Mediji o korupciji

Datum kreiranja: nedelja, 13 septembar 2020

Datum: 13.09.2020

Medij: Politika Strana: 1,12,13

Rubrika: Tema nedelje

Autori: Biljana Baković

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Nemanja Nenadić/Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Kako dodirnuti nedodirljive

TEMANEDELjE: ISPITIVANjE

POREKLA IMOVINE

Kako

dodirnuti nedodirljive

Novi zakon o ispitivanju porekla imovine odnosi se podjednako na sve građane i trebalo bi da je kruna dosadašnjih napora države u obezbeđivanju više pravde udarom na one sa mnogo novca

Biljana Baković

ao što ovih dana crnogorski opoicioni lideri, u pobedničkom zanosu, najavljuju beskompromisnu borbu protiv korupcije i nove zakone protiv svih koji su nelegalno sticali imovinu, tako su i srpski opozicionari pre dvadeset godina obećavali odlučan raskid sa ovim negativnIm pojavama koje su obeležile pretlodni režim u Srbiji. Onda je srpska javnost nešto slično slušala i pre osam godina, prilikom novog mini prevrata, kada su naprednjaci smenjivali prethodni režim. Za ove dve decenije, mic po mic, nešto pod pritiskom evrointegracijskihuslova, nešto zbogunutrašnje javnosti, a često zbog želje stranaka i političara da pred izbore izgledaju posebno dobro, Srbija je dobijala i unapređivala razne mehanizme za kontrolu sumnjivog bogaćenja - naročito javnih funkcionera. strane 12 il3

Jk njih je u ovom trenutku više od trideset /hiljada. Novi Zakon o ispitivanju po-

rekla imovine, koji se odnosi podjed-/ na sve građane Srbije, ne samo na one na javnim funkcijama, trebalo bi da je, na neki način, kruna dosadašnjih napora u obezbeđivanju više pravde u Srbiji, udarom na, najčešće, nedodirljive, to jest one sa mnogo novca. Tek njegova primena, od marta sledeće godine, međutim, pokazaće da li je reč o pravoj kruni ili onoj od papira. A videće se i kolgaso je sinhronizovan sa novim zakonom o sprečavanju korupcije čija je primena počela 1. septembra, i koji ima uži krug „klijentele” - javne funkcionere i sa njima povezane osobe.

Srbija jeste dobila novi zakon o ispitivanju porekla imovine, ali su građani ostali bez objašnjenja zašto postojeći zakoni koji regulišu istu oblast nisu bili dovoljni i zašto nisu primenjeni, primećuje Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija”.

„Nije, na primer, navedeno zašto nam nije dovoljan Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji se primenjuje već 11 godina, a pogotovo je izostalo razumno objašnjenje zbog čega Poreska uprava do sada nije primenjivala veoma sličan mehanizam ‘unakrsne provere imovine i prihoda’ iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji postoji još od 2002. godine, i koji je prilikom donošenja promovisan na veoma sličan način kao ovaj zakon sada”, naglašava Nenadić i dodaje da ni u obrazloženju zakona, ni tokom skupštinske debate nisu predočeni argumenti koji bi na uverljiv način odagnali sumnje u neustavnost pojedinih odredaba.

O donošenju zakona o poreklu imovine, koji bi ispravio brojne nepravde i donekle zalečio dušu osiromašenog naroda u godinama ratova, tranzicija, reformi i pljačke društvene i državne svojine, govorilo se još tokom 2000. godine, u vreme DOS-ove pripreme za izbore te godine. Jedan od lidera opozicije, Dragan Veselinov, desetak dana pred izbore u septembru te godine izjavio je da će prvi zakon, kad DOS pobedi, biti o ispitivanju porekla imovine. Taj zakon se ipak nije našao među deset tačaka Ugovora s narodom, ali jeste obećanje o zakonu kojim se funkcionerima zabranjuje gomilanje funkcija io obavezi da članovi vlade i narodni poslanici objave detaljan pregled svog imovinskog stanja i stanja članova svoje porodice. Kontrolatih obaveza poslednjih deset godina je u nadležnosti antikorupcijske agencije.

Posle petooktobarskih promena, profesor Čedomir Čupić, u to vreme član vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, predložio je 2001. donošenje zakona o poreklu imovine. Dve godine kasnije, pominjao ga je, kao veoma važan u borbi protiv korupcije, i Miodrag Mile Isakov, jedan od lidera DOS-a i tadašnji potpredsednik Vlade Srbije. Potom, 2006., to-

Sikimić: Odredili smo zaposlenog za vezu sa jedinicom Poreske uprave

Agencija za sprečavanje korupcije pozdravlja i podržava svako novo zakonsko rešenje koje doprinosi vladavini lrava i uređivanju određene oblasti, kaže za „Politiku” direktor ove agenccje Dragan Sikimić. Kako naglašava, kod zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu bitno je to da se primenjuje bez selektivnosti i bez izuzetka na sve građane Srbije. „Radi delotvornije saradnje, agencija je izvršila potrebne pripreme i odredila zaposlenog za vezu koji će pružiti podršku jedinici Poreske uprave u vođenju postupka”, dodaje Sikimić.

kom predizborne kampanje predlagao ga je Dragomir Karić, zamenik predsednika Pokreta snaga Srbije. U vladi Mirka Cvetkovića, od 2008. do 2012, nije se mnogo govorilo o tom zakonu, budući da je premijer smatrao da je dovoljna mogućnost unakrsne provere imovine iz Zakona o poreskom postupku. Ipak, pred njen kraj, 2011, Aleksandra Jerkov, tada još u LSV-u, koji je bio deo vladajuće koalicije, izjavila je da veruje da vlada ima nameru da donese zakon o poreklu imovine.

Onda je SNS preuzela vlast i počela da ga najavljuje. Najpre - do polovine 2013, onda da će nacrt biti gotov do kraja 2015. godine. Premijer Vučić je u ekspozeu o radu nove vlade, formirane posle izbora 2016, naveo da će zakon biti donet do kraja te godine. Tema je aktuelizovana i krajem sledeće godine, kada su se pojavila medijska istraživanja o imovini najviših funkcionera. Premijerka Ana Brnabić je tada rekla da jedva čeka zakon o poreklu imovine, kao i da je u interesu vlade da se donese.

Na kraju, usvojen je krajem februara 2020. U oktobru prošle godine, sada kao predsednik Srbije, Vučić je kazao da ne želi da se protumači da je taj zakon usvojen kao oruđe u izbornoj kampanji, jer „bi mnogi imali problem da dokažu odakle im imovina”, zbog čega će insistirati da se prvo ispita njegova i imovina njegove porodice. „Da mi ispitaju sve što imam u inostranstvu, sve kuće i apartmane. Od Atine, preko Ženeve do Beča. Bilo kakve račune, moje ili članova moje porodice, i svu imovinu u zemlji. I da sa tim izađemo pred građane. Da vide da od 2008. nemam nikakvog povećanja imovine, pa ni od 2012. kada sam preuzeo odgovorne funkcije. Tada će imati smisla da se to isto traži i od drugih”, rekao je on i tom prilikom ocenio da primena zakona o poreklu imovine neće doneti neke naročite finansijske dobiti za budžet ali će uneti malo više morala i pravde u politički život.

O moralu i pravdi u političkom životu pokušali su da brinu i prethodni „vršioci vlasti”, pa je za početak, vlada Zorana Tjinđića 2001. donela Zakon o ekstraprofitu, koji je omogućavao jednokratnu naplatu poreza na ekstraprihod i ekstraimovinu stečenu pod posebnim pogodnostima od 1. januara 1989. godine. Među oporezovanim su se našli Milan Milutinović, Mihalj Kertes, Tomislav Nikolić, Vučić i drugi, a najviše je platio Bogoljub Karić. Taj novac mu je kasnije vraćen pošto je Vrhovni sud osporio rešenje Poreske uprave.

Podsetio je nataj slučaj, prilikomrasprave o zakonu ovog februara, njegov brat Dragomir, narodni poslanik. „Zakon o ekstraprofitu donesen je isključivo za jednu kompaniju, za jednog čoveka, za jednu porodicu. To je bila porodica Karić. Znači, od 100 odsto plaćenog ekstraprofita, 95 odsto je platila porodica Karić, a pet odsto ’Simpo’ i, ne znam, još neko tu ko je bio”, naveo je Karić.

Imovina poznata, ali delimično

Od 2005. godine postoji obaveza funkcionera da dostavljaju izveštaje o imovini nadležnom organu, ali su oni, po zakonu, držani u tajnosti. Tek od 2010. njihova imovina je dostupna pogledu javnosti, ali deliminno. Može da se vidi koliko mesečno prihoduju i iz kojih javnih izvora, zatim šta poseduju od nepokretnosti i automobila, može da se zna i da li imaju depozite i štedne uloge u bankama i drugim finansijskim organizacijama u zemlji i inostranstvu - ali ne i koliko. Javnosti nisu dostupni ni podaci o imovini njihovih supružnika, koji se takođe dostavljaju Agenciji za sprenavanje korupcije. Inače, za prvih šest meseci ove godine podneta je jedna krivična prijava tužilaštvu zbog postojanja osnova sumnje da funkcioner nije prijavio imovinu agenciji ili je dao lažne podatke.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2020

Medij: Politika Strana: 4

Rubrika: Svet / Region

Autori: Željko Šajn

Teme: Korupcija

Naslov: Od BJRM do Severne Makedonije - put dug 29 godina

Od BJRM do Severne Makedonije - put dug 29 godina

Siecijalno za „Polišiku Skoplje - U istoriji makedonske države 8. septembar 1991. godine oStaće upamćen po istorijskom jedinstvu svih njenih građana, posebno Makedonaca i Albanaca. Čak 95 odsto stanovništva odgovorilo je potvrdno na referendumsko pitanje: „Da li ste za samostalnu Makedoniju s pravom da stupi u budući savez sa suverenim državama Jugoslavije?”

Predsednik Kiro Gligorov, kao iskusan političar, nakon uspešnog referenduma, proglasio je svoju državu prvi put samostalnom, nezavisnom i suverenom od SFRJ, koju su već razarali oružani sukobi. U miru i bez ijednog ispaljenog metka. JNA se povukla mirno po dogovoru koji su dogovorili general Blagoje Adžić i Gligorov.

Prvi predsednik Sobranja i potpisnik prvog Ustava države Republike Makedonije Stojan Andov (94) za makedonski list „Večer” kaže: „Dan 8. septembar ostaće veliki datum u našoj istoriji i na njega treba da gledamo s takvim smislom, bez obzira na tekovine političkih rasprava. Od tada smo nezavisni i, bez obzira na sve, ipak ostajemo nezavisna država. Imali smo dosta lutanja, očekivanja kojima se nadaju građani od 1991. Godine, a koja do kraja nisu ispunjena. Naša orijentacija ka evropskom putu treba da ostane istrajna kako bismo postali članovi evropske porodice.” Gligorov je tada zastupao tezu da su evroatlantske integracije glavna strateška putanja države. Kako je govorio i zapisao u svojim memoarima, o čemu svedoči i autor ovih redova iz mnogobrojnih razgovora sa Edigorovim, plašio se realne teritorijalne podele Makedonije. Kako je tada govorio, Rusija je slaba i jedino je Zapad, odnosno NATO, mesto gde je mogao da zatraži zapggitu.

Dvadeset osam godina nakon osamostaljenja, Makedonija je primorana da menja Ustav i naziv države u Republiku Severnu Makedoniju. Ovo je bio rezultat četvrtvekovnog pregovaranja sa Grčkom oko spora zbog imena države. Ono što provejava u političkim, diplomatskim, pa i novinarskim krugovima jeste teza da je atentat na Bšgorova pokušan upravo zbog odbijanja da promeni ime države, za pgga su mu Grci nudili čak milion dolara.

Britanci su mu postavili zamku prihvatanjem naziva države za članstvo u UN - FYROM, odnosno Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Britanci su mu govorili da će se ovo ime koristiti samo nekoliko meseci. Odužilo se na 25 godina. Misteriozna smrt drugog predsednika Republike Makedonije Borisa Trajkovskog, kadra VMRO-DPMNE, takođe se vezuje za odluku o neslaganju s promenom imena. Zvanično, za njega je potvrđeno da je poginuo u avionskoj nesreći sa svojim timom, sa kojim je leteo iz Skoplja za Mostar.

