Mediji o korupciji
Datum: 24.07.2020
Medij: Danas Strana: 6
Rubrika: Društvo
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Transparentnost: Krizni štab nema zakonska ovlašćenia
Transparentnost: Krizni štab nema zakonska ovlašćenia
Krizni štab nije zakonom uređeno telo, već savetodavno telo Vlade. Samim tim, Krizni štab ne može da donese bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom i epidemiološkim merama - saopštila je juče organizacija Transparentnost Srbije, dodajući da je nepoznato je zašto se Vlada odlučila da formira ovaj štab, a ne tela koja su predviđena postojećim zakonima. D. D.
----------------------------------------------------------
Datum: 24.07.2020
Medij: Danas Strana: 14,15
Rubrika: Bez naslova
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: Sve izvesniji prekid pregovora o ulasku Srbije u EU
Sve izvesniji prekid
pregovora o ulasku
Srbije u EU
Beograd // Prekidanje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji maloje verovatna ali moguća opcija, s obzirom na zabrinjavajuće stanje demokratije u zemlji, ali već i sama situacija u kojoj Srbija dugo nije otvorila ni jedno novo poglavlje ili pakzatvorila staro, dovoljno je ozbiljno upozorenje evropskih institucija da nisu zadovoljne napretkom pregovora, odnosno da Srbija nazaduje u većini zahteva koji se pred nju postavljaju te da se sve ubedljivije udaljava sa evropskog puta, ukazuju sagovornici Danasa iz nevladinog sektora, Predstavnici sedam organizacija civilnog društva nedavno su uputili otvoreno pismo EU u kome upozoravaju na ozbiljnost situacije u Srbiji, u svetlu aktuelnih dešavanja, a od evropskih institucija traže da insistiraju na konkretnim rezultatima vlasti u Beogradu u primeni vladavine prava i osnovnih demokratskih principa,
Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, jednog od potpisnika pisma, smatra da su pregovori već posustali, s obzirom da prvi put oddecembra 2014, nijeotvoreno nijedno novo poglavlje, što je dovoljno jasno upozorenje Brisela o nezadovoljstvu stanjem u Srbiji.
- Mislim da nismo stigli do tačke prekida pregovora, ali i odluka o tome je mač sa dve oštrice, koju nije ni lako doneti.Tako bi EU izgubila jedan deo mogućnosti da utiče na ov-
Otvoreno pismo institucijama EU u kojem upozoravaju na stanje demokratije i vladavine prava zajedno su uputili Beogradski centarza bezbednosnu politiku, Beogradski fond za političku izuzetnost,Centarsavremene politike, Evropski pokret u Srbiji, Centar za evropske politike, Centarza međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) i Komitet pravnika za Ijudska prava (Jukom). dašnju situaciju. Ipak, čim postoje glasovi o tome, to znači da neko o tome negde razmišlja vrloozbiljno. I pregodinu dana bilojeglasova da bi moglo Srbiji da se pošalje upozorenje tako što ne bi bilo otvarano ni jedno poglavlje i evo, godinu dana kasnije, to se dešava. Toje već moralo da budefinalno upozorenje za vlast u Beogradu, jasan je Savković.
On dodaje da u ovom trenutku ne vidi prostorza konkretniju reakciju evropskih institucija.
- Lično smatram da će sada proces nastavljanja dijaloga Beograda i Prištine u narednih nekoliko meseci biti u fokusu, pa ukoliko bi se desilo da nema kooperativnost ni po pitanju oko Kosova, onda bi se na zimu mogli očekivati i dalji koraci, pa i ispitivanje mogućnosti da se prekinu pregovori. Mislim da još uvek postoji mali manevarski prostor da Beograd to izbegne, dodaje Savković.
Ozbiljan, strmoglavi pad Srbije po pitanjima demokratije, vladavine prava slobode medija i izražavanja, smatra Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, neizbežno će dovesti do zaustavljanja pregovora u nekom trenutku.To bi, smatra Međak, bio jasan pokazatelj da vlast ne uživa podršku kakvu želi da prikaže građanima.
-To je pre ili kasnije neminovno, jer je nemoguće nastaviti privid da stvari ovde idu u pravom smeru a samo se kreću sporije.To nije taćno, mi idemo u pogrešnom smeru i to vrlo brzo, kada je vladavina prava u pitanju. I toje isključiva odgovornost vlasti, dodaje Međak
On smatra da je Srbija propustila idealne okolnosti za neophodne unutrašnje reforme i pristupanje EU, od 2016.
-Vidi sejasantrend pada u određenim segmentima. Za godinu, od prosečne ocene 2,97 dostigli smo svega 3,03, u povoljnim uslovima vlast ne uspe da pomeri zemlju ni mrvicu ka članstvu u EU, i ne ispuni ni polovinu zahteva. Međutim, iako to stoji u godišnjim izveštajima, izveštaji ne stižu do građana, a prava situacija se ne vidi i ne čuje se iz usta onih kojih bi trebalo. Građani to ne čuju u domaćim medijima, ne vide na RTS-u, zaključuje Međak, Oni dodaje da status Kosova, iako jedno od ključnih pitanja, nije „uslov svih uslova", „kako to vlast u Srbiji često predstavlja građanima", a pored toliko drugih problema, od korupcije do nezavisnosti medija, smatra da „mi kao država ne bismo mogli da funkcionišemo u EU, kad bi nas ovog trenutka primili".
Jasnijoj slici, napominje Međak, doprineće nova metodologija ocenjivanja napretka, usvojena u martu, pa će u izveštajima biti manje „diplomatskih nota", a „stvari će biti nazvane pravim imenom".
- Godišnji izveštaj će biti otvoreniji, manje diplomatski, direktniji, da bi građani mogli da shvate. Jer sa ovim uvijenim porukama, građani to ne čitaju. Onda dolazi do situacije da EP pošalje jednu poruku vlastima, a vlast to prevedu i kroz kontrolisane medije građanima šalje drugu poruku, objašnjava Međak.
Oštrija metodologija i novi sistem leveli-
Marko Savković: Brisel nezadovoljan stanjem u Srbiji
Zastoj u otvaranju novih poglavlja - crveni alarm zacije daće veća ovlašćenja i zemljama članicama, koje će moći pojedinačno da se izjasne, ocene napredak i zatraže neku vrstu reakcije, ukoliko nema napretka, nadovezuje se savetnica za pitanja procesa EU integracija u Jukomu (Komitet pravnika za Ijudska prava) Jovana Spremo.
- Srbija ima dve stvarnosti, dok se vlast na jedan način predstavlja međunarodnojjav-
Nemoguće nastaviti privid da stvari ovde idu u pravom smeru a samo se kreću sporije
nosti, drugačije prezentuje situaciju građanima. U obračanju Evropljanima ni jednog momenta nije stigla poruka od vrha u Srbiji da oni skreču sa evropskog puta. Sa druge strane, imali smo različite izjave kako predsednika tako i premijerke i ministarke za evropske integracije, u smislu da nam Evropljani nisu toliki prijatelji kao nekedrugezemlje i solidarnost sa njihove strane nije onakva kakvu smo očekivali. Pored toga šta se dešavalozavremevanrednogstanja,trenutno se dešava opšte nezadovoljstvo Ijudi pre svega time što nemaju dovoljno informacija na koje imaju pravo, posebno u pogledu zdravstvene situacije u zemlji. Drugo, informacije se plasiraju isključivo od jedne osobe, izvršne vlasti i to predsednika, koji nema ovlašćenja da donosi bilo kakve odluke, a i samo saopštavanje jako bitnih mera koje se odnose na živote Ijudi, samo po sebi je kršenje nekih procedura i ustavnog okvira, kaže Spremo i dodaje da bi i to trebalo da bude tema razgovora EU sa predstavnicima vlasti.
Da su sve češći glasovi koji govore o nezadovoljavajućem stanju demokratije u Srbiji kao i da pregovori moraju da se zaustave, potvrđuje i Nikola Burazer, programski direktorCentra savremene politike, i navodi da „nije moguće nastaviti uobičajenom politikom uzimajući u obzirdo koje mere su ovde došli problemi i u kom se pravcu ide u periodu pre a i posle izbora".
- Međutim, za građane Srbije, pa čak i za perspektivu Srbije u EU dobro je da postoje kritički glasovi u Briselu, i dobra je poruka da Srbija uz ovakvo stanje demokratije nema evropsku perspektivu. Uz činjenicu dajedna država ukoliko ne sprovede reforme i ako ne ispuni ključne kriterijume postojanja i funkcionisanja demokratskih institucija i vladavine prava, onda i nema nikakvu šansu u EU, bo-Ije je tu poruku jasno poslati i time onemogućiti vlasti u Srbiji da se i dalje pretvara da se država kreće ka članstvu, dok se politika vodi na način koji sevodi.Todugoročnomože poboljšati put Srbije ka integraciji u EU, zaključuje Burazer. Ivana Nikoletić
Dobrajeporuka iz Brisela da Srbija uz ovakvo stanje demokratije nema evropsku perspektivu
----------------------------------------------------------
Datum: 24.07.2020
Medij: Danas Strana: 15
Rubrika: Bez naslova
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: FORMIRATI EKSPERTSKI TIM ZA ISPITIVANJE RADA SUDIJA
FORMIRATI EKSPERTSKI
TIM ZA ISPITIVANJE RADASUDIIA
Nema više vremena ni mogućnosti da se planiraju razne reforme sudstva koje decenijama radi neodgovorno, nestručno i pristrasno, čast izuzecima. Hronično nefunkcionisanje sudske vlasti u Srbiji je jedno od fundamentalnih pitanja za građane Srbije danas, i predmet stalne kritike evropskih institucija, a pravosuđe samo ne može to da reši.
Sudstvo mora da funkcioniše kao savest društva. Sudijska etika suštinski je element integriteta aktera pravosudnog života, a sadašnje stanje u toj profesiji je poražavajuće. U odlukama koje srpski sudovi donose i obrazloženjima koje pišu ogledaju se korupcija, nepotizam i nestručnost. Rezultattakvog rada sudstva je katastrofalno stanje korupcije i kriminala u zemlji, a posebno nivo društvene nepravde koji se više ne može trpeti, pa je gnevgrađana počeo da se izliva na ulicu. Pitanje je trenutka pre nego što ojađeni građani izađu da demonstriraju ispred sudova i Visokog saveta sudstva.
Neophodno je da se hitno pristupi radu na izradi izmena Zakona o sudovima i da se tim izmenama predvide periodične provere znanja sudija bar na najnižem nivou sudstva, kako u pravnim oblastima u kojima sude tako i u sudijskoj etici.
Izmenama Zakona trebalo bi predvideti direktnu nadležnost Zaštitnika građana za kontrolu rada sudova, ali i direktno učešće uglednih pravnika u ispitivanju kvaliteta rada sudija, kvaliteta sudijskih akata, odgovornosti i kvaliteta disciplinskog i sudskog nadzora nad poštovanjem postupka i uzusa uspostavljenih međunarodnopravnim standardima koje sudije u Srbiji ne poštuju i, čak, otvoreno narušavaju. Sudije koje probijaju rokove u parnicama, koje postupaju pristrasno, koje krše procesne odredbe svaki dan, koje paušalno odlučuju, koje ne čitaju predmete, koje prepisuju tuđa mišljenja, koje ne uzimaju u obzir sve relevantne zakone, koje pišu nestručne, jezički nepismene i pravno neuredne odluke, prolaze bez posledica i ostaju na sudijskim funkcijama.
Uloga „uglednih pravnika" u visokim sudskim telima, koja je predmet kontroverze između sudija i izvršne vlasti, apsolutnoje ključna. Upravo su ugledni pravnici ti koji
treba da unaprede kvalitet rada sudskih tela, nadzor javnosti nad radom sudova, i integritet sudstva u celini. Najbolje sudije, pre svega krivične sudije i sudije viših sudova, kao što se može videti, najmanje protestuju zbog ulogeuglednih pravnika u pravosuđu. Razlogjejednostavan: kvalitetne sudije nemaju razloga da se plaše uglednih pravnika.
Na isti način na koji profesor Radovanovič predstavlja prirodni fokus
građanskog traganja za kompetentnom alternativom radu Kriznog štabaVladeza epidemiju korona virusa, jer je očigledno da taj Krizni štab ne radi ni dobro ni ispravno, neophodnojeda ugledni pravnici i etičari poput Zorana Ivoševića, Vide Petrović Škero, Vesne Rakić Vodinelić i drugih formiraju ekspertsko telo kome će građani moći da se obrate kad su žrtve sudijske nepravde. Na opisani način bi se artikulisalo nezadovoljstvo nezakonitim i nepravednim postupanjem poslušnih sudija, istovremeno dajući pravac i snagu nezadovoljstvu, i omogućujući personalizaciju odgovornosti za društvene posledice sopstvenog nečasnog, pristrasnog i nezakonitog postupanja.
Sudije moraju uveriti javnost da spadaju u bolje, a ne u gore članove društva. Oni moraju stvoriti uverenje kod građana da je u njihovom radu nestručno i namerno nezakonito postupanje na granici nezamislivog, a ne da predstavlja oportunističko pravilo, što je, na žalost, u Srbiji danas veoma često slučaj.
Autori su - naučni savetnik Instituta
za filozofiju i društvenu teoriju i naučna saradnica Instituta za filozofiju
i društvenu teoriju
Sudije moraju uveriti
javnost da spadaju u bolje, a ne u gore članove društva
----------------------------------------------------------
Datum: 24.07.2020
Medij: Danas Strana: 1,11
Rubrika: Dijalog
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: U Šapcu izbore za SNS pokralo 300 lokalnih kriminalaca
U Šapcu izbore za SNS pokralo 300 lokalnih kriminalaca
Šta radi BIA, Gašićeva privatnafirma, oko slučaja izborne krađe u Šapcu
Sandokan i
300 kriminalaca
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) zloupotrebljava ovlašćena i postupa kao stranačka služba predsednika Srbije i njegove vladajuće stranke. Što nije čudo ako se zna ko je vodi!
Nakon što nam je Bratislav Gašić, poznati keramičar iz Kruševca, saopštio da voli novinarke koje „laknu kleknu" nagrađen je mestom direktora Bezbednosnoinformativne agencije.
„Agencija obavlja poslove koji se odnose na: zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije (...)“ - član 2 Zakona o Bezbednosnoinformativnoj agenciji.
U skladu sa Zakonom, reklo bi se da je uloga Agencije u očuvanju ustavnog poretka izuzetno velika. Imaju ovlašćenja, sredstva i kadar da se na najvišem nivou bave
? Ako je organizovana kriminalna grupa kupovala
glasove za Srpsku naprednu stranku, onda je jasno i ko su organizatori ove grupe. A ako je Srpska napredna
stranka kupila između pet i osam hiljada glasova (između 17 i 27 procenata njihovih ukupno osvojenih glasova), onda je jasno da je izborna volja građana Šapca narušena, da izbori nisu bili slobodni, te da su državni organi zakazali da ovo spreče razotkrivanjem organizovanih grupa čije su aktivnosti usmerene na podrivanje ustavnog poretka.
Ustav Republike Srbije u članu 2 kaže da nijedna politička organizacija „pe može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana“. Več u sledećem članu (član 3) navodi se da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava, a „ostvaruje (se) slobodnim i neposrednim izborima, (...), podelom vlasti, (...) i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu“. Političkim strankama je takođe posvećen jedan član Ustava (član 5), gde se izričito navodi „Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi.“
Prevedeno na srpski sve ovo znači da političke stranke ne smeju koristiti državu (njene organe, budžet, informacije...) kako bi se održale na vlasti. Vlast se bira na izborima koji moraju biti slobodni, a državni organi su dužni to da sprovedu. Stranka i država moraju biti razdvojeni entiteti. Kršenje ovih pretpostavki predstavlja direktno rušenje ustavnog poretka.
Nedeljama pre parlamentarnih i lokalnih izbora gradonačelnik Šapca, Nebojša Zelenović, upozoravao je javnost da je lokalni kriminalac, Milan Ostojić Sandokan, pušten prevremeno iz zatvora, kako bi vodio kampanju za Srpsku naprednu stranku. Sa ovom informacijom su bili upoznati građani Šapca, ali i svi državni organi i agencije. Kako je onda moguće da se dogodila izborna krađa?
Pravni tim Nebojše Zelenovića je do sada podneo 11 krivičnih prijava za krivično delo davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, i to protiv gotovo 40 lica koja su kupovala glasove za Srpsku naprednu stranku, kao i nekoliko desetina lica koja su prodala svoj glas. Dodatno, Izborna komisija grada Šapca je podnela još 20 krivičnih prijava za krivično delo falsifikovanje službene isprave protiv 40 lica. A pored krivičnih dela, pravni tim gradonačelnika je utvrdio ukupno 263 povrede izbornih propisa.
Sva do sada otkrivena krivična dela ukazuju na nedvosmislenu krađu na biračkim mestima gde su ona otkrivena. Međutim, sve ostale otkrivene nepravilnosti nam nesumnjivo pokazuju se krađa desila na svih 100 biračkih mesta. A prema navodima očevidaca, upravo je pomenuti Sandokan bio na čelu tima od 300 lokalnih kriminalaca, koji pripadaju razlitičim kriminalnim grupama, a koje je on uspeo da objedini velikom količinom novca.
Ako je organizovana kriminalna grupa kupovala glasove za Srpsku naprednu stranku, onda je jasno i ko su organizatori ove grupe. A ako je Srpska napredna stranka kupila između pet i osam hiljada glasova (između 17 i 27 procenata njihovih ukupno osvojenih glasova), onda je jasno da je izborna volja građana Šapca narušena, da izbori nisu bili slobodni, te da su državni organi zakazali da ovo spreče. To nas vodi i do pitanja da li mi uopšte imamo državne organe, ili su svi potčinjeni Srpskoj naprednoj stranci.
Nemoguće je da ova saznanja nema i Bezbednosno-informativna agencija. Uništavanje države nam se dešava pred očima, a oni kojima je svrha postojanja da zaštite državu, i koji imaju ovlašćenja, sredstva i kadar da to učine, nisu uradili ništa do sada.
Da li je Bezbednosno-
informativna agencija državna agencija, ili Gašićeva privatna firma? Da li je uloga Agencije da špijunira opozicione lidere, ili da zaštiti ustavni poredak?
Iz priloženog reklo bi se da je zadatak poznatog keramičara i švercera kafe sasvim jasan.
Autorje šefpravnog
tima gradonačelnika Šapca
----------------------------------------------------------
Datum: 24.07.2020
Medij: Danas Strana: 12
Rubrika: Dijalog
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: Ko su sve sudije Ustavnog suda i zašto ne rade svoj posao?
Ko su sve sudije
Ustavnog suda i zašto ne rade svoj posao?
SAOPSTENJE
Od dolaska na vlast SNS je ubacila devet novih sudija u Ustavni sud Srbije i na taj način omogućila sebi da u najvišoj pravosudnoj instituciji u državi ima većinu za odlučivanje po volji vladajućeg režima. U pitanju su većinom klasični partijski poslušnici. Među njima uglavnom nema profesora državnih pravnih fakulteta niti profesora ustavnog prava. U pitanju su stručnoj javnosti manje poznata imena koja iza sebe nisu ostavila nikakav veći doprinos ustavno-pravnoj materiji. Predlagani su i birani od strane aktuelne vlasti očito po starom kriterijumu moralno-političke podobnosti i po članstvu u SNS.
