Mediji o korupciji
Datum: 26.03.2015
Medij: NIN Strana: 9
Rubrika: U fokusu
Autori: Jelisaveta Vasilić
Teme: Javne nabavke
Naslov: Polemika
Polemika
Čekajući tender za Telekom
Prodaja infrastrukture je protivzakonita
SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE JE svojim dopisima od 29. novembra i 3. decembra 2010. upozorio prethodnu Vladu Srbije da je pokušaj prodaje Telekoma nezakonit i netransparentan, jer Telekom kao javno preduzeće u svojoj imovini ima dobra u opštoj upotrebi, koja imaju poseban imovinski status. Od tada je proteklo više od pet godina, a Savet nikada nije dobio odgovor na postavljeno pitanje kako će država prodajom akcija zaštititi dobro u opštoj upotrebi, odnosno mrežu telekomunikacione infrastrukture kroz koju se prenosi saobraćaj mobilne, fiksne telefonije i internet, ne samo Telekoma i državnih organa, nego i drugih operatera? O važnosti kompletne mreže telekomunikacione infrastrukture za jednu državu su veoma stručno i opširno pisali profesori Branko Kovačević i Aleksandra Smiljanić, koji su u našoj i svetskoj stručnoj javnosti poznati i priznati kao izuzetni stručnjaci za ovu oblast, pa zbog toga nema potrebe ponavljati njihove tvrdnje o kakvom dobru u opštoj upotrebi se radi. Međutim, ono što svakog građanina mora da interesuje jeste da li Vlada može da otuđuje dobra u opštoj upotrebi, koja su vrsta prirodnog bogatstva ove zemlje, odnosno da li država prodajom akcija može da otuđi dobra u opštoj upotrebi koja se nalaze u imovini Telekoma.
SMATRAM DA VLADA NE MOŽE DA OTUĐI mrežu telekomunikacione infrastrukture, jer je mreža u javnoj svojini na koju se mora primeniti član 16 stav 4 Zakona o javnoj svojini (vrsta prirodnog bogatstva ), gde je izričito predviđeno da se dobra u opštoj upotrebi, u koju spadaju sve vrste mreža, pa i telekomunikaciona infrastruktura, ne mogu otuđiti iz javne svojine. Vlada je obavestila javnost da prodaje većinski kapital Telekoma izražen u akcijama. Kod svih javnih preduzeća je veoma bitno pitanje šta čini kapital koji predstavlja predmet prodaje, odnosno da li u predmet prodaje ulaze prirodna bogatstva zemlje, dobra u opštoj upotrebi, mreže u javnoj svojini, vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini, zaštićena prirodna dobra u javnoj svojini, kulturna dobra u javnoj svojini. Sva gore navedena dobra ne mogu se otuđiti iz javne svojine, što je izričito onemogućeno Zakonom o javnoj svojini.
PREMA TOME UKOLIKO VLADA I PORED MIšljenja stručnjaka da Telekom ne treba prodavati, ostaje kod odluke da se ova kompanija proda, dužna je da jasno odredi šta je predmet prodaje, odnosno da tačno odredi da li uz imovinu koja nema karakter dobara u opštoj upotrebi, prodaje i dobra u opštoj upotrebi, odnosno mrežu infrastrukture u javnoj svojini. Ukoliko Vlada odluči da proda i dobra u opštoj upotrebi, to mora izričito da se kaže kako bi svima bilo transparentno da država protivzakonito prodaje dobra u opštoj upotrebi, što znači da mi nismo niti ćemo ikada biti pravna država. Smatram da je država dužna da objavi šta je predmet ugovora sa privatizacionim savetnikom, jer nije jasno kako je Vlada odredila zadatak savetniku, ako prethodno nije odlučila šta je predmet prodaje, odnosno da li su predmet prodaje i dobra u opštoj upotrebi.
Jelisaveta Vasilić
Autor je član Saveta za borbu protiv korupcije
Antrfile: Ako Vlada odluči da proda i dobra u opštoj upotrebi, to mora izričito da se kaže kako bi svima bilo transparentno da Srbija nije, niti će ikada biti pravna država
----------------------------------------------------------
Datum: 26.03.2015
Medij: NIN Strana: 1
Rubrika: Ekonomija
Autori: Katarina Preradović
Teme: Javne nabavke/Korupcija/Nemanja Nenadić/Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Aerodrom srce tajnih ugovora
Šta se krije iza Sporazuma sa Emiratima
AERODROM SRCE TAJNIH UGOVORA
Šta se krije iza Sporazuma sa Emiratima
AERODROM SRCE TAJNIH UGOVORA
Posebno interesovanje Arapi pokazuju za koncesiju ili kupovinu Aerodroma „Nikola Tesla“. Ima i onih koji misle da su vojna saradnja i izvoz oružja ključni deo međudržavnog sporazuma, ali su svi konkretni ugovori pod velom tajne
Katarina Preradović
AKO NAS JE BEOGRAD NA VODI sasvim iznenadio, ne svojom lepotom već prodajom nepostojećih stanova u još nepostojećim zgradama, moguće je da nas nova ozbiljna iznenađenja tek čekaju. Jer Sporazum o saradnji i podsticanju investicija sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji je Srbija potpisala u februaru 2013, a Skupština ratifikovala u martu te godine, toliko je širok da podrazumeva mogućnost pojedinačnih ugovora iz oblasti privrede, poljoprivrede, energetike, zdravstva, infrastrukture i bilo čega drugog, ali i skrivanje tih ugovora pod velom poslovne tajne. Upravo zato su DS i pokret Dosta je bilo ocenili da je ovakav krovni Sporazum sa Emiratima protivustavan, i podneli još letos inicijative za ocenu ustavnosti Ustavnom sudu, a Transparentnost Srbija je predložila izmene Ustava kako bi se sprečilo da međudržavni sporazumi budu iznad najvišeg pravnog akta. Odgovora za sada nema, a njihova procena je da je to zbog političke pozadine ovog sporazuma, zbog čega se čekaju povoljnije političke okolnosti da se o tome odluči. Šta sve stručnjaci vide kao neustavno u ovom sporazumu? Profesor prava na Univerzitetu Union, Momčilo Grubač, ujedno ministar pravde u vladi u senci DS-a, za NIN objašnjava da taj sporazum u potpunosti suspenduje sve domaće zakone i obesmišljava ih. „U članu 6. predviđeno je da svi ugovori, programi i projekti koji budu zaključeni u skladu sa tim sporazumom ne podležu javnim nabavkama, javnim tenderima ili drugom postupku predviđenom nacionalnim zakonodavstvom Srbije. Prema tome, u odnosima sa Vladom UAE i sa fizičkim i pravnim licima koja ona odredi, Vlada Srbije ima potpuno odrešene ruke, ne vezuje je nijedan propis domaćeg zakonodavstva. Celokupan pravni poredak Srbije u tim slučajevima je suspendovan“, kaže Grubač , uz ocenu da to ima za cilj da partneru iz Emirata obezbedi monopolski ili dominantan položaj na tržištu.
ISTINA JE DA OVO NIJE PRVI MEĐUDRžavni sporazum koji je Srbija potpisala, ali je najsveobuhvatniji i primenjiv na najrazličitije slučajeve, objašnjava Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija. Dosadašnji sporazumi bili su konkretniji, pa smo sa Rusima potpisali Energetski sporazum koji je podrazumevao da prodamo NIS i Banatski Dvor, a da zauzvrat dobijemo Južni tok. Nije se ostvario dobro po nas, ali je bio javan i podložan oštroj kritici. Sa Azerbejdžanom i Kinom sklopljeni su sporazumi za izgradnju Koridora 11 i ulaganja u Kolubaru. Problem kod „arapskog“ krovnog sporazuma je što ne znamo šta se sve krije iza njega, šta je sve do sada potpisano, a još manje šta bi tek moglo biti pod njegovim okriljem dogovoreno. I to sve u tajnosti. „Građani Srbije ne znaju koliko je do sada potpisanih ugovora pod tim krovnim sporazumom, ni koliko memoranduma ili protokola. Sigurno je da postoje ugovori za Jat sa Etihadom, mada su od šest objavljena samo dva i to frizirana. Znamo da postoji ugovor o bačkoj zemlji sa Al Ravafedom i da bi trebalo da se potpiše ugovor za Savski amfiteatar u Beogradu, što je popularno nazvano Beograd na vodi, a javnost ga zove Beograd pod vodom. Znamo da postoje pozajmice za navodnjavanje, koje se ne koriste pošto se ništa ne radi na tome i da postoji pozajmica za budžet od milijardu dolara. I to je sve što znamo. Međutim, detalje pojedinih ugovora ne znamo, a siguran sam da postoji i jedan broj tajnih ugovora sa Emiratima, recimo o vojnoj saradnji i izvozu naoružanja“, tvrdi za NIN Saša Radulović, lider pokreta Dosta je bilo i bivši ministar privrede, koji tvrdi da tajni ugovori uvek ostavljaju prostor za korupciju. Podseća i na razna obećanja „o Mubadalama, čipovima, hiljadama radnih mesta, ali od toga nije bilo ništa“. I zaista, nemoguće je saznati koliko je tačno ugovora i koje vrednosti do sada sklopljeno sa Emiratima. Iz Ministarstava privrede i Ministarstva odbrane NIN nije dobio odgovore na postavljena pitanja, a na sajtu Vlade objavljen je samo krovni Sporazum, dva ugovora o Er Srbiji i jedan sa Al Ravafedom. Ostali ugovori su pod velom tajne.
SRPSKO-ARAPSKA BAJKA POČELA JE da se razvija u zimu 2013, kada je šeik Muhamed bin Zajed prvi put posetio Srbiju i zadivljen skistazama i lepotama Kopaonika odlučio da kupi za sebe na srpskoj planini jedan hotel. Početkom jula te godine već je postao vlasnik hotela Jugobanke na Kopaoniku, koji je kupio od Vlade Srbije za 1,5 miliona evra preko kompanije Properti investment LLC iz UAE. Već tada je bilo jasno da se „arapski“ ugovori neće dobro završiti po nas, jer je Direkcija za imovinu taj hotel prethodno otkupila od suvlasnika za 2,1 milion evra, a prodala ga direktnom pogodbom šeiku za 600.000 evra manje. Da li je novac i gde uplaćen takođe se ne zna, ali se zna da je hotel srušen do temelja, a radovi na novom luksuznom objektu još nisu ni počeli. U leto 2013. usledio je ugovor sa Etihadom, čiji su delovi predstavljeni javnosti tek godinu dana kasnije nakon ogromnih pritisaka. Deo stručne javnosti isticao je tada da je arapska strana dala kredite, a ne investicije i to daleko manje od srpske strane, a dobila je 49 odsto udela, dok je sav rizik poslovanja prebačen na državu Srbiju. „Ugovor sa Etihadom je štetan iako se hvale profitom od 2,7 miliona evra u 2014. A ne kažu da im je Aerodrom oprostio 16 miliona evra taksa, Ministarstvo finansija dve milijarde dinara, a NBS još četiri milijarde dinara. Da ne govorim o subvencijama koje im je država dala te godine. A sumnjam da ima poslovne dobiti jer je Er Srbija samo u prvom kvartalu 2014. napravila gubitak od 15 miliona evra“, tvrdi Radulović. I ostale poznate ugovore ocenjuje kao vrlo štetne po nas, jer za bačku zemlju, kako kaže, nema nikakvih investicija. „Država je sa Al Ravafedom osnovala zajedničko preduzeće, uložila oko 20.000 evra, a Al Ravafed oko 80.000 evra. Ta firma uzima kredit iz Emirata, kojim će kupiti zemlju, a onda će od prihoda koje ostvari vratiti taj kredit. Smešno je to nazivati investicijom“, kaže on. Prodaju bačke zemlje Grubač ocenjuje kao izigravanje domaćeg zakonodavstva jer Zakon o poljoprivrednom zemljištu zabranjuje prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima. On prodaju bez tendera, pod plaštom međudržavnog sporazuma, vidi kao diskriminatorsku prema građanima Srbije i strancima iz EU, kojima to nije ponuđeno, a napominje da se među tom imovinom nalazi i zemljište u postupku restitucije, čime Vlada daje u zakup, pa čak i prodaje tuđu imovinu, što predstavlja tešku uzurpaciju privatne svojine. Ovim ugovorom, koji, kako kaže Grubač, krši brojne domaće zakone, ali i Ustav, stavljen je van snage skoro celokupni pravni poredak Srbije, što su potpisnici znali, pa su zbog toga „odgovorni za svesnu i neprikrivenu sabotažu nacionalnog zakonodavstva“.