Nakon ovako visokih cena koje je platila makedonska država, ona je danas 30. članica Severnoatlantske alijanse i očekuje početak pregovora za članstvo s Evropskom unijom.

Ono što je karakteristično za period otkako je ova susedna država Srbije nezavisna, samostalna i suverena jeste da su i građani i sve političke partije bili jedinstveni u prihvatanju ostvarivanja svoje države izlaskom iz SFR Jugoslavije, čak i da su njihovi zajednički ciljevi evroatlantske integracije. No, najveće političko trvenje postoji upravo među samim Makedoncima, koji su okupljeni oko dve najveće parlamentarne partije - SDSM i VMRO-DPMNE. Da bi država mogla da funkcioniše, uvek su među njima bili Albanci, od partije DPA do partije DUI, koja već 17 godina ima odlučujuću ulogu u formiranju vlasti.

Već sada se zna da će neposredno pred sledeće izbore ulogu premijera imati kadar partije DUI. Po Pržinskom dogovoru, on će voditi vladu do 100 daia, ali ako dođe do komplikacija, moći će i duže. Vlada i premijer, po Pržinskom dogovoru, imaće pun kapacitet prava, ne samo u vezi s pripremom izbora, kao pggo ima tehnička vlada. To je ne tako davno objasnio i prvi potpredsednik vlade Arton Grubi. Nije isključeno da bi upravo on mogao da postane i prvi Albanac premijer.

Novoformirana vlada naglasila je prioritete na spoljnopolitičkom i unutrašnjom planu, ističući da su Severnoj Makedoniji, nakon ulaska u NATO, otvorena i vrata ka EU, čime se stvara novi ugled države. Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, na svečanosti obeležavanja 29 godina nezavisnosti, najavio je da će njegova zemlja produžiti putem koji je već trasirala - kao građanska država, slobodna otadžbina svih građana i etničkih zajednica, društvo za sve sa evropskom budućnošću. Predsednik države Stevo Pendarovski podržao je Zaeva u naporima za pregovore s EU i pozvao sve parlamentarne političke partije na konsenzus.

Odgovor opozicije Pendarovski i Zaev dobili su već sledećeg dana. Partija VMRO-DPMNE demonstracijama zahteva nove vanredne parlamentarne izbore. Njen predsednik Hristijan Mickoski u video-čestitki povodom Dana državnosti ocenio je da trenutno „državom upravlja mafija” i da je „zemlja potopljena kriminalom i korupcijom”.

Željko Šajn

Dok predsednik Stevo Pendarovski traži konsenzus svih

stranaka za pregovore sa EU, VMRO-DPMNE poručuje da državom upravlja mafija

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2020

Medij: Politika Strana: 12

Rubrika: Tema nedelje

Autori: B. Baković

Teme: Korupcija

Naslov: I susedi ga priželjkuju

I susedi

ga priželjkuju

Baković

Zakon o poreklu imovine i neke susedne zemlje vide kao rešenje za nagomilane probleme korupcije i nelegalnog bogaćenja, iako i one imaju poreske organe, specijalizovana policijska i tužilačka odeljenja i druge antikorupcijske institucije. Ubrzo posle izbora u Crnoj Gori, lider jedne od pobedničkih koalicija Crno ia bijelo Dritan Abazović izjavio je da su dva zakona koje treba odmah doneti g-zakon o poreklu imovine i zakon o lustraciji. I već su spremni.

„Oni koji ne mogu da dokažu imovinu, moraće da idu pred nadležne organe. U Crnoj Gorimaloj ne znamo kako neko vozi 'ferari’ ili automobil od 100.000 evra. I ove 'majbahe’ neće imati ko da kupi. Bahaćenja kao u Crnoj Gori nema nšde. Gruevski je u Makedoniji pao zbog blindiranog vozila i načina na koji je kupljen. Naši funkcioneri se neće ponašati na taj način”, rekao je Abazović tri dana posle izbora.

Njegov Građanski pokret URA prošle godine pripremio je predlog zakona, ali su to radili u Demokratskom frontu, okosnici koalicije Budućnost Crne Gore. Branka Bošnjak iz te koalicije je pre pola godine zakon predala u skupštinsku proceduru, ali skuppgginska većina ga nije uvrstila u dnevni red. „Sve sam obuhvatila njime, čak i one maltene besplatne stanove i kredite dodeljene funkcionerima tadašnje vlasti”, izjavila je ona pre Nedelju dana i poručila da je sad trenutak da se to sprovede u delo.

I u BiH se u poslednje vreme priča o zakonu koji bi, osim pozitivnih poreskih propisa, omogućio ispitivanje porekla imovine, naročito pošto je Skupština Kantona Sarajevo nedavno usvojila takav zakon. U Republici Srpskoj je radna grupa koju je obrazovala vlada iz Banjaluke prošlog meseca završila radnu verziju zakona i prema medijskim napisima, on umnogome liči na onaj koji je usvojen u Srbiji.

I tamo je, međutim, aktuelna rasprava o tome da li je takav zakon potreban i da li je uopšte sprovodiv. Opozicija ga je predložila još 2013. godine, ali tada nije prošao u skupštini, a i sve osgale inicijative u tom pravcu bile su bezuspešne.

Uoči nedavnih izbora u Hrvatskoj, priča o ovom zakonu zauzimala je važno mesto u kampanji opozicione koalicije Restart, koja je ostala u opoziciji. Bilo je pokušaja i ranijih godina da se zakon donese, uglavnom je to pokušavala opozicija, ali vlada ih je odbijala, sa obrazloženjem da bi se takvim zakonom kršila ljudska prava i slobode građana Hrvatske.

Baković

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2020

Medij: Politika Strana: 13

Rubrika: Tema nedelje

Autori: A. Petrović

Teme: Korupcija

Naslov: Zlatne poluge, kuće i brod među oduzetom imovinom

Zlatne poluge, kuće i brod među oduzetom imovinom

Petrović

Cil. zakona o utvrđivanju porekla

imovine i posebnom porezu nije da „lovi” imovinu stečenu kriminalom, već prihode koji nisu prijavljeni. Time država ispunjava ustavnu obavezu da obezbedi efikasan poreski sistem, a istovremeno ostvaruje i socijalne i ekonomske ciljeve, koji prevazilaze fiskalnu politiku.

Ovaj zakon služiće državi da spreči zloupotrebe u slučajevima kada vrednost imovine nije opravdana njenim izvorom ili potiče iz „nevidljivog” izvora. Na udaru zakona naći će se oni kod kojih je najveća nesrazmera između imovine i prijavljenih prihoda.

To će biti jedan od efikasnih alata u borbi protiv korupcije i utaje poreza, a u slučajevima kada se posumnja da je imovina stečena kriminalnim aktivnostima biće pokrenut i krivični postupak, uz primenu već postojećeg Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, koja radi od 2008. godine kao samostalni upravni organ u sastavu Ministarstva pravde, do sada je dobila rešenja o trajnom oduzimanju 47 kilograma zlata u polugama, 13 kuća, 17 stanova, pet luksuznih automobila, jednog broda, dva poslovna prostora i više garaža. Trajno oduzeti plac u Šilerovoj ulici u Zemunu je zaključkom vlade dodeljen MUP-u, a stan u Novom Sadu dat je Vladi Vojvodine. Na spisku trajno oduzete imovine stečene kriminalom je i novac u vrednosti od 3,2 miliona evra, zatim pet skupocenih ručnih satova, četiri i po kilograma zlata razne finoće, 33 rimska novčića iz trećeg i četvrtog veka i jedna fibula, 2.829 komada starog novca, 318.881 litar dizel-goriva.

Oduzeti novac čuva se na takozvanim evidencionim računima direkcije I ona ne može njime da raspolaže. Na računima se trenutno nalazi 3.240.442 evra i 67.870 švajcarskih franaka. Poredtrajnooduzeteimovine, direkcija privremeno upravlja, na osnovu rešenjainaredbi tužilaštva, velikom imovinom u nekretninama, novcu i privrednim društvima, kao i izuzetno vrednim pokretnim stvarima, kao što je 29 umetničkih slika, 155 ručnih satova, dva i po kilograma nakita razne finoće i čuvena torbica, kupljena na aukciji, koja je pripadala slavnoj Merilin Monro.

Na spisku privremeno zaplenjenihnepokretnosti nalazi se 97 kuća, 303 stana, devet zgrada, jedna sportska hala, 140 lokala, 87 garaža, 24 apartmana i jedna kuća, 72 hektara zemljišta, dve hale i šest benzinskihpumpi.

Privremeno su oduzeta i 32 privredna društva, četiri hotela, pet restorana, bife, dve trećine sindikalnog odmarališta u Hrvatskoj i autobuska stanica. A. Petrović

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2020

Medij: Politika Strana: 13

Rubrika: Tema nedelje

Autori: B. B.

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Afere uglavnom bez sudskog epiloga

Afere uglavnom bez sudskog epiloga

Nije mali broj afera u vezi sa imovinom srpskih političara koje su punile novinske stupce, a među njima su predstavnici i sadašnje i bivših vlasti. Ipak, malo je onih koji su bili predmet istražnog, a posebno sudskog postupka. Među najpoznatijim slučajevima su oni u koje su upleteni Dragan Šutanovac, Milan Marković i Aleksandar Vulin.

Posle redovne kontrole imovine Aleksandra Vulina, tadašnjeg ministra za rad, Agencija za borbu protiv korupcije (sada Agencija za sprečavanje korupcije) je 2014. godine zatražila da objasni kako je finansirao kupovinu stana u Beogradu od 205.000 evra. Vulin je tvrdio da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade, da je donosio više puta po 9.000 evra, ali ne našavši dokaze za to, agencija ga je krajem 2015. prijavila Tužilaštvu za organizovani kriminal. Posle dve godine tužilaštvo se oglasilo nenadležnim za krivično gonjenje narodnih poslanika, pggo je Vulin bio u trenutku kupoprodajnog ugovora 2011. godine. Predmet je predat Prvom osnovnom javnom tužilapggvu na postupanje, a tu je, nakon izvršenih provera, utvrđeno da je Vulin u propisanom roku prijavio stan Agenciji za borbu protiv korupcije, pa je tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu.

Milan Marković, nekadašnji ministar za državnu upravu, kažnjen je 2013. godine sa 50.000 dinara jer nije naveo u imovinskoj karti da ima jahtu od 254.250 evra. Marković se branio zaboravnošću, navodeći da je jahtu njegovoj ženi kupio njen otac i da on nema nikakva prava na tu imovinu. Dragan Šutanovac, raniji ministar odbrane, bio je ošužen da Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio vlasnipggvo nad stanom u luksuznoj zgradi na Vračaru. Posle pet godina dugog sudskog procesa, čuvena afera „Pašnjak” završila se 2017, kada je Šutanovac i pravosnažno oslobođen odgovornosti navodnog neprijavljivanja imovine.

Agencija je podnela prijavu zbog neprijavljivanja imovine i protiv Čedomira Jovanovića, lidera LDP-a. Tužilaštvo je u oktobru 2011. odbacilo tu krivičnu prijavu, a Jovanović je najavio tužbu protiv agencije zbog narušavanja ugleda u javnosti. B. B.

jjjte.. Nekadašnji ministar za ? državnu upravu, kažnjen je

sa 50.000 dinara jer nije naveo u imovinskoj karti da ima jahtu od 254.250 evra

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2020

Medij: Politika Strana: 12

Rubrika: Tema nedelje

Autori: Aleksandra Petrović

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Poseban tim za istragu

Poseban tim za istragu

Svi treba da znaju da će se veoma lako utvrditi da li je njihov imetak zakonit ili je proizvod korupcije i zloupotreba, naglašavaju u Ministarstvu pravde

Aleksandra Pešrović

„Zakon o poreklu imovine je po svojoj prirodi zakon iz oblasti prevencije korupcije. Država njime dobija delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da utvrdi da li se obogatio nezakonito. Ovaj zakon odnosi se na svakog građanina i tu se ogleda njegova preventivna strana, jer svi treba da znaju da će se veoma lako utvrditi da li je njihov imetak zakonit ili je proizvod korupcije i zloupotreba. Sa druge strane ovaj zakon ima mehanizam naplate nezakonito stečenih dobara”, objasnili su za „Politiku” u Ministarstvu pravde.