Primera radi, Tijana Šurlan je bila kandidatkinja SNS za odbornika na lokalnim izborima na Vračaru. Dragana Kolarić je supruga Srđana Kolarića, člana Glavnog odbora SNS i predsednika opštine Čukarica. Obe su bile profesorke na Policijskoj akademiji. Najzanimljiviji je svakako slučaj Snežane Marković, predsednice Ustavnog suda Srbije, koja se pominje u nikada do kraja razjašnjenoj „Aferi Indeks", vezanoj za uzimanje mita od strane više profesora na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, među kojima se našao i njen suprug advokat Zvonko Marković, a na strani 79 Optužnice se pominje i sama Snežana Marković kao lice koje je urgiralo kod okrivljenog profesora da se studentu upiše ocena bez polaganja. Ona se preporučila aktuelnoj vlasti još kad je kao zamenica republičkog javnog tužioca oslobodila odgovornosti političare na čelu sa Majom Gojković za pljačku ATP Vojvodina. Tada je na predlog svog zemljaka Tomislava Nikolića bila na 15 različitih funkcija istovremeno sa preko 500.000 dinara mesečnih primanja, koliko ima i sada kao predsednik USS. ? Primera radi, Tijana
Šurlan je bila
kandidatkinja SNS za
odbornika na lokalnim
izborima na Vračaru. Dragana Kolarić je supruga Srđana Kolarića, člana Glavnog odbora SNS i predsednika opštine Čukarica
Kada se uzme u obzir da je ministar policije Nebojša Stefanović kupio fakultetsku diplomu, da su isto tako upitne diplome osnovnih fakultetskih studija ministara Aleksandra Vulina, Aleksandra Antića i Zorana Đorđevića, da su svoje doktorske disertacije plagirali ministar Siniša Mali i guverner NBS Jorgovanka Tabaković, onda ne čudi ni ovakvo troje članova Ustavnog suda Srbije. Teško se od njih može očekivati da sude mimo naloga iz Centrale SNS. Na ostalih 10 sudija Ustavnog suda Srbije je da dokažu da li sude po Ustavu ili po strahu od Aleksandra Vučića i SNS.
Info-služba Dveri
----------------------------------------------------------
Datum: 24.07.2020
Medij: Danas Strana: 23
Rubrika: Kultura
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: Lengold: Ovo je bukvalno pitanje života i smrti
Lengold: Ovo je bukvalno pitanje života i smrti
Beograd - „Važno je da se međusobno ohrabrimo. Ovo sada nije samo puka politička igra. Ovo je bukvalno pitanje života i smrti za sve nas“, kaže za Danas književnica Jelena Lengold upitana zašto je osetila potrebu da potpiše peticiju podrške lekarima udruženim u grupu „Ujedinjeni protivkovida" koji traže smenu članova Kriznog štaba i osnivanje novog.
Brojni umetnici i radnici u kulturi, njih oko sto do sada, dali su podršku lekarima kroz onlajn peticiju i pozvali svoje kolege da im se pridruže. „Mi, stvaraoci i radnici u kulturu, podržavamo „Ujedinjeni protiv kovida“ i gnušamo se još jednog pokušaja linča koji sprovode tabloidi i naci-frekvencije pokušavajući da osujete legitimnu borbu stvarne elite Srbije za istinu, čast i slobodu", navodi se u pismu „Podrška medicinskim radnicima u borbi protiv kovida" koje su do sada potpisali brojni reditelji, pisci, dizajneri, glumci, muzičari, likovni umetnici...
„Kao što je za decu teško, i ostavlja trajne posledice, kada nemaju poverenje u svoje roditelje, tako je za građane pogubno kada nemaju poverenje u lekare i sudije, a nama se upravo to dešava. Svaki korak koji ja mogu učiniti da se smanji ta kontinuirana nepravda, taj apsurd, svaki korak kojim bi se ublažilo neprekidno sluđivanje naroda i negovanje poltronstva, jednoumlja, neprofesionalnosti, svaki takav korak je dobar i ja nemam dilemu da li ga treba učiniti. Ova peticija je to“, ističe Lengold.
Na pitanje da li misli da će peticija nešto promeniti, ona odgovara da je očigledno da je već „uzdrmala i uznemirila vladara naših života i smrti“. „Sada treba videti, da li konkretni ljudi, na koje se peticija odnosi, članovi Kriznog štaba, imaju potrebnu dozu profesionalnog i ljudskog dostojanstva da na to odreaguju kako treba, ili će nastaviti da budu samo partijski vojnici. Do sada je u javnosti samo doktor Predrag Kon povremeno pokazivao da ga kritike javnosti pogađaju na ljudskom nivou, svi ostali deluju kao da se to od njih odbija, ne dotičući ih uopšte. Kao da su od nekog drugog materijala napravljenf, kaže književnica.
Ona dodaje da je teško prognozirati bilo šta, kad sve zavisi od jednog čoveka. „A taj je hirovit, nepredvidljiv i potpuno detinjast inadžija. Ovde je već toliko štete napravljeno zbog toga što se, u svemu, od urbanizma do medicine, ne poštuju isključivo profesionalna načela, da ja više ne znam gde bi trebalo početi sa ispravljanjem. No, ovo je sada hitno, da hitnije ne može
Jelena Lengold: Ovde je već toliko štete napravljeno zbog toga što se, u svemu, od urbanizma do medicine, ne poštuju isključivo profesionalna načela, da više ne znam gde bi trebalo početi sa ispravljanjem
biti. Očekujem, ipak, da se lekari, pre svega u državnim ustanovama, ohrabre, da njihov poziv na razum i istinu bude što masovniji, jer ta masovnost čini njihovu snagu i istovremeno štiti njihova radna mesta. Imam utisak da smo zaista dotakli dno dostojanstva, a kad dotaknete dno, onda nema druge nego da se odbijete nogama i da krenete gore, ka vazduhu i slobodi. Da ne verujem u to, ne bih uopšte ni pokušavala da se uključim u bilo kakvu akciju. Zaista verujem i mislim da je Vučićeva tobožnja snaga samo jedan veliki mehur od sapunice", zaključuje Jelena Lengold.
Javni poziv da umetnici podrže lekare prvi je uputio reditelj Srđan Dragojević preko društvenih mreža. „Najdemo kolege drage! Nemamo čega da se plašimo. Pridružimo se doktorima. Svi vele da smo mi, u umetničkim profesijama, najveće kukavice. Sićardžije, ćutolozi. I - u pravu su! Uvek 5-6 ljudi. Od nas 20 000! Sramotno! Gde smo? Dokle ćemo da povijamo glave? Stvaralaštvo u diktaturi?! To ne postoji. Stvara samo Slobodan čovek“, napisao je reditelj na svom Fejsbuk profflu. On je pozivajući kolege da se priključe akciji dodao i: „Nije teško, uđete na sajt, pratite uputstva potpišete, slikate svoj potpis, pošaljete. Za sada nas, od 20.000 kulturnih radnika, ima 36. Da doguramo do 50. Ogromna brojka u diktaturi. „Ne mogu, spremam-snimam seriju za Telekom, ne mogu, imam izložbu, neću da se smaaaram, na moooru sam, imam decu, a nemam...“ Moždaje nekome i „zlatno doba“. Kome nije - Izvolite". Pored Dragojevića i Lengold, među umetnicima koji su podržali lekare su, između ostalih, i: reditelj Janko Baljak, pisac Marko Vidojković, književnik Aleksandar Baljak, muzičar Milan Stanković Sevdah Baby, kompozitor Ognjen Bogdanović, kantautor i producent Vlado Georgiev, pisac Vasa Pavković, istoričarka umetnosti Maja Škaljac Stanošević, multimedijalna umetnica Jelena Tinska, kompozitorka Nataša Bogojević, glumac Bane Jevtić, pozorišna rediteljka i spisateljica Ana Đorđević, glumac Dejan Gocić, reditelj Božidar Đurović, kostimografkinja Jelisaveta Tatić Čuturilo, pisac Goran Skrobonja, glumac Milorad Kapor, reditelj i kompozitor Andrej Aćin, rediteljka Mina Đukić...
Podsetimo, lekari iz neformalne grupe „Ujedinjeni protiv kovida“ oštro su se ogradili od republičkog Kriznog štaba za borbu protiv kovida 19 i zatražili su njegovu smenu i formiranje novog štaba. Oni zahtevaju da se istraže navodi o zataškavanju podataka, kao i da se „stane na put zastrašivanju i politizaciji koji narušavaju lično dostojanstvo zdravstvenih radnika“. Grupa trenutno broji više od hiljadu medicinskih radnika.
----------------------------------------------------------
Datum: 24.07.2020
Medij: Ekspres Strana: 10,11
Rubrika: Bez naslova
Autori: Đoko Kesić
Teme: Korupcija
Naslov: ŠKOLSKI UDŽBENICI SU SVAČIJI I NIČIJI
Udžbenici su danas stvar pro&ta i nelojalne konkurencije koja davi državnog izdavača. Na delu je besprimerna korupcija u tom sektoru i veoma očigledna kupovina Ijudskih duša po školama. Treba samo znati šta, ko i kome tu „j)oklanjaa. To je pre neku deceniju već viđeno u državama istočne Evrope
ĐOKO KESIC
etar Pijanović, ugledni univerzitetski profesorsrpskogjezika i književnosti, dragocen je sagovornik i
svedok. Bio je gimnazijski profesor u uglednoj beogradskoj gimnaziji, kad je Šuvarova reforma nagrizla srpsko, tada jugoslovensko školstvo. Uz univerzitetsku profesuru, bio je dugo i glavni urednik Zavoda za izdavanje udžbenika, živi posmatrač nove "filozofije pakovanja znanja” u udžbenicima za osnovne i srednje škole u Srbiji, što po prirodi stvari urušava obrazovanje, poziciju i ugled nastavnika i budućnost nacije uopšte. U tom tonu i počinjemo razgovor sa sagovornikom „Ekspresa" pitanjem: Dugo ste bili profesor na Učiteljskom fakultetu. Vaš poziv i nastavni predmet dugo su i zajedno činili zadovoljstvo za nastavnike, ali i za učenike. Da li je to i danas tako? „Prva moja nastavnička iskustva vezana su za rad u jednoj beogradskoj gimnaziji gde sam predavao književnost i srpski jezik. Davno je to bilo, ali su sećanja još živa. Generacija gimnazijalaca kojoj sam tada predavao bila je izvanredna u svakom pogledu. Bili su to radoznali i prilježni mladi ljudi, pametni i željni znanja. Učio sam ih da im čitanje postane potreba, zadovoljstvo i važan sadržaj života. Bez toga nema ni književnosti ni književnih znanja. Bez kulture čitanja nema ni opšte kulture, a bez zadovoljstva u tekstu književnost se ne doživljava kao umetnost reči. Tek ako se čita po volji, a ne po obavezi, postiže se pun učinak u druženju sa knjigom bez obzira na to iz koje oblasti ona bila. To je bilo moje iskustvo u gimnazijskoj profesuri. Iz gimnazije sam otišao kada se ona već pretvorila u propali Šuvarov eksperiment. Kada sam otišao, odličnoj generaciji maturanata iz naše gimnazije malo u šali govorio sam da posle njih nisam više imao motiva da predajem drugima. Moje gimnazijsko iskustvo potvrdilo se i u kraćem radu sa postdiplomcima na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde sam, kao profesor po pozivu, predavao savremenu srpsku prozu i konačno na Učiteljskom fakultetu u Beogradu gde sam radio i na osnovnim i na doktorskim studijama. Zadovoljstvo profesora i studenata, uz sticanje kvalitetnih znanja, razvijanje kulture čitanja, pa i negovanje kritičkog mišljenja, puni je sadržaj i smisao tog rada."
Prošle godine objavili ste naučnu studiju „Anđeli i ratnici - Stara srpska kultura", koja je doživela zapažen uspeh. Tim povodom ste rekli da istorija i istorija umetnosti pomažu da bolje vidimo i osećamo sadašnjost i budućnost. Da li su Vaši studenti prepoznali te vrednosti?
„Stara izreka kaže da je istorija učiteljica života. Ako neki pojedinac ili narod na prošlim događajima ne stekne dovoljno iskustva ili ne izvuče potrebne pouke iz onoga što se desilo, saplitaće se u sadašnjem i budućem životu. S druge strane, istorija umetnosti, odnosno kultura oplemenjuje život čineći ga boljim ili podnošljivijim. Nacionalnom kulturom Srbi dugo osvedočavaju posebnost u zajednici evropskih naroda. 0 tome govore i moje knjige ’Anđeli i ratnici - Stara srpska kultura’ i ’Srpska kultura 1900--1950’, koje su studentima bile od pomoći u obradi tema na izbornom predmetu Srpski kulturni krug. Uz zajednički dogovarane teme, koristeći odgovarajuću stručnu literaturu i novu nastavnu tehnologiju, oni su, uz moju pomoć, pripremali usmene eseje sa muzičkim, likovnim i filmovanim prilozima nakon kojih su sledile zanimljive rasprave. To je bio način da se živo predstavi naša kulturna prošlost i da se saznaju njene vrednosti. Suština toga je ovladavanje vrednostima koje su izraz obrazaca kulture vekovima stvaranih na srpskom duhovnom prostoru. Te vrednosti jesu živi znak našega prepoznavanja u svetu. Svoj izraz, na primer, one nalaze u srednjovekovnoj arhitekturi i živopisu, u Miroslavljevom jevanđelju i Belom anđelu, zatim u delima stvaralaca kao što su Njegoš, Vuk Karadžić i Nikola Tesla, Mokranjac i Šumanović, Andrić, Crnjanski i drugi velikani. Bez njih srpski matični prostor je neispisana, prazna tabla, a narod beslovesan i bez pravog identiteta. U tome i u podsticanju stvaralačkog duha pravi je smisao kulture i vrednosti na kojima kultura počiva. Studenti su te vrednosti prepoznavali, njima bogatili svoja iskustva i negovali senzibilitet prema onome što je znak našeg milenijumskog trajanja. To je i smisao mojih knjiga koje se bave istorijom srpske kulture." U Vašem naučnom fokusu dugo, a verujem i danas, nalazi se veliki Borislav Pekić. Interesuje me šta studenti znaju o Pekiću. Ukoliko znaju, koliko to znanje ohrabruje? „Moj odgovor na ovo pitanje biće najpotpuniji ako ga dovedem u vezu sa onim studentima čija je matična struka književnost. Tim studentima na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu predavao sam savremenu književnost. Pekić je bio u centru njihovih čitalačkih i naučnih interesovanja i istraživanja. I izvan toga, on je kao pisac sasvim živ iako sa nama nije skoro trideset godina. To potvrđuju nova izdanja njegovih dela, pa i naučni skupovi koji se bave velikim opusom ovoga pisca. Imao sam priliku i čast da sa njime sarađujem na pripremi Izabranih dela objavljenih u ’Prosveti’ godinu dana pre njegove smrti, dakle 1991. Na pripremi toga izdanja, kao majstor za likovno-grafičko oblikovanje knjiga, radio je izvrsni Dobrilo Nikolić koji je nedavno napustio ovaj svet. Slava i čast obojici. Nema teme koju Pekić kao pisac ideja i pisac kulture nije dotakao u svojim spisima. Otuda je njegov opus, koji čine pripovetke, romani, drame, dnevnička, memoarska i istoriografska proza, zatim filozofske i političke rasprave, u svojoj suštini antropološki. Ovih meseci posebno je aktuelan njegov žanr-roman ’Besnilo’. Virus besnila na aerodromu’ Hitrou’ kao kataklizma ograničenih razmera nije ništa drugo nego isprobavanje slućenog smaka. 0 toj slutnji naznake daju mit, Homer i Nostradamus, Biblija, Kamijeva ’Kuga’, koju u ’Besnilu’ pominje Pekić, pa i moderna nauka. Paradoks je u tome što nauka danas može da proizvede inteligentni virus s apokaliptičkim posledicama. Tako današnji čovek na vrhu svog civilizacijskog razvoja potencijalno biva materijal i ishod evolucije, tačnije svoj grobar. Možda je upravo ovih meseci, posledicama koje je izazvala korona, u toku isprobavanje toga scenarija koji je Borislav Pekić u ’Besnilu’ lucidno prikazao?! Ili se to što sada proživljavamo odnosi samo na u nekim krugovima pominjani ’višak’ biološkog materijala koji, po projektantima distopijske budućnosti, iznosi ’tek’ nekoliko milijardi ljudi?! Po svemu, Pekić je pisac i vizionar, politički pregalac i demokrata najčistijeg kova. Ako možda to i prejako zvuči, može se reći da je on bio ne samo književniki mislilac, već i ikona srpske kulture u drugoj polovini prošloga veka.“ Vi ste dugo bili glavni i odgovorni uredniku Zavodu za udžbenike, zatim ugledni profesor. Zato ste apsoilutno referentna adresa za naše pitanje: Čiji su udžbenici za osnovno i srednje obrazovanje u Srbiji danas? Da li su oni samo u službi profita, koliko su nastavno učilo i osnovica obrazovanja mladih?
„Bojim se da Vaše pitanje sadrži i mogući odgovor i da su udžbenici danas, po novim pravilima neoliberalnih moćnika i njihovih vrednosti, svačiji i ničiji. Udžbenici su danas, kako sami kažete, stvar profita i nelojalne konkurencije koja davi državnog izdavača. Na delu je besprimerna korupcija u tom sektoru i veoma očigledna kupovina ljudskih duša po školama. Treba samo znati šta, ko i kome tu ’poklanja’. To je pre neku deceniju već viđeno u državama istočne Evrope. Tada sam od direktora državnog izdavača udžbenika iz Bukurešta slušao kako je gotovo izgubio tržište jer je konkurencija ’prodavala’ svoje knjige kupujući one koji su u ime učenika odlučivali o nabavci udžbenika. Nije drukčija situacija ni kod nas. Udžbenici kojima je prvi interes stvaranje profita a ne potrebnih znanja i pravih vrednosti nisu kulturno dobro nego komercijalna i potrošna, tj. bezvredna roba. Takvi, lepo našminkani udžbenici rade u korist zajedničke štete. To država ne bi smela da dozvoli. Na Ministarstvu prosvete je da vidi šta mu je činiti."
U Ministarstvu prosvete slažu se sa našom ocenom - da nije bilo koronavirusa, ne bismo znali iz kakvih to udžbenika naša deca uče?
„Da. To je znak da neki protežirani izdavači, koji su preuzeli monopol Zavodu za udžbenike, ne vode računa o javnom interesu. Dobro je da su to saznala gospoda iz Ministarstva prosvete, a još bolje je da to i javnost zna. Ipak, to je jedna vrsta naknadne pameti od koje nema prevelike koristi. Ministarstvo prosvete sa svojim zavodima ima na raspolaganju instrumente i mogućnost da u prethodnom postupku spreči objavljivanje svih udžbenika koji štete i učenicima i državnom interesu. Predavanja koja su zbog epidemije virusa emitovana na televizijskim programima učinila su vidljivim sve te greške i propuste. Reakcija javnosti bila je sasvim opravdana. Ipak ostaje pitanje: ko je i da li je za sve to neko odgovarao, tj. ko za te propuste snosi posledice? Adrese su poznate. Bojim se da je to već zaboravljena stvar. Taj oprost generiše nove greške i urušavanje školskog sistema u jednom veoma značajnom segmentu.” Kada smo dogovarali ovaj intervju, rekli ste mi da je promena sa udžbenicima počela, između ostalog, s idejom „slobodne tržišne konkurencije u izdavaštvu".