NI NAJNOVIJI ARAPSKI PROJEKAT kompanije Igl hils, Beograd na vodi, nije dobro prošao ni u pravnoj ni u stručnoj javnosti. Ne samo da nije bilo konkursa za idejno, urbanističko rešenje već ni za investitora, a pretprodaja stanova bez poznate cene, kvadrature, pak čak i lokacije, pretvorila se u sprdnju građana i stručnjaka. Ipak, razloga za smeh nema, jer o ozbiljnosti namere Vlade da sprovede ovaj naum svedoči činjenica da će za Beograd na vodi biti donet lex specialis, koji će u parlamentu braniti lično premijer. Radulović ocenjuje da se ni ovde ne radi ni o kakvoj investiciji, jer je arapska kompanija dobila „za džabe zemlju u najatraktivnijem delu Beograda, vrednu stotine miliona evra, a pošto stanove prodaje unapred, tim novcem će i graditi“. „Zato mi nije jasno kakva je to investicija i šta su oni uložili? Na taj način mogla je država to da radi i sama ili još bolje da raspiše tender, a pod ovim uslovima bilo bi zainteresovanih i domaćih i stranih investitora. Zašto bismo privilegovali samo jednog?“, pita se Radulović i napominje da je besmisleno verovati da će se u Beogradu prodati milion i osamsto hiljada kvadrata, pa pretpostavlja da će se napraviti dve kule, prodati 310 stanova, a da ništa sem toga neće ni biti izgrađeno. Zanimljivo je ipak zašto se, s obzirom na to da je krovni Sporazum širok i omogućava direktne pogodbe, za ovaj projekat donosi lex specialis? Radulovićevo objašnjenje je da se time učvršćuje ovaj projekat, odnosno popravlja pravna sigurnost za tu investiciji u slučaju da ceo sporazum jednog dana „padne“ na Ustavnom sudu. Tada bi mogli biti oboreni i svi ugovori koji su pod tim krovom sklopljeni, ali moguće ne i Beograd na vodi, koju bi štitio upravo lex specialis. Zato nije nemoguće da u daljim projektima, a izvesno je da će ih biti, ova vrsta pravnog presedana zaživi, kako bi se predupredile posledice mogućeg pada sporazuma, za koji Radulović veruje da će nositi „ne samo političku već i krivičnu odgovornost“. Šta se još krije iza ovog sporazuma od tajnih ugovora ili onih koji bi tek mogli uslediti? Gotovo je izvesno da je potpisano više ugovora o vojnoj saradnji i izvozu oružja, ali osim onog iz februara 2013, između Jugoimport SDPR-a i kompanije iz Emirata EARTH, o razvoju raketnog sistema Alas, vrednog 220 miliona dolara, nikakvih drugih zvaničnih informacija nema. Ne znamo ni zašto je ministar odbrane Bratislav Gašić prošlog meseca bio u višednevnoj poseti Emiratima, ni da li su potpisani novi ugovori i kakvi. Vojni ugovori su verovatno podvedeni pod državnu tajnu, a Radulović napominje da je vojna saradnja očigledno vrlo jaka, možda i najjača komponenta celog sporazuma. O tome je pisao letos i nezavisni arapski portal Middle East Eye, u tekstu pod nazivom „Mutne radnje UAE u Srbiji“, u kome se tvrdi da bi oružje iz Srbije moglo biti preko Emirata distribuirano po Bliskom istoku. U prilog tome navodi se da su UAE prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma, četvrti po uvozu oružja u svetu, a da su samo u 2012. potrošili 19 milijardi dolara na uvoz naoružanja. Arapski portal je tada pisao da su Emirati imali problem sa uvozom oružja sa dobro regulisanih tržišta, pa je recimo Švajcarska nakratko obustavila izvoz, jer je ustanovila da se oružje izvezeno u Emirate našlo u rukama pobunjenika u Siriji. Analitičar Timoti Eš iz Standard banke, za ovaj portal ocenio je da baš zbog toga UAE traže nova, slabo regulisana tržišta, poput Srbije. Ako je izvoz naoružanja presudno važan deo Sporazuma sa Emiratima, mogli bismo postati svojevrsna „braća po oružju“. UZ VOJNE SPORAZUME, NEPOZNANIcu predstavljaju i mogući poslovi sa EPS-om. BIRN je objavio da je pod okriljem međudržavnog sporazuma u decembru 2013. potpisan Memorandum o razumevanju između EPS-a i arapske kompanije Amplex o nabavci brojila direktnom pogodbom, po principu „ključ u ruke“, uz obavezu čuvanja tajnosti podataka. Ceo posao vredan je oko 500 miliona evra, a Amplex je preuzeo obavezu da najveći deo brojila kupi od domaćih proizvođača. Vrednost samih brojila procenjena je na 150200 miliona evra. S obzirom na to da Ministarstvo energetike ni nakon ponovljenih zahteva poverenika Rodoljuba Šabića da objavi Memorandum to nije učinilo, kažnjeno je maksimalnim iznosom od 180.000 dinara. Iako se ovaj memorandum do sada nije ostvario, ostaje pitanje hoće li i kada biti objavljen i da li se od ove ideje sasvim odustalo. Gotovo je izvesno da će uz tajne, biti i novih ugovora, a otvoreno je pitanje šta bi kompanijama iz Emirata još moglo biti zanimljivo u Srbiji. „Sve što im padne na pamet. To je sada pitanje mašte Aleksandra Vučića i njegovog tima, jer takav ugovor nikada ni sa kim nismo imali. Od Srbije je napravljena banana država, tako da mogu da se potpišu ugovori sa bilo kojom kompanijom iz Emirata i da se zaobiđu svi domaći zakoni. Zato bi bilo pametno domaćim privrednicima da što pre odu u Emirate i tamo registruju preduzeća preko kojih bi investirali nazad u Srbiju jer bi onda trebalo da dobiju privilegovan tretman po tom sporazumu“, ističe Radulović. Sagovornici NIN-a saglasni su da ima još toga što bi moglo biti u fokusu arapskih kompanija. Nenadić veruje da bi to mogle biti neke od kompanija koje čekaju privatizaciju, a drugi ne isključuju ni EPS i delove te kompanije, Telekom i brojne monopole, jer u Srbiji postoji više od 500 javnokomunalnih preduzeća, a i vojvođanska zemlja bi mogla biti predmet novih ugovora. Već se u javnosti pominjalo posebno interesovanje Arapa za koncesiju ili kupovinu Aerodroma „Nikola Tesla“, ne samo zbog Er Srbije već i zbog izvoza oružja, ali i moguće druge robe. Kao moguća investicija pominjana je i Luka Pančevo. „Ako se krene kao sa Beogradom na vodi, onda se sve i svašta može proglasiti javnim interesom. Na taj način izvršna vlast može da radi sve što joj je volja. Pravne prepreke za nju ne postoje. To je jako opasno jer bi izvršna vlast vladala apsolutno, bez zakona“, kaže Grubač i podseća da su novi ugovori mogući u oblasti industrije, privrede, carina, finansija, bankarstva, transporta, informisanja, komunikacija, zdravstva, energetike, vojske… Dakle, bez kraja i konca. Ako se razvoj Srbije bude temeljio na tajnim ugovorima i lex specialisima, kraj ovdašnje korupcije i spornih poslova Vlade ne bi se ni nazirao. Svi ovakvi poslovi mogli bi postati predmet novih izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije i novih zahteva i građana Srbije i EU da se iznesu na svetlost dana i izvuku iz magle u kojoj je sve moguće, pa i to da se ugovori vredni milijarde evra sklapaju tajno, bez tendera.
Antrfile: I Blera plaćaju Arapi
Od kada je iz Vlade nezvanično potvrđeno da savetnički angažman Tonija Blera plaćaju fondovi iz UAE, javnost se pita zašto bi i sa kojim motivima Arapi to činili, a Transparentnost Srbija smatra da bi i to angažovanje moralo da bude predmet javne nabavke. Nenadić ističe da su dva modaliteta primanja donacija drugih država. Prvi je novčana donacija Vladi, nakon koje mora da se sprovede javna nabavka, ali ovakve donacije nema u budžetu za 2015. i naredne dve godine. Drugi način je direktna donacija usluga, bez postupka javne nabavke, ali i to bi moralo biti objavljeno u Informatoru o radu Generalnog sekretarijata Vlade, čega nema.
Antrfile: Siguran sam da postoji i jedan broj tajnih ugovora sa Emiratima, recimo o vojnoj saradnji i izvozu naoružanja
Saša Radulović
Antrfile: Sagovornici NIN-a saglasni su da ima još toga što bi moglo biti u fokusu arapskih kompanija: EPS, Telekom, 500 javno-komunalnih preduzeća, zemlja...
Antrfile: Svi ugovori koji budu zaključeni u skladu sa sporazumom ne podležu tenderima, tako da je celokupan pravni poredak Srbije u tim slučajevima suspendovan
Momčilo Grubač
Antrfile: Katastrofalan bilans
Iskustva Srbije sa međudržavnim sporazumima po pravilu su loša. U Energetskom sporazumu sa Rusima ostali smo bez „šargarepe“, Južnog toka, a prodali smo NIS i Banatski Dvor. „NIS nismo dali ispod cene, dali smo ga budzašto. Otišla su s njim i gasna i naftna nalazišta, podignute su cene gasa za našu industriju, poput Azotare i MSK, koje ne plaćaju Srbijagasu, a on ne plaća Gaspromu. Na kraju će sve preuzeti Rusi“, kaže Radulović. I međudržavne sporazume za izgradnju puteva i mostova sa Azerbejdžanom i Kinom ocenjuje kao loše, jer smo uzeli od njih kredite, a oni uposlili svoje firme. Kao bolje rešenje vidi da država sama uzme kredite, uposli isključivo domaće firme i podigne i građevinsku industriju i BDP.
Antrfile: Istina je da ovo nije prvi međudržavni sporazum koji je Srbija potpisala, ali je najsveobuhvatniji i primenjiv na najrazličitije slučajeve
Nemanja Nenadić
Antrfile: Srpskoarapska „bajka“ počela je 2013, kada je šeiku Muhamedu bin Zajedu za 1,5 miliona evra prodat hotel Jugobanke na Kopaoniku, koji je prethodno Direkcija za imovinu otkupila za 2,1 milion evra, a radovi na gradnji novog hotela još nisu počeli
----------------------------------------------------------
Datum: 26.03.2015
Medij: Privredni pregled Strana: 9
Rubrika: Firme i tržište
Autori: Slađana Madžgalj
Teme: Korupcija
Naslov: Na prodaju oprema beogradske šećerane "Dimitrije Tucović"
Na prodaju oprema beogradske šećerane „Dimitrije Tucović“
Slađana Madžgalj
Beograd
Centar za stečaj Agencije za privatizaciju ponudio je na prodaju deo preostale opreme beogradske šećerane ili Prve srpske fabrike šećera „Dimitrije Tucović 1898“. Oprema je podeljena u deset zasebnih imovinskih celina i prodaje se metodom prikupljanja ponuda, koje treba dostaviti najkasnije do 27. aprila. Pored ostalog, u ponudi su postrojenje za sušenje i peletiranje rezanaca repe, čija je vrednost procenjena na 57,9 miliona dinara, kontinualni difuzor sa nosećom konstrukcijom procenjen na 19,07 miliona dinara, dve prese za ceđenje rezanaca, zajedno procenjene na 8,5 miliona dinara i slično. Stečajni postupak u najstarijoj srpskoj šećerani zvanično je otvoren krajem septembra 2007. iako je fabrika obustavila proizvodnju još 1982. godine. U prvih pet godina trajanja stečaja, dakle do kraja 2012, od sve zatečene imovine prodati su samo stolarska radionica i nešto malo mašina i alata. I dok se u javnosti govorilo da su za to „zaslužni“ slavni zakupci šećerane, u Centru za stečaj Agencije za privatizaciju kao glavni problem u ovom postupku i razlog za njegovu dugotrajnost, godinama je navođena upravo izuzetno vredna imovina, čija je likvidaciona vrednost procenjivana na više od 4,5 milijardi dinara. Preciznije, nekretnine koje su delom pod zaštitom države kao spomenici kulture, i zemljište koje je, kada je reč o lokaciji kod Ade Ciganlije, „pod zaštitom“ Detaljnog urbanističkog plana. Ili je barem bilo dok je taj Plan u Srbiji tretiran kao ozbiljan državni dokument koji se ne može krojiti i prekrajati prema željama i aspiracijama ni stranih, ni domaćih investitora. Uostalom, budući da za ovaj slučaj nije postojao nikakav lex specialis, u januaru prošle godine, Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv vlasnika preduzeća MB Gas oil Mileta Brežančića i nekadašnjeg pomoćnika ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja Nebojše Janića zbog krivičnog dela primanja i davanja mita i zloupotrebe službenog položaja, a u vezi sa izdavanjem urbanističkih dozvola za izgradnju objekata za Brežančićevo preduzeće na zemljištu šečerane koje je u državnom vlasništvu.