Reč je o unakrsnoj proveri imovine u poreskom postupku. Posebna jedinica Poreske uprave utvrđivaće imovinu i njeno uvećanje, kao i poseban porez na uvećanje imovine, za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način, objašnjavaju u ministarstvu i naglašavaju da javnost treba da zna da ovaj zakon nije nikakva politička odmazda, jer će biti jednako primenjen na sve građane Srbije, bez izuzetka.

„Borba protiv korupcije u celom društvu podrazumeva da svako može da preuzme odgovornost i obavezu da se uključi u tu borbu. Institucije treba da rade svoj posao, za koji ih građani plaćaju. Ako mislimo da se neko obogatio nezakonito, tako što je kršio zakon, izbegavao poreske obaveze ili se bavio kriminalnim delatnostima, zašto ne bismr i sami bili deo sistema borbe protiv korJšcije i prijavili takvu sumnju”, kažu naši sagovornici.

Kada neko ne prijavi Poreskoj upravi zarađeni novac, na primer od estradnih nastupa, to ne znači, navode u Ministarstvu pravde, da je novac stečen kriminalom, ali je reč o neprijavljenoj imovini.

„Međutim, kad neko kupuje kuće i kamione sredstvima čije poreklo ne može da dokaže, onda se takva sumnja prijavljuje tužiocu, koji dalje ispituje da li je ta imovina stečena nekim krivičnim delom”, objašnjavaju naši sagovornici. Ukoliko se pokrene krivični postupak, tada dolazi i do primene Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom, pa imovina okrivljenog može biti privremeno oduzeta, a na kraju i trajno u slučaju osuđujuće presude.

Prema slovu zakona, jedinica Poreske uprave utvrđuje poreklo imovine tako što vrši uvid u podatke iskazane u poreskim prijavama i bilansima, računovodstvenim izveštajima, drugim evidencijama i bazama i upoređuje podatke iz poreskog računovodstva i drugih službenih eVidencija.

Pri utvrđivanju vrednosti uzima se u obzir celokupna imovina fizičkog lica, na kome je i teret dokazivanja da ju je stekao na zakonit način.

Predviđeno je da zakon o poreklu imovine poreskom stopom od 75 odsto oporezuje nezakonito stečenu imovinu, koja predstavlja razliku između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda u određenom vremenskom periodu za koje osoba ne može da dokaže poreklo.

U Poreskoj upravi je osnovana posebna jedinica koja će ispitivati poreklo imovine. Ova jedinica imaće i „oficire za vezu” u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Narodnoj banci, Upravi za sprečavanje pranja novca, Agenciji za sprečavanje korupcije, Republičkom geodetskom zavodu, Agenciji za privredne registre i Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti.

Doneti su i podzakonski akti koji će detaljno regulisati primenu zakona, a rukovodilac jedinice u Poreskoj upravi treba da bude imenovan u decembru. f

Neravnoteža imovine i prihoda „Ako je neko 1. januara imao ukupnu imovinu vrednu 20.000 evra, a tokom godine svakog meseca prihodovao 60.000 dinara, da bi na krdju godine njegova imovina bila 500.000 evra, ta osoba mora da objasni Poreskoj upravi odakle takva neravnoteža imovine i prihoda”, navode u Ministarstvu pravde.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: sveonovcu.rs

Link: https://sveonovcu.rs/treca-srpska-konferencija-o-javno-privatnom-partnerstvu-6-oktobar-2020-onlajn/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: TREĆA SRPSKA KONFERENCIJA O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU, 6. OKTOBAR, 2020. (ONLAJN)

Treća srpska konferencija o javno-privatnom partnerstvu održaće se onlajn u utorak, 6. oktobra, 2020. godine. Na konferenciji će se obratiti veliki broj zvaničnika i eksperata iz sektora, među kojima su Mirjana Filipović, državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike; Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Grada Beograda i član Komisije za javno-privatno partnerstvo Republike Srbije; Đorđe Radinović, predsednik Opštine Stara Pazova; Dragan Milić, predsednik Opštine Veliko Gradište; Ary Naim, novi regionalni menadžer za centralnu i jugoistočnu Evropu korporacije IFC; Dubravka Negre, direktor regionalnog predstavništva Evropske Investicione Banke (EIB) za Zapadni Balkan; Bojan Bogdanović, glavni menadžer fonda za obnovljive izvore energije pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD); Dušan Topić, direktor kompanije Autoputevi Republike Srpske; Vladimir Bešlagić, partner, Deloitte Srbija; dr Jelena Gazivoda, senior partner advokatske kancelarije JPM Janković Popović Mitić; Andrijana Jovanović, zamenica predsednika Komisije za javno-privatno partnerstvo Republike Srbije; Nikola Bitrak, PPP ekspert iz Skoplja i dr. Konferencija će se baviti izazovima u domenu infrastrukture i energetike i pitanjem kako inovacije u realizaciji projekata i tehnologiji mogu pomoći rešavanju tih izazova. Na konferenciji će se diskutovati o uspešno završenim JPP projektima, novim i potencijalnim projektima koji imaju perspektivu da budu realizovani kroz model JPP-a. Cilj ove konferencije je da ukaže na važnost koncepta javno-privatnog partnerstva koji je postao jedan od vodećih modela u svetu, da poveže investitore i stručnjake sa svim relevantnim državnim i finansijskim stejkolderima. Konferencija će pokriti ključne izazove u planiranju investicija kroz model javno-privatnog partnerstva, naročito nakon krize izazvane virusom COVID-19, ukazati na najbolje JPP modele za infrastrukturno & energetsko snabdevanje i predočiti kako je pristup "vrednost za novac" od ključnog značaja u donošenju odluka da li će se pojedini projekti realizovati kroz JPP model ili putem klasičnog kreditiranja. Na konferenciji će prisustvovati najviši državni predstavnici, glavni preduzetnici, izvođači radova i pružaoci usluga u domenu javno-privatnog partnerstva. Teme konferencije: - Investicije u javno-privatno partnerstvo: pokretanje razvoja nakon COVID-19 krize- Nove JPP platforme za transportnu infrastrukturu, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost- Pravni modeli za uspešne JPP projekte- Javna-privatna partnerstva u gradovima i opštinama- Najbolje prakse u JPP projektima: Pristup "vrednost za novac" Organizator konferencije je kompanija TGI Group International, a konferencija se organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Britanske ambasade u Beogradu, kao i Komisije za javno-privatno partnerstvo, a podržale su je kompanija Deloitte Srbija i advokatska kancelarija JPM Janković Popović Mitić. Medijski sponzori konferencije su i poslovni portal eKapija i magazin Biznis & Finansije. Više informacija možete pronaći na sajtu www.pppconference.rs.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: bizlife.rs

Link: https://www.bizlife.rs/ostar-napad-iz-vlade-preti-li-gasenje-savetu-za-borbu-protiv-korupcije/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Oštar napad iz vlade, preti li gašenje Savetu za borbu protiv korupcije?

BIZlife - Članica Saveta za borbu protiv korupcije, Jelisaveta Vasilić je danas u izjavi agenciji Beta ocenila da je cilj ministarke Zorane Mihajlović da u Srbiji - Vesti dana Članica Saveta za borbu protiv korupcije, Jelisaveta Vasilić je danas u izjavi agenciji Beta ocenila da je cilj ministarke Zorane Mihajlović da u Srbiji ne postoji nijedno telo koje bi se bavilo borbom protiv korupcije."Agencija za borbu protiv korupcije ne radi, kao ni Ministarstvo pravde koje je takođe zaduženo da se bavi borbom protiv korupcije. Sve je to povezano partijskim vezama. Samo je Savet za borbu protiv korupcije radio svoj posao i očigledno je da joj smetamo. Želja ministarke Mihajlović je da nemamo nijedno telo koje radi na borbi protiv korupcije", procenila je Vasilić.Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije objavio je da je dobio odgovor potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović povodom izveštaja o realizaciji infrastrukturnih projekata Železnice, u kojem, kako je navedeno, stoji najava "latentne" obustave rada Saveta."Potpredsednica Vlade i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture će pokrenuti procedure da Vlada preispita rad Saveta unazad nekoliko godina, rezultate rada, način, kriterijume i kvalitet izveštaja, kao i način davanja preporuka, kako bi se ovo telo reformisalo i angažovalo stručne i profesionalne ljude koji će svojim radom pomoći dodatno Vladi da bude uspešnija i efikasnija", piše u odgovoru Zorane Mihajlović.Jelisaveta Vasilić kaže da je ministarki Mihajlović zasmetao izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o Javnom preduzeću "Železnice Srbije" u kome su otkrivene zloupotrebe i nenamensko trošenje novca iz kredita."Savet za borbu protiv korupcije je u više navrata tražio od Ministarstva na čijem je čelu Zorana Mihajlović podatke o trošenju novca za izgradnju autoputeva, ali nismo dobili svu dokumentaciju koju smo tražili, tako da je taj izveštaj ostao nedovršen. Međutim, za 'Železnicu' smo dobili neophodnu dokumentaciju, i taj izveštaj smo kompletirali", kazala je Vasilić.Navela je da je ministarka Mihajlović u svom pismu ocenila i da su članovi Saveta "nestručni" da kontrolišu investicione projekte."U našem Savetu rade iskusni pravnici i ekonomisti, dobri poznavaoci zakona. Ja pitam Zoranu Mihajlović koje ona ima kvalifikacije da se bavi investicionim projektima?", kazala je Vasilić.Izvor: BetaFoto: Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: brif.rs

Link: https://brif.rs/vesti/novi-sad/izgradnja-puteva-parkinga-i-pesackih-staza-za-produzetak-bate-brkica

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Izgradnja puteva, parkinga i pešačkih staza za produžetak Bate Brkića

Foto: grad novi sad Nastavak komunalnog opremanja stambenog bloka oko novoizgrađenog produžetka Ulice Bate Brkić na Novom naselju koštaće gotovo 21,4 milion dinara, s PDV-om, a predviđeno je da radovi budu završeni za 120 kalendarskih dana.Reč je, inače, o drugoj fazi radova, i to na zemljištu površine oko 1,3 hektar, ograničenom ulicama Bate Brkića, Anđe Ranković, Stevana Hristića, Braće Dronjak i Partizanskih baza.Nadležni u Gradskoj upravi za građevinsko zemljište i investicije doneli su odluku da uređenje saobraćajnih površina s pratećom infrastrukturom povere novosadskom " Put-investu", koji je na tenderu učestvovao s vršačkom firmom AD " Tehnika" i podizvođačem "AB&CO Geosystems".Imajući u vidu proširenje susednih blokova, izgradnju novih stambenih kompleksa, te proširenje Ulice Bate Brkića, koja je pretvorena u saobraćajnicu bulevarskog tipa, neophodno je prostor prilagoditi potrebama stanara tog kvarta, navedeno je u tenderskoj dokumentaciji. Javnom nabavkom je obuhvaćena izgradnja pristupnih puteva s parking-mestima i prilaznim trotoarima, ali i kanalizacione mreže i vodovodnih priključaka. Osim toga, planirano je postavljanje odgovarajuće saobraćajne signalizacije i javne rasvete.Pre izgradnje puteva, parkinga i pešačkih staza, kao i postavljanja saobraćajne signalizacije, trebalo bi raščistiti pet parcela, odnosno srušiti stare garaže, pomoćne objekte i šahtove.Budući da ugovor s odabranim firmama još nije zaključen, te da je neohodno određeno vreme za uvođenje izvođača u posao, stanovnici Novog naselja neimare u svom komšiluku mogu očekivati za oko mesec.Iz tenderske dokumentacije može se primetiti da je u narednoj, trećoj fazi uređivanja, predviđeno postavljanje urbanog mobilijara, izgradnja dečjih i rekreacionih igrališta, sportskih terena i drugih sadržaja.Izvor: dnevnik

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: istinomer.rs

Link: https://www.istinomer.rs/amnezija/pokloni-za-aleksandra-vucica-timeline/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Pokloni za Aleksandra Vučića #Timeline