„Nakon dve decenije iskustva treba se zapitati: da li smo na tržištu školske knjige dobili lojalnu konkurenciju, jeftinije i bolje udžbenike. Nismo to dobili. Dobili smo naličje projektovanog stanja. Svi izdavači udžbenika, osim državnog, usmerili su se na komercijalne školske knjige. Zavodu za udžbenike data je obaveza da objavljuje sve, a to znači i niskotiražne knjige na jezicima manjina, pa i za stručne profile u srednjim školama s izuzetno malim brojem učenika. Pouzdano znam da je oko hiljadu manjinskih naslova. Priprema i proizvodnja tih udžbenika, često štampanih u boji, izuzetno je skupa, a prodajna njihova cena toliko niska da pokriva tek mali deo uloženih sredstava. Da li je to lojalna konkurencija? To je teg o nozi državnog izdavača koji sa tim opterećenjem ne može izdržati navodnu tržišnu utakmicu. Iz toga proističe zaključak da je Zavod za udžbenike jeo svoju ekonomsku supstancu. Otud su besmislene priče da se ta kuća nije snašla u novim uslovima. A ko bi mogao da se snađe? Unapred se moglo znati kakav će biti ishod takve ’tržišne’ utakmice. Ako je htela da obezbedi ravnopravne tržišne uslove, država je još pre punih dvadeset godina morala da bude korektiv takvog stanja. U neravnopravnim uslovima, uz moć profita i kroz različite uticaje drugi, pa i izdavači koji nisu matični u Srbiji, preuzeli su tržište i monopol školske knjige, dok je državni, tj. srpski izdavač potisnut na marginu. Šta se time htelo postići i šta se dobilo? Da li je to javni i državni interes?"
Kako je moguće da javno preduzeće, tj. Zavod za udžbenike na srpskom tržištu školske knjige učestvuje sa izuzetno malim procentom?
„Odavno nisam u Zavodu pa ne znam tačno koliki je procenat i neću o tome da licitiram. Važnije je da znam mehanizme koji su do toga doveli. Sve sam objasnio u prethodnom odgovoru. Takođe znam da je Zavod za skoro šest i po decenija bio ne samo izdavač udžbenika i nastavnih sredstava već i izuzetno važna ustanova srpske nauke i kulture. Pomenuću samo više od četrdeset projekata sabranih i izabranih dela, pa i dela u kritičkom izdanju, s više od četiri stotine tomova za koje je ova kuća znanja dobila najprestižnije nagrade. Bez tih kapitalnih dela koja su trajna memorija ne postoje ni srpska kultura ni nauka. To je neprevaziđena ostavština za budućnost. Zbog toga se prema takvoj kući država ne bi smela odnositi maćehinski. Jednom reči, treba joj pomoći da postane ravnopravna s drugim izdavačima i ponovo bude uspešna.”
Korona je na površinu izbacila svu skarednost udžbenika iz nacionalnih predmeta za osnovnu školu. Koja su Vaša saznanja o sadržaju srednjoškolskih udžbenika?
„Moja saznanja traju još od devedesetih godina kada su doneti programi koji dosta dugo nisu ozbiljnije menjani. Treba--10 ih je još ranije osavremeniti, dakle i poboljšati. Zbog svoje struke, najbolje sam poznavao sadržaje programa za jezik i književnost. Oni su bili solidni, jer su u vertikali srednjeg obrazovanja davali najbitnije u rasponu od Gilgameša i srednjovekovnog žitija do Beketa i Borhesa, Vaska Pope, Pekića i Pavića. I ranije je bilo pokušaja da se iz programa izbaci narodna poezija zbog koje je veliki Gete učio srpski jezik. Ima 11 to igde u svetu? Utisak mi je da su najnovije izmene u srednjoškolskom programu rađene ishitreno i nepromišljeno, pa su sa očitim razlogom izazvale negodovanje stručne javnosti. Bez prevelike osetljivosti, sada i ubuduće, komisije treba pažljivo da razmotre prigovore i urade sve da se ispoštuje i u programe ugradi ono najbolje što je na srpskom jeziku vekovima stvarano. Nije to briga samo komisija nadležnog Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja nego je to javni i kulturni, pa ako hoćete i nacionalni interes. Otuda se na poslednjim sednicama Upravnog odbora Matice srpske sa razlogom čula ideja da korpusu srpskog jezika i književnosti, kanonu i instituciji školskog pisca treba naročitu brigu da posvete naučne i kulturne ustanove. One to mogu da čine tako što bi ta pitanja ušla u njihove projekte i postala tema naučnih skupova."
Jedan Vaš kolega mi je rekao da, recimo, u udžbeniku za srpski jezik i književnost za prvi razred gimnazije nema nigde Svetog Save i Ćirila i Metodija?
„Teško mogu u to da poverujem. Ako je to tako, mi gradimo kuću bez temelja. To je nalik nekadašnjem pokušaju da se iz programa i iz svesti učenika izbriše narodna poezija. Ćirilo i Metodije dali su nam pismo i uveli su nas u razvijeni hrišćanski svet i u civilizaciju u kojoj smo se ostvarili kao narod. To je i naš i evropski kulturni krug. Sveti Sava je temeljac srpske književnosti i kulture, Ćrkve i države. To je osnova naše svesti o sebi, pa i svesti o judeohrišćanskoj civilizaciji čiji smo integralni deo.“
Postoje utemeljena mišljenja da iza ovakvih sadržaja školskih udžbenika stoji mondijalistička ideja da izgubimo nacionalni i verski identitet, da se odreknemo svega što smo doskoro nosili iz porodice i škole?
„Ako je suditi po nekim pojavama o kojima je i ovde bilo reči, ispada da je tako. Mondijalističke i neoliberalne ideje nude, tačnije nalažu svetu, posebno malim narodima unison i neprihvatljiv koncept vrednosti u kojem su roba, tržište i novac važniji od duha i duše. Tu nema mesta za nacionalni i verski identitet. Mi smo građani jednog sveta, ali taj svet, sam po sebi, jeste različit i to treba da bude. Ukidanje razlika i etničkog identiteta vodi ukidanju nacionalne i svake individualne posebnosti, što je pogubno po čoveka. Umesto da bude rasadniktih ideja, škola treba u prvi plan da stavi kreativnu i misleću ličnost učenika, a ne ideologizovanog i bezdušnog robota, tj. čipovanog zarobljenika usrećiteljskih zamisli."
Ako iz udžbenika izbacuju „Krvavu bajku“ Desanke Maksimović, da li to znači da će nam epske i lirske narodne pesme, naše mitske junake zabraniti, a to su zapravo sve vekovni spomenici slobode? „Slučaj te pesme Desanke Maksimović ne treba posmatrati kao izdvojen slučaj, već kao obrazac koji navodno treba da nas prizove pameti i da nas ’usreći’ time što učenike oslobađa naše istorije i pesničke istine o prošlosti. Tvorci takve sreće trebalo bi da razlikuju istoriju od mita, a mit od mitomanije i poezije. Da li možete da zamislite starogrčku civilizaciju bez mitova, a Grke, ali i druge civilizovane narode koji se odriču svojih mitova i književnih dela koja su na njima stvorena? Mit je ugrađen i u romane ’Na Drini ćuprija’ Ive Andrića, ’Zlatno runo’ i ’Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkinana’ Borislava Pekića. Andrić o tome raspravlja i u eseju ’Njegoš kao tragični junak kosovske misli’. U tom ogledu on kaže da su najdrevnije legende ’uvek i najveća ljudska stvarnost’. Da li Andrića i Pekića treba malo skrajnuti iz školskih programa? Nikako! Ovi pisci i njihova dela obrasci su mudrosti i književne lepote. I Desanka je u tom krugu. Na školi je da neguje i tradiciju i moderni senzibilitet. Pri tome ne bi trebalo smetnuti s uma jednu misao Duška Radovića koja kaže da je moderno ono što ima trajnu vrednost."
Čemu se nadamo ako već dugo obrazovanje nije u fokusu brojnih vlada - od onih Miloševićevih do danas?
„I obrazovanje i kultura treba da budu izuzetno važni resori. Bez potrebnih, tačnije kvalitetnih znanja i svesti o sopstvenoj, ali i tuđoj nauci, duhovnosti i kulturi ljudi postaju bića čiji je primarni cilj da kako-tako prežive. Gde je tu čovek sa svojom ličnošću i punim smislom života?"
Ministar prosvete Šarčević rekao je krajem prošle godine u Skupštini Srbije da je zakon o konkurenciji udžbenika bio preuranjen, da treba formirati jedinstvene udžbenike za nacionalne predmete (istorija, geografija, srpski jezik i književnost) i da treba osnažiti Zavod za udžbenike. Kako to komentarišete?
„Ta ideja mi je poznata. Ona se praktikuje i u ponekim, izuzetno razvijenim evropskim zemljama. Gotovo sve što sam rekao u ovom razgovoru upravo je na toj liniji. Posebna je odgovornost izdavača i ministarstva kada je reč o sadržajima udžbenika iz grupe nacionalnih predmeta. Zato je opravdano i potrebno izdavanje školskih knjiga za te predmete poveriti državnom, tj. javnom preduzeću. Prošlo je već pola godine kako je ta ideja javno saopštena, ali ne znam šta je u vezi sa tim urađeno. Uskoro će biti formirana nova vlada, pa će valjda i ta dobra ideja doći na dnevni red. Treba se nadati da će biti tako.“
Sta predlažete da se čini, tačnije mogu li se univerzitetski, srednjoškolski i osnovnoškolski nastavnici organizovati da menjaju sadržaje udžbenika, pa i da učine odgovornim autore i pisce nastavnih planova i programa?
„Nastavnici svih pomenutih nivoa već su uključeni u te procedure, ali neki od njih očigledno ne pokazuju dovoljnu odgovornost ili nemaju pouzdana znanja za posao koji im je poveren. Suština je u tome da oni postanu pre svega odgovorni matičnoj struci i učenicima, a ne isključivo onima koji su ih po ko zna kakvim kriterijumima birali u sve te komisije za pripremu programa ili za recenziranje rukopisa i izbor udžbenika. Bilo bi poželjno pre usvajanja da se organizuju javna čitanja ili rasprave o programima u koje bi trebalo institucionalno uključiti fakultete, odnosno matične katedre te već pomenute kulturne i naučne ustanove" <1
Nacionalna kultura Srba ima svoju posebnost u zajednici evropskih naroda. Svoj izraz nalazi u srednjovekovnoj arhitekturi i živopisu, u Miroslavljevom jevanđelju i Belom anđelu, zatim u delima stvaralaca kao sto su Njego|, Vuk Karadžić i Nikola Tesla, Mokranjac i Sumanović, Andrić, Crnjanski i drugi velikani. Bez njih srpski matični prostor je neispisana, prazna tabla, a narod beslovesan i bez pravog identiteta Olako odbacujemo dragocena iskustva
Kako je uopšte došlo do degradacije obrazovanja u osnovnim i srednjim školama u Srbiji? Gde, kada i ko je počeo da ruši nekad zavidan sistem srpskog školstva?
„Mi olako odbacujemo prošlost kojoj, doduše, ne treba robovati, ali je treba respektovati, posebno kada iz nje nešto možemo i da naučimo. Podsetiću Vas: u novoj Srbiji Dositej Obradović je bio veliki učitelj, savetnik vožda Karađorđa, učitelj njegovog sina i kratko prvi čovek (popečitelj) srpskog obrazovanja. Jovan Sterija Popović bio je osam godina načelnik ministarstva prosvete i odličan organizator srednjoškolskog obrazovanja kod Srba. Ugledni erudita i profesor Velike škole Stojan Novaković bio je u tri mandata ministar prosvete. I to ne titularno, već kao reformator srpskih gimnazija.Tada su, kako sa razlogom kaže Radovan Samardžić, malom Srbijom koračali veliki Ijudi. Tako je tada bilo i u prosveti. Zašto to i danas ne uzeti u obzir? Školstvo je bilo temelj preporođene Srbije koja se kasnije sasvim urušila u ideološkim konceptima jugoslovenskog provizorija. Taj ideološki virus imao je poguban učinak u svesti naših predaka, pa i u našim glavama. Vreme je da se stvaraju novi obrasci vrednosti uključujući u njih sve ono što je dobro u našoj obrazovnoj tradiciji i, razume se, dostignuća obrazovanja u svetu koja ne robuju neoliberalnoj ideologiji. Trebalo bi spajati klasično sa novim. Imamo ličan model: to je Matematička gimnazija - svetska a naša. Takve modele treba stvarati i u osnovnim školama i u visokom obrazovanju. Nije dobro da izuzeci budu naša obrazovna mera. Nikako me ne napušta ideja ili možda iluzija da bi jedan prestižni centar za obrazovnu, pa i naučnu izvrsnost trebalo formirati u Sremskim Karlovcima ili u Topoli. Tamo zato jer su obe ove varoši središta nove srpske istorije i kulture. Za početak mogao bi to da bude međunarodni fakultetski centar za srpske studije. Njime bi trebalo da rukovodi jedan novi Stojan Novaković."
----------------------------------------------------------
Datum: 24.07.2020
Medij: Ekspres Strana: 1,8,9
Rubrika: Bez naslova
Autori: Đoko Kesić
Teme: Agencija za borbu protiv korupcije
Naslov: STRANI IZDAVAČI DRŽE MONOPOL NAD ŠTAMPANJEM UDŽBENIKA
111 Š ????N tiilll illlllll ????1 V n |
Jedina smo zemlja u Evrop_i i svetu u kojoj izdavačke kuće osnovane stranim kapitalom imaju monopol u izdavanju udžbenika. Tri kuće su na istoj adresi: „Klett" (vlasništvo_slovenačke „Zajožbe?,
„Freska“ (?KletV? i „Novi Logos“ (hrvatske „Profit KlettJ Danijela Zd'erića). Pored njjh,_tu je i nekadašnja jugoslovenska fabrika knjiga BIGŽ (zagrebačke „_Skolske knjigeb čiji je_ čelnik Ante_
Zužul, nekadašnji funkcioner HDŽ)
ĐOKO KESIC
ovod za ozbiljna pitanja nipošto nije bezazlen. U pitanju su obrazovanje, školski i nastavni programi,
udžbenici od osnovne škole do univerzitetskog obrazovanja, dakle višedecenijska strategija razvoja zemlje. I kad osrednja dobronamerna pamet uđe u ovu problematiku u Srbiji, mora da se zapita - sa kojom je to vizijom Srbija ušla u 21. vek i ko je počinio ove zločine, sa kojim motivom i ko su poručioci?
Nećemo sad još o srpskom pamćenju, o mislećem nebeskom narodu, o zlatnim kašikama... Pitanje je zapravo kako odgovoriti na nametnuta velika pitanja ako je nacija zaboravila na bedastoću od činjenica iz kakvih udžbenika nam deca uče i šta uče. Zaboravili smo da se to dogodilo tek pre četiri meseca, zaboravili smo da to nisu otkrili dobro plaćeni državni sekretari i drugi činovnici iz Ministarstva prosvete. Zaboravili smo da niko zbog toga nije odgovarao, ne moralno, nego krivično. Zaboravili smo da se to uopšte dogodilo, jer ako su mediji dužni da kontrolišu šta se to važno događa u državi, oni su shodno svojoj istinskoj valjanosti prestali da pišu o ovom skandalu. Važnije im je koja starleta je gde skinula gaće od ovih pitanja.
U tim udžbenicima je pisalo da je glavno zanimanje NA-TO alijanse da miri narode. Pa još piše da je posle zločina bez presedana na Kosovu i u Srbiji „došlo do pregovora dveju skukobljenih strana na Kosovu"! Piše još da su majke rado slale mušku decu u janjičare (žensku u hareme nisu slali gušće je rešeto) jer su mogli da napreduju u službi. Ne piše zašto su „Kgvavu bajku" Desanke Maksimović izbacili iz udžbenika, jer, bože moj, „sa potenciranjem nekih zločina nismo dobrodošli u EU", a tek što u tim udžbenicima nema skoro ni slova o Jasenovcu, o NDH, a nema skoro ništa o našim mitovima, epskim i lirskim pesmama, zbog kojih je Gete učio srpski jezik...
Sa ovom gorčinom, sa ustima punim nekakvog mulja, „Ekspres" već nekoliko brojeva poklanja veliki prostor našem školstvu. Imali smo serijal 0 udžbenicima, u prošlom broju pisali smo o „Bolonji". Sad se opet vraćamo udžbenicima za osnovne i srednje škole. U vezi sa zadatom temom imamo sumnjičavu radoznalost: Šta to sve još piše u tim udžbenicima? 1 još ono prazno i zaludno pitanje - šta su ministri Gašo Knežević i Žarko Obradović mislili kad su u školskim klupama, od prvog razreda do doktorata počeli da školuju podanike za kolonijalne namene, sve pod plaštom tržišta? Bolju viziju od njih nisu imali ni svi ini koji su posle njih seli u njihove skupo udostojene fotelje.
U nameri da u ovu pomrčinu unesemo bar malo svetlosti pričali smo sa univerzitetskim profesorom Zoranom Avramovićem i sa gospodinom Milomirom Kragovićem, izdavačem, poznatim pesnikom, književnikom i novinarom. Kragović je bio višegodišnji direktor izdavaštva u „Večernjim novostima".
Gospodin Kragović najpre definiše problem da se sa haosom na tržištu udžbenika i iskrivljavanjem činjenica školuju buduči intelektualci u Srbiji.
„Kad je profit jači od znanja, normalan je pokušaj da se Desanka Maksimović izbaci iz gimnazijskog programa. Kako nemačka izdavačka kuća ’Klett’ ima monopol i deset puta više zarađuje od svih srpskih izdavača? Prema važećem zakonu, Zavod za udžbenike skoro da je pred gašenjem", napominje Milomir Kragović i nastavlja:
„Nedavno je javnost,
usred razbuktale korone, bila zaprepašćena činjenicom da je neka (stručna) komisija izbacila veliku pesnikinju Desanku Maksimović iz gimnazijskog programa. Kao obrazloženje pojavilo se da Desankine poezije ima podosta u programima za osnovnu školu i da se njenim povlačenjem stvara prostor za druge savremene stvaraoce. I da se njena kultna knjiga ’Tražim pomilovanje’ nedovoljno uklapa u moderne tokove, pa bi se moglo desiti da je đaci neadekvatno tumače.
Za divno čudo: oglasili su se - i pismeni i nepismeni - i stali u odbranu velike srpske pesnikinje. I to u vreme kada poezija, pod pritiskom treš bestselera, nije na nekoj ceni; kad mnoge šljašteće knjižare ne uzimaju takve knjige u prodaju. Neka neverovatna trgovačka logika.
Nažalost, profit je na
velika vrata ušao u osetljivo izdavaštvo udžbenika. A takvu nemilosrdnu trku i lov na tih stotinak miliona evra moguće zarade omogućio je zakon koji je usvojen 2018. godine, po kojem državna administracija nema nikakvu kontrolu nad izdavanjem udžbenika, niti nad cenom. Svako mešanje bilo bi antievropsko! Tako je danas cena kompleta po đaku između 10.000 i 15.000 dinara, pa množite sa 800.000, koliko ima učenika u Srbiji. Skoro da se niko ne obazire na kuknjavu roditelja koji, često, uzimaju kratkoročne skupe bankarske pozajmice kako bi njihova deca imala iz čega da uče.
I ova priča ima svoju priču.