----------------------------------------------------------
Datum: 26.03.2015
Medij: Informer Strana: 5
Rubrika: Udarne vesti
Autori: B.V.
Teme: Nemanja Nenadić/Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: RTS spiskao milione i putovanja
STRAŠNO BAHAĆENJE NA JAVNOM SERVISU
RTS spiskao milione na provod i putovanja
Radio-televizija Srbije posluje sa ogromnim gubicima koji iz godine u godinu rastu, a 2013. je minus iznosio više od dve i po milijarde dinara, odnosno tačno 2.626.132.000 dinara! To, međutim, rukovodstvu na Javnom servisu ne smeta da se ponašaju rasipnički i troše novac građana Srbije na provod i putovanja. Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija, koja je u saradnji sa grupom organizacija istraživala poslovanje Javnog servisa, tvrdi da su došli do frapantnih saznanja. Na primer, RTS je 2014. potrošio 433.350 litara benzina. Pri prosečnoj potrošnji, to je dovoljno goriva da se svakoga dana iz Beograda kolima ode do Sibira i nazad, da se 125 puta obiđe Zemljina kugla ili da se šest puta ode do Meseca i nazad objavio je Dobrašinović i dodao da su godinu dana ranije za „održavanje čistoće i rad u restoranima“ utrošena neverovatna 194 miliona dinara! Takvo rasipanje je neodrž ivo za kompaniju koja misli da radi profitabilno! Novinar Miša Brkić tvrdi da Javni servis treba ugasiti i na taj način uštedeti 100 miliona evra godišnje. RTS po načinu poslovanja liči na „Železnice Srbije“. Tamo se primenjuju potpuno isti mehanizmi za izvlačenje novca kao i u javnim preduzećima. Vlada isti korupcionaški princip, a politika diktira uređivačku i produkcijsku politiku RTS. Zbog toga bi najbolje bilo ugasiti Javni servis - ogorčen je Brkić. B. V.
Antrfile: Glavna tema UO - protivpožarna zaštita
Uloga Upravnog odbora RTS je prema Dobrašinovićevim rečima potpuno banalizovana: Devet članova UO je 2012. i 2013. godine sve odluke donosilo jednoglasno. To je čudno. A glavna tema na šest od 12 sednica u 2013. godini bila je protivpožarna zaštita!
Antrfile: da se ja pitam
NEMANJA NENADIĆ, TRANSPARENTNOST
Bilo bi dobro kada bi oni kandidati za direktora RTS koji uđu u uži krug pred UO ponudili svoje rešenje problema na koje je ukazao izveštaj Koalicije za nadzor javnih finansija.
----------------------------------------------------------
Datum: 26.03.2015
Medij: Danas Strana: 25
Rubrika: Hronika
Autori: M.Veljković
Teme: Korupcija
Naslov: Partijsko zapošljavanje kao srž svih problema
Javna debata posvećena borbi protiv korupcije
Partijsko zapošljavanje kao srž svih problema
Prema podacima iz 2014, 677 ljudi je primalo platu iz budžeta grada Požarevca, što je uvećanje za petinu u odnosu na 2006. godinu
Požarevac - Javnu debatu „Partijsko zapošljavanje i finansiranje stranaka“ organizovao je požarevač ki radio Boom 93 u okviru projekta „Stop korupciji“. Ovaj projekat finansira EU kroz program „Jačanje slobode medija u Srbiji“, kojim rukovodi delegacija EU u Srbiji. Na ovoj veoma poseć enoj debati učesnici su bili: Boban Tomić profesor docent na Fakultetu za medije i komunikacije, doktor političkih nauka, bivši gradonačelnik Bajine Bašte, nekadašnji predsednik DSa u Bajinoj Bašti, Dušan Pavlović politički ekonomista i vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (Pokret Dosta je bilo), i Miodrag Milosavljević diplomirani pravnik i bivši gradonač elnik Požarevca. Svi učesnici složili su se da je partijsko zapošljavanje prisutno u javnom sektoru i da, dokle god partije javna preduzeća posmatraju kao plen koji međusobno treba da podele, ovaj problem nemoguće je rešiti. Prema podacima iz 2014. godine 677 ljudi je primalo platu iz budžeta grada Požarevca, što je uvećanje za petinu od 2006. godine. U istom periodu u Vodovodu je 20 odsto više zaposlenih, u Komunalnim službama 16, Toplifikacija se proširila za trećinu radnih mesta, a Parking servis je sa 32 zaposlena prilikom osnivanja 2006. godine stigao do 45 ljudi u stalnom radnom odnosu. Bivši gradonačelnik Požarevca i nekadaš nji član DSa Miodrag Milosavljević kaže da je nakon 5. oktobra 2000. došlo do „renesanse procvata“ partijskog zapošljavanja iz devedesetih godina. Svi smo očekivali da partijskog zapošljavanja više neće biti, da će uslov da biste došli do pozicije u javnom sektoru biti vaše znanje i umeće, a ne partijska knjižica. Žao mi je što sam u dva navrata i sam bio taj koji je odlučivao ko će biti primljen u jednom delu javnog sektora, rekao je on. Milosavljević je od 2001. do 2003. godine bio sekretar skupštine, a od 2009. do 2012. godine gradonačelnik. Podaci o broju zaposlenih iz budžeta i u javnim preduzećima su sigurno tačni, navodi Milosavljević, dodajući kako veruje da je većina ljudi primljena sa partijskom knjižicom. Partijsko zapošljavanje sa sobom nosi i problem nedostatka stručnog kadra, istakao je on. To je najveći problem jer imamo višak zaposlenih sa srednjom stručnom spremom, a deficitarni su ljudi sa fakultetom. Imali smo problem urbanista, pravnika , a sa druge strane smo imali suficit kod ekonomista, pogotovo sa Megatrendom. Zbog limitiranog broja zaposlenih, nismo mogli da zaposlimo one koji su nam potrebni. Nažalost, u današnje vreme kada kažu da nema partijskog zapoš ljavanja, njega ima još više. Nekadašnji predsednik opštine Bajina Bašta Boban Tomić istakao je da javni sektor nema dovoljno izvora finansiranja. Privatizacija je u Srbiji očistila iz javnog sektora sve što je mogla. Tako smo izgubili javna preduzeć a kao proizvođače nove vrednosti. Danas pričamo o partijskom zapošljavanju i imamo utisak da se raspravljamo oko oglodane koske. Imaćemo takvo zapošljavanje u Srbiji sve dok nezaposlenost ne svedemo na shodno vremenu i prostoru razumni i racionalni minimum, rekao je on. Dušan Pavlović iz pokreta „Dosta je bilo“ navodi da uticaj političkih partija postoji i u privatnom sektoru. Zamislite da imate pumpu i da se dogovorite sa gradom ili državom da sva vozila javnih, opštinskih, komunalnih preduzeća toče gorivo isključivo kod vas. Morate da vratite uslugu tako što ćete s vremena na vreme zaposliti nekoga po političkoj liniji. Dakle, vi ste napravili uspeh, dobili ste zagarantovano tržište, a zauzvrat morate da zaposlite nekog ko ima političke veze, kaže on. Prenatrpani javni sektor znači i dodatno finansijsko opterećenje za privatnike, ističe Pavlović. Javni sektor je preglomazan. Najveći broj usluga koje pruža su one koje ne naplaćuje, kao osnovno školovanje, zdravstvene usluge. Da bi se javni sektor finansirao mora u privatnom da se proizvede neka vrednost i da se plati porez. Šta se onda dešava? Ljudi iz privatnog sektora polako prelaze na poslovanje na crno, jer će na taj način smanjiti troškove poslovanja ili gase firmu. Dakle, što ste više ljudi nagurali u javni sektor, to morate više da stežete za gušu privatni. M. Veljković Antrfile: Kontraproduktvini potezi Puniji budžet od visokih poreza je zabluda, koja može da se objasni na primeru, rekao je Pavlović. „Radi se o tome da možete da povećavate poreze do neke granice, a nakon toga to postaje kontraproduktivno. U poslednjih nekoliko godina imamo problem sa prihodima u budžetu. Od 2012. do 2014. svake godine u budžetu Srbije na početku godine imamo jednu projekciju koliko para budžet očekuje da bi kroz rebalans do kraja godine došli do toga da je suma manja za 10, 20 ili 30 odsto od očekivane, iako su poslednjih godina porezi neprekidno uvećavani.“
----------------------------------------------------------
Datum: 26.03.2015
Medij: Danas Strana: 9
Rubrika: Pravo
Autori: Zoran Ivošević
Teme: Korupcija
Naslov: Korupcija i pravosuđe
Korupcija i pravosuđe
Zoran Ivošević profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union
LIČNI STAV
Demokratske promene nisu, nažalost, suzbile korupciju
Odeljenje tehničke saradnje za razvoj Ujedinjenih nacija vidi korupciju kao „ponašanje koje se, prema pravnim i društvenim standardima, smatra zloupotrebom javnih ovlašćenja i sredstava radi postizanja privatne koristi“. Privatna korist može biti imovinska i neimovinska. Imovinska se ogleda u sticanju novca i drugih materijalnih dobara, a neimovinska u zadovoljavanju raznih potreba i interesa kao što su: zapošljavanje, napredovanje u karijeri, sticanje zvanja i titula, statusna pozicija, staleški red i slično. Sve ovo važi i za pravosudnu korupciju. U Brozovo vreme o njoj se ćutalo ili šaputalo. Korupcija je bila prekrivena partijskom ideologijom. Miloševićevo vreme je korupciji širom otvorilo vrata, ali se o njoj govorilo u kuloarima i na trotoarima. Prvi javni skup na tu temu (okrugli sto) održan je marta 1998. godine u organizaciji Društva sudija Srbije. Rasprava je bila ozbiljna, uverljiva i upozoravajuća. Ali, i bezimena. Ipak, postalo je jasno da i u pravosuđu ima „primarijusa“. A to su oni koji za nečasne judikate primaju nečasne darove u vidu: novca, zvanja, letovanja, stana, napredovanja, položaja predsednika suda, ministarskog položaja i drugih nezasluženih benefita. Davaoci su bili motivisani političkim ili privatnim interesima. Demokratske promene nisu, nažalost, suzbile korupciju. Razmena nečasnih judikata za nečasne koristi nastavljena je, o čemu svedoče analize Transparensi internešenela i Centra za liberalnodemokratske studije. U svim ovim etapama korupcija je razarala supstancu i suštinu pravosuđa. Ona je kao korov: proklija čim nastupe povoljni „klimatski“ uslovi. Njihovoj pojavi pogodovalo je komunističko „ubijanje“ pravde u pravu. Pravo je postalo izraz volje vladajuće klase, a pošto je tom voljom gospodarila Komunistička partija, sudovi su delili klasnu pravdu, pa u istim stvarima nisu postupali na isti način, niti su u različitim stvarima postupali različito u srazmeri njihove nejednakosti. Komunistička partija, a potom i Savez komunista stavili su pod kontrolu ne samo sudove i javna tužilaštva nego i organe zakonodavne i izvršne vlasti. Zauzdano pravosuđe ispoljavalo je gotovo pobožnu privrženost vladajućoj klasi. A pošto su njeni interesi bili zaštićeni i klasnim pravom, privrženost tim interesima nije previše „bolela“, jer se njen virus uvukao u tkivo same pravne norme. Ovo sofisticirano zavođenje pravosudnih poslenika dovelo je do pogubnih posledica: uvelo je podanički duh u pravosuđe. Ovaj duh se, pod uticajem politike, pretvorio u poslušnost kojom se pravosuđe preporučivalo partijama na vlasti, kao novim gospodarima moći. Poslušnost se prepoznavala po: selektivnom pozivanju, odnosno nepozivanju na odgovornost za kažnjiva dela, obrazovanju specijalnih veća u politički osetljivim predmetima, montiranim procesima, operetskim suđenjima, legalizacijama izbornih krađa, svesnom propuštanju rokova zastarelosti, ravnodušnosti prema političkim ubistvima, kao i raznim drugim znacima politizacije života i ukupne stvarnosti. Oni su bili najizrazitiji u periodu Miloševićeve vladavine. Tada je korupcija prodrla i tamo gde se nikako nije smela naći među nosioce sudijske i javnotužilačke funkcije. Broj onih koji su joj podlegli nije bio velik, ali jeste bio dovoljan da građani izgube poverenje u čitavo pravosuđe. Nastavak sutra
----------------------------------------------------------
Datum: 26.03.2015
Medij: Kurir Strana: 10
Rubrika: Ekonomija
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: Kostić: Štampanje para ubrzalo bi rast Montgomeri: Banke koče razvoj Srbije!