Amnezija Milijana Rogač 12. 9. 2020. Po emocijama koje je pokazao u javnosti, moglo bi se reći da su predsedniku Aleksandru Vučiću pokloni koje je dobio od Donalda Trampa važniji i od samog povoda za posetu Vašingtonu. Olovka i ključevi Bele kuće su poslednji u nizu protokolarnih darova koje je Vučić primio, a kojima se pohvalio medijima. Sve što dobiju, funkcioneri su dužni da prijave Agenciji za borbu protiv korupcije. Kako se može videti, na javno dostupnim spiskovima, reč je o desetinama poklona. Međutim, samo o nekima od njih postoje vesti, a tek pojedini se "izbore" za pažnju poput - Trampove olovke. Pištolj, puška, deonice Miloša Obrenovića, knjige, pas, plišana igračka - samo su neki od poklona koje su drugi državnici i poznate ličnosti uručili Vučiću. Uz njih, predsednik Srbije je u medijima dobijao prostor i kada ti pokloni nisu bili deo protokola. Neki od njih stizali su od građana i bili su, blago rečeno, neuobičajeni. Podsetimo na sliku nepoznatog autora na kojoj su Sveta Petka, Vučić i fabričke hale, zatim tegla paprika uoči otvaranja kraka Koridora 10, punjene lignje za rođendan od porodice, majicu sa natpisom "Živeće ovaj narod" šaljive Instagram stranice "Neguj mo srbski jezik"… Pogledajte Istinomer Timeline o Vučićevom poklonima. Više o projektu Istinomer Amnezije možete pronaći ovde. Naslovna fotografija: Instagram/avucic

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/izvestaj-state-department-zapadni-balkan/30833946.html

Autori: Ognjen Zorić

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stejt Department: Zapadni Balkan opterećen korupcijom