Nekadašnji, dodu-
še zaboravljeni, ministar obrazovanja Srđan Verbić pokušao je 2015. godine da proturi zakon u kojem je jasno definisano ko može da izdaje udžbenike i da niko nema pravo sam da određuje cenu kompleta. Rečju: veća državna kontrola.
Posle ucenjivačkog pisma Filipa Hausmana, prvog čoveka izdavačke nemačke kuće ‘Klett’, jedne od najvećih u Evropi, koje je uputio Vladi, taj zakon je preko noći izbrisan iz skupštinskog dnevnog reda. Džaba se 2016. godine ministar Verbić žalio Agenciji za borbu protiv korupcije da je bio izložen pritiscima, pretnjama i raznoraznim zastrašivanjima. Sve je palo u mutnu vodu.
Nakon tri godine, volšebno se doterani zakon pojavio pred poslanicama i, dabome, on je usvojen, iako su svi znali da je ponajviše po meri nemačkog koncerna.
Jedina smo zemlja u
Evropi i svetu u kojoj izdavačke kuće osnovane stranim kapitalom imaju monopol u izdavanju udžbenika. Tri kuće su na istoj adresi: ’Klett’ (slovenačke ’Založbe’), ’Freska’ (’Klett’) i ’Novi Logos’ (hrvatske ’Profit Klett’ Danijela Žderića). Pored njih tu je i nekadašnja jugoslovenska fabrika knjiga BIGZ (vlasništvo zagrebačke ’Školske knjige’, čiji je čelnik Ante žužul, nekadašnji funkcioner HDZ).
Od tog udžbeničkog kolača od stotinak i više miliona evra, skoro 60 odsto ide izdavačkoj kući ’Klett’. lako su najsporniji njihovi udžbenici iz istorije, srpskog i geografije za sedmi i osmi razred, podaci ovako izgledaju. Njihove udžbenike za srpski kupuje 83,29 odsto đaka, istoriju 43,09 odsto i geografiju 62,90 odsto.
Nemačka kuća ’Klett’
godišnje zaradi deset puta više nego onih petnaestak srpskih izdavača zajedno. Kako? Agresivnom reklamom, lobiranjem, davanjem poklona nastavnicima i direktorima, i tako redom.
Dok svake školske godine strane kuće obrću desetine miliona evra, evo još nekoliko neveselih činjenica.
Nema jedinstvenog
bukvara, kao nekada, iako to uporno traži Nacionalna organizacija Srbija iz dijaspore. Oni, s pravom, smatraju da bi štampanje jedinstvenog bukvara uticalo na jačanje i očuvanje srpskog identiteta. Stalno zaboravljamo da je van Srbije oko četiri miliona Srba!
Da je iskrivljavanje istorijskih činjenica slučajno ili namerno?
U istorijskoj čitanci
BIGZ-a, inače objavljenoj 2011. godine, sugeriše se da su deca koja su otimana od roditelja kao danak u krvi - ako promene veru i pređu u islam - imala mogućnosti da napreduju u osmanskoj hijerarhiji. Doduše, jedan je bio Mehmed-paša Sokolović, a hiljade su završili kao topovsko meso.
Šta se preporučuje de-
ce? Tako se ponašajte i kad drugi okupatori dođu.
U kosovskim udžbenicima, u Kosovskoj bici sultana Murata I ubio je albanski junak Miloš Kopilji. U udžbenicima balkanskih naroda svako, prema političkom rejtingu, tumači Prvi svetski rat. Nije mali broj balkanskih istoričara koji ’dokazuju’ da je Gavrilo Princip bio - terorista!
Na delu su brojna prekrajanja i prisvajanja istorije, jezika i geografije.
Dok strani izdavači vršljaju u zemlji, tiho, ali sigurno, nestaje nekad moćni Zavod za izdavanje udžbenike. Njegov današnji uticaj je skoro zanemarljiv, svodi se na nekoliko procenata zauzetog tržišta. Kako stvari sada stoje, nestaće kao i mnoge značajne srpske institucije.
Statistika kaže da 7,7
odsto građana Srbije nema završenu osnovnu školu i da se blizu 160.000 potpisuje prstom.
Šta da vam kažem - zaključite sami“, kaže Milomir Kragović.
Ugledni univerzitetski profesor Zoran Avramović na početku razgovora za „Ekspres” podseća na jednu zaboravljenu ali veoma važnu činjenicu: “U razdoblju od 1945. do 1991. samoupravni univerzitet je obezbedio autonomiju tako što je praznim govorom o slobodi nauke krijumčario presudan uticaj komunističke partije. Partijski komiteti su nekad u pozadini, nekad otvoreno preko svojih kadrova - članova partije na fakultetima određivali sastav uprave fakulteta i univerziteta, birali profesore u nastavnička zvanja, određivali nastavne planove i programe, a iznad svega definisali politiku razvoja univerziteta. Svako se može setiti da je zakonodavstvo i izvršna vlast koja se ticala univerziteta bila u rukama partijske države, a ova je najveću pažnju posvećivala ideologizaciji društva, države i nacije.
Sa prelaskom na višestranački sistem, dolazi do promena u sistemima, osnovnoškolskom i srednjoškolskom obrazovanju, ali na visokom ostaje i dalje samoupravna organizacija. Ono što bode oči svakome u akademskoj zajednici svakako je nejasan, maglovit odnos između države i univerziteta, odnosno fakulteta. Osnivač preko 80 fakulteta i pet univerziteta, Republika Srbija nema upravna ovlašćenja. Po važećim zakonima glavni organ upravljanja fakultetom je Savet fakulteta koji čine dve trećine nastavnici i student, a jedna trećina predstavnika osnivača. To nije upravljanje, to je klasično samoupravljanje. (I terminološki je uprava ublažena savetom.) Teško je naći ovakav sistem samoupravljanja u evropskim univerzitetskim centrima. Jedan moj kolega je to imenovao rečima da je univerzitet najveća NVO u Srbiji."
Govoreći o ulozi obrazovanja i nauke u modernizaciji Srbije, profesor Avramović apsolutno razumski podseća:
„Danas se mora govoriti o problemima modernizacije obrazovanja, nauke i društva, kao i putevima njihovog rešavanja. A oni su bremeniti i nije sve u ulaganju u obrazovanje i nauku. Modernizacija je trčanje u mestu. Zapravo govor o evropskom putu koji je proklamovan posle 2000. godine ostaje prazan govor. Nema modernog društva bez modernih i kvalitetnih kadrova. Univerzitet je organizacijski ostao isti kao u proteklim decenijama. Elementi privatizacije nekih naučnih instituta se prepoznaju u otimanju nadležnosti osnivača. Traži se oslonac u inostranoj podršci. Uz sve ovo, upotrebljava se sredstvo političke diskriminacije prema onima koji nisu podobni a ponegde i lustracija. Uz retoriku o demokratiji i pluralizmu mišljenja ide gotovo pod ruku sektaška isključivost ideološkog tipa, ‘organizovano laganje’, ugrožavanje političkih prava profesora i istraživača, reprodukovanje samoupravnih mentalnih struktura.”
To što ni roditelji ni šira akademska javnost doskora nisu bili upućeni u sadržaje udžbenika iz grupe nacionalnih predmeta za osnovne i srednje škole, gospodin Avramović kaže:
„Jedan od glavnih izvora problema u sistemu prosvete Republike Srbije proizveo je Zakon o udžbenicima iz 2009. godine. Taj zakona je ubacio tržište udžbenika u škole i presudno je doprineo pomeranju statusa udžbenika iz nastavnog sredstva u sredstvo za sticanje profita. Pojavilo se 70 izdavaća za školske udžbenike. Ima inostranih izdavača, franšize, ima koncentracija udžbeničke literature u kućama ’Klett’ i ’Novi Logos’. Malu razliku između nastavnog plana i programa i udžbenika koriste autori za ubacivanje ’svojih’ sadržaja i poruka. Umesto da država putem svog izdavača kontroliše grupu nacionalnih predmeta (srpski jezik i književnost, matematiku), rašireno je tržište za borbu izdavača za korisnike. Nije to učinjeno iz stručnih razloga, već je tome doprineo agresivni pritisak nekih izdavača na učitelje i nastavnike da kupe baš taj udžbenik. Uz pritisak je išlo i davanje poklona od strane izdavača u različitim oblicima. Agencija za borbu protiv korupcije se ne oglašava.
Škola se, tako, pretvorila u pijacu udžbenika. Zakon o udžbenicima iz 2009. omogućio je tajkunizaciju u prosveti Republike Srbije. Ona ima svoje specifičnosti, svoje oblike i svoje strašne posledice. Pokušaji da se to stanje izmeni sprečeni su pritiskom iz inostranstva. Čak su intervenisali visoki zvaničnici EU u Srbiji, a posebno nemački interes na tržištu udžbenika.
Izražena vesternizacija obrazovanja i vaspitanja utiče odavno na promenu odnosa škola-učenika-učenje. Nastavni programi se funkcionalizuju na račun identitetskog obrazovanja. Nastavna praksa i brojne školigrice se forsiraju na račun nacionalnih kulturnih vrednosti. U ’novoj školi’ se posebna pažnja poklanja građanskom vaspitanju i obrazovanju i tako se snažno doprinosi razvoju egoizma i anacionalnosti. Trebavidetikakavje pritisak LGBT lobija da se afirmativno piše o ovoj zajednici.
Škola je oduvek bila u
nadležnosti države i njenih zakona. Sa globalizacijom u školske sisteme mešaju se stranci na razne načine. U srpskim školama posebno posle ratova i razbijanja SFRJ. Tu se radi o sukobu naučnog zasnivanja prosvete i političkih interesa inostranstva. Moderno obrazovanje (programi, udžbenici, rad nastavnika, nastavna sredstva) utemeljeno je na naučnim saznanjima. Ovo ne važi za NATO interese u obrazovanju. Agresori ne bi želeli da se prikažu kao agresori 1999. godine, oni bi hteli da se srpska krivica opisuje u udžbenicima, posebno Srebrenica. Ako neko misli da Srebrenica treba da uđe u školske programe, onda: 1) taj događaj mora naučno da se istraži, 2) i svi drugi zločini bi imali mesto u nastavnom programu. Šta je problem sa Srebrenicom? Teorija pojma genocid. Istina svakodnevice, političara i sudija je ispod istine koju utvrđuje nauka. Kako sada stoje stvari, naučni pojam genocida (istrebljenje svih kategorija jedne nacije sa svesnom namerom i planom) ne može da se primeni na slučaj Srebrenica. Eventualno nasilno ubacivanje ovog događaja u nastavne programe izazvaće krupne otpore roditelja i učenika, pre svega u Srbiji, a i tamo gde žive Srbi. Tako, umesto da socijalizuje decu za razumevanje i prevazilaženje tragičnih događaja, škola će postati mesto javnih i potisnutih osujećenosti. Škola će ići jednim, a društvena stvarnost drugim putem. Uostalom, već smo nešto slično imali sa partizanskom crno-belom slikom jugoslovenske i srpske istorije.
Obrazovanje i vaspitanje pripada dubokim slojevima nacionalne tradicije. Stotinama godina se oblikuju kulturne vrednosti i ta činjenica mora da se uvažava utoliko što će svaka inovacija da izvire iz tradicije a ne da joj bude suprotstavljena. Odricanje ili umanjivanje kulturne tradicije dolazi iz dva pravca. Jedan je globalistički talas sa ideologijom tržišnog uspeha, čemu obrazovanje treba pragmatski da služi. Drugi je iz domaćih redova, najpre komunističke ideologije, a potom od 2000. godine kada se obrazovna politika ignorantski odnosila prema nacionalnoj obrazovnoj tradiciji, a glorifikatorski prema inostranim (zapadnoevropskim i američkim) modelima. Drugim rečima, oni koji su odlučivali o prosvetnoj politici više su se uklapali u ideologiju globalizma nego u vrednosti nacionalnog obrazovnog nasleđa."
Na kraju razgovora profesor Avramović potencira pitanje: Kakav pojam kulturnog identiteta oblikuju obrazovne ustanove?
„Ukorenjivanje u kulturni identitet jedne zajednice počinje u detinjstvu i usvajanjem jezika. Kulturni identitet je oblik kolektivne i pojedinačne svesti, osećanja, ponašanja koji pokazuju pripadnost jednoj zajednici. Ispoljava se u tri oblika: svakodnevni (hrana, stanovanje, oblačenje, igra, zabava), stvaralački (umetnost, nauka), istorijsko-politički (religija, vlast). Nije isti pritisak na pojedine delove kolektivnog kulturnog identiteta. Nanajvećemudarujesvakodnevni identitet, ali ni preostala dva nisu pošteđena. Treba videti listu čitanosti naših i inostranih pisaca", zaključuje profesor Avramović.
Prosudite sami. Utisakje da smo neokolonijalizam sami izabrali, odnosno u naše ime su nam ga izabrali <
Kad je profit jači od znanja, normalan je pokušaj da se Desanka Maksimovič izbaci iz gimnazijskog programa. Kako nemačka izdavačka kuća „Klett“ ima monopol i deset puta više zarađuje od svih srpskih izdavača? Prema važećem zakonu, Zavod za udžbenike skoro da je pred gašenjem
----------------------------------------------------------
Datum: 24.07.2020
Medij: Pečat Strana: 30,31,32,33
Rubrika: Intervju
Autori: Nevenka Stojčević
Teme: Korupcija
Naslov: KAD PROGOVORE ĐEDOVI U NAMA
KAD PROGOVORE ĐEDOVI U NAMA
Zbog čega - da bismo sačuvali mentalno i fizičko zdravlje„uprkos svemu"
- najpre treba da počnemo da se smejemo, u razgovoru za„Pečat" tumači pulmolog i načelnik dnevne bolnice u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu, koji je u jeku pandemije virusa korona posle nekoliko
dežurstava (pored lične zaštitne opreme) i sam postao žrtva zaraze
NEVENKA STOJČEVIĆ
Dr Dejan Žujović,
pulmolog i načelnik dnevne bolnice u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu,
po zadatku je u jeku pandemije virusa korona iz matične ustanove otišao u KBC „Dr Dragiša Mišović“ i posle nekoliko dežurstava i pored lične zaštitne opreme i sam postao žrtva zaraze. Srećom, velikim zalaganjem svojih kolega, i uz pomoć skupe antivirusne terapije, posle desetak dana je izlečen. Iz perspektive stručnjaka za plućne bolesti, a onda i pacijenta, prvi je upozorio javnost na nedovoljan broj respiratora u srpskim bolnicama. A onda se s dvojicom svojih kolega, lekara, prvoga dana protesta pred Skupštinom pridružio ogorčenom narodu da iskaže nezadovoljstvo zbog najave mogućeg ponovnog uvođenja policijskog časa.
Povoda za razgovor s hrabrim i u mnogo čemu neobičnim dr Žujovićem ima napretek, nas je interesovalo šta misli o najaktuelnijim temama. „Situacija je mnogo ozbiljnija nego što misli većina naroda kome Krizni štab i mejnstrim mediji plasiraju laži i poluinformacije. Napadnuti smo virusom koji nije prirodan već proizveden u laboratoriji, i dok broj zaraženih svakodnevno raste, naši resursi za odbranu su sve upitniji. Jer organizacija zdravstvenog sistema Srbije nametnuta nam je od savetnika predsednika Srbije koji je došao iz Engleske i pre toga uništio zdravstvenu zaštitu u svojoj zemlji. Posledice su nesagledive kako u pogledu broja obolelih i žrtava zaraze, tako i na sveukupnom ekonomskom planu. Narod je to, vidim, shvatio, i odlučio da stvar uzme u svoje ruke, a ja ću mu i lično pomoći jer smo stigli do crvene linije preko koje ne može dalje. Virus korona je počeo da budi naše đedove u nama. Ja sam probuđeni Šumadinac rodom iz Kraljeva koji zovu đedova ne odoleva. Moramo da izbegnemo još jedno međusobno prolivanje srpske krvi i sprečimo biološko nestajanje nacije", rekao je na početku razgovora za „Pečat“ dr Žujović.
Doktore, ne izgledate kao neko ko je preležao opasnu bolest! Kako ste uspeli da „fasujete" virus?
To što sam kao doktor oboleo od korone i nije mi važnije životno dostignuće. I ne bi trebalo da me određuje, jer moje životne stavove, moje političke, emotivne, ljudske i komšijske stavove ne određuje to čime se bavim. Zarazio sam se kada sam iz matične ustanove premešten u KBC „Dr Dragiša Mišović" kao stručna pomoć zbog potrebe službe. Dežurao sam svaku drugu-treću noć od 22.30 do osam ujutro pod skafanderom i kompletnom ličnom zaštitnom opremom. Sve dok jednom nisam otišao da posetim kolegu anesteziologa koga nisam poznavao, divnog mladog čoveka, mog Šumadinca rodom iz Kragujevca. I pored sve propisane zaštite, vreme kontakta je učinilo svoje. Posle četiri dana, neposredno pred poslednje dežurstvo, probudio sam se s jakom drhtavicom i neverovatnim pokretima tela, a nakon sat dobio temperaturu 39 stepeni. Pozvao sam koleginicu koja je bila zadužena za brigu o medicinskom osoblju i na njenu inicijativu uradio skener, što je pokazalo upalu kompletnog desnog plućnog krila. Srećom, zbog dobre kondicije nisam osećao zamor ni imao druge komplikacije. Sledećih desetak dana bio sam pacijent svojih kolega. Kad su došli u vizitu, pitali su me šta će mi parfemi koje sam doneo iz kuće, a ja im odgovorio da se pred Svaroga ide čist i mirišljav. Ubrzo sam počeo da radim sklekove na terasi trudeći se da mentalno ne podlegnem lošim mislima ili depresiji. I uz zaista veliku pomoć ljudi koji rade u KBC „Dragiša Mišović“ relativno brzo sam izlečen. Šta je bila vaša terapija i da li svi bolesnici primaju identične lekove protiv ovog virusa?
Primao sam antivirusnu terapiju koja je užasno skupa, košta između pet i osam hiljada evra a daje se pacijentima obolelim od HIV-a. Ako vam kažem da je pregled jednog specijaliste plaćen 200 ili 300 dinara, sve će vam biti jasno. I pored toga, istu terapiju primali su svi pacijenti dok je bilo takvih lekova, ali sada ih više nema i obolelima su uključeni neki drugi terapijski protokoli. I ti drugi lekovi su efikasni u lečenju korone. Mislim da kovid bolnice više uopšte ne uključuju antivirusnu terapiju, nego više vrsta antibiotika i kiseoničku terapiju. Ljudi su neverovatno uplašeni otkad je
obnarodovan drugi talas. Zna li se, konačno, na koji način se prenosi aktuelna zaraza?
U najvećem procentu prenosi se kapljično. Zato pozivam svoje komšije i sugrađane da ne podležu raznim veoma lošim i naučno nikako dokumentovanim informacijama koje kruže internetom da nas neko truje bojnim otrovima tipa sarin. Došli smo naučno do nekihtačaka, pa ako neko citira francuskog nobelovca koji kaže da u genomu ovog virusa postoje i tragovi HIV virusa, ne možete da pričate da tog virusa nema. To je nonsens. Ovaj virus pripada porodici dominantno respiratornih virusa i oni se prenose dominantno kapljičnom infekcijom. Naravno, i ako se nakašljete u svoju šaku, a onda rukujete s nekim ko kasnije tom rukom dodiruje svoje lice, oči, on će virus preneti kontaktnim putem, ali su te situacije mnogo ređe od kapljičnog prenosa.
