se reći da je čak i logično da udruženja koja utvrde da je program neke stranke izrazito povoljniji za ostvarivanje ciljeva za koji se zalažu podrže baš tu listu.
Ima li tome mesta u Srbiji? Zakon (o finansiranju političkih aktivnosti) zabranjuje da se stranke, koalicije i grupe građana finansiraju od strane udruženja. Zakon (o izboru narodnih poslanika) kaže da udruženja ne mogu biti deo izbornih koalicija niti samostalni podnosioci izborne liste (npr. „Dveri“ su udruženje, URS je do nedavno bio udruženje, ali su izborne liste pod tim nazivom u stvari podnosile grupe građana, pojedinaca, a ne udruženje kao pravno lice) .
O „moralnoj podršci“ zakon ništa ne govori. Ovih dana često čujemo kako pojedini sindikati, kao i razna udruženja (najnoviji primer su malinari i izbeglice), podržavaju određenu listu.
Zbog čega ovakva podrška može biti problematična? Pre svega zato što je u Srbiji veoma teško govoriti o tome da se „podrška daje programu“, u situaciji kada umesto konkretnih i proverljivih predizbornih programa možemo da čitamo samo predizborne slogane, hvalisanje prethodno učinjenim i gledamo lica kandidata.
Zbog toga je smisleno uvesti kontrolne mehanizme i pratiti da li se može utvrditi veza između prošlog, sadašnjeg ili budućeg budžetskog finansiranja rada udruženja i podrške koju će oni dati ovoj ili onoj listi na parlamentarnim izborima, jednako kao što je smisleno pratiti da li postoji neka veza između finansiranja stranaka od strane firmi koje su iz budžeta dobile državne subvencije ili zaključivale unosne poslove sa državom (npr. kroz javne nabavke).
Ima li tome mesta u Srbiji? Zakon (o finansiranju političkih aktivnosti) zabranjuje da se stranke, koalicije i grupe građana finansiraju od strane udruženja. Zakon (o izboru narodnih poslanika) kaže da udruženja ne mogu biti deo izbornih koalicija niti samostalni podnosioci izborne liste (npr. „Dveri“ su udruženje, URS je do nedavno bio udruženje, ali su izborne liste pod tim nazivom u stvari podnosile grupe građana, pojedinaca, a ne udruženje kao pravno lice) .
O „moralnoj podršci“ zakon ništa ne govori. Ovih dana često čujemo kako pojedini sindikati, kao i razna udruženja (najnoviji primer su malinari i izbeglice), podržavaju određenu listu. Zbog čega ovakva podrška može biti problematična? Pre svega zato što je u Srbiji veoma teško govoriti o tome da se „podrška daje programu“, u situaciji kada umesto konkretnih i proverljivih predizbornih programa možemo da čitamo samo predizborne slogane, hvalisanje prethodno učinjenim i gledamo lica kandidata.
Zbog toga je smisleno uvesti kontrolne mehanizme i pratiti da li se može utvrditi veza između prošlog, sadašnjeg ili budućeg budžetskog finansiranja rada udruženja i podrške koju će oni dati ovoj ili onoj listi na parlamentarnim izborima, jednako kao što je smisleno pratiti da li postoji neka veza između finansiranja stranaka od strane firmi koje su iz budžeta dobile državne subvencije ili zaključivale unosne poslove sa državom (npr. kroz javne nabavke).