Korupcija je i dalje jedan od najvećih problema većine država Zapadnog Balkana, kada su u pitanju biznis-okruženje i investiciona klima, proizilazi iz godišnjeg izveštaja Stejt departmenta koji se izrađuju u cilju pružanja pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka. U izveštaju se opisuju uslovi na stranim tržištima u pogledu faktora poput otvorenosti tržišta za strane investicije, pravnog sistema i transparentnosti, industrijske politike, zaštite prava stvarne i intelektualne svojine, državnih preduzeća, odgovornosti poslovanja, korupcije i političkog i bezbednosnog okruženja. Ekonomski stručnjaci u američkim ambasadama i diplomatskim misijama ove godišnje izveštaje pripremaju analizirajući preko 165 stranih tržišta. Pročitajte i ovo: Transparency International: Izuzev Crne Gore, Zapadni Balkan još korumpiraniji Srbija: Popravlja se investiciona klima Investiciona klima u Srbiji se umereno popravlja poslednjih godina, vođena makroekonomskim reformama, većom finansijskom stabilnošću, unapređenom fiskalnom disciplinom i procesom pristupanja Evropskoj uniji koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju biznis okruženje, navodi se u ovogodišnjem globalnom izveštaju Stejt departmenta o investicionoj klimi. "Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu", naglašava se u izveštaju i dodaje da je Vlada potpisala novi 30-omesečni instrument za koordinaciju politike sa MMF-om. U izveštaju se navodi i da je Srbija napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i da je sada rangirana kao 44-a. Važan prioritet za vladu Srbije i dalje je privlačenje stranih investicija, stoji u izveštaju i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa Evropskom unijom. "Generalno, američki investitori uživaju jednake uslove sa svojim srpskim i stranim konkurentima. Američka ambasada u Beogradu često pomaže investitorima kada se pojave problemi, a srpski lideri reaguju na našu zabrinutost", navodi se u Izveštaju Stejt Departmenta. Ipak, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom su i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašenjenja i korupcije. Ostali rizici po investicionu klimu uključuju nerešeno pitanje državnih preduzeća koja su veliki gubitaši, siva ekonomija, korupcija i neefikasan pravosudni sistem, navodi se u izveštaju i dodaje da zabrinjava i politički uticaj na odluke zvanično nezavisnih regulatornih tela. Pročitajte i ovo: 'Korupcija guši srpski BDP' Kompanije iz Srbije su suočene sa privremenim izvoznim restrikcijama poljoprivrednih proizvoda i za sve lekove u martu i aprili 2020. godine usled pandemije COVID-19. Vlada Srbije je podigla restrikcije na izvoz lekova 24. aprila, a za ostale pogođene proizvode 7. maja, konstatuje se u Izveštaju. U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu. Na zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u Izveštaju. Dodaje se i da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća. "Tamo gde je to moguće, to je učinjeno postupcima bankrota ili privatizacije. Na primer, zaštita od bankrota uklonjena je za 17 državnih preduzeća u maju 2016. godine, a situacija sa većinom ovih kompanija je rešena. Vlada takođe polako smanjuje naduvenu radnu snagu u javnom sektoru u Srbiji, uglavnom otpuštanjem i zamrzavanjem, što se nastavilo do 2018. godine", stoji u Izveštaju. Pročitajte i ovo: Most: Da li je Srbija raj za privilegovane, a pakao za sirotinju? Stejt department konstatuje da žene u Srbiji generalno imaju podjednak tretman u poslovanju, kao i da vlada nudi različite programe za podršku ženskom preduzetništvu. Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department u svojoj analizi. BiH: Korupcija i dalje problem Bosna i Hercegovina (BiH) je otvorena za strana ulaganja, ali investitori moraju da prevladaju endemsku korupciju, složene zakonske i regulatorne okvire i vladine strukture, netransparentne poslovne procedure, nedovoljnu zaštitu imovinskih prava i slab pravosudni sistem, navodi se u izveštaju Stejt departmenta. "Ekonomske reforme za završetak tranzicije iz socijalističke prošlosti u tržišno orijentisanu budućnost odvijale su se polako i zemlja ima relativno nizak nivo stranih direktnih investicija (SDI). Prema Centralnoj banci BiH, SDI u BiH u prvih devet meseci 2019. iznosile su 505 miliona USD. Ukupna SDI u 2018. godini iznosila su 458 miliona USD", navodi se u izveštaju. Preuzimite Adobe Flash Player Embed Podijeli Korupcija u BiH ispred svih Embed Podijeli Kod je kopiran u vaš clipboard. širina px Visina px Podijelite na Facebooku Podijelite na Twitteru The URL has been copied to your clipboard No media source currently available 0:00 0:06:06 0:00 Direktan link 270p | 16,8MB 360p | 21,6MB 720p | 53,3MB Stejt department navodi i da je, prema izveštaju Svetske banke o lakoći poslovanja u 2020. godini, BiH među najmanje atraktivnim poslovnim okruženjima u jugoistočnoj Evropi, sa rangom od 90 od 190 globalnih ekonomija. "Izveštaj Svetske banke svrstava BiH posebno nisko zbog njenih dugotrajnih i napornih procesa započinjanja novog posla i dobijanja građevinskih dozvola", navodi Stejt department ističući da su oba ta pitanja uticala na američke kompanije. Navodi se i da se pre pandemije COVID-19 očekivalo se da će se ekonomski rast BiH ubrzati u 2020. godini da bi 2021. dostigao četiri procenta, potpomognut uglavnom potrošnjom i donekle javnim investicijama. Privreda BiH se proširila za procenjenih 3 odsto u 2019. godini, a domaća potražnja je i dalje dominantni pokretač rasta, stoji u Izveštaju. Stejt department ukazuje i da su američka ulaganja u BiH niska zbog male veličine tržišta, relativno niskog nivoa prihoda, udaljenosti od Sjedinjenih Američkih Država, izazovne poslovne klime i nedostatka mogućnosti za ulaganje. "Većinu američkih kompanija u BiH predstavljaju male prodajne kancelarije koje su koncentrisane na prodaju američke robe i usluga, uz minimalna dugoročna ulaganja u BiH", navodi se u Izveštaju u kome se konstatuje i da američke kompanije sa predstavništvima u BiH uključuju velike multinacionalne kompanije i tržišne lidere u svojim sektorima, kao što su Coca-Cola, Microsoft, Cisco, Oracle, Pfizer, McDonalds, Marriott, Caterpillar, Johnson & Johnson, FedEk, UPS, Philip Morris, KPMG, Price VaterHouse Coopers i drugi. Stejt department istovremeno navodi da BiH nudi poslovne mogućnosti dobro pripremljenim i upornim izvoznicima i investitorima i da su se kompanije koje su uspele da prevladaju izazove uspostavljanja prisustva u BiH s vremenom su često vraćale svoje ulaganje. Pročitajte i ovo: Afera po svakom glavnom tužiocu u BiH U ovogodišnjem globalnom izveštaju Stejt departmenta o investicionoj klimi stoji i da je u BiH aktivna međunarodna zajednica i da se ulažu reformski napori za poboljšanje poslovne klime, dok BiH teži eventualnom članstvu u Evropskoj uniji. Navodi se i da BiH aktivno nastavlja da teži ka članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i da se nada da će joj se priključiti u bliskoj budućnosti. Ističe se i da je zemlja bogata prirodnim resursima, pružajući potencijalne mogućnosti u energetici (hidro i termoelektrane), poljoprivredi, drvetu i turizmu. "Najbolje poslovne mogućnosti za američke izvoznike u BiH uključuju opremu za proizvodnju i prenos energije, telekomunikacionu i IT opremu i usluge, transportnu infrastrukturu i opremu, inženjerske i građevinske usluge, medicinsku opremu i sirovine i hemikalije za industrijsku preradu", navodi Stejt department u svom izveštaju. Kosovo: Ozbiljni strukturni problemi Potencijal Kosova za privlačenje stranih direktnih investicija ograničen je neuspehom da se reši nekoliko ozbiljnih strukturnih pitanja, navodi Stejt department. Kao glavni problemi ističu se - ograničena regionalna i globalna ekonomska integracija, politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju, korupcija, nepouzdano snabdevanje energijom, veliki neformalni sektor, poteškoće u uspostavljanju imovinskih prava i slaba vladavina zakona. U izveštaju za 2020. godinu naglašava se da su međunarodna finansijska podrška i doznake dijaspore osnove ekonomskog rasta na Kosovu, kao i da su tokom poslednje decenije zabeležene pozitivne stope ekonomskog rasta, u proseku gotovo četiri procenta. Pročitajte i ovo: Podrška Kosovu za borbu protiv korupcije Pandemija COVID-19 verovatno neće dovesti do značajnih trajnih promena u investicionim politikama, smatraju autori izveštaja. "Od aprila 2020. godine, vlada je donela nekoliko mera za vanrednu pomoć koje nisu zahtevale zakonodavne promene. Sve ove mere su privremene i usmerene su na održavanje nivoa zaposlenosti i pomoć preduzećima u održavanju likvidnosti. Kao takve, one ne utiču na šire okruženje investicione politike. Vlada je takođe najavila paket mera ekonomskog oporavka, ali se od aprila 2020. još uvek radi na finalizaciji paketa", stoji u izveštaju. Iako je sektor pravosuđa i dalje slab u primeni zakona, kosovski propisi u skladu sa međunarodnim merilima za podršku i zaštitu investicija. "Uz pomoć USAID-a, Vlada Kosova nastavila je niz reformi poslovnog okruženja koje su tokom godina doprinele poboljšanju rangiranja i rezultata Kosova u Izveštaju o poslovanju Svetske banke", piše u izveštaju. Kao otežavajuća okolnost za sprovođenje imovinskih prava pominje se spor sa Srbijom. Svi pravni, regulatorni i računovodstveni sistemi na Kosovu napravljeni su po uzoru na standarde Evropske unije i najbolju međunarodnu praksu, piše u izveštaju, ali uz napomenu da se "neke poslovne grupe žale da se propisi donose sa malo suštinske rasprave ili doprinosa zainteresovanih strana". Stejt department napominje da u poslednje vreme političko okruženje na Kosovu karakterišu kratki izborni ciklusi i produženi mandati vlada. Preuzimite Adobe Flash Player Embed Podijeli Zašto je važno jezero Gazivode? Embed Podijeli Kod je kopiran u vaš clipboard. širina px Visina px Podijelite na Facebooku Podijelite na Twitteru The URL has been copied to your clipboard No media source currently available 0:00 0:01:46 0:00 Visoku stopu nezaposlenosti na Kosovu (zvanično 25,7 odsto 2019. godine) javnost kontinuirano svrstava među svoje najveće probleme, napominju autori izveštaja. Dodaje se da su niskom stopom nezaposlenosti više pogođeni oni koji su u potrazi za prvim poslom i žene. "Uprkos izazovima, Kosovo je privuklo niz značajnih investitora, uključujući nekoliko međunarodnih firmi i američke franšize. Neke investitore privuklo je relativno mlado stanovništvo Kosova, niski troškovi radne snage, relativna blizina tržišta EU i prirodni resursi", zaključuje se u izveštaju. Ekonomski rast Severne Makedonije Rad Severne Makedonije na članstvu u NATO-u i napredak u nastojanjima da pristupi EU rezultirali su pozitivnim ekonomskim rastom, o čemu svedoči snažan rast BDP-a od 3,6 odsto u 2019. godini, navodi se u Izveštaju Stejt Departmenta. Konstatuje se da je država sada punopravna članica Severnoatlantske alijanse kao i da je Savet Evropske unije odlučio je da otvori pregovore o pridruživanju sa Severnom Makedonijom 25. marta 2020. Takođe se navodi da je potpisivanjem Prespanskog sporazuma 17. juna 2018. godine rešen višedecenijski spor oko imena sa Grčkom što je otvorilo put Severne Makedonije ka pridruživanju NATO-u i EU. Privlačenje stranih direktnih investicija jedan je od glavnih vladinih stubova za ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta, stoji u izveštaju. Pročitajte i ovo: Politička obećanja o ekonomiji u regiji, da li građani imaju koristi? Kako se navodi - Severna Makedonija održava relativno popustljiv regulatorni okvir, a njene institucije pružaju jednak tretman stranim investitorima i domaćim poslovnim interesima pod sličnim okolnostima. Tokom 2019. brojne države i strane kompanije najavile su ulaganja u severnu Makedoniju i nove operacije u slobodnim ekonomskim zonama poznate pod nazivom Tehnološke industrijske razvojne zone (TIDZ), navodi Stejt Department. Odnos Vlade Severne Makedonije prema stranim direktnim investicijama, zajedno sa njenim regulatornim i institucionalnim okvirom I dalje ostaje atraktivan za američke investicije, navodi se u izveštaju i dodaje da shodno tome brojne američke kompanije uspešno posluju u Severnoj Makedoniji. Izveštaj o poslovanju Svetske banke za 2020. godinu rangirao je Severnu Makedoniju na 17. mesto na svetu za poslovanje, što je sedam mesta manje u odnosu na prethodnu godinu, konstatuje se u izveštaju i dodaje da je agencija Fič Rejtings (Fitch Ratings) nadogradila prethodni kreditni rejting Severne Makedonije sa BB na BB + sa stabilnim izgledima, dok je Standard & Poor's potvrdio svoj kreditni rejting na BB- sa stabilnim izgledima. U izveštaju se navodi i da je Transparensi Internešnl (Transparency Internationa) prema indeksu percepcije korupcije u 2019. godini rangirao Severnu Makedoniju na 106. mesto od 180 zemalja, što je 13 mesta niže u odnosu na prethodnu godinu. Stejt Department navodi da je pravni okvir severne Makedonije za strane investitore uglavnom u skladu sa međunarodnim standardima i da se strani investitori se pod sličnim okolnostima generalno tretiraju isto kao i domaći investitori. Međutim, dodaje se da je celokupno regulatorno okruženje u zemlji i dalje složeno i da česte regulatorne i zakonodavne promene, zajedno sa nedoslednim tumačenjem pravila, stvaraju nepredvidivo poslovno okruženje pogodno za korupciju. U Izveštaju se navodi da Vlada Severne Makedonije uglavnom sprovodi zakone, ali i da postoje brojni izveštaji da su neki zvaničnici i dalje angažovani u koruptivnim aktivnostima. Pročitajte i ovo: Fridom Haus: Kriza demokratije na Balkanu Neke nevladine organizacije procenjuju da je dominantna uloga vlade koju vodi VMRO-DMPNE u ekonomiji stvorila mogućnosti za korupciju, dok je vlada predvođena SDSM-om, koja je stupila na dužnost 2017. godine i obavezala se da će poboljšati transparentnost i vladavinu zakona, uspela da prenese određenu moć sa političkih partija pravosudnim institucijama, navodi Stejt Department. Ocenjuje se da će uprkos ekonomskom napretku, socijalna i ekonomska kriza izazvane pandemijom COVID-19 imati ozbiljan uticaj na ekonomiju Severne Makedonije I sposobnost apsorbovanja stranih investicija. U Hrvatskoj potrebna značajna strukturna reforma Hrvatska je postala članica EU 2013. godine, što je poboljšalo njenu ekonomsku stabilnost i otvorilo nove mogućnosti za trgovinu i ulaganja, konstatuje Stejt department u Izveštaju o investicionoj klimi. "Hrvatska ima pristup značajnoj količini raspoloživih fondova EU, ali mnoge direktne koristi od ulaska u EU tek predstoje", dodaje se i ističe kako se hrvatska vlada obavezala da će preduzeti "zakonodavne i administrativne korake kako bi smanjila prepreke ulaganjima, usmerila birokratiju i javnu upravu i efikasnije programirala fondove EU". Stejt department konstatuje da je Hrvatska sporo izvodila obećane reforme. U Izveštaju se navodi da je Vlada Hrvatske voljna da se na višim nivoima sastane sa zainteresovanim investitorima i da pomogne u rešavanju problema. "Premijer Andrej Plenković bivši je član Evropskog parlamenta i nagovestio je posvećenost širokim strukturnim reformama u skladu sa preporukama EU i globalnih finansijskih institucija. Njegova vlada surađuje sa Svetskom bankom i drugim međunarodnim institucijama na poboljšanju lakoće poslovanja u Hrvatskoj i privlačenju investicija", navodi se u Izveštaju. Ističe se da je "snaga hrvatske ekonomije" u niskoj inflaciji, stabilnom deviznom kursu i razvijenoj infrastrukturi. "Istorijski gledano, najperspektivniji sektori za ulaganja u Hrvatskoj bili su turizam, telekomunikacije, farmacija i bankarstvo", navodi SD. U Izveštaju se konstatuje da, iako je hrvatska ekonomija bila stabilna uoči globalne epidemije COVID-19, vlada je krajem aprila procenila da će BDP pasti za najmanje 9,4 odsto u 2020. godini. "Turizam direktno doprinosi 12 odsto hrvatskog BDP-a, pa i do 20 odsto kada se uključe i indirektni doprinosi sektora. Očekuje se da će turistički sektor pretrpeti ogromne gubitke zbog krize COVID-19", navodi se. Ipak, SD dodaje da uticaj COVID-19 nije u potpunosti negativan, odnosno da je Vlada ubrzala digitalizaciju mnogih službi javne uprave i da će verovatno i povećati napore u toj oblasti. Dodaje se da je ekonomija opterećena velikom vladinom birokratijom, lošim državnim preduzećima i niskom regulatornom transparentnošću, što doprinosi lošem učinku i relativno niskom nivou stranih investicija. "Nakon decenije rasta od završetka rata 1995. godine, investiciona aktivnost u Hrvatskoj se znatno usporila u 2008. godini i ostala ispod istorijskog nivoa uprkos izlasku ekonomije iz recesije krajem 2015. godine, relativno snažnom rastu u 2016. godini i nastavku umerenog rasta do 2019.", navodi Stejt department. Navodi se i da je bankarski sistem u Hrvatskoj dobro podneo globalnu finansijsku krizu, ali da je bio opterećen finansijskim troškovima vezanim za pretvaranje zajmova švajcarskih franaka u evra koje je naredila vlada u 2015. godini. Pre krize COVID-19, vlada je održavala budžetski deficit u granicama preporučenih od strane EU, ali sada očekuje 6,8 odsto budžetskog deficita za 2020. U martu 2020. vlada je najavila četvrti paket ekonomskih reformi. Očekuje se da će ovaj paket stvoriti održivi ekonomski rast i razvoj, povezati obrazovanje sa tržištem rada i održati javne finansije, navodi SD i dodaje da je i dalje potrebna značajna strukturna reforma. "Iako vlada nastavlja da postepeno poboljšava poslovno okruženje, njen primarni fokus ostaje na sprečavanju gubitka radnih mesta u državnim preduzećima i "strateškim" sektorima", zaključuje se u Izveštaju. Crna Gora: Kineski zajam povećaće javni dug Infografika: Kineske investicije na Zapadnom Balkanu Uprkos zakonskim poboljšanjima, korupcija ostaje glavni problem crnogorske ekonomije, navodi Stejt department. "Korupcija i percepcija korupcije su značajni problemi u crnogorskom javnom i privatnom sektoru. Stepen zabrinutosti građana zbog korupcije je uobičajeno visok u istraživanjima javnog mnjenja, a korupciju kao rizik navode i strani investitori", ističe se u delu izveštaja koji je posvećen prevenciji korupcije. Podseća se da je od sticanja nezavisnosti 2006. godine, Crna Gora usvojila pravni okvir koji podstiče privatizaciju, zapošljavanje i izvoz. "Primena okvira, međutim, znatno zaostaje za zakonskom regulativom", ističe se u izveštaju, uz napomenu da Crna Gora još uvek u procesu uspostavljanja liberalne poslovne klime koja podstiče strana ulaganja i lokalnu proizvodnju. "Država ostaje zavisna od uvoza iz susednih zemalja, uprkos značajnom potencijalu u nekim oblastima poljoprivrede i proizvodnje hrane", piše u izveštaju. Pročitajte i ovo: Kako se Crna Gora našla u 'hibridnim režimima' Dodaje se i da, iako politička tranzicija još uvek nije eliminisala sve strukturne barijere, vlada generalno prepoznaje potrebu da ukloni prepreke ka reformi poslovnog okruženja i privlačenju stranih investicija. Odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda je u Crnoj Gori jedan od najvećih u regionu - jedna je od napomena Stejt departmenta "Javni dug je trenutno na 76,9 procenata BDP-a, uz prognozu da će porasti na preko 80 procenata nakon otplate zajma za izgradnju autoputa od milijardu dolara kineskoj Ek/Im banci", napominje se. Kao vladine prioritete, Stejt department izdvaja razvoj infrastrukture "uključujući i drugu deonicu autoputa koja će bolje povezati razvijeni južni deo zemlje sa nerazvijenim severom". Napominje se da Svetska banka i MMF pomažu vladi u sprovođenju mera za kontrolu duga. "Stopa ekonomskog rasta u 2019. godini bila je jedna od najviših u Evropi sa 3,5 odsto, dok je stopa nezaposlenosti blago porasla sa 15,2 na 15,3 procenta. Međutim, očekuje se da će pandemija COVID-19 imati značajan ekonomski uticaj na crnogorsku ekonomiju 2020. godine", stoji u izveštaju. Pročitajte i ovo: Američka ambasadorka: Korupcija usporila evroatlantske integracije Crne Gore Podseća se na predviđanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iz aprila ovde godine, prema kojem Crnu Goru čeka pad ekonomije od devet odsto. Ekonomski pad, kako se navodi, proističe iz velike zavisnosti crnogorske ekonomije od turizma. Turistički sektor zauzima četvrtinu bruto domaćeg proizvoda (BDP). Kao zemlja kandidat na svom putu ka pridruživanju Evropskoj uniji (EU), Crna Gora je otvorila 32 od 33 pregovaračka poglavlja, sa tri privremeno zatvorena, naglašava Stejt department uz napomenu da se "Vlada Crne Gore nada da će poslednje poglavlje o konkurenciji otvoriti 2020. godine". Dodaje se i da je Crna Gora članica NATO-a od 2017. godine. "Crna Gora je 1. januara 2019. godine započela implementaciju svog programa ekonomskog državljanstva. Program će trajati tri godine i biće dostupan za do 2.000 prijavljenih", takođe je jedna od stavki koju ističe Stejt department. Crnogorska ekonomija usredsređena je na tri sektora, pri čemu je vlada uglavnom usredsredila svoje napore na razvoj turizma, energetike i poljoprivrede. "Zbog svoje 300 kilometara duge morske obale i spektakularne planinske regije na severu zemlje, uspešan turistički sektor čini skoro 25 procenata BDP-a", Nijedna zemlja ne dominira direktnim stranim investicijama, a najznačajnije su investicije iz Italije, Mađarske, Rusije i Srbije, dok Stejt department napominje i da novi interes za ulaganjima dolazi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Azerbejdžana, Kine, Turske i Sjedinjenih Američkih Država. Kao projekti u energetskom sektoru pominju se podvodni kabl do Italije za prenos električne energije i namera crnogorske vlade da razmotri uvoz američkog tečnog prirodnog gasa preko luke Bar. "Pored toga, postoji nekoliko tekućih konvencionalnih energetskih projekata širom zemlje, uključujući kontroverznu ekološku rekonstrukciju postojećeg bloka termoelektrane na ugalj u Pljevljima koju finansira Kina i niz projekata za izgradnju malih hidroelektrana", stoji u izveštaju. Pominju se i ugovori o koncesiji za istraživanje nafte i gasa na moru koje je Vlada Crne Gore potpisala sa dva konzorcijuma - italijansko-ruskim konzorcijumom Eni / Novatek i grčko-britanskim konzorcijumom Energean Oil / Mediterranean Oil and Gas. Ognjen Zorić Novinar biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a639042/Novi-dan-Koje-su-kljucne-novine-Zakon-o-sprecavanju-korupcije.html