Da li je Krizni štab (KŠ) u svojim medijskim nastupima sve to dovoljno dobro i dokumentovano objasnio, kako bi nas uverio da treba da verujemo njemu a ne društvenim mrežama?
Naš KŠ je po mojoj proceni imao najmanje sto situacija u kojima je to mogao da objasni. Oni su najmanje mesec i po dana svakodnevno držali konferencije za medije u tri po podne i imali večernje nastupe na svim mogućim televizijama. Međutim, od samog početka nisu pravilno postavili stvari i tako je to išlo do kraja. Zato smo došli u situaciju da KŠ, kao što to radi i javnost plasira i informacije i po-
luinformacije. Ne mogu da verujem da članica KŠ kaže da je ovaj virus oslabio, i da to nije isti virus kao pre mesec dana, za šta nema nijednu stručnu ili naučnu potporu. Ta rečenica je nonsens koji izgovara profesorka Medicinskog fakulteta, a na koju ne odgovara nijedno naše udruženje počev od udruženja pulmologa, udruženja internista, niti poziva stručne ljude da stanu u odbranu ovog naroda.
Po kojim kriterijumima je izabran Krizni štab? Jesu li to najbolji stručnjaci u svojim oblastima?
Mislim da su oni vrlo pažljivo birani i da će se teško naći zamena za bilo kojeg člana KŠ jer moralne, stručne, ljudske i druge osobine koje karakterišu svakoga od njih ponaosob teško da će se naći u još kom odgovarajuće stručnom predstavniku našeg naroda. Oni su pažljivo birani i odabrani, a naplatu svega toga ćemo dobiti u broju obolelih, u zauzeću bolnica, u troškovima. Ovo je direktno uništavanje našeg budžeta i celokupne naše ekonomije. Sve ovo mnogo košta, a bolnice ne ispunjavaju obaveze zbog kojih su napravljene. L>udi koji imaju prelome, na primer, ne mogu da dođu na Banjicu zato što je to sad bolnica za lečenje kovida. Sad postoji samo jedna bolest - kovid, i samo jedan problem - kako smiriti Žujovića i druge koji na to ukazuju. Da li je postojao opravdan razlog za zatvaranje ljudi starijih od 65 godina, i koliko je ta mera uticala na sprečavanje širenja zaraze?
Mere koje su tokom vanrednog stanja primenjivane u Srbiji nisu primenjene u bilo kojoj drugoj zemlji u svetu. Zaista ne znam nijednu zemlju s ovakvim merama i ovakvim opsegom policijskog časa. Kad sam prvo jutro po ukidanju mera video penzionere, onako izbledeli izgledali su mi avetinjski. A zaista nije postojao ni jedan jedini medicinski razlog za ovu meru. Pitam vas, da li se nešto promenilo kad su im dozvolili šetnje? I šta je smetalo da se te mere lagano popuštaju narednih nekoliko nedelja. Ali nekim ljudima je neophodno da imaju osećanje moći i vladaju drugim ljudima. Gde je ostatak struke, doktore, oglašavaju se retki, čini se da ste među izuzecima dr Nada Kostić i vi?
Većina mojih kolega ne bi ni diskutovala sa mnom nego bi me izbegavala. Tu je više reč o ljudskom i moralnom gledanju na život nego o stručnom. Jer ako ste slobodarskog duha, vi nećete trpeti ovakav sistem. Nećete ćutati i okretati glavu od nepravde, jer ako sutra mom detetu neko kopa kašikom po mozgu, i tera ga da lepi plakate da bi dobilo posao iako je najbolji student, ja to ne mogu da trpim ni da ostavim iza sebe. To bi bio moj lični neuspeh, jer bi značilo da sam poklekao pred ovima što su kupili diplome. Nisam lud čovek, dobro znam šta mogu da dobijem na osnovu svoje časti, ponosa i uvažavanja od anonimnih ali moralnih ljudi, kao što znam i šta mogu da izgubim. Jer medicinu nisam studirao zbog zvanja, već zato da bih radio taj human posao. Meni nije „poenta“ da stavim slušalice oko vrata i budem važan. „Struka" nam je govorila da virus ne može da preživi na temperaturi višoj od 26 stepeni. Kako je onda, na mnogo višoj temperaturi, virus sada postao još agresivniji?
To je i moje pitanje za struku Još pre dva-tri meseca pitas sam na svom postu KŠ šta znači ta ideja kad je u tom period) u Saudijskoj Arabiji temperatura bila između 36 i 40 stepeni a korona ih je satirala. Ili u Brazilu gde su cela plemena zaražena i ljudi masovno umiru. Ne treba da budete doktor da to vidite. Samo pitajte struku, dr Kisić, gde sad nestade taj oslabljeni virus. U čemu je specifičnost ove koronaške upale pluća, zašto je ona teža od „redovnih" pneumonija?
I to je važno pitanje koje narodu niko dosad nije objasnio. Upala pluća nije posledica obolevanja od korone, ona je samo manifestacija ove bolesti, a ozbiljna posledica korona bolesti je fibroza pluća koja ostaje i kod ljudi koji nisu ležali u bolnicama. Znači, i kod blagih slučajeva dolazi do fibroznih promena u plućima. Plastično rečeno, takva pluća gube osobine koje su imala, ona su kao sunđer a odjednom postaju kao prožeta nekom mrežom od kamena i nemaju više tu funkciju koju su imala. Hrvati su već radili istraživanja u Dalmaciji na tim blažim oblicima i ustanovili da oboleli imaju ozbiljne poremećaje disanja koji mogu da se vide samo na skeneru, ili na testovima difuzije, ali kod nas ni oboleli od karcinoma ne mogu lako da dođu do skenera osim ako ne plate i odu kod privatnika. Kako će onda oboleli od korone moći da znaju da li imajufibrozu?
Bojim se da mnogi neće moći da saznaju. A trebalo bi da svi koji primete da se zamaraju dok hodaju po ravnom, a pre te simptome nisu imali, odu pulmologu. Međutim, problem je što sada nemaju kome da odu jer svi su lekari angažovani narešavanju slučajeva pozitivnih na koronu. Osim toga, znate li da samo Solunska regija u Grčkoj ima više skenera nego cela država Srbija. Vi plaćate otprilike pet hiljada dinara svoje zdravstveno osiguranje mesečno, a toliko košta i osiguranje u Švajcarskoj za paket koji čoveku mojih godina omogućava da njegova nezaposlena žena ode u porodilište gde dobije apartman i bira šta će jesti. Samo da istaknem ljudima šta ulažemo u naš zdravstveni sistem svakog meseca i šta dobijamo zauzvrat, a onda da se zapitamo gde nestaje razlika. Mi ne zidamo ne znam koliko bolnica godišnje pa da tu trošimo novac. Znači, kad rešimo problem korupcije, verovatno ćemo rešiti i problem lečenja.
Očigledno ne spadate u ljude koje zovu teoretičarima zavere?
Ako mene lično pitate, dakle ne kao načelnika pulmologije nego kao Dejana Žujovića, ubeđen sam da je korona napravljena u laboratoriji. Ovo se nikako ne ponaša prirodno. Cilj bilo kog parazita nije da ubije svog domaćina jer s njim onda i on umire. Bilo bi veoma dobro da se napravi balans između čoveka i virusa, da oni žive u nekoj koegzistenciji. U redu, taj virus će vas razboleti, ali vi ćete zajedno preživeti. Nažalost, svi smo svedoci Gejtsovih poruka o planu smanjenja ljudske populacije, a i sećamo se teorije o nastanku HIV-a koji je najgori govor mržnje koju sam ikada čuo. Teorija je bila da su crnci u Srednjoj Africi polno opštili s majmunima i da se bolest preselila s primata na čoveka. A koliko je, po vašem mišljenju, realna priča o povezanosti 5G mreže s aktuelnim virusom?
O tome ne mogu ništa da kažem dok ne pročitam još dosta literature. Iskreno, ne mogu na osnovu nekoliko video-klipova ili mejlova koji se šeruju po društvenim mrežama da dam svoj definitivni sud. Čuo sam mnoge priče, međutim, da bi 5G mreža zaživela u Beogradu, ona mora da ima najmanje dve hiljade baznih stanica, a možda i pet hilja-
„SLUČAJ" ĐUPRIJA
U Ćupriji, na samo sto kilometara od Beograda, i medicinski radnici i : bolesnici doživeli su ; pakao. Direktor zaposle- i nima nije davao ličnu zaštitnu opremu jer nije ; obezbedio dovoljnu ko- 1 ličinu. Terao je lekare i da pozitivne na virus ; pregledaju nezaštićeni. Onda je počelo masovno razbolevanje i umro je ; urolog kome nije dozvolio da se testira a stalno ra je vraćao u dežurstva. Bolnica više nije mogla i da funkcioniše i zaražene pacijente su slali I kućama. Opšti haos o kome ; niko ne piše. i
da ili više, jer svaka stanica pokrivaradijus od 100 metara oko sebe. To su vrlo loše performanse i stanice bi morala da budu postavl>ene na svakih sto metara, da budemo totalno premreženi. Međutim, mene brine što mi godinama unazad imamo trend rasta bolesti koje su u drugim zemljama u opadanju. Brine me što naša nacija ima najkraći životni vek u Evropi. Kakve biste mere
predložili protiv virusa u novom talasu?
Ne bih udarao po ljudima, ne bih zatvarao ljude. Nego bih bio malo mudriji pa bih pozatvarao tržne centre, ograničio rad kafića i restorana. Jer, izračunajte koliki bi bio mesečni gubitak ako zatvorimo šoping centar, a kolika ogromna sredstva moramo da damo za lečenje obolelih. Računica je jednostavna i očigledna. Šta mislite koliko košta puna kovid bolnica na Banjici, na primer, za mesec dana? Ali ko sme da zatvori šoping molove u kojima su sve strane firme?
O tome treba da misle oni koji su ih doveli. Oni koji moraju da odrede prioritete - da li im je važnije zdravlje nacije ili kapital multinacionalnih kompanija. Pa da vidimo šta će odlučiti. Moj prioritet je život mog naroda, mojih sugrađana i mojih komšija. Tačka. Maske bih delio besplatno, kao u Americi, gde recimo jedna od država od 4,7 miliona stanovnika podeli 20 miliona maski. A kod nas maska košta 120 dinara.
Šta činiti sad kad su popunjeni svi kapaciteti a broj zaraženih raste? Najviše zaraženih i ne treba da bude u bolnici. Osnovna indikacija za hospitalizaciju treba da bude obostrana upala pluća, povišena temperatura i teško opšte stanje. Ako toga nema, pacijent uz određene mere može da se leči u kućnoj izolaciji. Da ima svoj pribor za jelo, da bude potpuno izdvojen a svi ukućani da nose maske zbog svoje zaštite. To, svakako, nije lako, ali nemamo izbora. Nego Peca Kon nije imao dovoljno vremena da sve to objasni. Da kaže ljudima da bi mnogi doktori koji nose masku po 12 sati dnevno odavno poumirali.
Šta treba da radimo da bi naš narod sačuvao i fizičko i mentalno zdravlje? Najpre treba da počnemo da se smejemo. Kad nas neko nagazi, ne treba da ga pogledamo preko, nego da sačekamo da nam se izvini, da poštujemo drute i budemo ljubazni jedni prema drugima. Kad takav svet napravimo oko nas, lako ćemo savladati zlo. Uveren sam da će se to dogoditi brzo. Veliki sam optimista. Mi živimo u predubeđenju da je ovo „armirani beton“ od sistema, ali to uopšte nije to.
Kako procenjujete snagu višednevnih protesta pred Skupštinom, tvrdi se da oni 'svetu pokazuju slobodarski duh Srba?
Snaga narodnog protesta je u činjenici da on nema vođe. Ispred toga protesta ne stoji nijedan vođa opozicije, nijedan predsednik sindikata niti bilo koje druge organizacije. Ovo je spontan protest anonimnih heroja koji žele slobodu i pravo na život, a ne da budu nečiji pokusni kunići. Naš narod se malo uspavao, mislim na poslednjih 30 godina, ali neće trpeti tiraniju. Slutim da se đedovi bude u nama. Narodu koji je trenutno reagovao lično ću pomoći da bude samo malo veštiji, mangupskiji. Zajedno ćemo nadigrati ove članove službi u civilu koji namerno prave sukobe s policijom, i ostaviti ih da se tuku sa svojim kolegama. P
ZDRAVSTVO NAM ORGANIZUJE BLER?
Dan nakon čuvene konferencije za novinare Kriznog štaba rekao sam da nemamo dovoljno respiratora. Rekli su da je to državna tajna. Onda je naš predsednik, ne znam po kom ustavnom osnovu, ali recimo kao entuzijasta, izašao sa cifrom od 500 respiratora, pa onda od hiljadu i nešto, da bi pre neki dan ponovo pomenuo 500 respiratora. Drugim lekarima i meni takva igra ne treba, potrebni su nam egzaktni podaci. Problem je što je naše zdravstvo iscrpljeno i neorganizovano. A to je zato što nemamo lekara, što je stvari nakaradno postaviosavetniksrpskog predsednika koji je došao iz Engleske, pre toga nas je bombardovao a sada je najveći prijatelj našem predsedniku. Nećete verovati, ali to je sistem britanskog zdravstva koje je totalno uništeno normama a koji sada i mi primenjujemo.
----------------------------------------------------------
Datum: 24.07.2020
Medij: Politika Strana: 2
Rubrika: Svet
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: Borisov smenio četiri ministra
Borisov smenio četiri ministra
Sofija - Bugarski premijer Bojko Borisov smenioje četiri ministrauokviru rekonstrukcije vlade, čiji je cil> da zaustavi proteste protiv korupcije na kojima demonstranti već danima traže njegovu ostavku. Borisov je smenio ministre finansija, ekonomije, turizma i unutrašnjih poslova, prenose BTA i Tanjug. Bugarska vlada preživela je pre tri dana glasanje o nepoverenju koje su zatražili opozicioni socijalisti.
----------------------------------------------------------
Datum: 24.07.2020
Medij: Srpski telegraf Strana: 9
Rubrika: Hronika
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: Aleksandar Popov CENTAR ZA REGIONALIZAM
Aleksandar Popov CENTAR ZA REGIONALIZAM
Niko od političara nije osuđen zbog fizičkog nasilja i to je još jedan dokaz u prilog tvrdnji da su političari nedodirljivi
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: RT Kragujevac
Rubrika: Hronika/RT Kragujevac
Autori: Redakcija
Teme: Javne nabavke
Naslov: Javne nabavke
Spiker:Novi Zakon o javnim nabavka koji je počeo da se primenjuje 1. jula, doneo je određene novine kako bi postupak javne nabavke bio efikasniji i brži, kako za naručioce tako i za ponuđače. Glavna novina je da se ponude prvi put podnose elektronski na novoformiranom Portalu javnih nabavki. Novi zakon doneo je i druge procedure kako bi postupak javne nabavke bio transparentniji.Reporter:Novim Zakonom o javnim nabavkama prvi put je uvedeno elektronsko podnošenje ponuda na novoformiranom Portalu javnih nabavki. To podrazumeva i elektronsku pripremu i otvaranje ponude, kao i niz drugih procedura. Cilj je da se pojednostavi složeni postupak javne nabavke za sva lica koja se bave ovim poslovima.Gradska uprava za zajedničke poslove, Danijela Dobrnjak:Formiran je potpuno novi Portal, što znači da svi ponuđači koji su imali obavezu u skladu sa novim zakonom koji se primenjuje od 1. jula, imali su obavezu registracije. Moraju sada svoje ponude da dostavljaju na Portalu. Znači otvaranje ponuda više nije kao do sada što je bilo. Sve se odvija na Portalu javnih nabavki, formira se zapisnik. Jedino se ocena ponude i odluka donose, znači komisija to ocenjuje kao i do sada i naravno objavljuje svoju odluku kao do sada. Znači to je novina i biće malo teško u početku i ponuđačima i narvno i nama - naručiocima. Ovo je sve novo za nas.Reporter:Zakon je doneo i novu terminologiju i pravne osnove. Povećani su takozvani pragovi, odnosno vrednosni limiti ispod kojih naručioci nisu u obavezi da primenjuju Zakon o javnim nabavkama.Gradska uprava za zajedničke poslove, Danijela Dobrnjak:To su limiti za dobra i usluge - milion dinara, za radove - 15 miliona, 3 miliona, pardon. Međutim, odnosi se na dobra koja su istovrsna, što znači - ako neko u toku godine ima nabavku nekog dobra, recimo kancelarijskog materijala, koji je 700.000 na godišnjem nivou, ne mora da primenjuje zakon. Ali neće moći tri puta da sprovodi nabavku po 900.000. Znači opet se gleda istovrsnost i sabira se na godišnjem nivou. O tome mora da se vodi računa da bi se izbegle zloupotrebe.Reporter:Novi Zakon o javnim nabavkama nastao je kao rezultat pregovora i usaglašavanja propisa u ovoj oblasti sa standardima Evropske unije. Nadležni očekuju da će se ponuđači i naručioci brzo prilagoditi novim procedurama, što će doprineti efikasnijem postupku javne nabavke.