DEBATA KAKO OŽIVETI NAŠU EKONOMIJU
Kostić: Štampanje para ubrzalo bi rast
Montgomeri: Banke koče razvoj Srbije!
BEOGRAD - Srbija bi trebalo da sledi primer EU i SAD i da štampanjem novca pokuša da ubrza ekonomski rast, izjavio je vlasnik „ĚK grupe" Miodrag Kostić. Nema nam izlaska iz krize na brži način nego da i mi štampamo novac, što je zapravo druga reč za kvantitativno olakšavanje, koje sada primenjuje EU - rekao je Kostić tokom debate s bivšim američkim ambasadorom u Srbiji Vilijemom Montgomerijem.
KONTROLA TROŠKOVA
Kostić objašnjava da štampanje novca ne znači nužno hiperinflaciju, već je ključna kontrola na šta će se taj novac trošiti. Ako bi taj novac bio potrošen na povećanje penzija, to bi bila katastrofa. Međutim, ako se potroši na poljoprivredu, energetiku, obnovljivu energiju, odnosno ako bi se tim novcem podržala domaća industrija i investicije, ne verujem da bi to bio problem. Naprotiv, to bi pomoglo srpskoj ekonomiji da brže raste rekao je on i naveo da je takozvano kvantitativno olakšavanje štampanje novca bilo rešenje za SAD, sada to primenjuje EU, a da su tome pribegle i Kina, Japan i Južna Koreja.
OGREZLI U KORUPCIJI
Kostić je ukazao da je problem za poslovanje u Srbiji to što po lokalnim samoupravama ima mnogo „malih Vučića" koji smatraju da su „bogovi na lokalu", ali da su problem i parafiskalni nameti „koji su često ved i od korporativnih poreza". Diplomata Montgomeri je, s druge strane, ljut na banke u ovom regionu koje, kako kaže, imaju na hiljade načina da zarade novac, a to čine preko astronomskih kamata. Mislim da banke mogu bolje da rade posao ako pomognu da ekonomija poraste umesto što se trude da njima raste profit - rekao je on i konstatovao da „vidi da bankama dobro ide". On je dodao da je bio zabrinut kad je video koliko korupcija prožima sve sfere, da policajci, lekari i nastavnici uzimaju mito, a naglasio je da je ključni odgovor za taj problem popravljanje ekonomske situacije.
Antrfile: Kostić: Problem je što ima mnogo „malih Vučića“ koji misle da su bogovi na lokalu
----------------------------------------------------------
Datum: 26.03.2015
Medij: Novi magazin Strana: 26
Rubrika: Srbija
Autori: Mijat Lakićević
Teme: Korupcija
Naslov: Političari najkorumpiraniji
Srbija > Korupcija
Političari najkorumpiraniji
"Izveštaj o korupciji" u Srbiji, koji je nedavno u sklopu Liderstva jugoistočne Evrope za razvoj i integritet (SELDI) predstavljen domaćoj javnosti, pokazuje porazne rezultate po naše političke lidere
Piše: Mijat Lakićević
Srbija je u sredini. U istraživanju korupcije u devet zemalja jugoistočne Evrope (Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Turske) naša zemlja se uvek nalazi u sredini. „Gotovo da nema pitanja gde od te zlatne sredine nešto značajno odstupamo. Nigde nismo prvi, nigde nismo poslednji", kaže tim povodom u razgovoru za Novi magazin Boris Begović iz beogradskog Centra za liberalnodemokratske studije koji je istraživanje sproveo u Srbiji. Na pitanje da li je središnji položaj Srbije nešto dobro ili loše, Begović odgovara "loše". "S kim se mi poredimo? Da smo mi u sredini između baltičkih zemalja i zapadne Evrope ja ne bih imao ništa protiv. Mi se ovde poredimo sa jugoistokom Evrope koji je tradicionalno, neću da kažem korumpiran, ali je to tradicionalno krizno područje Evrope", ističe naš sagovornik Sa druge strane, u Srbiji se, kao i u čitavom regionu, korupcija smatra jednim od tri najveća društvena problema; tačnije, u Srbiji je ona na drugom mestu. Na (neslavnom) prvom mestu je nezaposlenost koju najvećim problemom smatra 70 odsto stanovništva, korupcija je druga sa 50 odsto "osvojenih glasova", dok 40 odsto ispitanika za najveći problem uzima siromaštvo. Ono što je dobro, a što istraživanje pokazuje, jeste da se korupcija ili je bar takva njena percepcija smanjuje. Najpre, smanjen je broj ljudi koji je dao mito sa 46 odsto 2001, kada je istraživanje prema istoj metodologiji prvi put rađeno, na 27,4 odsto 2014. godine. Smanjen je i tzv. koruptivni pritisak sa 50,6 na 29,9 odsto anketiranih sa pozitivnim odgovorom. Kad je reč o percepciji korumpiranosti javnih zvaničnika, najpre treba reći da su svi oni vrlo visoko rangirani, što će reći prilično korumpirani. Na skali od jedan do četiri, gde ocena "jedan" znači da praktično nema umešanosti u korupciju, a "četiri" da su svi pripadnici određenog zanimanja korumpirani, od javnih delatnika koji su najbliži vlasti niko nije dobio ispod trojke. Zanimljivo je da se korumpiranost carinika smanjuje (sa 3,4 2001. na 3,1 prošle godine), dok se korumpiranost političara povećava (sa 2,8 na 3,1). Begović ovo prvo objašnjava činjenicom da su "mnoge stvari deregulisane, spoljna trgovina je potpuno promenjena. Spoljna trgovina bila je leglo korupcije. Setite se propisa o obaveznom prijavljivanju spoljnotrgovinskog posla. Danas je carinska procedura sasvim drugačija, više nemate kontakt sa carinskim službenikom. Ranije ste, kao pojedinac, kad ulazite u zemlju morali da razgovarate sa carinikom, hteli ne hteli. Danas se to ne dešava". Sa druge strane, nastavlja naš sagovornik, "kakva nam je politička elita, kako funkcioniše politički sistem u Srbiji, na čemu se zasnivaju stranke. Na razmeni interesa. Ja ulazim u stranku, dajem mojoj stranci sve što treba da joj dam, a ona mi to vraća na razne načine, kroz poslove..." - Najmanje korumpirani su novinari (mada po mišljenju građana i među njima korupcija raste) i uči telji (gde je malčice opala). Posebno je zanimljiv rezultat ovog istraživanja koji govori o korumpiranosti nevladinog sektora. Reč je, naime, o tome da je 2001. godine svega jedna četvrtina (tačno 26 odsto) ljudi smatralo da su one korumpirane, dok je 2014. to mislila gotovo polovina ispitanika (44 odsto). "To u stvari znači da ljudi misle da su NVO strani plaćenici to je korumpiranost nevladinog sektora, nije nevladin sektor korumpiran zato što uzima pare da lupa pečate za nešto, to rade državni službenici i to je korupcija, ovde nema korupcije te vrste. Jedino je u Bosni i Hercegovini mišljenje o nevladinim organizacijama gore, jer tamo da su one korumpirane misli 45 odsto ispitanika. To je nesumnjivo porazno i po sam NVO sektor, iako je za takvu percepciju u najvećoj meri zaslužna državna propaganda", smatra Begović. Ako bi se natazi o korumpiranosti nevladinog sektora mogli svrstati u "sitne pikanterije", problemi koje zbog korupcije ima privreda daleko su od toga. Istraživanja o lakoći poslovanja ("Doing Business") Svetske banke i o ekonomskim slobodama Heritidž fondacije i vrlo loši plasmani Srbije na tim ranglistama pokazuju da je privrednicima izuzetno teško. "Nivo korupcije u Srbiji, vezano za poslovno okruženje, prilično je značajan, preduzeća se često suočavaju sa izazovima korupcije i uključena su u podmićivanje zvaničnika", kaže se između ostalog u CLDSovom Izveštaju. Posebno je zanimljivo, kaže se dalje u ovom dokumentu, da je "najčešći uzrok plaćanja mita od strane preduzeća želja da se ubrzaju procedure u vezi sa poslovanjem čak 40 odsto svih plaćenih mita što pokazuje da zbog lošeg poslovnog okruženja i rasprostranjene Vladine intervencije korupcija u Srbiji u najvećoj meri ima za cilj ostvarivanje prava, odnosno podsticanje administracije da obavlja svoje dužnosti".
Antrfile: Bugarska - Turska
Činjenica da Hrvatska i Turska imaju najbolje rezultate, a neke već, moglo bi se reći, stare članice Evropske unije poput Rumunije i Bugarske znatno slabije, govori da bar kad je o korupciji reč, ulazak u EU ne znači automatsko rešavanje problema. Posebno je zanimljiv primer Turske koja uprkos mnogobojnim nedostacima u pogledu demokratije i ljudskih prava, uspeva prilično dobro da se nosi sa korupcijom. Bugarska ja na drugom polu.
Antrfile: Neuporedivo
U ovom istraživanju imamo jedinstvene upitnike, jedinstvenu metodologiju i jedinstveni uzorak. Zato su dobijeni podaci zaista u vrlo velikoj meri uporedivi. Oni nikad ne mogu da budu apsolutno uporedivi zato što postoje razlike između zemalja, zato što postoje razlike u mnogim stvarima, postoje konačno i razlike u odnosu ispitanika prema anketaru, kod nekih naroda postoji tendencija da se stanje pokazuje boljim nego što jeste, a u nekim drugim suprotno. Vrednost ovog istraživanja upravo je u tome što u meri u kojoj nešto može da se upoređuje, ako je nešto uporedivo ovo je.
----------------------------------------------------------
Datum: 26.03.2015
Medij: Novi magazin Strana: 1
Rubrika: Tema broja
Autori: Jelka Jovanović
Teme: Vladimir Goati
Naslov: Svi za promene, ali kako i kad još se ne zna
Izborno zakonodavstvo naproveri
Svi za promene, ali kako i kad još se ne zna
Temabroja > Izborno zakonodavstvo na proveri
Svi za promene, ali kako i kad još se ne zna
Hoće li Srbijaunovi izborni ciklus sa novim pravilima, zavisi od volje vladajuće većine i dogovora sa opozicijom i strukom. Za sada se kao najjasnije izdvaja rešenje tzv. personalizovanog proporcionalnog sistema. Pitanje je hoće li nova pravila važiti i za skore izbore u Vojvodini i lokalnim samoupravama krajem 2015. ili početkom 2016, ili će probu imati na redovnim republičkim 2018.