Autori: Redakcija

Teme: Zlatko MinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Novi dan: Koje su ključne novine Zakona o sprečavanju korupcije

Autor:N1 BeogradKoje su ključne novine Zakona o sprečavanju korupcije, koji je počeo je da se primenjuje 1. septembra? Da li je nadležna Agencija, inače zadužena i da pod lupom posmatra imovinu i prihode javnih funkcionera, spremna za sprovođenje? Na šta misli Evropska komisija kada opominje Srbiju da mora da ubrza reforme i u oblasti borbe protiv korupcije? U temi jutra Novog dana o tome govori Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.O stanju u kulturi kroz prelistavanje štampe govori glumac Ivan Jevtović. 45. Festival monodrame održava se od 17. do 19. septembra u pozorištu lutaka Pinokio. Kabaretsku predstavu "Međuigre 0-24" izvešće glumac Zijah Sokolović, a on je gost Novog dana.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/fondacija-friedrich-ebert-%C5%A1ta-sve-nije-%C5%A1timalo-sa-izborima-u-srbiji-/30833408.html

Autori: Branka Trivić

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Fondacija Friedrich Ebert: Šta sve nije štimalo sa izborima u Srbiji

Junski izbori u Srbiji najsporniji su još od pada režima Slobodna Miloševića, kada se pogledaju sve uočene nepravilnosti i kontroverze, kaže Nikola Burazer, programski direktor nevladinog Centra savremene politikeJunski izbori u Srbiji najsporniji su još od pada režima Slobodna Miloševića, kada se pogledaju sve uočene nepravilnosti i kontroverze, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nikola Burazer, programski direktor nevladinog Centra savremene politike, koji je u saradnji sa nemačkom nevladinom fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung, FES) tokom jula i avgusta uradio analizu prethodnog izbornog procesa u Srbiji. Ovo istraživanje je rezultat sopstvenih praćenja i analiza Centra savremene politike, zvaničnih dokumenata, kao i istraživanja drugih nevladinih organizacija - među kojima su i CRTA, BIRODI, Transparentnost Srbija - o izbornom procesu, dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji tokom prošle godine, vanrednom stanju uvedenom početkom marta i ponašanju vlasti u tom periodu. Nikola Burazer, koji je i jedan od autora ovog istraživanja, kaže da iako zvuči paradoksalno da je Aleksandar Vučić, lider vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) koja je osvojila skoro dve trećine glasova, gubitnik izbora, dugoročnije gledano on to zaista jeste jer je završio sa parlamentom bez opozicije i uz vrlo jasnu sliku o neregularnosti izbora koja je obišla ceo svet. Takođe ističe da bi mnogima u Evropskoj uniji više odgovaralo da je nekakva opozicija ipak uspela da uđe u parlament i da se svi prave da je Srbija demokratska država, ali da sada to više nije moguće. Gledanje kroz prste vlastima u Srbiji zbog dijaloga sa Kosovom danas je, dodaje, mnogo manje održiva pozicija nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Pročitajte i ovo: Istraživanje Fridrih Ebert: Najsporniji izbori u Srbiji u poslednjih 20 godina RSE: Koje ste to nepravilnosti u izbornom procesu u Srbiji uočili na kojima temeljite ovakav zaključak? Burazer: Kada pogledate celokupan izborni proces i sve nepravilnosti koje su u njemu uočene, jasno je da su u pitanju najsporniji izbori još od pada Miloševića. I ranije su u svakom izbornom ciklusu uočene različite nepravilnosti, ali one ovaj put svojim brojem i ozbiljnošću zasenjuju sve viđeno do sada i predstavljaju zabrinjavajući korak unazad kada je u pitanju regularnost izbornog procesa u Srbiji. Vučić je, gledano dugoročno, gubitnik izbora: Nikola Burazer Naravno, postoje sa jedne strane jasna kršenja zakona, a sa druge strane zakonski valjani postupci koji ozbiljno ugrožavaju legitimitet izbora. Mi smo se u analizi bavili svim ovim pitanjima. Dugačak je spisak ozbiljnih problema o kojima bi trebalo govoriti, ali možda su najdrastičniji promena izbornih uslova svega par meseci pre datuma izbora, uključujući i promenu načina prikupljanja potpisa usred kampanje, kao i očigledne manipulacije sa potpisima nakon ove poslednje izmene zakona, zbog kojih je gotovo polovina lista sumnjivo kandidovana. Još kada na to dodamo zloupotrebu pandemije koronavirusa u predizborne svrhe i ozbiljnu sumnju na zataškavanje broja podataka zaraženih i preminulih radi podizanja izlaznosti na izborima, dobijamo nešto što se ne može opisati drugačije nego kao katastrofa, i što će jednog dana verovatno zahtevati ozbiljnu istragu. Najviše zapanjuje to što su ovo izbori čiji rezultat uopšte nije bio neizvestan. Da nije bilo svih pomenutih neregularnosti, izlaznost bi bila dosta manja, ali bi pobednik ostao isti. Međutim, vlasti su želele da po svaku cenu podignu izlaznost i simuliraju kompetitivnost, što i jesu razlozi za najveći broj uočenih problema. Pročitajte i ovo: Vučićevo vaganje sastava nove vlade Srbije RSE: Kako tumačite ulogu opozicije? Burazer: Stranke opozicije koje su odlučile da izađu na izbore, naročito one koje su to učinile naknadno, ne samo da su ostvarile izuzetno loše izborne rezultate, već su time odale utisak oportunizma, jer čak ni njihov prelazak spuštenog cenzusa od tri odsto ne bi doveo ni do kakvog boljitka osim njima samima, a bio bi u interesu vlasti. Samo da budem do kraja jasan, time ne tvrdim da je bojkot bila nužno najbolja opcija niti da nisu bili u pravu oni koji su od početka govorili da treba ići na izbore. Ali, ako su najveće opozicione stranke bojkotovale izbore, a veliki deo potencijalnih birača već bio ubeđen u bojkot, izlazak se pokazao pogubnim, a loši rezultati bili cena za odustajanje od zajedničkog opozicionog nastupa. Možda je to i lekcija za budućnost. Pročitajte i ovo: Koja je snaga bojkota izbora? RSE: Šta je sa Savezom za Srbiju, opozicionim blokom koji ih je bojkotovao? Burazer: Savez za Srbiju su činile stranke sa različitim ideološkim profilima koje je vezivala borba za minimalne demokratske uslove i slobodne izbore. Nova Udružena opozicija Srbije bi trebalo da ga zameni kao još labaviji savez stranaka, u okviru kojeg će svaka od njih voditi sopstvenu politiku. Po mom mišljenju, to je bolji način organizovanja, jer su za demokratsko društvo neophodne snažne političke partije ili koalicije partija sa jasnom politikom, dok zajedničko delovanje opozicije u borbi za slobodne i fer izbore svakako ostaje neophodno. RSE: Kako vidite u svemu tome poziciju Evropske unije? Burazer: Mnogima u Evropskoj uniji bi više odgovaralo da je nekakva opozicija ipak uspela da uđe u parlament i da svi zajedno i dalje možemo da se pravimo da je Srbija demokratska država u kojoj, eto, postoje određeni problemi, ali koji se mogu rešiti u redovnoj parlamentarnoj proceduri i kroz dijalog parlamentarnih stranaka. Sada to više svakako nije moguće. Gledanje kroz prste vlastima u Srbiji zbog dijaloga sa Kosovom je danas mnogo manje održiva pozicija nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Infografika: Dijalog Srbije i Kosova 2011-2020. RSE: Da li se Evropski parlament, u izvesnom smislu, partijski određivao prema izborima? Naime, grupa Socijalisti i demokrate (SD) ocenila je da novi saziv Skupštine Srbije predstavlja "ruganje demokratiji" i pozvala države-članice EU da uspore pristupne pregovore dok u Srbiji ne bude uspostavljen "dovoljan nivo demokratije". Na drugoj strani, Donald Tusk, predsednik Evropske narodne partije, čestitao je pobedu SNS kao pridruženom članu narodnjačke porodice, navodeći samo da "više moći znači i više odgovornosti." Burazer: Jasno je da je Evropska narodna partija blagonaklona prema Vučiću i njegovoj vlasti, budući da je Srpska napredna stranka pridružena članica ove evropske partije. Sa određenim liderima zemalja članica koje pripadaju Evropskoj narodnoj partiji Vučić ima izuzetno dobre odnose, poput Viktora Orbana u Mađarskoj ili Bojka Borisova u Bugarskoj. Dobre odnose ima i sa Angelom Merkel, koja je svakako najmoćnija figura u evropskoj politici. Međutim, druge velike grupacije u Evropskom parlamentu su sve oštrije prema vlastima u Srbiji. Socijaldemokrate, liberali i zeleni imali su čitav niz saopštenja i pisama u kojima su se veoma oštro izjasnili protiv onoga što vide kao "ruganje demokratiji" ili nedemokratskom praksom. Pročitajte i ovo: Most: Ko je Vučićev moćni zaštitnik u EU? Nedavno su podržali i zahteve opozicije za izveštajima o vladavini prava i slobodi medija. Zanimljivo je to što su i oni počeli da optužuju Evropsku narodnu partiju za njihov stav prema Srbiji. Sve to jasno govori o tome da se klima u Evropskom parlamentu menja i da uz ovakvo stanje stvari u Srbiji, ni EPP neće moći dugoročno da izbegava ove kritike. Branka Trivić Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/stejt-department-u-srbiji-se-popravlja-investiciona-klima_1160604.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stejt department: U Srbiji se popravlja investiciona klima

Investiciona klima u Srbiji se popravlja poslednjih godina, zemlja je učinila značajan napredak, konstatuje Stejt department u godišnjem izveštaju koji se redovno priprema za 165 stranih tržišta u cilju pomoći...VAŠINGTON - Investiciona klima u Srbiji se popravlja poslednjih godina, zemlja je učinila značajan napredak, konstatuje Stejt department u godišnjem izveštaju koji se redovno priprema za 165 stranih tržišta u cilju pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka.Unapređenje investicione klime u našoj zemlji osniva se, kako se navodi u izveštaju, na makroekonomskim reformama, većoj finansijskoj stabilnosti, unapređenoj fiskalnoj disciplini i procesu pristupanja EU, koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju poslovno okruženje, ocenio je Stejt department. Kako je navedeno, Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu, a Srbija je napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i sada je rangirana kao 44. Stejt department ukazuje da je važan prioritet za Vladu Srbije i dalje privlačenje stranih investicija i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa EU. Ocenjuje se i da su, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašnjenja i korupcije. Navedeno je, kako prenosi RSE, da su kompanije iz Srbije suočene sa privremenim izvoznim restrikcijama poljoprivrednih proizvoda i za sve lekove u martu i aprilu 2020. godine, usled pandemije kovid-19. U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu. Na zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u Izveštaju i dodaje da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća. Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department u analizi. Kada je reč o tzv. Kosovu, koje je zasebno obrađeno, Stejt Department ocenjuje da su glavni problemi - ograničena regionalna i globalna ekonomska integracija, politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju, korupcija, nepouzdano snabdevanje energijom, veliki neformalni sektor, poteškoće u uspostavljanju imovinskih prava i slaba vladavina zakona. U izveštaju za 2020. godinu naglašava se da su međunarodna finansijska podrška i doznake dijaspore bile osnove ekonomskog rasta. Stejt department napominje da u poslednje vreme političko okruženje na tzv. Kosovu karakterišu kratki izborni ciklusi i produženi mandati vlada, a da se u javnosti kao najveći problem vidi visoka stopa nezaposlenosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/4076862/investicije-srbija-stejt-department.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stejt department: U Srbiji se popravlja investiciona klima