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: novosti.rs
Link: https://www.novosti.rs/beograd/vesti/904251/agencija-mudis-beogradu-rejting-kao-pre-virusa-korona
Autori: @Novostionline
Teme: Javne nabavke
Naslov: AGENCIJA "MUDIS" O BEOGRADU: Rejting kao pre virusa korona
GRADU Beogradu potvrđen je odličan kreditni rejting Ba3, koji je imao i pre epidemije virusa korona.Ovaj rejting, koji je identičan onome koji ima Republika Srbija, prestonici je dodelila renomirana američka rejting agencija "Mudis". Ovo je juče istakao zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. - Na ovaj način, kreditna agencija "Mudis" dala je pozitivnu ocenu svim fiskalnim merama koje je Beograd preduzeo tokom trajanja epidemije virusa kovid 19, od smanjenja budžeta za skoro 16 odsto, zaustavljanja svih javnih nabavki koje nemaju veze sa tekućim poslovanjem, preko infrastrukturnog razvoja grada, socijalnih prinadležnosti i obaveza iz dečje zaštite - naveo je Vesić. - Agencija "Mudis" je takođe istakla da, osim osnovnih faktora koji se odražavaju na osnovnu kreditnu procenu grada Ba3, njegov kreditni profil takođe ima koristi od procene agencije "Mudis" koja se tiče velike verovatnoće za vanrednom podrškom od Vlade Republike Srbije (Ba3) - pojasnio je Vesić. Kreditni profil Grada Beograda (Ba3) odražava njegovo racionalno fiskalno upravljanje, koje je rezultiralo pozitivnim učinkom poslovanja i unapređenjem kapaciteta za samofinansiranje. Taj rejting, takođe, odražava opadanje nivoa duga Grada Beograda i sposobnost za pokrivanje troškova servisiranja duga, zadovoljavajuću likvidnost i ključnu ulogu u nacionalnoj privredi. Mudis je uzeo u obzir velike potrebe grada za investicijama, kao i pritisak koji dolazi od transportnog preduzeća i ograničenu finansijsku fleksibilnost, imajući u vidu postojeći zakonski okvir, navodi se u saopštenju. Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: novimagazin.rs
Link: http://novimagazin.rs/vesti/intervju-slobodan-beljanski-advokat-lice-ove-drzave-su-nasilje-i-glupost
Autori: Redakcija
Teme: Agencija za borbu protiv korupcije
Naslov: Intervju Slobodan Beljanski, advokat: Lice ove države su nasilje i glupost
Razgovarao: Mijat Lakićević Za Slobodana Beljanskog se lako može upotrebiti stara novinarska floskula da je sagovornik koga ne treba posebno predstavljati. Ipak, nije zgoreg podsetiti da je Beljanski, koji se advokaturom bavi od 1969, tri puta uzastopno biran za predsednika Advokatske komore Vojvodine (1998-2007), kao i da je u dva mandata bio član Upravnog odbora Međunarodne unije advokata i njen predstavnik za Srbiju. Bio je predsednik Udruženja za krivično pravo i kriminologiju Vojvodine, glavni i odgovorni urednik časopisa za pravnu teoriju i praksu Glasnik AKV, član redakcije Revije za kriminologiju i krivično pravo, član Saveta Arhiva za društvene i pravne nauke i član Etičkog komiteta Udruženja pravnika Srbije. Jedan je od osnivača Nezavisnog društva novinara Vojvodine, član je Društva književnika Vojvodine. Bio je prvi predsednik Saveta za borbu protiv korupcije (2001-2002), kao i član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije (2010-2013). Autor je više knjiga, među njima i: Poetika prava - politika filozofije, Pravo i iluzija, Hronika uzaludnog otpora...Kako vi kao čovek koji se već decenijama profesionalno bavi pravom gledate na postupanje najpre policije, a onda i sudskih organa prema demonstrantima tokom nedavnih protesta?Deo policije demonstrirao je brutalnost, a deo pravosuđa pokornost. Često jedno proizlazi iz drugoga. Sud u Dimitrovgradu osudio je na tri godine zatvora čoveka koji se po povratku iz inostranstva usled neobaveštenosti nije podvrgao samoizolaciji. Ta brutalnost očigledno je proistekla iz pokornosti. Najnoviji događaji samo su dokaz više u prilog uverenju da su izvršna vlast i značajni segmenti sudske vlasti uveliko kompromitovani. Tome je, pre svega, uzrok odsustvo nezavisnosti, a potom u dobroj meri i puka obest u sprezi s moralnom tupošću i profesionalnom nesposobnošću. Za vreme vanrednog stanja, na primer, Vlada je uredbama regulisala suđenja putem Skajpa ili sasvim besmislen način primene principa ne bis i idem. Iako je time izvršna vlast zadirala u sudsku, sudovi su joj se bez pogovora povinovali.Da li je to ponašanje bilo ekscesno ili je, zapravo, potvrdilo odnos države prema građanima?Nema tu ničeg ekscesnog. Ovo što se pogrešno smatra naličjem, u stvari je pravo lice. Lice ove države jesu i nasilje i glupost u pokušajima njegovog prikrivanja ili pravdanja. I neprekidna muka sa demokratijom! Vlast se naprosto takmiči u veštini kako se parlamentarne demokratije otvoreno ne odreći, ali je uspešno izigrati.Odnos države prema građanima izraz je odnosa institucija prema državnoj vlasti. Bezakonje se rađa iz dva naizgled suprotna osećanja: superiornosti i servilnosti. Kažem naizgled zbog toga što jedno osećanje potpomaže drugo. Puzeći se penje do fotelje, koja se čuva dodvoravanjem.Naša je kob što to ovde uspeva i što, u relativno kratkoj istoriji moderne države, živimo pod teretom neke vrste političke alhemije - verovanja u magijske prednosti porekla, povesti, istorijskih zasluga, srodnosti ili prijateljstava među narodima. Pritom uglavnom izmišljenih ili umišljenih. Otuda smo našli oslonac u despotijama u kojima se sistematski guše slobode i prava građana.Dakle, sa stanovišta prava, u kakvoj državi mi živimo? To jest, da preciziram, ako se država od bande razlikuje po tome što (se) vlada po zakonima, gde biste svrstali Srbiju?Pošli ste od pretpostavke da se radi o dve oveštale suprotnosti. Nažalost, moraću da ih približim: postoje i mafijaške države. Srbija je zaostalo i u osnovi primitivno društvo. Takva joj je i vlast. Vlada se uz pomoć ucena, opsena i lakovernosti. A sada vidimo, i uz pomoć batine.Naše prilike odavno me podsećaju na novelu Dostojevskog o selu Stepančikovu. Glavnog junaka Fomu Fomiča Opiskina pripovedač opisuje kao ništavnog, beskorisnog i neobdarenog čoveka, uvredljivog, podozrivog i budalasto razmetljivog, punog žudnje za divljenjem, sklonog prenemaganju i hvalisanju, ali uz sve to i čoveka neizmerno i gotovo razdraženo samoljubivog. Uprkos tome, ili baš zahvaljujući tome, Foma je, kako veli pisac, uspeo da okupi gomilu idiota koji su ga obožavali i da zacari u spahiluku u kojem je bio samo neka vrsta posluge. Kao što vidite, sve je već poznato i davno predstavljeno. Od Cicerona do Benjamina. Ali ko će se ovde na njima učiti?Tako je i naša jadna društvena skupina sabrala većinu koja je na vrh izgurala svog Fomu. Da se ne zavaravamo, ni suprotstavljena manjina ne oskudeva u Fomama. Više se ne treba čuditi što se na predvodnička mesta sasvim lako uspinju puki lakrdijaši. Ako su uz to gramzivi, bezobzirni, emocionalno nezreli, ponekad nasilni, eto vam današnje Srbije.Zašto ćute pravni fakulteti. Retki su pravnici koji su digli glas protiv zloupotrebe ovlašćenja od državnih organa, odnosno protiv nasilja prema građanima.Pravni fakulteti su heterogene ustanove. Teško je od brojnog nastavnog kadra, različitih uverenja i interesa, očekivati da deluje kao jedan tim. Njihova rukovodstva, međutim, vode računa da se ne zamere izvršnim vlastima. Bilo zbog sredstava, bilo zbog čuvanja akreditacija, bilo zbog ličnih ambicija. Neki od državnih fakulteta bili su rasadnici nacionalizma i sedišta desničarskih studentskih organizacija. Setite se podaničkog odnosa bivšeg dekana beogradskog Pravnog fakulteta prema Vučiću. Setite se trajanja i razvodnjavanja afere "Indeks". Od njih se ne može očekivati nikakva akcija koja bi mogla biti ocenjena kao vrednosni sud u odnosu na aktuelna zbivanja, osim ako su afirmativna za režim. Od čelnika svojih fakulteta, čini mi se, studenti se neće naučiti pravnoj kulturi, slobodi i odvažnosti.Postoji i dodatni razlog za njihovo ćutanje: svaka osuda podrazumevala bi ukazivanje na glavnog inspiratora naše anomije jer bezmalo da nema posla kojeg se predsednik ove države poduhvati niti reči koje u javnim nastupima izgovori, a da ne prekrši Ustav.Da li je, po vašem mišljenju, izmenama zakona tužilaštvo formalno-pravno i praktično postalo deo izvršne vlasti, čime je oslabljena ona treća grana vlasti - sudska, odnosno pravosudna? Da li bi i šta na tom planu trebalo promeniti?Nisu tome doprinele izmene zakona. Tužilaštvo je uvek bilo pod uticajem izvršne vlasti. Ustavom i zakonom je regulisano da se javni tužioci biraju na predlog Vlade i da je javno tužilaštvo samo samostalan, ali ne i nezavisan organ. Uzgred, poseban je problem što mu je i oskudni prerogativ samostalnosti pod znakom pitanja. Njegov status pravno nema, a faktički ne bi nikako smelo da ima doticaja sa sudskom granom vlasti. Naravno, to ne isključuje mogućnost da slab sudija ima respekt prema tužiočevim dispozicijama upravo zbog toga što ih pripisuje pritiscima odozgo.Nešto bi očigledno trebalo menjati. Podržavam zalaganje koje potiče iz samog tužilaštva da se u predstojećim ustavnim promenama javnom tužilaštvu da nezavisnost.Kako, po vašem mišljenju, funkcioniše sudstvo? Često se kaže da je sudstvo pod punom kontrolom politike, ali ipak neretko sudovi donose odluke koje govore da nije baš sasvim tako. Recimo, kao u slučaju "Jutka". Sa druge strane, najnoviji primer sa demonstrantima pokazuje da se sudovi surovo obračunavaju sa svakim ko nije po volji aktuelnog režima.Nisam sklon uopštavanju. Sudove i tužilaštva čine sudije i tužioci, među kojima ima časnih i sposobnih ljudi. Nevolja je što ove organe obeležavaju loši primeri, a ne ispravan rad. Pomenuli ste slučaj "Jutka". Slučaj "Stefanović protiv NIN-a" daleko je poučniji. Umesto da nas brine to što Viši sud u Beogradu, u jednom od školskih primera medijskog prava, ne ume ili ne sme da primeni zakon, nas hrabri kada to pođe za rukom Apelacionom sudu. Evo dokle smo stigli! Danas nas više iznenađuje normalan nego nenormalan rad. To govori o ukorenjivanju nenormalnosti u kojoj se čak i uobičajena primena prava smatra podvigom. Vreme je da se neki novi Fuko pozabavi socijalnom patologijom, pa i istorijom političkih ludosti našeg doba. Srbija bi mu bila izdašan izvor podataka.Ako bismo mogli da uopštimo ovu temu, čini li vam se da sudstvo ne štiti slobodu pojedinca nego slobodu vlasti - od odgovornosti? Vidite li tu neku "konstrukcijsku" grešku u našem pravno-političkom sistemu?Sistem, ma koliko bio dobro postavljen, ruše slabi karakteri. I uz idealne norme savest je uvek poslednja instanca. Naše pravosuđe nije pokleklo zbog loših zakona već zbog pogrešnog načina na koji čak i dobre zakone loše sprovode onesposobljeni ili potkupljeni akteri. Ono što opravdano smatramo greškom u sistemu, a zapravo je temelj njegove konstrukcije, jeste činjenica da vlast takve aktere uzgaja, promoviše i trpi. Dugo pamtim, ali se ne sećam da nam je na vlasti ikada bila takva komparserija opakih mediokriteta.U sredini kakva je naša, skrupulozan čovek se mora osećati kao stranac. Uprkos tome i uprkos formalno ubedljivoj pobedi na izborima, kao da su strah i nesigurnost vlasti povećani, dok su građani oslobođeni straha jer su uvideli da ništa više nemaju da izgube osim svojih okova? Da li je pojačana represija odraz tog straha?I u ovakvoj vlasti svakako ima onih koji su svesni činjenice da se njihovoj samovolji u unutrašnjoj politici više neće gledati kroz prste u spoljašnjoj. Nepovoljni izveštaji o ljudskim pravima, slobodi medija, parlamentarnoj demokratiji, nezavisnosti sudstva ili napretku u pristupnim pregovorima uopšte sustižu jedan drugog. I dalje se, međutim, povlači niz pogrešnih poteza. Jedan od poslednjih je, ako se ne varam, svrstavanje u red zemalja koje su podržale kinesku represiji nad Ujgurima.Na svu sreću, rast moći ima hazardersku crtu: uvećava rizike. Pogotovo ako je zasnovan na prividu. Obmanama se, za razliku od širenja gole represije i straha, teško može upravljati na duže staze.Očekujete li da će snaga građanskog otpora u narednim mesecima jačati, odnosno oblici pobune dobijati na raznovrsnosti, ili mislite da će vlast uspeti da pacifikuje nezadovoljstvo ljudi?Vlast ni sada nije pacifikovala nezadovoljstvo nego je veštim manevrima uspela da jednako nezadovoljnima isprlja i ogadi njihov vlastiti protest. Nadam se da joj naredni put to neće uspeti. Ali i da će se iz brojnih pogrešnih poteza liberalno orijentisanih demonstranata, pogotovo mešanja sa svim i svakakvim, izvući pouke. Ovako sve pomalo liči na onog Pekićevog Arsenija Njegovana, koji se, misleći da se protestuje protiv banaka, obreo i u martovskim demonstracijama 1941. i u junskim 1968.S tim u vezi, čini li vam se da su sve te akcije "metropolizovane", tj. usmerene i ograničene na nekoliko velikih gradova - Beograd, Novi Sad, Niš, a da je tzv. provincija marginalizovana?Nezadovoljni građani nemaju zasad dovoljnu snagu ni u metropolama, pa je nerealno očekivati da i to malo moći teritorijalno rasipaju. Provincija je po prirodi stvari na margini. Što je ne sprečava da zaplovi na istom talasu.Konačno, kako gledate na najnoviju građansku inicijativu - Skupštinu slobodne Srbije? Šta očekujete od nje ili, pre svega, koje opasnosti vidite na putu da ona postane ozbiljna politička alternativa?Pre bih rekao da se radi o virtuelnoj skupštini u neslobodnoj Srbiji. U odsustvu sposobne opozicije svaka je građanska inicijativa dobrodošla. Ipak, skeptičan sam. Ko će i po kakvom kriterijumu birati članove, odlučivati o zastupljenosti konkurentskih programa ili formulisati stavove? Ako se krenulo s namerom da se stvori politička alternativa, a ne ostane samo na nivou didaktičkog debatnog kluba, na putu će se svakako isprečiti obaveza da takva skupština okupi predstavnike različitih i često nepomirljivih ideja. Manifestacioni karakter oduzeće joj političku ubojitost. Ne znam da li je igde obrazovana skupština u senci, i da je, ako je takvih slučajeva i bilo, doprinela promenama. Pozorište ne svrgava naopaku vlast.Ali, ukoliko i simbolična skupština proklamuje racionalan i na realnosti zasnovan odnos prema Kosovu, susedima, genocidu u Srebrenici, i učešću Srbije u ratovima, a distancira se od pokreta koji direktno vode njenoj fašizaciji i od metanisanja pred Rusijom, Kinom i Srpskom pravoslavnom crkvom, biće to dovoljno da opravda svoje postojanje. Nažalost, mogućnost da se to dogodi, po svemu sudeći, iluzorna je.
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: 021.rs
Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/248996/Transparentnost-Krizni-stab-nema-zakonska-ovlascenja.html
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Transparentnost: Krizni štab nema zakonska ovlašćenja
Transparentnost Srbija (TS) objavila je danas da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, jer nije zakonom uređeno telo, već savetodavno telo Vlade Srbije.U saopštenju TS navodi se da zbog toga Krizni štab ne može da donese obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom. "Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", ističe se u saopštenju. Kako se dodaje, odluka o formiranju štaba nije objavljena ni na sajtu Vlade Srbije, ni u Službenom glasniku i dodaje da je TS tražila pristup odluci o formiranju još početkom aprila, ali da odgovor nisu dobili. Ukazuje se da je poziv za smenu Kriznog štaba i formiranje novog potpisalo više od 1.200 lekara. "Potpisnici otvorenog pisma su izneli zahteve, koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba. Između ostalog se traži da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iz Covid portala, da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od Covida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima i da se nezavisnom istragom utvrdi da li su podaci namerno zataškavani", navodi se u saopštenju. Autor: FoNet Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: Fonet
Link: http://www.fonet.rs
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: KRIZNI ŠTAB BEZ OVLAŠĆENJA
KRIZNI ŠTAB BEZ OVLAŠĆENJATransparentnost Srbija objavila je danas da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, jer nije zakonom uređeno telo, već savetodavno telo Vlade Srbije.U saopštenju TS navodi se da zbog toga Krizni štab ne može da donese obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom."Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", ističe se u saopštenju.Kako se dodaje, odluka o formiranju štaba nije objavljena ni na sajtu Vlade Srbije, ni u Službenom glasniku i dodaje da je TS tražila pristup odluci o formiranju još početkom aprila, ali da odgovor nisu dobili.Ukazuje se da je poziv za smenu Kriznog štaba i formiranje novog potpisalo više od 1.200 lekara."Potpisnici otvorenog pisma su izneli zahteve, koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba. Između ostalog se traži da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iz COVID portala, da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima i da se nezavisnom istragom utvrdi da li su podaci namerno zataškavani", navodi se u saopštenju. (kraj) is/and
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: novimagazin.rs
Link: http://novimagazin.rs/vesti/transparentnost-krizni-stab-nema-zakonska-ovlacenja
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Transparentnost: Krizni štab nema zakonska ovlašćenja
Krizni štab nije "zakonom uređeno telo" nego savetodavno telo Vlade i ne može da donese "bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom i epidemiološkim merama", ocenjuje se u komentaru na sajtu organizacije Transparentnost Srbija."Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga (Krizni štab) formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", navodi se u komentaru.Transparentnost dodaje da ni odluka i formiranju Kriznog štava nije objavljena ni u Službenom glasniku Republike Srbije, ni na sajtu Vlade i da je "još početkom aprila zahtevom za pristup informacija tražila kopiju odluke o formiranju, ali do sada nije bilo odgovora, iako su rokovi odavno prošli"."Jedini izvor saznanja o tome da uopšte postoji, i to ne jedan, već najmanje tri krizna štaba (za suzbijanje zarazne bolesti, za otklanjanje štetnih ekonomskih posledica i za region južne Srbije) su neproverljive izjave i saopštenja", navodi se u komentaru."Doktori - potpisnici otvorenog pisma su izneli zahteve koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba. Između ostalog se traži da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza COVID portala, da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima, da se nezavisnom istragom utvrdi da li su podaci namerno zataškavani", ocenjuje Transparentnost.U tekstu se dodaje da je "pristup podacima iz baze takođe tražila grupa od 90 nevladinih organizacija, ali je iz Batuta stigao odgovor koji upućuje na već objavljene podatke, upravo one za koje su iznete argumentovane sumnje da su nepotpuni"."Za pojedine tvrdnje koje su davali i zvaničnici i članovi Kriznog štaba se već sada zna da nisu bili zasnovane na proverljivim podacima. Između ostalog, u tim izjavama je negirano da je proces održavanja izbora 21. juna, u kojem je učestvovalo nekoliko miliona ljudi, mogao imati uticaja na širenje zaraze", navodi se u tekstu."Transparentnost Srbija je, u želji da to proveri, od Instituta Milan Jovanović Batut zatražila podatak o broju zaraženih među onima koji su najviše bili izloženi riziku - članovima biračkih odbora. Međutim, Batut je odgovorio da ovo telo, u koje se slivaju podaci iz svih zdravstvenih ustanova ne poseduje tražene informacije", konstatuje Transparentnost Srbija.
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: vesti.rs
Link: https://www.vesti.rs/Vesti/Transparentnost-Krizni-stab-nema-zakonska-ovlascenja.html
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Transparentnost: Krizni štab nema zakonska ovlašćenja
Krizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja...Izvor: NoviMagazin.rs , 23.Jul.2020 , 13:15Krizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja.Krizni štab nije "zakonom uređeno telo" nego savetodavno telo Vlade i ne može da donese "bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom i epidemiološkim merama", ocenjuje se u komentaru na sajtu organizacije Transparentnost Srbija."Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga (Krizni štab) formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakon o smanjenju rizika...