Piše: Jelka Jovanović
Menja li izborno zakonodavstvo zbog sve bližih parlamentarnih izbora u Vojvodini ili zbog stvarne želje svih relevantnih političkih partija da u narednim izbornim trkama, redovnim ili vanrednim, zauzmu što bolju poziciju, što približniju svojoj pretpostavljenoj snazi? Odgovor je najverovatnije potvrdan na oba pitanja, mada glede prvog može narušiti demokratske principe, jer će vojvođanski i lokalni izbori, prema najavama glavnih igrača iz Srpske napredne stranke, biti već u decembru. Na ivici da budu vanredni, što je manje sporno od moguće izmene izbornih pravila u izbornoj godini. Tim pre što je između dva izborna ciklusa sistem već promenjen, pa je umesto kombinovanog proporcionalnovećinskog koji je primenjivan na nekoliko poslednjih izbora, sada i za Pokrajinu na snazi samo proporcionalni sistem. Kao i za izbor narodnih poslanika za Skupštinu Srbije i odbornika u skupštinama gradova i opština. Izborno zakonodavstvo je jedna od omiljenih tema, pa čim je lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak (ponovo) progovorio o promeni sistema, počeli su da pljušte različiti predlozi koji se odnose i na broj poslanika što zahteva promenu Ustava ali i na način izbora i, uslovno rečeno, kvote. Ozbiljnost čitavom predstojećem poslu dala je potpredsednica Vlade Kori Udovički, zadužena za državnu upravu i lokalnu samoupravu, naja vom sistema koji će eliminisati partokratiju. Valja još reći da se o promeni izbornog zakonodavstva u Srbiji govori čim se birališta zatvore, ali tada se za promene ugiavnom zalažu oni koji ostanu kratkih rukava. Kako se izbori primiču, o novim modalitetima svi razmišljaju moćni da moć potvrde ili ojačaju, mali da se uzdignu.
PET ČANKOVIH JEDINICA: U predvečerje pokrajinskih izbora, a usred političkog poprišta na kojem se sve teže održava većina u Skupštini Vojvodine, inače komotno osvojena politički prelomne 2012, prvi predlog izmene izbornih pravila stigao je iz Lige socijaldemokrata Vojvodine. Oni su 10. marta svim poslaničkim grupama u Skupštini Srbi je uputili predlog izmena izbornog sistema za parlamentarne izbore i predložili podelu Srbije na pet izbornih jedinica. "Podelom Srbije u pet izbornih jedinica poboljšala bi se regionalna zastupljenost poslanika iz svih delova Srbije. Skupština bi time bila reprezentativnija", kaže predsednik LSV i narodni poslanik Nenad Čanak, koji je spreman i na revidiranje modela, odnosno nešto više izbornih jedinica. Inicijalni predlog, kako objašnjava Bojan Kostreš, podrazumeva da izborne jedinice čine: Vojvodina, Beograd, Šumadija sa zapadnom Srbijom, istočna Srbija, dok bi peta obuhvatala sve birače koji se ne nalaze ni na jednoj od ove četiri navedene jedinice: "Prosečno bi se jedan poslanik birao na 27.000 birača, što je pravedno, i bili bi zastupljeni svi krajevi Republike". Preciznije, prva izborna jedinica Beograd obuhvatala bi teritoriju Grada, odakle bi se biralo 58 poslanika; ona sa sedištem u Novom Sadu davala bi 63 poslanika; treća, koja bi zahvatala Mačvanski, Kolubarski, Zlatiborski, Moravički, Raški, Šumadijski, Podunavski i Rasinski upravni okrug, davala bi 68 poslanika. Četvrta teritorijalna izborna jedinica obuhvatila bi Braničevski, Pomoravski, Borski, Zaječarski, Toplički, Nišavski, Pirotski, Jablanički i Pčinjski okrug i davala 57 poslanika. Peta izborna jedinica, vanteritorijalna, imala bi sedište u Beogradu, a činili bi je svi državljani Srbije koji nemaju prebivalište u prethodno navedenim jedinicama i birači sa boravištem u inostranstvu. Za nju su ligaši rezervisali četiri poslanika, bez obzira na broj birača. Eksteritorijalna izborna jedinica je solomonsko rešenje da se prevaziđe problem izbora na KiM, pošto bi zbog postojeće konstelacije odnosa na terenu, odnosno snage kosovske administracije, bilo nerealno očekivati da ne samo Priština, već i međunarodna zajednica pristanu da KiM tretiraju kao zasebnu izbornu jedinicu. Iako prilično atraktivan i reprezentativniji u smislu predstavljanja delova Srbije u republičkom parlamentu koji vrvi od beogradskih "đaka", Čankov model nije izazvao ni posebno oduševljenje, ali ni protivljenje. Političari su ga prevashodno shvatili kao "poziv za razgovor", kako to formuliše Aleksandra Jerkov iz Demokratske stranke, dok su stručnjaci eksplicitniji u kritici. Tako Đorđe Vuković iz CeSID-a kaže da je predloženi model nešto bolji od postojećeg, ali je očigledno usmeren na potrebe stranke koja želi da obezbedi prelazak cenzusa na teritoriji gde ima solidan broj birača. U ovom slučaju LSV u Vojvodini, što je "legitimno".
VLADA PROTIV PARTOKRATIJE: Nedugo posle ligaških predloga oglasila se i vicepremijerka Kori Udovički, kojoj pet izbornih jedinica "nije rešenje, već zamena teza". Ona smatra da je najbolja kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema kojom se može ukinuti partokratija i iz skupštine eliminisati trgovina mandatima. Prema njenim rečima, promena izbornog sistema na republičkom, lokalnom i pokrajinskom nivou je najvažnija stvar "koju moramo da uradimo kako bi demokratski sistem bolje služio građanima i re formama koje Srbiju mogu da vode napred. Udovički ima u vidu tri kombinacije proporcionalnog i većinskog sistema: tzv. nemački, u kojem građanin glasa dva puta, jednom za listu, jednom za poslanika; u drugom modelu glasa se za pojedince u izbornim jedinicama, a parlament se formira prema broju osvojenih glasova na stranačkom kontu. Zapravo, to je tzv. personalizovani proporcionalni sistem, za koji se već dugo zalaže struka. Treći model je kombinacija ukinuta 2013. u Vojvodini deo poslanika se bira po većinskom, deo po proporcionalnom sistemu, s tim što omer ne mora biti 125-125, već može 150:100 ili drugačije. Republički parlament broji 250 poslanika. To sve, naravno, zavisi od dogovora trenutne vladajuće većine. Mada ni stav ostalih parlamentarnih, pa ni vanparlamentarnih stranaka, poput LDP, DSS i SRS, nije zanemarljiv.
NAJBOLJE REŠENJE
Personalizovani proporcionalni sistem je najbolje rešenje za Srbiju, kaže Đorđe Vuković za Novi magazin. To, zapravo, znači da Srbija suštinski ostaje jedna izborna jedinica u kojoj se bira 250 poslanika, ali liste nisu stranačke ili koalicione, kao sada, već sastavljene od kandidata po imenu i prezimenu. Najracionalnije je da se formira 250 podjedinica, shodno broju poslanika, u kojima će biti približno jednak broj birača. "Uz ime svakog kandidata piše i stranka, ali građanin glasa za pojedinca", objašnjava Vuković. Na listi je onoliko kandidata koliko ima stranaka, koalicija ili grupa građana koje smatraju da mogu da osvoje mandat. Parlament se formira tako što se saberu glasovi svakog kandidata i na osnovu njih lista dobija određen broj mandata, ali stranke ne mogu da menjaju poslanike. U Skupštinu ulaze redosledom po broju glasova. "Na taj način se postiže veća reprezentativnost, pošto poslanici dolaze iz svih krajeva. Takođe, u takvom sistemu, za razliku od sadašnjeg, stranački lider mora da 'juri' kandidata, a ne kandidati da mole njega da budu na listi", kaže Vuković. Za personalizaciju izbornog sistema zalaže se Socijaldemokratska stranka (SDS), koja je oformila i tim za izradu predloga ustavnih promena i reforme izbornog zakonodavstva kojim koordinira poslanik Janko Veselinović. Za razliku od Vukovića, njima su bliža dva druga modela koja pominje Kori Udovički, proporcionalni u kojem se glasa i za stranku i za poslanika, ili kombinovani u kojem se deo poslanika bira po proporcionalnom, deo po većinskom sistemu, što anulira nedostatke jednog i drugog sistema. "Treba imperativno predvideti da građani glasaju za lica, a ne stranke, zbog čega na kraju ne znaju ko ih predstavlja u gradu, opštini, Pokrajini i Republici. Mi smo jedina demokratska zemlja u kojoj se od mesne zajednice do republike glasa za lidere koji ništa ne mogu da promene", kaže Veselinović za Novi magazin. To podrazumeva, između ostalog, više izbornih jedinica, 10-15, a SDS misli da i broj poslanika treba smanjiti, a optimalno za Srbiju je oko 150: "Treba voditi računa da se ne ugrozi regionalna zastupljenost".
ISKUSTVO
Srbija je u svojoj novijoj višestranačkoj istoriji imala oba čista sistema, s tim što su izbori samo 1990. godine održani po većinskom sa dvokružnim glasanjem, a svi ostali po proporcionalnom. Na zahtev opozicije, 1992. godine usvojen je proporcionalni izborni sistem sa devet izbornih jedinica. Njihov broj je izmenama zakona iz 1996. povećan na 29. Posle 5. oktobra 250 poslanika se bira po proporcionalnom sistemu u Srbiji kao jedinstvenoj izbornoj jedinici, a cenzus za ulazak u parlament je pet odsto, osim za stranke nacio nalnih manjina za koje važi prirodni prag. Većinski sistem je, praktično, sada nemoguće uvesti zato što Srbija nema rešeno pitanje glasanja na Kosovu, upozorava Vladimir Goati. On se protivi i velikom broju izbornih jedinica, jer se tako, slično većinskom, favorizuje jedna stranka. Takođe, on vidi i beogradizaciju parlamenta, koja bi i u postojećem sistemu mogla da se izbegne zakonskim pravilom da stranka na listu stavi kandidate iz svih okruga. Koliko je ona uočljiva pokazuje podatak da samo sto lokalnih samouprava nema predstavnika. Posebna priča, za koju se zalaže Socijaldemokratska partija Rasima Ljajića, jeste tzv. stepenasti cenzus, a u četvrtak 26. marta, kada ovaj broj bude na kioscima, taj će model biti zvanično predstavljen na okruglom stolu u Skupštini Srbije. Prema najavi, skupu će prisustvovati predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, USAID, OEBS, NDI, CESID, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, kao i poslanici i stručnjaci za izborno zakonodavstvo. Osim što prihvata personalizovani proporcionalni sistem, SDPS predlaže da granica za jednu stranku ostane pet odsto, za koaliciju od dva člana sedam odsto, dok za liste od tri partije treba da bude devet procenata. Šta će se, a posebno kada će se desiti, zavisi, kako već rekosmo, od volje vladajuće većine koja jedina, u dogovoru sa opozicijom ili bez nje, može da izglasa promene. Ukoliko republički izbori budu u redovnom terminu 2018, čak i nema razloga za žurbu. Sa Vojvodinom, kojoj maja naredne godine predstoje redovni izbori, a moguće i znatno pre, stvari su drugačije. Tu vladajuća većina koju čine DS, LSV i Savez vojvođanskih Mađara može da utiče utoliko što će očuvanje koalicije sprečiti prevremene izbore. Njih po zakonu raspisuje predsednik vojvođanske Skupštine Ištvan Pastor, koji i dalje smatra da nema razloga za vanredne izbore. 0 izbornim pravilima odlučuje republička skupština.