Investiciona klima u Srbiji se popravlja poslednjih godina, zemlja je učinila značajan napredak, konstatuje Stejt department u godišnjem izveštaju koji se redovno priprema za 165 stranih tržišta u cilju pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovima Investiciona klima u Srbiji se popravlja poslednjih godina, zemlja je učinila značajan napredak, konstatuje Stejt department u godišnjem izveštaju koji se redovno priprema za 165 stranih tržišta u cilju pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka.Unapređenje investicione klime u našoj zemlji osniva se, kako se navodi u izveštaju, na makroekonomskim reformama, većoj finansijskoj stabilnosti, unapređenoj fiskalnoj disciplini i procesu pristupanja EU, koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju poslovno okruženje, ocenio je Stejt department. Kako je navedeno, Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu, a Srbija je napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i sada je rangirana kao 44. Stejt department ukazuje da je važan prioritet za Vladu Srbije i dalje privlačenje stranih investicija i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa EU. Ocenjuje se i da su, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašnjenja i korupcije. Navedeno je, kako prenosi RSE, da su kompanije iz Srbije suočene sa privremenim izvoznim restrikcijama poljoprivrednih proizvoda i za sve lekove u martu i aprilu 2020. godine, usled pandemije kovid 19. U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu. Na zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u Izveštaju i dodaje da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća. Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department u analizi. Kada je reč o tzv. Kosovu, koje je zasebno obrađeno, Stejt department ocenjuje da su glavni problemi - ograničena regionalna i globalna ekonomska integracija, politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju, korupcija, nepouzdano snabdevanje energijom, veliki neformalni sektor, poteškoće u uspostavljanju imovinskih prava i slaba vladavina zakona. U izveštaju za 2020. godinu naglašava se da su međunarodna finansijska podrška i doznake dijaspore bile osnove ekonomskog rasta. Stejt department napominje da u poslednje vreme političko okruženje na tzv. Kosovu karakterišu kratki izborni ciklusi i produženi mandati vlada, a da se u javnosti kao najveći problem vidi visoka stopa nezaposlenosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: biznis.telegraf.rs

Link: https://biznis.telegraf.rs/info-biz/3236577-ulagaci-iz-sad-zainteresovani-za-srbiju-radna-snaga-je-obrazovana-isplativa-zna-engleski-jezik

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ulagači iz SAD zainteresovani za Srbiju: "Radna snaga je obrazovana, isplativa, zna engleski jezik"

Ocenjuje se i da su, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašnjenja i korupcije 12/09/20 | 13:40Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om / Foto: ShutterstockInvesticiona klima u Srbiji se popravlja poslednjih godina, zemlja je učinila značajan napredak, konstatuje Stejt department u godišnjem izveštaju koji se redovno priprema za 165 stranih tržišta u cilju pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka.Unapređenje investicione klime u našoj zemlji osniva se, kako se navodi u izveštaju, na makroekonomskim reformama, većoj finansijskoj stabilnosti, unapređenoj fiskalnoj disciplini i procesu pristupanja EU, koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju poslovno okruženje.Kako je navedeno, Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu, a Srbija je napredovala za četiri mesta na "Doing" biznis listi Svetske banke i sada je rangirana kao 44.Stejt department ukazuje da je važan prioritet za Vladu Srbije i dalje privlačenje stranih investicija i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa EU.Ocenjuje se i da su, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašnjenja i korupcije. Navedeno je, kako prenosi RSE, da su kompanije iz Srbije suočene sa privremenim izvoznim restrikcijama poljoprivrednih proizvoda.U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu.Na zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u izveštaju i dodaje da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća.Kada je reč o tzv. Kosovu, koje je zasebno obrađeno, Stejt department ocenjuje da su glavni problemi - ograničena regionalna i globalna ekonomska integracija, politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju, korupcija, nepouzdano snabdevanje energijom, veliki neformalni sektor, poteškoće u uspostavljanju imovinskih prava i slaba vladavina zakona.(Telegraf Biznis/Tanjug)Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/politika/stejt-department-u-srbiji-se-popravla-investiciona-klima-12-09-2020

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stejt department: U Srbiji se popravlja investiciona klima

VAŠINGTON: Investiciona klima u Srbiji se popravlja poslednjih godina, zemlja je učinila značajan napredak, konstatuje Stejt department u godišnjem izveštaju koji se redovno priprema za 165 stranih tržišta u cilju pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka.Unapređenje investicione klime u našoj zemlji osniva se, kako se navodi u izveštaju, na makroekonomskim reformama, većoj finansijskoj stabilnosti, unapređenoj fiskalnoj disciplini i procesu pristupanja EU, koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju poslovno okruženje, ocenio je Stejt department.Kako je navedeno, Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu, a Srbija je napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i sada je rangirana kao 44.Stejt department ukazuje da je važan prioritet za Vladu Srbije i dalje privlačenje stranih investicija i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa EU.Ocenjuje se i da su, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašnjenja i korupcije.Navedeno je, kako prenosi RSE, da su kompanije iz Srbije suočene sa privremenim izvoznim restrikcijama poljoprivrednih proizvoda i za sve lekove u martu i aprilu 2020. godine, usled pandemije COVID-19.U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu.Na zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u Izveštaju i dodaje da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća.Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department u analizi.Kada je reč o tzv. Kosovu, koje je zasebno obrađeno, Stejt Department ocenjuje da su glavni problemi - ograničena regionalna i globalna ekonomska integracija, politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju, korupcija, nepouzdano snabdevanje energijom, veliki neformalni sektor, poteškoće u uspostavljanju imovinskih prava i slaba vladavina zakona.U izveštaju za 2020. godinu naglašava se da su međunarodna finansijska podrška i doznake dijaspore bile osnove ekonomskog rasta.Stejt department napominje da u poslednje vreme političko okruženje na tzv. Kosovu karakterišu kratki izborni ciklusi i produženi mandati vlada, a da se u javnosti kao najveći problem vidi visoka stopa nezaposlenosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/drustvo/623701/stejt-department-srbija-investicije

Autori: @espresors

Teme: Javne nabavke

Naslov: IZ VAŠINGTONA JE UPRAVO STIGLO SUDBONOSNO SAOPŠTENJE ZA SRBIJU: Svaku reč treba DVAPUT pročitati!

Investiciona klima u Srbiji se popravlja poslednjih godina, zemlja je učinila značajan napredak, konstatuje Stejt department u godišnjem izveštaju koji se redovno priprema za 165 stranih tržišta u cilju pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka.Unapređenje investicione klime u našoj zemlji osniva se, kako se navodi u izveštaju, na makroekonomskim reformama, većoj finansijskoj stabilnosti, unapređenoj fiskalnoj disciplini i procesu pristupanja EU, koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju poslovno okruženje, ocenio je Stejt department.Kako je navedeno, Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu, a Srbija je napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i sada je rangirana kao 44.Stejt department ukazuje da je važan prioritet za Vladu Srbije i dalje privlačenje stranih investicija i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa EU.Ocenjuje se i da su, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašnjenja i korupcije.Navedeno je, kako prenosi RSE, da su kompanije iz Srbije suočene sa privremenim izvoznim restrikcijama poljoprivrednih proizvoda i za sve lekove u martu i aprilu 2020. godine, usled pandemije COVID-19.U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu.Na zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u Izveštaju i dodaje da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća.Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department u analizi.Kada je reč o tzv. Kosovu, koje je zasebno obrađeno, Stejt Department ocenjuje da su glavni problemi - ograničena regionalna i globalna ekonomska integracija, politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju, korupcija, nepouzdano snabdevanje energijom, veliki neformalni sektor, poteškoće u uspostavljanju imovinskih prava i slaba vladavina zakona.U izveštaju za 2020. godinu naglašava se da su međunarodna finansijska podrška i doznake dijaspore bile osnove ekonomskog rasta.Stejt department napominje da u poslednje vreme političko okruženje na tzv. Kosovu karakterišu kratki izborni ciklusi i produženi mandati vlada, a da se u javnosti kao najveći problem vidi visoka stopa nezaposlenosti.Bonus video:(Espreso.rs/Agencije)

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/stejt-department-u-srbiji-se-popravlja-investiciona-klima/w38bb46

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stejt department: U Srbiji se popravlja investiciona klima

Investiciona klima u Srbiji se popravlja poslednjih godina, zemlja je učinila značajan napredak, konstatuje Stejt department u godi?šnjem izveš?taju koji se redovno priprema za 165 stranih tržišta u cilju pomoći američkim kompanijama pri dono?šenju poslovnih odluka.Unapređenje investicione klime u našoj zemlji osniva se, kako se navodi u izveštaju, na makroekonomskim reformama, većoj finansijskoj stabilnosti, unapređenoj fiskalnoj disciplini i procesu pristupanja EU, koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju poslovno okruženje, ocenio je Stejt department.Kako je navedeno, Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu, a Srbija je napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i sada je rangirana kao 44.Stejt department ukazuje da je važan prioritet za Vladu Srbije i dalje privlačenje stranih investicija i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa EU.Ocenjuje se i da su, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašnjenja i korupcije.Navedeno je, kako prenosi RSE, da su kompanije iz Srbije suočene sa privremenim izvoznim restrikcijama poljoprivrednih proizvoda i za sve lekove u martu i aprilu 2020. godine, usled pandemije COVID-19.U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu.Na zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u Izveštaju i dodaje da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća.Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department u analizi.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: nova.rs

Link: https://nova.rs/vesti/biznis/stejt-department-u-srbiji-se-popravlja-investiciona-klima/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stejt department: U Srbiji se popravlja investiciona klima

Foto.:EPA/MIKE THEILER Investiciona klima u Srbiji se popravlja poslednjih godina, zemlja je učinila značajan napredak, konstatuje Stejt department u godišnjem izveštaju koji se redovno priprema za 165 stranih tržišta u cilju pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka.Unapređenje investicione klime u našoj zemlji zasniva se, kako se navodi u izveštaju, na makroekonomskim reformama, većoj finansijskoj stabilnosti, unapređenoj fiskalnoj disciplini i procesu pristupanja EU, koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju poslovno okruženje, ocenio je Stejt department. Kako je navedeno, Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu, a Srbija je napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i sada je rangirana kao 44.Stejt department ukazuje da je važan prioritet za Vladu Srbije i dalje privlačenje stranih investicija i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa EU.Ocenjuje se i da su, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašnjenja i korupcije.Navedeno je, kako prenosi RSE, da su kompanije iz Srbije suočene sa privremenim izvoznim restrikcijama poljoprivrednih proizvoda i za sve lekove u martu i aprilu 2020. godine, usled pandemije COVID-19.U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu.Foto:EPA EPA/KHALED ELFIQINa zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u Izveštaju i dodaje da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća. Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department u analizi.Kada je reč o tzv. Kosovu, koje je zasebno obrađeno, Stejt Department ocenjuje da su glavni problemi - ograničena regionalna i globalna ekonomska integracija, politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju, korupcija, nepouzdano snabdevanje energijom, veliki neformalni sektor, poteškoće u uspostavljanju imovinskih prava i slaba vladavina zakona.U izveštaju za 2020. godinu naglašava se da su međunarodna finansijska podrška i doznake dijaspore bile osnove ekonomskog rasta.Stejt department napominje da u poslednje vreme političko okruženje na tzv. Kosovu karakterišu kratki izborni ciklusi i produženi mandati vlada, a da se u javnosti kao najveći problem vidi visoka stopa nezaposlenosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a639098/Stejt-Department-Popravlja-se-investiciona-klima-u-Srbiji-ali-slede-i-izazovi.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stejt Department: Popravlja se investiciona klima u Srbiji, ali slede i izazovi