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: naslovi.net
Link: https://naslovi.net/2020-07-23/radio-021/transparentnost-krizni-stab-nema-zakonska-ovlascenja/25839891
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Transparentnost: Krizni štab nema zakonska ovlašćenja
Radio 021 pre 2 minuta | FoNetTransparentnost Srbija (TS) objavila je danas da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, jer nije zakonom uređeno telo, već savetodavno telo Vlade Srbije. U saopštenju TS navodi se da zbog toga Krizni štab ne može da donese obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom. "Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", ističe se u saopštenju. Kako se dodaje, odluka o formiranju
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: vesti.rs
Link: https://www.vesti.rs/Novi-Sad/Transparentnost-Krizni-stab-nema-zakonska-ovlascenja-2.html
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: TRANSPARENTNOST: KRIZNI ŠTAB NEMA ZAKONSKA OVLAŠĆENJA
Transparentnost Srbija (TS) objavila je danas da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, jer nije zakonom uređeno telo, već savetodavno telo Vlade Srbije. U saopštenju TS navodi se da zbog toga Krizni štab n Izvor: Radio 021, 23.Jul.2020, 13:17 Transparentnost Srbija (TS) objavila je danas da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, jer nije zakonom uređeno telo, već savetodavno telo Vlade Srbije.U saopštenju TS navodi se da zbog toga Krizni štab ne može da donese obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom."Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", ističe se u saopštenju.Kako se dodaje, odluka o formiranju štaba nije objavljena ni na sajtu Vlade Srbije,...
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: Beta
Link: http://www.beta.rs
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Transparentnost: Krizni štab nema zakonska ovlašćenja
Transparentnost: Krizni štab nema zakonska ovlašćenjaBEOGRAD, 23. jula 2020. (Beta) - ?rizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja.Krizni štab nije "zakonom uredjeno telo" nego savetodavno telo Vlade i ne može da donese "bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom i epidemiološkim merama", ocenjuje se u komentaru na sajtu organizacije Transparentnost Srbija."Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga (Krizni štab) formira, umesto da su obrazovana tela koja su predvidjena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", navodi se u komentaru.Transparentnost dodaje da ni odluka i formiranju Kriznog štava nije objavljena ni u Službenom glasniku Republike Srbije, ni na sajtu Vlade i da je "još početkom aprila zahtevom za pristup informacija tražila kopiju odluke o formiranju, ali do sada nije bilo odgovora, iako su rokovi odavno prošli"."Jedini izvor saznanja o tome da uopšte postoji, i to ne jedan, već najmanje tri krizna štaba (za suzbijanje zarazne bolesti, za otklanjanje štetnih ekonomskih posledica i za region južne Srbije) su neproverljive izjave i saopštenja", navodi se u komentaru."Doktori - potpisnici otvorenog pisma su izneli zahteve koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba. Izmedju ostalog se traži da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza COVID portala, da se organizuje postupak pouzdanog utvrdjivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i medju zdravstvenim radnicima, da se nezavisnom istragom utvrdi da li su podaci namerno zataškavani", ocenjuje Transparentnost.U tekstu se dodaje da je "pristup podacima iz baze takodje tražila grupa od 90 nevladinih organizacija, ali je iz Batut-a stigao odgovor koji upućuje na već objavljene podatke, upravo one za koje su iznete argumentovane sumnje da su nepotpuni"."Za pojedine tvrdnje koje su davali i zvaničnici i članovi Kriznog štaba se već sada zna da nisu bili zasnovane na proverljivim podacima. Izmedju ostalog, u tim izjavama je negirano da je proces održavanja izbora 21. juna, u kojem je učestvovalo nekoliko miliona ljudi, mogao imati uticaja na širenje zaraze", navodi se u tekstu."Transparentnost Srbija je, u želji da to proveri, od Instituta Milan Jovanović Batut zatražila podatak o broju zaraženih medju onima koji su najviše bili izloženi riziku - članovima biračkih odbora. Medjutim, Batut je odgovorio da ovo telo, u koje se slivaju podaci iz svih zdravstvenih ustanova ne poseduje tražene informacije", konstatuje Transparentnost Srbija.
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: nova.rs
Link: https://nova.rs/drustvo/krizni-stab-nema-nikakva-ovlascenja-savetuje-vladu-srbije/
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Krizni štab nema ovlašćenja, nije osnovan po zakonu
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs Transparentnost Srbija objavila je danas da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, jer nije zakonom uređeno telo, već savetodavno telo Vlade Srbije.U saopštenju TS navodi se da zbog toga Krizni štab ne može da donese obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom."Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", ističe se u saopštenju.Kako se dodaje, odluka o formiranju štaba nije objavljena ni na sajtu Vlade Srbije, ni u Službenom glasniku i dodaje da je TS tražila pristup odluci o formiranju još početkom aprila, ali da odgovor nisu dobili.Ukazuje se da je poziv za smenu Kriznog štaba i formiranje novog potpisalo više od 1.200 lekara."Potpisnici otvorenog pisma su izneli zahteve, koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba. Između ostalog se traži da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iz COVID portala, da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima i da se nezavisnom istragom utvrdi da li su podaci namerno zataškavani", navodi se u saopštenju. Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: beta.rs
Link: https://beta.rs/vesti/covid-19/130819-transparentnost-krizni-stab-nema-zakonska-ovlascenja
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Transparentnost: Krizni štab nema zakonska ovlašćenja
Krizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja... Foto: Transparentnost Srbija/LogoKrizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja. Krizni štab nije "zakonom uredjeno telo" nego savetodavno telo Vlade i ne može da donese "bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom i epidemiološkim merama", ocenjuje se u komentaru na sajtu organizacije Transparentnost Srbija. "Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga (Krizni štab) formira, umesto da su obrazovana tela koja su predvidjena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", navodi se u komentaru. Transparentnost dodaje da ni odluka i formiranju Kriznog štaba nije objavljena ni u Službenom glasniku Republike Srbije, ni na sajtu Vlade i da je "još početkom aprila zahtevom za pristup informacija tražila kopiju odluke o formiranju, ali do sada nije bilo odgovora, iako su rokovi odavno prošli". "Jedini izvor saznanja o tome da uopšte postoji, i to ne jedan, već najmanje tri krizna štaba (za suzbijanje zarazne bolesti, za otklanjanje štetnih ekonomskih posledica i za region južne Srbije) su neproverljive izjave i saopštenja", navodi se u komentaru. "Doktori potpisnici otvorenog pisma su izneli zahteve koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba. Izmedju ostalog se traži da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza COVID portala, da se organizuje postupak pouzdanog utvrdjivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i medju zdravstvenim radnicima, da se nezavisnom istragom utvrdi da li su podaci namerno zataškavani", ocenjuje Transparentnost. U tekstu se dodaje da je "pristup podacima iz baze takodje tražila grupa od 90 nevladinih organizacija, ali je iz Batut-a stigao odgovor koji upućuje na već objavljene podatke, upravo one za koje su iznete argumentovane sumnje da su nepotpuni". "Za pojedine tvrdnje koje su davali i zvaničnici i članovi Kriznog štaba se već sada zna da nisu bili zasnovane na proverljivim podacima. Izmedju ostalog, u tim izjavama je negirano da je proces održavanja izbora 21. juna, u kojem je učestvovalo nekoliko miliona ljudi, mogao imati uticaja na širenje zaraze", navodi se u tekstu. "Transparentnost Srbija je, u želji da to proveri, od Instituta Milan Jovanović Batut zatražila podatak o broju zaraženih medju onima koji su najviše bili izloženi riziku članovima biračkih odbora. Medjutim, Batut je odgovorio da ovo telo, u koje se slivaju podaci iz svih zdravstvenih ustanova ne poseduje tražene informacije", konstatuje Transparentnost Srbija.
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: nedeljnik.rs
Link: https://www.nedeljnik.rs/transparentnost-krizni-stab-ne-poseduje-nikakva-zakonska-ovlascenja-pojedine-tvrdnje-koje-su-davali-clanovi-nisu-bile-zasnovane-na-proverljivim-podacima/
Autori: Nedeljnik.rs
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Transparentnost: "Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja. Pojedine tvrdnje koje su davali članovi nisu bile zasnovane na proverljivim podacima…"
(BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIC/MO) Krizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja. Krizni štab nije "zakonom uređeno telo" nego savetodavno telo Vlade i ne može da donese "bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom i epidemiološkim merama", ocenjuje se u komentaru na sajtu organizacije Transparentnost Srbija. "Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga (Krizni štab) formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", navodi se u komentaru. Transparentnost dodaje da ni odluka i formiranju Kriznog štava nije objavljena ni u Službenom glasniku Republike Srbije, ni na sajtu Vlade i da je "još početkom aprila zahtevom za pristup informacija tražila kopiju odluke o formiranju, ali do sada nije bilo odgovora, iako su rokovi odavno prošli". "Jedini izvor saznanja o tome da uopšte postoji, i to ne jedan, već najmanje tri krizna štaba (za suzbijanje zarazne bolesti, za otklanjanje štetnih ekonomskih posledica i za region južne Srbije) su neproverljive izjave i saopštenja", navodi se u komentaru. "Doktori - potpisnici otvorenog pisma su izneli zahteve koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba. Između ostalog se traži da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza COVID portala, da se organizuje postupak pouzdanog utvrdjivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima, da se nezavisnom istragom utvrdi da li su podaci namerno zataškavani", ocenjuje Transparentnost. U tekstu se dodaje da je "pristup podacima iz baze takođe tražila grupa od 90 nevladinih organizacija, ali je iz Batut-a stigao odgovor koji upućuje na već objavljene podatke, upravo one za koje su iznete argumentovane sumnje da su nepotpuni". "Za pojedine tvrdnje koje su davali i zvaničnici i članovi Kriznog štaba se već sada zna da nisu bile zasnovane na proverljivim podacima. Između ostalog, u tim izjavama je negirano da je proces održavanja izbora 21. juna, u kojem je učestvovalo nekoliko miliona ljudi, mogao imati uticaja na širenje zaraze", navodi se u tekstu. "Transparentnost Srbija je, u želji da to proveri, od Instituta Milan Jovanović Batut zatražila podatak o broju zaraženih među onima koji su najviše bili izloženi riziku - članovima biračkih odbora. Međutim, Batut je odgovorio da ovo telo, u koje se slivaju podaci iz svih zdravstvenih ustanova ne poseduje tražene informacije", konstatuje Transparentnost Srbija. (Beta)
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: direktno.rs
Link: https://direktno.rs/korona/290201/transparentnost-krizni-stab-bez-ovlascenja.html
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Transparentnost: Krizni štab bez ovlašćenja
[ Izvor: Beta ] 23. 07. 2020. 14:03 "Krizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje n [ Izvor: Beta ] 23. 07. 2020.14:03 "Krizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja. Krizni štab nije "zakonom uređeno telo" nego savetodavno telo Vlade i ne može da donese "bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom i epidemiološkim merama", ocenjuje se u komentaru na sajtu organizacije Transparentnost Srbija. - Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga (Krizni štab) formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama - navodi se u komentaru.Transparentnost dodaje da ni odluka i formiranju Kriznog štaba nije objavljena ni u Službenom glasniku Republike Srbije, ni na sajtu Vlade i da je "još početkom aprila zahtevom za pristup informacija tražila kopiju odluke o formiranju, ali do sada nije bilo odgovora, iako su rokovi odavno prošli".- Jedini izvor saznanja o tome da uopšte postoji, i to ne jedan, već najmanje tri krizna štaba (za suzbijanje zarazne bolesti, za otklanjanje štetnih ekonomskih posledica i za region južne Srbije) su neproverljive izjave i saopštenja - navodi se u komentaru i dodaje se:- Doktori potpisnici otvorenog pisma, njih više od 1.200, izneli su zahteve koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba. Između ostalog se traži da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza COVID portala, da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima, da se nezavisnom istragom utvrdi da li su podaci namerno zataškavani - ocenjuje Transparentnost.U tekstu se dodaje da je "pristup podacima iz baze takodje tražila grupa od 90 nevladinih organizacija, ali je iz Batuta stigao odgovor koji upućuje na već objavljene podatke, upravo one za koje su iznete argumentovane sumnje da su nepotpuni".- Za pojedine tvrdnje koje su davali i zvaničnici i članovi Kriznog štaba se već sada zna da nisu bili zasnovane na proverljivim podacima. Između ostalog, u tim izjavama je negirano da je proces održavanja izbora 21. juna, u kojem je učestvovalo nekoliko miliona ljudi, mogao imati uticaja na širenje zaraze - navodi se u tekstu i zaključuje se:- Transparentnost Srbija je, u želji da to proveri, od Instituta Milan Jovanović Batut zatražila podatak o broju zaraženih među onima koji su najviše bili izloženi riziku članovima biračkih odbora. Međutim, Batut je odgovorio da ovo telo, u koje se slivaju podaci iz svih zdravstvenih ustanova ne poseduje tražene informacije - konstatuje Transparentnost Srbija. Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: nspm.rs
Link: http://www.nspm.rs/hronika/transparentnost-srbija-krizni-stab-ne-poseduje-nikakva-zakonska-ovlascenja-ne-moze-da-donese-bilo-kakav-obavezujuci-akt-vec-samo-da-daje-preporuke-vladi.html
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: "Transparentnost Srbija": Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, ne može da donese bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi
Krizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, pišeHronika četvrtak, 23. jul 2020. Krizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, piše Transparentnost Srbija. Krizni štab nije "zakonom uređeno telo", nego savetodavno telo Vlade i ne može da donese "bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom i epidemiološkim merama", ocenjuje se u komentaru na sajtu organizacije Transparentnost Srbija. "Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga (Krizni štab) formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", navodi se u komentaru. Transparentnost dodaje da ni odluka i formiranju Kriznog štava nije objavljena ni u Službenom glasniku Republike Srbije, ni na sajtu Vlade i da je "još početkom aprila zahtevom za pristup informacija tražila kopiju odluke o formiranju, ali do sada nije bilo odgovora, iako su rokovi odavno prošli". "Jedini izvor saznanja o tome da uopšte postoji, i to ne jedan, već najmanje tri krizna štaba (za suzbijanje zarazne bolesti, za otklanjanje štetnih ekonomskih posledica i za region južne Srbije) su neproverljive izjave i saopštenja", navodi se u komentaru. "Doktori - potpisnici otvorenog pisma su izneli zahteve koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba. Između ostalog se traži da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza COVID portala, da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima, da se nezavisnom istragom utvrdi da li su podaci namerno zataškavani", ocenjuje Transparentnost. U tekstu se dodaje da je "pristup podacima iz baze takođe tražila grupa od 90 nevladinih organizacija, ali je iz Batut-a stigao odgovor koji upućuje na već objavljene podatke, upravo one za koje su iznete argumentovane sumnje da su nepotpuni". "Za pojedine tvrdnje koje su davali i zvaničnici i članovi Kriznog štaba se već sada zna da nisu bili zasnovane na proverljivim podacima. Između ostalog, u tim izjavama je negirano da je proces održavanja izbora 21. juna, u kojem je učestvovalo nekoliko miliona ljudi, mogao imati uticaja na širenje zaraze", navodi se u tekstu. "Transparentnost Srbija je, u želji da to proveri, od Instituta Milan Jovanović Batut zatražila podatak o broju zaraženih, među onima koji su najviše bili izloženi riziku - članovima biračkih odbora. Međutim, Batut je odgovorio da ovo telo, u koje se slivaju podaci iz svih zdravstvenih ustanova ne poseduje tražene informacije", konstatuje Transparentnost Srbija. (Beta)
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: nspm.rs
Link: http://www.nspm.rs/hronika/u-poslednja-24-sata-u-srbiji-je-preminulo-jos-devet-osoba-registrovano-412-novih-slucajeva-koronavirusa-na-respiratorima-je-185-pacijenata.html
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: U poslednja 24 sata u Srbiji je preminulo još devet osoba, registrovano 412 novih slučajeva koronavirusa, na respiratorima je 185 pacijenata