(Ovaj tekst je deo projekta "Ustavnopravnipoložaj Vojvodine, posledice i uticaj izdvajanja Kosova na ustavni položaj Vojvodine i odnose Pokrajine i Republike", koji sprovodi Novi magazin uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za informisanje Vojvodine)
Antrfile: Stranke o promenama i predlogu LSV
Potpredsednik SNS Igor Mirović smatra da je Čankov predlog poziv na razgovor. "Složio bih se s tim da u sistemu u kojem je Srbija jedna izborna jedinica ne postoje mehanizmi, što je i praksa pokazala, da u parlamentu budu predstavljeni svi krajevi i opštine u državi. Postoje mehanizmi kojima se omogućava zastupljenost žena i pripadnika manjina, ali kada je reč o svim krajevima Srbije, to nije slučaj. Da li će biti pet ili više ili manje izbornih jedinica, treba dobro analizirati." Portparolka DS Aleksandra Jerkov smatra da je promena izbornog sistema u Srbiji neophodna, ne samo kada su u pitanju izbori za narodne poslanike, nego na svim nivoima. Osnovni put za promenu sistema je uspostavljanje veće odgovornosti onih koji su birani prema građanima. To se može uspostaviti jedino ako građani budu znali za koga glasaju, a da li će to biti personalizovani proporcionalni sistem ili većinski, to je pitanje o kojem najmanje treba da govore političari, već debatu treba da vode Ijudi koji se time ozbiljno bave. Predsednik NS Zoran Živković kaže da ta stranka ima predlog izbomog zakona koji pretpostavlja smanjenje broja poslanika sa 250 na 150, jer je to "dovoljno za državu ovog gabarita". NS predlaže da se 100 poslanika bira u direktnim izborima, po većinskom sistemu, to znači 100 izbornih jedinica u Srbiji sa po 65.000 stanovnika, a preostalih 50 po proporcionalnom izbornom sistemu, gde bi Srbija, kao i sada, bila jedna izborna jedinica. Ovaj predlog traži i promenu Ustava. Potpredsednik DSS Milenko Jovanov zamera Ligi što u predlogu LSV nema Kosova i Metohije. Takođe, podseća da se opozicija devedesetih borila za sadašnji izborni zakon: "Ako jejedini motiv da se sistem promeni da bi regionalna stranka mogla samostalno da nastupa, to nije dovoljno jak motiv. Prvo treba da se odgovori na pitanje zašto sadašnji sistem ne odgovara". Portparol LDP Jovan Najdenov naglašava da se politički odnosi u Srbiji ne mogu promeniti običnom promenom izbornog zakona. LDP smatra da se mora menjati Ustav tako da omogući stvaranje potrebnih društvenopolitičkih odnosa: "To je vrlo važno pitanje. U prvom planu treba da bude osnovni proporcionalni model izbornog sistema uz određene modifikacije, da prilikom glasanja za određenu listu građani imaju pravo da glasaju i za određenog pojedinca na toj listi". Zamenik šefa poslaničke grupe SPS Đorđe Milićević kaže da se ta stranka zalaže za reformu izbornog sistema, ali je za to neophodan konsenzus svih relevantnih političkih ćinilaca: "Potrebno nam je sistemsko rešenje koje će unaprediti parlamentarizam u Srbiji. Što se SPS-a tiče, Srbija je jedna izborna jedinica. Proporcionalni sistem je politička realnost i taćno se vidi koliko koja partija ima glasova".
Antrfile: Ustav i Zakon
Ustav Srbije u odeljku o uređenju vlasti, član 100, predviđa da Narodnu skupštinu ćini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom, te da se u Narodnoj skupštini obezbeđuju ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom. Narednim članom definiše se sam izbor: "Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana. Prvu sednicu Narodne skupštine zakazuje predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora. Narodna skupština na prvoj sednici potvrduje poslaničke mandate. Narodna skupština konstituisana je potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika. Na odluku donetu u vezi sa potvrdivanjem mandata dopuštena je žalba Ustavnom sudu, koji po njoj odlučuje u roku od 72 sata. Potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika prestaje mandat prethodnog saziva Narodne skupštine". Zakon o izboru narodnih poslanika iz 2009. u članu 2 kaže da "građani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbomog prava, tajnim glasanjem", s tim što je garantovana tajnost glasanja i građanima ostavljeno na volju hoće li to pravo iskoristiti. Kao i u Ustavu, navodi se da parlament ima 250 poslanika koji se biraju na četiri godine, a član 4 precizira: "Poslanici se biraju u Republici Srbiji, kao jednoj izbornoj jedinici, na osnovu lista političkih stranaka, stranačkih koalicija, drugih političkih organizacija i lista koje predlože grupe građana. Poslanički mandati raspodeljuju se srazmerno broju dobijenih glasova." Izmenama Zakona 2011. svaki treći kandidat/kinja mora biti iz manje zastupljenog pola. Takođe, stranke nacionalnih manjina imaju tzv. prirodni prag, odnosno za njih ne važi cenzus od pet odsto.
----------------------------------------------------------
Datum: 26.03.2015
Medij: Novi magazin Strana: 28
Rubrika: Srbija
Autori: Miša Brkić
Teme: Korupcija
Naslov: Porez na profit mali... a nigde profita
Srbija > Koliko košta poslovanje
Porez na profit mali... a nigde profita
Država merama ekonomske politike čini sve da oteža, pa čak i onemogući stvaranje profita. Ključni "kočničar" da kompanije zarade profit je 499 parafiskalnih nameta, takozvani beskorisni troškovi koje privreda plaća čak i ako zauzvrat ne dobije nikakvu uslugu
Piše: Miša Brkić
Mi imamo najpovoljnije poreze. Tom rečenicom domaći političari uporno i stalno ističu da je Srbija idealno mesto za investiranje i otvaranje novih kompanija, jer je kod nas veća mogućnost da se zaradi profit nego u nekoj od država iz okruženja. Pošto Srbija ne može da se pohvali "eksplozijom" otvaranja i brojem novostvorenih kompanija, onda se postavlja logično pitanje zašto nema desetina hiljada novootvorenih kompanija ako je porez na profit tako mali i stimulativan? Odnosno, zašto država ne ostvaruje značajne stope rasta i zašto nema značajnog priliva stranih direktnih i domaćih investicija? Odgovor nude mali i srednji preduzetnici. Devet od 10 preduzetnika u analizi Unije poslodavaca Srbije ("Istraživanje troškova poslovanja preduzetnika malih i srednjih preduzeća vezanih za primenu zakonskih propisa") - kaže da porez na profit jeste nizak, ali upozoravaju da je do profita teško doći. Jer, država svojim merama ekonomske politike čini sve da oteža, pa čak i onemogući stvaranje profita. Porez na dobit samo je završni korak, a presudno je da li sistem omogu ćava preduzećima da zarade dobit. Problem je, dakle, u onome što se popularno zove poslovna klima, odnosno u uslovima poslovanja. Unija poslodavaca je u svom istraživanju i razgovoru sa članstvom analizirala više od 140 zakona i identifikovala 499 parafiskalnih nameta. Tim povodom profesor Slavenko Grgurević, direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS), kaže: "Istraživanja kredibilnih međunarodnih organizacija, kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond, i domaćih organizacija po pravilu pokazuju da je stepen oporezivanja u Srbiji prekomeran, sa izuzetkom poreza na dobitak, da je ukupan poreski i neporeski teret preduzeća i pojedinaca iznad optimalne tačke oporezivanja i u praksi vodi značajnom padu poreskih prihoda kroz beg preduzeća u sivu ekonomiju, odnosno kroz uzdržavanje preduzeća i pojedinaca od investicija. Princip umerenosti, tj. razboritog poreskog opterećenja, jedno je od ključnih uputstava za vođenje uspešne poreske politike. Ukoliko on izostane, posledica će biti odsustvo volje za rad i razvijanje poreskih obveznika. Arbitrarno uvođenje poreskih nameta i parafiskaliteta ima za rezultat sužavanje, a ne širenje poreske baze podstiče ilegalne tokove privrede i evaziju poreza". Zato preduzetnici okupljeni oko ove unije apeluju da prevashodno treba otkloniti uzroke koji čine stvaranje profita teškim i predlažu kreatorima ekonomske politike da zajednički rade na izradi propisa kojima se pravi taj ambijent. Porez na profit u Srbiji je 15 odsto i vrlo je stimulativan za poslovanje (niži je ipak u Albaniji, Makedoniji, BiH, Bugarskoj i Crnoj Gori), ali su zato vanporeska opterećenja (parafiskalni nameti) ono što u Srbiji destimuliše preduzetnike da se bave biznisom. Unija poslodavaca navodi u svom istraživanju neke drastične primere koji potkrepljuju takvo mišljenje. Primera radi, centrale mnogih firmi i banaka u Beogradu godišnje za isticanje firme izdvajaju 150.000 dinara, a recimo u Novom Pazaru za manju ispostavu ili ogranak moraju da plate i do 480.000 dinara, dok za istu "ekspozituru" u nekim drugim gradovima plaćaju od 20.000 do 30.000 dinara. Zatim, naknada koju u Srbiji plaćaju proizvođači koji flaširaju mineralnu i prirodnu vodu najviša je u regionu i gotovo da je dostigla nivo od 12 evra po kubiku (koliko plaćaju proizvođači svetski poznate vode "evian"). Za razliku od proizvođača koji posluju na srpskom tržištu, proizvođači vode u Hrvatskoj u obavezi su da za tu naknadu izdvajaju četiri evra po kubiku, u Sloveniji 2 evra, a u pojedinim državama EU korišćenje vode se ne naplaćuje. U proteklih deset godina ta naknada uvećana je čak 1.300 procenata. Šta je rezultat? Drastičan pad broja punionica u Srbiji nekad je bilo 40 punionica, a danas ih ima samo 22. Preduzetnici tvrde da je rasterećenje privrede, postavljeno kao cilj vlasti, do sada je bilo samo dekorativnog karaktera, a da je stvarnost bila sasvim drugačija. lako je opredeljenje Vlade bilo da se smanjuje broj parafiskala, Unija poslodavaca tvrdi da su u međuvremenu uvedena nova parafiskalna zahvatanja:
• Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije
• Naknada za redovni doprinos članova Fonda za zaštitu investitora
• Godišnja naknada za elektronski sertifikat
• Taksa za upotrebu obale
• Taksa za pristajanje uz operativnu obalu ili pristan
• Taksa za lučku navigacionu signalizaciju
• Taksa za korišćenje drumske železničke infrastrukture
• Taksa za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa
• Naknada za formiranje obaveznih robnih rezervi.
Jedna firma iz Mladenovca za svojih 20.000 kvadrata mora da plaća 1.500 evra mesečno za odnošenje smeća, iako sav svoj otpad samostalno odvozi u drugu fabriku u Staroj Pazovi. U sličnim pro blemima je i firma iz Borče koja 95 odsto đubreta prerađuje u sekundarne sirovine, a njen mesečni račun za smeće je 3.600 evra!!! Navodi se i primer preduzeća koje je imalo uredno rešenje Agencije za privredne registre, ali bez datuma. Inspekcija, kao državni organ, naplatila je tom preduzeću kaznu od 400.000 dinara, iako je reč o dokumentu koji je javni podatak i koji je bez pečata sa datumom izdao drugi državni organ. Posebno je "bolan" problem što državni organi i institucije ne koriste javne (državne) podatke. Preduzetnici veruju da se ti podaci ne koriste samo zato da bi se uveo neki novi parafiskalni namet i to svoje uverenje ilustruju sledećim primerom Izmenama Zakona o javnom beležništvu 30 odsto naknade notara uplaćuje se u budžet, a da se od države ne dobija nikakva protivusluga ili ta usluga ne odgovara iznosu koji je plaćen. Ministarstvo pravde ispravno je zaključilo da su nagrade javnih beležnika neprimereno visoke, ali umesto da insistira na njihovom smanjenju, ono je odlučilo da taj "višak" preusmeri u budžet. "Ta izmena Zakona u suprotnosti je sa Zakonom o budžetskom sistemu, koji propisuje da visina takse mora da bude primerena stvarnim troškovima pružanja usluge", konstatuje se u analizi Unije poslodavaca. Preduzetnicima su posebno zabrinjavajuće procedure koje podrazumevaju da se za jednu uslugu državi plaća više parafiskalnih nameta. Kao primer navode potvrdu za utvrđivanje ispunjenosti sanitarnih uslova u 2014. godini bilo je potrebno platiti tri republičke administrativne takse, sudsku taksu za overu i taksu za troškove postupka. Ukupno pet taksi za jednu uslugu. Ovo su samo neki od identifikovanih problema koji "proizvode" višestruko loše posledice po privredu. A među tom posledicama su:
• minimalan ili nikakav profit preduzeća
• nemogućnost dugoročnog rasta i razvoja, zapošljavanja i investicija
• prelazak preduzeća u sivu ekonomiju
• trošenje kapitala i ljudi u preduzeću na administrativne poslove
• smanjenje konkurencije
• povećanje korupcije.