Autor:FoNetAutor:Radio Slobodna EvropaKorupcija je i dalje jedan od najvećih problema većine država Zapadnog Balkana, kada su u pitanju biznis-okruženje i investiciona klima, proizilazi iz godišnjeg izveštaja Stejt departmenta koji se izrađuju u cilju pružanja pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka, prenosi Radio Slobodna Evropa.U izveštaju se opisuju uslovi na stranim tržištima u pogledu faktora poput otvorenosti tržišta za strane investicije, pravnog sistema i transparentnosti, industrijske politike, zaštite prava stvarne i intelektualne svojine, državnih preduzeća, odgovornosti poslovanja, korupcije i političkog i bezbednosnog okruženja. Ekonomski stručnjaci u američkim ambasadama i diplomatskim misijama ove godišnje izveštaje pripremaju analizirajući preko 165 stranih tržišta. Investiciona klima u Srbiji se umereno popravlja poslednjih godina, ali uprkos značajnom napretku, pred Srbijom su i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašenjenja i korupcije, navodi se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta. U izveštaju se navodi da se investiciona klima u Srbiji umereno popravlja poslednjih godina, vođena makroekonomskim reformama, većom finansijskom stabilnošću, unapređenom fiskalnom disciplinom i procesom pristupanja Evropskoj uniji koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju biznis okruženje, preneo je Radio Slobodna Evropa."Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu", naglašava se u izveštaju i dodaje da je Vlada potpisala novi 30-omesečni instrument za koordinaciju politike sa MMF. U izveštaju se navodi i da je Srbija napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i da je sada rangirana kao 44. Važan prioritet za Vladu Srbije i dalje je privlačenje stranih investicija, kaže se u izveštaju i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa EU. "Generalno, američki investitori uživaju jednake uslove sa svojim srpskim i stranim konkurentima. Američka ambasada u Beogradu često pomaže investitorima kada se pojave problemi, a srpski lideri reaguju na našu zabrinutost", navodi se u izveštaju. Ipak, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom su i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašenjenja i korupcije. Ostali rizici po investicionu klimu uključuju nerešeno pitanje državnih preduzeća koja su veliki gubitaši, siva ekonomija, korupcija i neefikasan pravosudni sistem, navodi se u izveštaju i dodaje da zabrinjava i politički uticaj na odluke zvanično nezavisnih regulatornih tela. U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu. Na zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u izveštaju. Dodaje se i da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća."Tamo gde je to moguće, to je učinjeno postupcima bankrota ili privatizacije. Na primer, zaštita od bankrota uklonjena je za 17 državnih preduzeća u maju 2016. godine, a situacija sa većinom ovih kompanija je rešena. Vlada takođe polako smanjuje naduvenu radnu snagu u javnom sektoru u Srbiji, uglavnom otpuštanjem i zamrzavanjem, što se nastavilo do 2018. godine", stoji u izveštaju. Stejt department konstatuje da žene u Srbiji generalno imaju podjednak tretman u poslovanju, kao i da vlada nudi različite programe za podršku ženskom preduzetništvu. Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=09&dd=12&nav_id=1731931

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stejt department: "U Srbiji se popravlja investiciona klima" - Biz

Investiciona klima u Srbiji se popravlja poslednjih godina, zemlja je učinila značajan napredak, konstatuje Stejt department u godišnjem izveštaju.Ovaj izveštaj se redovno priprema za 165 stranih tržišta u cilju pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka.Unapređenje investicione klime u našoj zemlji osniva se, kako se navodi u izveštaju, na makroekonomskim reformama, većoj finansijskoj stabilnosti, unapređenoj fiskalnoj disciplini i procesu pristupanja EU, koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju poslovno okruženje, ocenio je Stejt department.Kako je navedeno, Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu, a Srbija je napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i sada je rangirana kao 44.Stejt department ukazuje da je važan prioritet za Vladu Srbije i dalje privlačenje stranih investicija i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa EU.Ocenjuje se i da su, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašnjenja i korupcije.Navedeno je, kako prenosi RSE, da su kompanije iz Srbije suočene sa privremenim izvoznim restrikcijama poljoprivrednih proizvoda i za sve lekove u martu i aprilu 2020. godine, usled pandemije COVID-19.U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu.Na zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u Izveštaju i dodaje da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća.Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department u analizi.Kada je reč o tzv. Kosovu, koje je zasebno obrađeno, Stejt Department ocenjuje da su glavni problemi - ograničena regionalna i globalna ekonomska integracija, politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju, korupcija, nepouzdano snabdevanje energijom, veliki neformalni sektor, poteškoće u uspostavljanju imovinskih prava i slaba vladavina zakona.U izveštaju za 2020. godinu naglašava se da su međunarodna finansijska podrška i doznake dijaspore bile osnove ekonomskog rasta.Stejt department napominje da u poslednje vreme političko okruženje na tzv. Kosovu karakterišu kratki izborni ciklusi i produženi mandati vlada, a da se u javnosti kao najveći problem vidi visoka stopa nezaposlenosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: srbijadanas.com

Link: https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/americki-stejt-department-oznacio-srbiju-kao-odlicno-mesto-za-investiranje-nasa-zemlja-znacajno-2020-09-12

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: "ODLIČNO MESTO ZA INVESTIRANJE" Srbija dobila velike pohvale u izveštaju Stejt departmenta

Prostor za poboljšanje jesu administracija i smanjivanje korupcije. Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija Danas.TanjugInvesticiona klima u Srbiji se popravlja poslednjih godina i zemlja je učinila značajan napredak. Ovo konstatuje Stejt department u godišnjem izveštaju koji se redovno priprema za 165 stranih tržišta u cilju pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka.Unapređenje investicione klime u našoj zemlji zasniva se, kako se navodi u izveštaju, na makroekonomskim reformama, većoj finansijskoj stabilnosti, unapređenoj fiskalnoj disciplini i procesu pristupanja EU koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju poslovno okruženje.Stejt department je ocenio da je Vlada Srbije uspešno završila trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu, a Srbija je napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i sada je rangirana kao 44. Ukazuje se i da je važan prioritet za Vladu Srbije i dalje privlačenje stranih investicija i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa EU.Ocenjuje se i da su, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašnjenja i korupcije.Navedeno je, kako prenosi RSE, da su kompanije iz Srbije suočene sa privremenim izvoznim restrikcijama poljoprivrednih proizvoda i za sve lekove u martu i aprilu 2020. godine, usled pandemije kovida-19.U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu.Na zakonodavnom polju Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, oko izdavanja građevinskih dozvola, inspekcija, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u Izveštaju i dodaje da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća.Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department u analizi.Kada je reč o tzv. Kosovu, koje je zasebno obrađeno, Stejt Department ocenjuje da su glavni problemi ograničena regionalna i globalna ekonomska integracija, politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju, korupcija, nepouzdano snabdevanje energijom, veliki neformalni sektor, poteškoće u uspostavljanju imovinskih prava i slaba vladavina zakona.U izveštaju za 2020. godinu naglašava se da su međunarodna finansijska podrška i doznake dijaspore bile osnove ekonomskog rasta.Stejt department napominje da u poslednje vreme političko okruženje na tzv. Kosovu karakterišu kratki izborni ciklusi i produženi mandati vlada, a da se u javnosti kao najveći problem vidi visoka stopa nezaposlenosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: NAPREDAK, ALI I IZAZOVI

NAPREDAK, ALI I IZAZOVIMesto:VAŠINGTONDatum:12.09.2020Izvor:FoNetInvesticiona klima u Srbiji se umereno popravlja poslednjih godina, ali uprkos značajnom napretku, pred Srbijom su i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašenjenja i korupcije, navodi se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta koji se izrađuju u cilju pružanja pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka.U izveštaju se navodi da se investiciona klima u Srbiji umereno popravlja poslednjih godina, vođena makroekonomskim reformama, većom finansijskom stabilnošću, unapređenom fiskalnom disciplinom i procesom pristupanja Evropskoj uniji koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju biznis okruženje, prenela je Radio Slobodna Evropa."Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu", naglašava se u izveštaju i dodaje da je Vlada potpisala novi 30-omesečni instrument za koordinaciju politike sa MMF.U izveštaju se navodi i da je Srbija napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i da je sada rangirana kao 44.Važan prioritet za Vladu Srbije i dalje je privlačenje stranih investicija, kaže se u izveštaju i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa EU."Generalno, američki investitori uživaju jednake uslove sa svojim srpskim i stranim konkurentima. Američka ambasada u Beogradu često pomaže investitorima kada se pojave problemi, a srpski lideri reaguju na našu zabrinutost", navodi se u izveštaju.Ipak, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom su i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašenjenja i korupcije.Ostali rizici po investicionu klimu uključuju nerešeno pitanje državnih preduzeća koja su veliki gubitaši, siva ekonomija, korupcija i neefikasan pravosudni sistem, navodi se u izveštaju i dodaje da zabrinjava i politički uticaj na odluke zvanično nezavisnih regulatornih tela.U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu.Na zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u izveštaju.Dodaje se i da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća. "Tamo gde je to moguće, to je učinjeno postupcima bankrota ili privatizacije. Na primer, zaštita od bankrota uklonjena je za 17 državnih preduzeća u maju 2016. godine, a situacija sa vec´inom ovih kompanija je rešena. Vlada takođe polako smanjuje naduvenu radnu snagu u javnom sektoru u Srbiji, uglavnom otpuštanjem i zamrzavanjem, što se nastavilo do 2018. godine", stoji u izveštaju.Stejt department konstatuje da žene u Srbiji generalno imaju podjednak tretman u poslovanju, kao i da vlada nudi različite programe za podršku ženskom preduzetništvu.Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department. (kraj) vbr14:12

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: happytv.rs

Link: https://happytv.rs/vesti/dru%C5%A1tvo/250448/ulaga%C4%8Di-iz-sad-zainteresovani-za-srbiju-radna-snaga-je-obrazovana-isplativa-zna-engleski-jezik

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: ULAGAČI IZ SAD ZAINTERESOVANI ZA SRBIJU: "Radna snaga je obrazovana, isplativa, zna engleski jezik"

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2020

Medij: vesti-online.com

Link: https://www.vesti-online.com/stejt-department-u-srbiji-se-popravlja-investiciona-klima/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stejt department: U Srbiji se popravlja investiciona klima

12.09.2020. 15:31 B92 pixabay.com Investiciona klima u Srbiji se popravlja poslednjih godina, zemlja je učinila značajan napredak, konstatuje Stejt department u godišnjem izveštaju. Ovaj izveštaj se redovno priprema za 165 stranih tržišta u cilju pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka. Unapređenje investicione klime u našoj zemlji osniva se, kako se navodi u izveštaju, na makroekonomskim reformama, većoj finansijskoj stabilnosti, unapređenoj fiskalnoj disciplini i procesu pristupanja EU, koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju poslovno okruženje, ocenio je Stejt department. Kako je navedeno, Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu, a Srbija je napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i sada je rangirana kao 44. Stejt department ukazuje da je važan prioritet za Vladu Srbije i dalje privlačenje stranih investicija i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa EU. Ocenjuje se i da su, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašnjenja i korupcije. Navedeno je, kako prenosi RSE, da su kompanije iz Srbije suočene sa privremenim izvoznim restrikcijama poljoprivrednih proizvoda i za sve lekove u martu i aprilu 2020. godine, usled pandemije Covid-19. U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu. Na zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u Izveštaju i dodaje da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća. Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department u analizi. Kada je reč o Kosovu, koje je zasebno obrađeno, Stejt Department ocenjuje da su glavni problemi - ograničena regionalna i globalna ekonomska integracija, politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju, korupcija, nepouzdano snabdevanje energijom, veliki neformalni sektor, poteškoće u uspostavljanju imovinskih prava i slaba vladavina zakona. U izveštaju za 2020. godinu naglašava se da su međunarodna finansijska podrška i doznake dijaspore bile osnove ekonomskog rasta. Stejt department napominje da u poslednje vreme političko okruženje na Kosovu karakterišu kratki izborni ciklusi i produženi mandati vlada, a da se u javnosti kao najveći problem vidi visoka stopa nezaposlenosti.KLJUČNE REČI VESTI SAD EKONOMIJA INVESTICIJE SRPSKA EKONOMIJA KOMPANIJE DIREKTNE INVESTICIJE INVESTICIONA KLIMA

----------------------------------------------------------

Mediji o korupciji

Pretraga