Prema zvaničnim podacima do četvrtka u 15h, umrlo je ukupno 508 osoba, dok je novozaraženih od srede do danas bilo 412. Tri osobe su preminule u Vranju u poslednja 24 sata, ima mrtvih i u Novom Pazaru i Čačku. U KBC ZemunHronika četvrtak, 23. jul 2020. Prema zvaničnim podacima do četvrtka u 15h, umrlo je ukupno 508 osoba, dok je novozaraženih od srede do danas bilo 412. Tri osobe su preminule u Vranju u poslednja 24 sata, ima mrtvih i u Novom Pazaru i Čačku. U KBC Zemun zaraženo oko 30 zdravstvenih radnika. Srbija donirala RS 15 sanitetskih vozila i 10.000 testova. Više od 1.200 lekara podržalo je otvoreno pismo upućeno Vladi Srbije u kom se traži smena Kriznog štaba, što je predsednik Aleksandar Vučić ocenio kao "iživljavanje nad najboljim lekarima u Srbiji". 15:34 - U ustanovama socijalne zaštite 145 zaraženih među korisnicima i zaposlenima U ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj odraslih i starih, prisustvo koronavirusa potvrđeno je kod 73 korisnika i 72 zaposlenih, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. 15:28 - Zvanično preminulo još devet osoba, novozaraženih 412 U poslednja 24 sata u Srbiji je još devet osoba preminulo od posledica koronavirusa, saopšteno je na konferenciji za novinare Kriznog štaba. Zvaničan, ukupan broj preminulih je 508. Virus je registrovan kod još 412 osoba, a na respiratorima je 185 pacijenata. 15:21 - Seničić: Pomoć turizmu kap u moru, odložiće otpuštanja do septembra Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić rekao je da je novi paket pomoći države tom sektoru samo kap u moru i da ga neće spasiti od propadanja jer su prihodi pali za više od 90 odsto. 15:11 - Rade Panić: Sve više potpisnika među lekarima, uprkos tome što im prete Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta rekao je da sve veći broj ljudi potpisuje inicijativu, odnosno otvoreno pismo kojim je zatražena smena članova Kriznog štaba, uprkos tome, kako kaže, što su potpisnici suočeni sa odmazdom u svojim bolnicama i domovima zdravlja. "Te pretnje idu do otkaza, mislim da ste videli na društvenim mrežama da ima snimaka kolega koje su o tome pričale", naveo je Panić. 15:09 - Kisić Tepavčević o pismu lekara: Nije na meni odluka o smeni Kriznog štaba Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavpević rekla je u Kosovskoj Mitrovici, povodom pisma lekara, u kojem se, između ostalog, traži ostavka Kriznog štaba, da "izuzetno ceni sve kolege" i da "svako treba da izrazi svoje mišljenje", prenosi KoSSev. 14:43 - Ne smanjuje se broj pacijenata u Kraljevu, u Čačku dve žene preminule 14:30 - Vučić: Imamo 1.500 slobodnih respiratora, netačno da je neko umro dok je čekao Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija ima 1.500 slobodnih respiratora i da su netačne tvrdnje stranih medija da ima bolesnika koji su umrli od koronavirusa, jer nisu mogli da dobiju tu vrstu terapije u bolnicama. "I zato mi je šokantno kada razgovaram sa nekim ljudima iz zemalja koje imaju 40.000 mrtvih, koji dođu pa mi drže predavanja. Onda se nateram da oćutim dok ne završe pa im kažem: 'Aj' sad je dosta! Pogledaj, majke ti, u svoje dvorište pa dođi da mi nešto govoriš o našem", rekao je Vučić reagujući na vest agencije AFP o stanju u bolnicama u Srbiji. 14:16 - Transparentnost o zakonskim ovlašćenjima Kriznog štaba Krizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, piše Transparentnost Srbija. 14:08 - U bolnici u Kraljevu hospitalizovano oko 90 pacijenata U Kraljevu je u poslednja dva dana obavljeno 120 pregleda. Kako javlja reporter N1, hospitalizovano je oko 90 pacijenata, pet ljudi je iz ove bolnice prebačeno u Beograd. 13:45 - Koronavirus potvrđen kod 21 osobe u srpskim sredinama na Kosovu U srpskim sredinama na Kosovu u poslednja 24 sata koronavirus je potvrđen kod 21 osobe, 60 je testirano, dva pacijenta su izlečena, a trenutno su aktivna 483 slučaja, izjavio je epidemiolog mitrovičkog Zavoda za javno zdravlje Aleksandar Antonijević. Antonijević je na konferenciji za novinare Kriznog štaba u Kosovskoj Mitrovici, kojoj je prisustvovala i član Kriznog štaba Vlade Srbije Darija Kisić Tepavčević, rekao da je na bolničkom lečenju 115 osoba sa potvrdjenim PCR testom. Od ukupnog broja pozitivnih na korona virus po tri osobe su iz Kosovske Mitrovice, Zvečana, Gračanice i Štrpca, iz Gnjilana i Prilužja su po dve pozitivno testirane osobe, i iz Zubinog Potoka jedna. U Zdravstvenom centru u Kosovskoj Mitrovici hospitalizovana su 104 pacijenta, u KBC Dragiša Mišović dva, u KC Kragujevac tri, u KC Niš pet, a u KC Srbije jedan pacijent iz srpskih sredina sa Kosova. U isto vreme u samoizolaciji je 360 osoba. 13:43 - Koronavirus ušao u ustanove socijalne zaštite u Vojvodini Koronavirus je ušao u ustanove socijalne zaštite u Vojvodini. Ima potvrđenih slučajeva u tri gerontološka centra u Rumi, Subotici i Kovačici, ali i u ustanovi za lica ometena u razvoju Srce u Jabuci kod Pančeva. Pokrajinski sekretar za socijalnu politiku Predrag Vuletić za N1 govorio je o stanju u tim centrima. 13:40 - Lončar u Mišoviću: Lekari i medicinski radnici su heroji, imaju i imaće punu podršku Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je tokom susreta sa zdravstenim radnicima iz kovid bolnice KBC "Dragiša Mišović" da su lekari i medicinsko osoblje heroji koji veći deo dana provode u "crvenoj zoni", u skafanderima, sa najtežim pacijentima. Direktor KBC "Dragiša Mišović" Vladimir Đukić istakao je da niko od 1.300 zaposlenih u toj ustanovi "nije pobegao i ustuknuo". 13:18 - U Čačku preminule dve žene Dve žene iz Čačka, starosti 61 i 68 godina, preminule su u poslednja 24 sata na kovid odeljenju Opšte bolnice u Čačku, saopštio je Radni tim za praćenje koronavirusa. U Čačku su od početka epidemije koronavirusa do sada od posledica infekcije tim virusom preminule 32 osobe. Na svim kovid odeljenjima čačanske bolnice sada je smešteno 156 pacijenata, od kojih je osam na respiratorima. Iz čačanske bolnice je u kovid bolnice u druge gradove prebačeno sedam pacijenata sa teškom kliničkom slikom izazvanom infekcijom korona virusom, dok je sedam pacijenata sa kovid odeljenja otpušteno na kućno lečenje. U protekla 24 sata u prijemnoj ambulanti čačanske bolnice pregledana su 72 pacijenta sa simptomima korona virusa, a na bolničkom lečenju zadržano je 13. Ivanjica se izdvaja kao jedno od žarišta, javlja reporter N1. 13:14 - U Novom Pazaru preminule četiri osobe pozitivne na koronu, jedna direktno od posledica virusa U poslednja 24 sata u Regionalnom kovid centru u Novom Pazaru preminule su četiri osobe, od kojih jedna od posledica infekcije korona virusom, dok kod tri kovid pozitivna pacijenta ta bolest nije bila neposredni uzrok smrti, saopštio je gradski Štab za vanredne situacije. Trenutno se na lečenju u toj zdravstvenoj ustanovi nalaze 153 pacijenta, od kojih je jedan na respiratoru, dok ih je osam na haj-flou (High Flow) ventilaciji. Na bolničko lečenje primljeno je 11 osoba, dok su 23 pacijenta otpuštena kući. Transporta u tercijarne zdravstvene ustanove nije bilo. U kovid ambulanti pregledano je 249 osoba, medju kojima su i oni koji su se javili na kontrolu. Odrađene su 82 laboratorijske analize, 72 radiološka snimka pluća, kao i 97 seroloških (brzih) testova od kojih je 50 bilo pozitivno. Uzeto je i 19 briseva za PCR testiranje. 12:39 - U Evropi koronavirusom zaraženo više od tri miliona ljudi, preko 200.000 umrlih Više od tri miliona ljudi je zaraženo koronavirusom u Evropi, a više od 50 odsto ih je u Rusiji, Velikoj Britaniji, Španiji i Italiji, pokazuju podaci agencije Frans pres, koje je prikupila od zvaničnih izvora. 12:02 - Povećava se broj potpisnika apela, na spisku više od 1.200 lekara Medicinski radnici Srbije, okupljeni u inicijativu Ujedinjeni protiv kovida, objavili su na svom sajtu da je 1.206 lekara, imenom i prezimenom, potpisalo proglas kojim su se odlučili na javno istupanje jer, kako je navedeno, ne vide drugo rešenje za javno-zdravstvenu katastrofu u kojoj se Srbija nalazi. 11:52 - Radovanović i Stojković konsultanti u timu za suzbijanje korone u Šapcu Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović saopštio je da će profesori Zoran Radovanović i Oliver Stojković biti povremeni konsultanti u stručnom savetodavnom timu za suzbijanje zaraze izazvane korona virusom u tom gradu. 11:48 - Pedijatar: Mera da deca obavezno nose maske nije primenjiva Predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis ocenio je da mera da i deca nose maske nije primenljiva, i da je najbolji način da ona budu zaštićena da se odrasli pridržavaju svih mera. Deca bi isključivo trebalo da nose platnene maske, koje bi trebalo menjati na četiri sata, kaže. 11:38 - Tri osobe umrle u Vranju U prethodna 24 časa u Pčinjskom okrugu je potvrđeno 38 novih slučajeva infekcije koronavirusom dok su tri osobe preminule u Zdravstvenom centru Vranje od posledica infekcije, saopštio je gradski Krizni štab za vanredne situacije. U tom periodu su stigli rezultati testiranja 210 gradjana a medju novoobolelima su 22 osobe iz Vranja, 10 iz Vladičinog Hana, tri iz Trgovišta, dve iz Bosilegrada i jedna osoba iz Surdulice, prenosi portal "Južne vesti". 11:36 - Prihvatilišta za decu i stara i odrasla lica u preventivnoj izolaciji Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević rekla je da se Prihvatilište za decu i Prihvatilište za odrasla i stara lica nalaze u drugom ciklusu preventivne izolacije, što znači da zaposleni ne napuštaju ustanove i ne idu kući 15 dana, preneo je danas Beoinfo. 11:09 - Srbija donirala Republici Srpskoj 15 sanitetskih vozila, Vučić u Banjaluci Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je na Univerzitetski klinički centar Republike Srpske (UKC) u Banjaluci, gde je za domove zdravlja širom Republike Srpske uručio 15 sanitetskih vozila, ukupne vrednosti oko 700 hiljada evra. On je kazao da je u proteklim godinama Srbija u RS uložila 59,2 miliona evra, a da je noćas za RS poslala i deset hiljada testova za koronavirus. 10:22 - Epidemiolog: Građani da brinu o svom zdravlju, kapaciteti države nisu dovoljni Mislim da građani treba da uzmu stvar u svoje ruke, da brinu o sopstvenom zdravlju, jer kapaciteti države nisu dovoljni i bližimo se momentu, mada se istovremeno nadam da do njega neće doći, kada država neće moći da odgovori na zdravstvene potrebe u kontekstu pandemije, ocenio je epidemiolog Predrag Đurić. Đurić je za nedeljnik Vreme istakao da ne misli da vlast i Krizni štab za suzbijanje kovida 19 žele nešto loše građanima, "čak daju svoj maksimum u ovoj situaciji". 8:11- Raste podrška otvorenom pismu, više od 1200 potpisnika Raste podrška otvorenom pismu koje je, na početku, u utorak, uputilo 350 lekara a sa zahtevom da, zbog rezultata, bude smenjen Krizni štab. Ta podrška od tada raste - jutrošnji broj potpisnika je veći od 1200. Udruženje Građanski preokret saopštilo je da podržava zahteve lekara potpisnika apela "Ujedinjeni protiv kovida", osuđujući pokušaje njihovog nipodaštavanja što čine vlasti i uvrede kojima ih izlažu tabloidi. (N1)
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: naslovi.net
Link: https://naslovi.net/2020-07-23/nova-ekonomija/transparentnost-srbija-krizni-stab-nema-zakonska-ovlascenja/25841118
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Transparentnost Srbija: Krizni štab nema zakonska ovlašćenja
Nova ekonomija pre 10 minutaKrizni štab za borbu protiv pandemije korona virusa, ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, iako delovanje njegovih članova nosi faktičku i moralnu odgovornost, saopštila je organizacija Transparentnost Srbija. Ta organizacija podseća da Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 nije zakonom uređeno telo, već savetodavno telo Vlade. "Samim tim, Krizni štab ne može da donese bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: rs.n1info.com
Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a622648/Transparentnost-Srbija-Krizni-stab-ne-poseduje-nikakva-zakonska-ovlascenja.html
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Transparentnost Srbija: Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja
Autor:BetaKrizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, piše Transparentnost Srbija.Krizni štab nije "zakonom uređeno telo", nego savetodavno telo Vlade i ne može da donese "bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom i epidemiološkim merama", ocenjuje se u komentaru na sajtu organizacije Transparentnost Srbija. "Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga (Krizni štab) formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", navodi se u komentaru.Transparentnost dodaje da ni odluka i formiranju Kriznog štava nije objavljena ni u Službenom glasniku Republike Srbije, ni na sajtu Vlade i da je "još početkom aprila zahtevom za pristup informacija tražila kopiju odluke o formiranju, ali do sada nije bilo odgovora, iako su rokovi odavno prošli"."Jedini izvor saznanja o tome da uopšte postoji, i to ne jedan, već najmanje tri krizna štaba (za suzbijanje zarazne bolesti, za otklanjanje štetnih ekonomskih posledica i za region južne Srbije) su neproverljive izjave i saopštenja", navodi se u komentaru. "Doktori - potpisnici otvorenog pisma su izneli zahteve koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba. Između ostalog se traži da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza COVID portala, da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima, da se nezavisnom istragom utvrdi da li su podaci namerno zataškavani", ocenjuje Transparentnost.U tekstu se dodaje da je "pristup podacima iz baze takođe tražila grupa od 90 nevladinih organizacija, ali je iz Batut-a stigao odgovor koji upućuje na već objavljene podatke, upravo one za koje su iznete argumentovane sumnje da su nepotpuni"."Za pojedine tvrdnje koje su davali i zvaničnici i članovi Kriznog štaba se već sada zna da nisu bili zasnovane na proverljivim podacima. Između ostalog, u tim izjavama je negirano da je proces održavanja izbora 21. juna, u kojem je učestvovalo nekoliko miliona ljudi, mogao imati uticaja na širenje zaraze", navodi se u tekstu."Transparentnost Srbija je, u želji da to proveri, od Instituta Milan Jovanović Batut zatražila podatak o broju zaraženih, među onima koji su najviše bili izloženi riziku - članovima biračkih odbora. Međutim, Batut je odgovorio da ovo telo, u koje se slivaju podaci iz svih zdravstvenih ustanova ne poseduje tražene informacije", konstatuje Transparentnost Srbija.Sve vesti o kovidu-19 u zemlji i svetu čitajte u našem BLOGU UŽIVO i na stranici Koronavirus.
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: objektivno1.rs
Link: http://objektivno1.rs/vesti-obj1/17895/transparentnost-srbija-krizni-stab-nema-zakonska-ovlascenja.html
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Transparentnost Srbija: Krizni štab nema zakonska ovlašćenja
- 07. 2020. Izvor: Nova ekonomija Krizni štab za borbu protiv pandemije korona virusa, ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, iako delovanje njegovih članova nosi faktičku i moralnu odgovornost, saopštila je organizacija Transparentnost Srbija. Ta organizacija podseća da Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 nije zakonom uređeno telo, već savetodavno telo Vlade."Samim tim, Krizni štab ne može da donese bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom i epidemiološkim merama", ocenjuje Transparentnost Srbija. Dodaje se da je nepoznato zašto je Vlada odlučila da ga formira. Podsećaju da su Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama predviđena posebna tela u te svrhe. Foto: Glasamerike.net Napominju da nije objavljena ni odluka o formiranju tog tela, ni u Službenom glasniku ni na sajtu Vlade, kao i da su još početkom aprila tražili kopiju odluke o formiranju Kriznog štaba, a da ga i dalje nisu dobili. Ova organizacija je kao i ostale nevladine organizacije, kojih je kako kažu oko 90, tražila da se provere podaci od broju zaraženih i umrlih od korona virusa.Od Instituta "Batut" stigao im je samo odgovor koji upućuje na već do sada objavljene podatke. Transparentnost podseća i da se u javnom pozivu, koji je do sada potpisalo više od 1.200 doktora, između ostalog traži utvrđivanje odgovornosti postojećeg Kriznog štaba i formiranje novog. "Doktori potpisnici otvorenog pisma su izneli zahteve, koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba", ocenjuje organizacija Transparentnost Srbija.
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: 011vodic.com
Link: https://011vodic.com/srbija/krizni-shtab-ne-posedu%D1%98e-nikakva-zakonska-ovlash%D1%9Be%D1%9Aa-ne-mozhe-da-donese-bilo-kakav-obavezu%D1%98u%D1%9Bi-akt-ve%D1%9B-samo-da-da%D1%98e-preporuke-vladi/
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, ne može da donese bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi
Krizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, piše Transparentnost Srbija. Krizni štab nije "zakonom uređeno telo", nego savetodavno telo Vlade i ne može da donese "bilo kakav obavezujući akt, već Krizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, piše Transparentnost Srbija.Krizni štab nije "zakonom uređeno telo", nego savetodavno telo Vlade i ne može da donese "bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom i epidemiološkim merama", ocenjuje se u komentaru na sajtu organizacije Transparentnost Srbija."Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga (Krizni štab) formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", navodi se u komentaru.Transparentnost dodaje da ni odluka i formiranju Kriznog štava nije objavljena ni u Službenom glasniku Republike Srbije, ni na sajtu Vlade i da je "još početkom aprila zahtevom za pristup informacija tražila kopiju odluke o formiranju, ali do sada nije bilo odgovora, iako su rokovi odavno prošli"."Jedini izvor saznanja o tome da uopšte postoji, i to ne jedan, već najmanje tri krizna štaba (za suzbijanje zarazne bolesti, za otklanjanje štetnih ekonomskih posledica i za region južne Srbije) su neproverljive izjave i saopštenja", navodi se u komentaru. "Doktori - potpisnici otvorenog pisma su izneli zahteve koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba. Između ostalog se traži da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza COVID portala, da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima, da se nezavisnom istragom utvrdi da li su podaci namerno zataškavani", ocenjuje Transparentnost.U tekstu se dodaje da je "pristup podacima iz baze takođe tražila grupa od 90 nevladinih organizacija, ali je iz Batut-a stigao odgovor koji upućuje na već objavljene podatke, upravo one za koje su iznete argumentovane sumnje da su nepotpuni"."Za pojedine tvrdnje koje su davali i zvaničnici i članovi Kriznog štaba se već sada zna da nisu bili zasnovane na proverljivim podacima. Između ostalog, u tim izjavama je negirano da je proces održavanja izbora 21. juna, u kojem je učestvovalo nekoliko miliona ljudi, mogao imati uticaja na širenje zaraze", navodi se u tekstu."Transparentnost Srbija je, u želji da to proveri, od Instituta Milan Jovanović Batut zatražila podatak o broju zaraženih, među onima koji su najviše bili izloženi riziku - članovima biračkih odbora. Međutim, Batut je odgovorio da ovo telo, u koje se slivaju podaci iz svih zdravstvenih ustanova ne poseduje tražene informacije", konstatuje Transparentnost Srbija.Beta
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: vesti.rs
Link: https://www.vesti.rs/Zabava/-8141.html
Autori: Redakcija
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, ne može da donese bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi
Krizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, piše Transparentnost Srbija...Izvor: 011vodič.com , 23.Jul.2020 , 18:55Krizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, piše Transparentnost Srbija.Krizni štab nije "zakonom uređeno telo", nego savetodavno telo Vlade i ne može da donese "bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi...
----------------------------------------------------------
Datum: 23.07.2020
Medij: srbijadanas.net
Link: https://www.srbijadanas.net/krizni-stab-ne-poseduje-nikakva-zakonska-ovlascenja-ne-moze-da-donese-bilo-kakav-obavezujuci-akt-vec-samo-da-daje-preporuke-vladi/
Autori: @otadzbina
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, ne može da donese bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi
Krizni štab i pojedini njegovi članovi su mesecima neprestano prisutni u javnosti, što nosi sa sobom faktičku i moralnu odgovornost, ali je manje poznato da to telo ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja, piše Transparentnost Srbija.Krizni štab nije "zakonom uređeno telo", nego savetodavno telo Vlade i ne može da donese "bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom i epidemiološkim merama", ocenjuje se u komentaru na sajtu organizacije Transparentnost Srbija."Nepoznato je zašto se Vlada odlučila da ga (Krizni štab) formira, umesto da su obrazovana tela koja su predviđena Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama", navodi se u komentaru.Transparentnost dodaje da ni odluka i formiranju Kriznog štava nije objavljena ni u Službenom glasniku Republike Srbije, ni na sajtu Vlade i da je "još početkom aprila zahtevom za pristup informacija tražila kopiju odluke o formiranju, ali do sada nije bilo odgovora, iako su rokovi odavno prošli"."Jedini izvor saznanja o tome da uopšte postoji, i to ne jedan, već najmanje tri krizna štaba (za suzbijanje zarazne bolesti, za otklanjanje štetnih ekonomskih posledica i za region južne Srbije) su neproverljive izjave i saopštenja", navodi se u komentaru."Doktori - potpisnici otvorenog pisma su izneli zahteve koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba. Između ostalog se traži da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza COVID portala, da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima, da se nezavisnom istragom utvrdi da li su podaci namerno zataškavani", ocenjuje Transparentnost.U tekstu se dodaje da je "pristup podacima iz baze takođe tražila grupa od 90 nevladinih organizacija, ali je iz Batut-a stigao odgovor koji upućuje na već objavljene podatke, upravo one za koje su iznete argumentovane sumnje da su nepotpuni"."Za pojedine tvrdnje koje su davali i zvaničnici i članovi Kriznog štaba se već sada zna da nisu bili zasnovane na proverljivim podacima. Između ostalog, u tim izjavama je negirano da je proces održavanja izbora 21. juna, u kojem je učestvovalo nekoliko miliona ljudi, mogao imati uticaja na širenje zaraze", navodi se u tekstu."Transparentnost Srbija je, u želji da to proveri, od Instituta Milan Jovanović Batut zatražila podatak o broju zaraženih, među onima koji su najviše bili izloženi riziku - članovima biračkih odbora. Međutim, Batut je odgovorio da ovo telo, u koje se slivaju podaci iz svih zdravstvenih ustanova ne poseduje tražene informacije", konstatuje Transparentnost Srbija.BetaDa li je ovaj tekst koristan?Kliknite na zvezdu i ocenite!Ako vam je tekst koristan...Podelite ga sa prijateljima!
----------------------------------------------------------