U najkraćem, Srbija (uz Hrvatsku i Grčku) ima visok udeo beskorisnih troškova koji najčešće povlače prekomerno oporezivanje, visok trošak regulacije i osrednje transparentno donošenje zakona. Makedonija, Crna Gora i Mađarska imaju najmanje beskorisne troškove za privredu, što govori da su to zemlje koje su najdalje odmakle u reformama. Privrednici su se na skupovima koje je organizovala Unija poslo davaca Srbije često pozivali na najnoviji izveštaj Evropske komisije (koji ističe da se Srbija ne može smatrati funkcionalnom tržišnom privredom) i izveštaj Svetske banke (o značajnom padu konkurentnosti Srbije), koji potvrđuju potrebu suštinskih reformi legislative jer ona značajno opterećuje poslovanje u Srbiji. Zato se UPS najpre upustio u detektovanje "bolnih" mesta u legislativi čija primena stvara najveće prepreke u poslovanju privrednih subjekata, a zatim kao udruženje poslodavaca založio za izradu predloga nužne sveobuhvatne i sistematske reforme zakonskih i podzakonskih akata kojima se određuju parafiskalni nameti. Posle brojnih razgovora i anketa među preduzetnicima, došlo se do najjačih argumenata za reforme koje vode ukidanju višestrukih parafiskalnih nameta, sličnih parafiskalnih nameta različitih nivoa vlasti, parafiskalnih nameta kod kojih ne postoji jasna veza između cene koju organi države ili nezavisna regulatorna tela traže za svoje usluge i vrednosti same izvršene usluge. Jednom rečju, traži se ukidanje beskorisnih troškova privrede. Unija poslodavaca zalaže se za ozbiljan pristup ovom problemu koji znači analizu svrsishodnosti svakog od tih nameta, uvođenje u sistem javnih finansija onih nameta koji imaju svrhu da bi se prikupljena sredstva zaista i iskoristila za ispunjavanje opravdanih ciljeva. UPS predlaže tri ključne mere: uvođenje reda u sistem parafiskalnih nameta, uspostavljanje jasne veze između vrednosti izvršene usluge i cene koja je naplaćena za tu uslugu i uvođenje predvidljivosti i transparentnosti u sistem parafiskalnih nameta koji se mogu ostvariti obaveznim konsultacijama s relevantnim poslodavačkim organizacijama, na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou. U okviru prve mere, poslodavci kao primarni zadatak u kratkom roku traže ukidanje višestrukih nameta za slične usluge i plaćanje nameta za jednu uslugu samo jednom nivou vlasti ili regulatornom telu/agenciji. Za drugu meru najvažnije je da javna preduzeća i javna komunalna preduzeća obračunavaju cenu koja približno odgovara vrednosti usluge, da koriste jasne i lako proverljive načine merenja pružene usluge i da izjednače cene za pravna i fizička lica. Istovremeno, treba ukinuti parafiskalne namete za koje se ne dobija nikakva usluga ili vrednost. Kod treće mere najvažnije za preduzetnike je da se promene neporeskih nameta ne mogu donositi bez učešća poslodavačkih organizacija.
Antrfile:
5 taksi za jednu uslugu
3.600 evra za odnošenje smeća firmi koja reciklira
133 anketiranih mikrofirmi
82 anketirane male firme
35 anketiranih srednjih firmi
Antrfile: Najveći parafiskaini nameti
Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta - 15.976.768.000
Republičke sudske takse - 10.155.432.000
Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta - 7.862.848.000
Republičke administrativne takse - 6.061.200.000
Naknada za korišćenje podataka premera, katastra nepokretnosti - 4.134.284.000
Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru - 3.716.937.000
Naknada za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa - 3.426.170.000
Naknada za korišćenje voda - 2.917.235.000
Naknada od emisije S02, N02, praskastih materija i odložen otpad - 2.916.574.000
Komunalna taksa za držanje motomih, drumskih i priključnih vozila - 2.683.664.000
Posebna naknada za zaštitu i unapređene životne sredine - 2.676.057.000
Posebna taksa za registraciju određenih motomih vozila - 2.472124.000
Naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni otpad - 2.242.074.000
Sredstva na ime učešća u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom - 2.217.190.000
Naknada za priređivanje klasičnih igara na sreću - 1.684.563.000
Naknada za ispuštenu vodu - 1.272.855.000
Naknada za priređivanje posebnih igara na sreću, klađenje - 1.142.900.000 Naknada za priređivanje posebnih igara na sreću na automatima - 1.018.982.000
Naknada za odvodnjavanje od pravnih lica - 999.799.000
Samodoprinos prema zaradama zaposlenih i po osnovu penzija - 923.420.000
(godišnje košta privredu, u dinarima) (izvor: NALED)
Antrfile: Pritužbe MSP
• Knjigovodstveni propisi su uveli preobimno rašćlanjivanje koje nema nikakvu praktičnu svrhu: bilans stanjaje do 2010. godine imao oko 40 pozicija, a sada ima 137; bilans uspeha imao je 29, pa 34, prema novom Pravilniku 92, a posle kritike Pravilnika ima 97 pozicija. Za to vreme, prema međunarodnim računovodstvenim standardima bilans stanja ima 30, a bilans uspeha 33 pozicije.
• Kada je u pitanju oporezivanje imovine preduzeća, trebalo bi da svako preduzeće može samo da proceni svoju imovinu, a sada to može samo 0,15 odsto privrede. U praksi se dešava da se i prostori kao što su šupa, tavan ili podrum takođe oporezuju kao poslovni prostor.
• Elektronsko poslovanje i dalje nosi niz problema loša organizacija i nepoštovanje procedura, kancelarijske i terenske kontrole traju dugo, ne poštuju se rokovi.
• Naredni problem je administracija pola Ijudi u firmi radi sa državnim organima, umesto da se bavi tržištem, kupcima, novim tehnologijama... Za kontinuirano poslovanje i otvaranje novih MSP visoki nameti i netransparentnost takođe su problem. Smatra se da je bolje da, na primer, PDV bude viši, ali i da nema iznenadnih povećanja tokorn poslovne godine.
Antrfile: Naknada za flaširanje mineralnih voda uvećana je 1.300 procenata. Šta je rezultat? Drastičan pad broja punionica nekad je bilo 40 punionica, a danas samo 22
----------------------------------------------------------
Datum: 24.03.2015
Medij: Pink
Rubrika: Dobro jutro
Autori: Redakcija
Teme: Vladimir GoatiSrbija (Transparency Serbia)
Naslov: Niko neće da donese "Zakon o poreklu imovine"
SpikerPolitička volja danošenje zakona o poreklu imovine prema izjavama funkcionera postoji ali kako se zakon donosi već 15 godina stručnjaci kažu da imaju rezerve po tom pitanju sve dok se takav akt ne nađe u Skupštinskoj proceduri. Takođe, oni kažu da je donopenje tog zakona ključno za smanjenje korupcije kod nas.ReporterDa bi se država na pravi način borila protiv korupcije neophodno je pre svega da se donese Zakon o poreklu imovine. Naime pomoću ovog zakona proverava se na koji način je nečija imovina stečena. S obzirom da se o toj temi mnogo pričalo a malo radilo stručnjaci na sve to gedaju sa dozom rezerve.Čedomit Čupić, prof Fakulteta političkih naukaNekoliko puta je to gromoglasno najavljivano.Mene su često pitali ja kažem pa dobro gde je taj zakon. Znači govor o zakonu i ta verbalna izjava onih koji su na vlasti ja im čestitam ako imaju svest o tome ali dok ne vidim zakon ja smatram da ja ne mogu to ništa da verujem.ReporterZašto se još uvek ništa nije uradilo po tom pitanju i zbog čega ovako bitan zakon još uvek nije donet pitanje je bez odgovora.Milan Antonijević, direkotr Komiteta za ljudska prava JUKOM-aNadam se da ćemo dobiti objašnjenje zbog ćega se sa ovim izuzetno bitnim zakonom kasni. Mislimo da je poreklo imovine nešto što će stvarno doneti kvalitativan pomak u borbi protiv korupcije i da će se mnoge stvari o kojima smo govorili više godina, koje su definisane raznim dokumentima i strategijom o borbi protiv korupcije i nekim drugim da će se ovim zakonom rešiti .ReporterSa druge strane dok pojedini smatraju da je donošenje ovog zakona samo pitanje volje profesor Vladimir Goati naglašava da je to jedan izuzetno težak posao.Vladimir Goati, profesorStvari su se strahovito izmenile. U tom zakonu koji bi morao da pomogne istraživanju nezakonito stečene imovine pored definicije same svojine moraju se definisati i ličnosti, građani koji otežavaju posao sudovima tako što okrivljeni kaže tata mi je ostavio kuću, tata mi je kupio dva automobila i td.ReporterPremijer Aleksandar Vučić je početkom ove godine naglasio da će se aktivno raditi i na tome da se zakon o poreklu imovine usvoji ali da su prvo kako je rekao neophodni razgovori sa koalicionim partnerima. Bilo kako bilo stručnjaci se nadaju da će se ovaj zakonski akt napokon naći u skupštinskoj proceduri jer kako su istakli između ostalog ovaj zakon je i jedan od bitnih uslova za pregovaranje sa EU. Anika Ikanović, TV Pink.
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: RTS1
Rubrika: Jutarnji dnevnik / RTS
Autori: Sanja ŽivkovićStevanović
Teme: Javne nabavkeNenadićSrbija (Transparency Serbia)
Naslov: Javna nabavke
SpikerUvođenjem konkurencije u javne nabavke i sprečavanjem neposrednih pogodbi mnoge ustanove su uštedele. Zakon o javnim nabavkama koji se primenjuje dve godine doveo je do toga da se poveća konkurencija i na taj način omogući narudžbina po nižoj ceni. Kako bi procedure bile još efikasnije, iz Uprave za javne nabavke najavljuju izmene važećeg zakona.Reporter, Sanja ŽivkovićOd početka primene Zakona o javnim nabavkama povećan je broj otvorenih postupaka u tom poslu. Učestvuje više ponuđača i smanjen je broj pregovaračkih postupaka bez javnog poziva. Tako su u Zdravstvenom centru u Čačku nabavkom u otvorenom postupku ostvarili milionsku uštedu.Radoslav Milošević, direktor Zdravstvenog centra ČačakTačno je da smo u protekle dve godine uštedeli 21 milion budžetskih sredstava u javnim nabavkama materijala za laboratoriju. Na koji način smo to uštedeli, time što smo išli preko otvorenih javnih ponuda, odnosno otvorenog tendera gde su ponuđači bili u situaciji da se nadmeću u ceni i najprihvatljivija cena je to što je opredelilo tako veliku uštedu budžetskih sredstava.Reporter, Sanja ŽivkovićUprava za javne nabavke u prethodne dve godine bila je u stalnom kontaktu sa naručiocima i ponuđačima, te ukazuje da cena ne bi trebalo da bude jedini faktor prilikom izbora ponude.Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavkeKvalitet koji se nama daje, da kažem koji se nabavlja, uvek je pod znakom pitanja zato što se favorizuje najniža cena. Jednostavno najlakše je kupiti nešto najjeftinije, a na našem tržištu se pojavljuju proizvodi koji su i sumjnivog kvaliteta, tako da se često nabavlja nešto što je neadekvatnog kvaliteta ili neodgovarajuće.Reporter, Sanja ŽivkovićUočeno je i da postupci brže traju, pa će do kraja godine biti predloženo da se skrate i da se granice između malih i takozvanih velikih nabavki koriguje.Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavkeMi bismo predložili prvo da se granice između malih i takozvanih velikih nabavki podigne malo, pogotovo što su sada male nabavke zaista potpuno transparentne i mnogo je veća konkurencija nego u takozvanim velikim nabavkama.Reporter, Sanja ŽivkovićNedavno su već prihvaćene izmene zakona, kojima se smanjuje prednost domaćih ponuđača. U Transparentnosti smatraju da bi bilo ispravnije ukinuti diferencijale u potpunosti i da treba težiti što većoj konkurenciji.Nemanja Nenadić, Transparentnost SrbijaTreba imati u vidu i to da se u Srbiji organizuju neke nabavke kod kojih se ne primenjuje domaći zakon, već direktno postupci finansijera, kreditora takvih projekata, i tu onda imamo obrnutu situaciju da se domaće firme žale da to da su uslovi postavljeni previsoko, da se traže prevelike garancije koje onda oni ne mogu da ispune i da onda ostaju bez posla.Reporter, Sanja ŽivkovićIako je, kažu u Transparentnosti, zakon doneo poboljšanja. Oni predlažu da se pored ostalog bolje preciziraju odredbe o građanskom nadzorniku, koji nadgleda postupak kako naručilac sprovodi javnu nabavku, čija je procenjena vrednost veća od milijardu dinara.
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: Radio 021
Rubrika: Život grada
Autori: Redakcija
Teme: Javne nabavke
Naslov: Budžetska inspekcija prozvala ZIG
Spiker:Tokom gradnje dva bulevara Subotičkog i Somborskog, od 2009. do 2012. tadašnja uprava Zavoda za izgradnju grada kršila je zakon o javnim nabavkama i druge propise i nanela gradu štetu od više stotina miliona dinara. Ovo su podaci do kojih je došla budžetska inspekcija koja je o tome podnela izveštaj, koji će se u petak naći pred odbornicima Skupštine grada. U ovom dokumentu se navodi i da su provere rađene na osnovu zahteva policije i tužilaštva, a iz ovih podataka primetno je i da tadašnja vlast ništa nije preduzimala da ispravi propuste ili naplati štetu od izvođača koji su kasnili sa radovima. Umesto toga im je plaćala dodatne ugovore. Inače, opširnije možete pročitati na našem sajtu 021.rs. i ostaviti komentar na primer ako vas nešto ova tema inspiriše
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.vesti-online.com
Link: http://vesti-online.com/Vesti/Srbija/480860/Vulinov-projekat-drzavna-tajna
Autori:
Teme: Javne nabavke
Naslov: Vulinov projekat državna tajna?
Skupština AP Kosova i Metohije nije zadovoljna odgovorom Kancelarije za KiM u kome se naglašava da je kupovina kamera i druge video opreme, kao i opreme i vozila za pripadnike civilne zaštite 2012. u vrednosti od oko milion evra bila državna tajna čije bi odavanje bilo krivično delo.TanjugNekada bio na čelu Kancelarije za Kosovo i Metohiju: Aleksandar VulinPodsetimo, tokom 2012, dok je na čelu Kancelarije za KiM bio Aleksandar Vulin, svi pokušaji da se sazna kako je ova oprema nabavljena, gde je i kako instalirana i da li je još u funkciji ostali su bez rezultata.Pročitajte još:* Zeleno svetlo za kosovsku vojsku* Vlada ostaje dosledna u politici prema Kosovu* Vulin neće da se prepucava sa Srbima* "Srbija" proterana s Kosova* Dačić: Srbi, nek' vam je sa srećomIsti odgovor - da se radi o državnoj tajni - dobili su i autori emisije "Insajder" i članovi Anketnog odbora Skupštine Srbije koji su ispitivali malverzacije u trošenju državnog novca na Kosovu.- Nismo zadovoljni odgovorom, žalićemo se povereniku za informacije od javnog značaja. Tražimo kopiju ugovora koji je Vulin zaključio sa firmom DBS konsel sekjuriti servis o nabavci i instalaciji opreme za sisteme video nadzora i monitoring centra, ponudu, kopiju ugovora zaključenu sa nadzornim organom, zapisnik o uvođenju izvođača u posao, zapisnik o primopredaji izvršenih radova, informaciju da li je sproveden postupak javne nabavke, da li je budžetom bio planiran ovaj projekat, koliko je isplaćeno nadzornom organu, da li je bilo naknadnih radova, ako jeste, na koji iznos je zaključen aneks ugovora, koji dokaz je izvođač obezbedio o kvalitetu izvršenih radova - najavio je Dobrosav Dobrić, potpredsednik Skupštine AP KiM.Prema nezvaničnim informacijama, kamere i druga video oprema instalirani su na više stotina lokacija na celom severnom Kosovu kako bi se, iz bebednosnih razloga, pratilo kretanje vozila i ljudi na putevima, raskrsnicama i ulicama. Otkrivanje lokacija navodno bi bilo tetno po bezbednost Srba i drugih žitelja severa.
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.naslovi.net
Link: http://www.naslovi.net/2015-03-25/rts/otvoreni-tenderi-sansa-za-ustedu/13906480
Autori:
Teme: Javne nabavke
Naslov: Otvoreni tenderi šansa za uštedu
Uvođenjem konkurencije u javne nabavke i sprečavanjem neposrednih pogodbi mnoge ustanove su uštedele. Zakon o javnim nabavkama koji se primenjuje dve godine doveo je do povećanja konkurencija i omogućio narudžbine po nižoj ceni. Kako bi procedure bile još efikasnije, iz Uprave za javne nabavke najavljuju izmene važećeg zakona.RTSOd početka primene Zakona o javnim nabavkama povećan je broj otvorenih postupaka u tom poslu, učestvuje više ponuđača, i smanjen je broj pregovaračkih postupaka bez javnog poziva. Tako su u Zdravstvenom centru u Čačku, nabavkom u otvorenom postupku, ostvarili milionsku uštedu. "Tačno je da smo u protekle dve godine uštedeli 21 milion budžetskih sredstava u javnim nabavkama materijala za laboratoriju, i to u 2013. godini devet miliona i 200.000...
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.rts.rs
Link: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1869098/%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D1%88%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%83%D1%88%D1%82%
Autori:
Teme: Javne nabavkeSrbija (Transparency Serbia)
Naslov: Otvoreni tenderi šansa za uštedu
Uvođenjem konkurencije u javne nabavke i sprečavanjem neposrednih pogodbi mnoge ustanove su uštedele. Zakon o javnim nabavkama koji se primenjuje dve godine doveo je do povećanja konkurencija i omogućio narudžbine po nižoj ceni. Kako bi procedure bile još efikasnije, iz Uprave za javne nabavke najavljuju izmene važećeg zakona.Od početka primene Zakona o javnim nabavkama povećan je broj otvorenih postupaka u tom poslu, učestvuje više ponuđača, i smanjen je broj pregovaračkih postupaka bez javnog poziva.Tako su u Zdravstvenom centru u Čačku, nabavkom u otvorenom postupku, ostvarili milionsku uštedu."Tačno je da smo u protekle dve godine uštedeli 21 milion budžetskih sredstava u javnim nabavkama materijala za laboratoriju, i to u 2013. godini devet miliona i 200.000 i u ovoj godini 11 miliona i 800.000. To smo uštedeli tako što smo išli putem otvorenih javnih ponuda, odnosno otvorenih tendera gde su ponuđači bili u situaciji da se nadmeću u ceni", kaže direktor Zdravstvenog centra Čačak Radoslav Milošević.Kako je rekao, najprihvatljivija cena je to što je doprinelo velikoj uštedi budžetskih sredstava.Uprava za javne nabavke u prethodne dve godine bila je u stalnom kontaktu sa naručiocima i ponuđačima, te ukazuje da cena ne bi trebalo da bude jedini faktor prilikom izbora ponude."Kvalitet koji se nama daje, koji se nabavlja, uvek je pod znakom pitanja, zato što se favorizuje najniža cena. Jednostavno, najlakše je kupiti nešto što je najjeftinije, a na našem tržištu se pojavljuju proizvodi koji su i sumnjivog kvaliteta, tako da se nabavlja često nešto što je neadekvatnog kvaliteta ili neodgovarajuće, jer je vođeno samo kriterijumom najniže cene", kaže Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke.Uočeno je i da postupci duže traju, pa će do kraja godine biti predloženo da se skrate i da se granica između malih i takozvanih velikih nabavki koriguje."Mi bismo predložili prvo da se granice između malih i takozvanih velikih nabavki podigne malo, pogotovo što su sada male nabavke zaista toliko transparente i mnogo je veća konkurencija nego u takozvanim velikim nabavkama", dodao je Jovanović.Nedavno su već prihvaćene izmene zakona, kojima se smanjuje prednost domaćih ponuđača. U "Transparentnosti" smatraju da bi bilo ispravnije ukinuti preferencijale u potpunosti i da treba težiti što većoj konkurenciji.S druge strane, tvrde, domaće firme ne mogu ispuniti kriterijume kao strane firme."Kada se govori o domaćim i stranim firmama, valja imati u vidu i to da se u Srbiji sprovode i neke nabavke kod kojih se ne primenjuje domaći zakon, već direktno postupci finansijera kreditora takvih projekata. Tu onda imamo obrnutu situaciju da se domaće firme žale da su uslovi postavljeni previsoko, da se traže prevelike garancije koje onda oni ne mogu da ispune i da tako ostaju bez posla", rekao je Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbija".Iako je, kažu u toj organizaciji, zakon doneo poboljšanja, oni predlažu da se, pored ostalog, bolje preciziraju odredbe o građanskom nadzorniku, koji nadgleda postupak ako naručilac sprovodi javnu nabavku čija je procenjena vrednost veća od milijardu dinara.
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.vaseljenska.com
Link: http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/vulinov-projekat-drzavna-tajna/
Autori:
Teme: Javne nabavke
Naslov: Vulinov projekat državna tajna?
Okupirane teritorije – Skupština AP Kosova i Metohije nije zadovoljna odgovorom Kancelarije za KiM u kome se naglašava da je kupovina kamera i druge video opreme, kao i opreme i vozila za pripadnike civilne zaštite 2012. u vrednosti od oko milion evra bila državna tajna čije bi odavanje bilo krivično delo.Podsetimo, tokom 2012, dok je na čelu Kancelarije za KiM bio Aleksandar Vulin, svi pokušaji da se sazna kako je ova oprema nabavljena, gde je i kako instalirana i da li je još u funkciji ostali su bez rezultata.Isti odgovor – da se radi o državnoj tajni – dobili su i autori emisije „Insajder“ i članovi Anketnog odbora Skupštine Srbije koji su ispitivali malverzacije u trošenju državnog novca na okupiranim teritorijama.„Nismo zadovoljni odgovorom, žalićemo se povereniku za informacije od javnog značaja. Tražimo kopiju ugovora koji je Vulin zaključio sa firmom DBS konsel sekjuriti servis o nabavci i instalaciji opreme za sisteme video nadzora i monitoring centra, ponudu, kopiju ugovora zaključenu sa nadzornim organom, zapisnik o uvođenju izvođača u posao, zapisnik o primopredaji izvršenih radova, informaciju da li je sproveden postupak javne nabavke, da li je budžetom bio planiran ovaj projekat, koliko je isplaćeno nadzornom organu, da li je bilo naknadnih radova, ako jeste, na koji iznos je zaključen aneks ugovora, koji dokaz je izvođač obezbedio o kvalitetu izvršenih radova“, najavio je Dobrosav Dobrić, potpredsednik Skupštine AP KiM.Prema nezvaničnim informacijama, kamere i druga video oprema instalirani su na više stotina lokacija na celom severnom delu okupiranih teritorija kako bi se, iz bebednosnih razloga, pratilo kretanje vozila i ljudi na putevima, raskrsnicama i ulicama. Otkrivanje lokacija navodno bi bilo tetno po bezbednost Srba i drugih žitelja severa.D. N. P. / Vesti
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.netkafa.net
Link: http://www.netkafa.net/2015/03/25/1734519/otvoreni-tenderi-sansa-za-ustedu
Autori: Radio Televizija Srbije
Teme: Javne nabavke
Naslov: Otvoreni tenderi šansa za uštedu
Od početka primene Zakona o javnim nabavkama povećan je broj otvorenih postupaka u tom poslu, učestvuje više ponuđača, i smanjen je broj pregovaračkih postupaka bez javnog poziva. Tako su u Zdravstvenom centru u Čačku, nabavkom u otvorenom postupku, ostvarili milionsku uštedu. “Tačno je da smo u protekle dve godine uštedeli 21 milion budžetskih sredstava u javnim nabavkama materijala za laboratoriju, i to u 2013. godini devet miliona i 200.000 i u ovoj godini 11 miliona i 800.000. To smo uštedeli tako što smo išli putem otvorenih javnih ponuda, odnosno otvorenih tendera gde su ponuđači bili u situaciji da se nadmeću u ceni”, kaže direktor Zdravstvenog centra Čačak Radoslav Milošević. Kako je rekao, najprihvatljivija cena je to što je doprinelo velikoj uštedi budžetskih sredstava. Uprava za javne nabavke u prethodne dve godine bila …(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push(); Link :Otvoreni tenderi šansa za uštedu
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.novinenovosadske.rs
Link: http://feedproxy.google.com/~r/novinenovosadskerss/~3/qq7ZY5zXxhc/
Autori:
Teme: Javne nabavke
Naslov: Podrumi puni fekalija u Novom Sadu
Visok nivo podzemnih voda godinama muči meštane koji žive između Veternika i Novog naselja. Kanali kojima bi višak vode trebalo da otiče su prepuni, a problem dodatno stvaraju i nesavesni građani koji kanalizaciju prazne u kanale. …Neprijatan miris ustajale vode svakodnevica je za meštane koji žive između Veternika i Novog naselja, a zbog visokog nivoa podzemnih voda, mnogi podrumi i garaže su potopljeni. Takva slika ne menja se godinama, ali je tokom majskih poplava bila još gora."Sve je bilo puno do vrha, plivale su fekalije. Tu bude žaba, zmija… Ovu stranu kanala prskam protiv korova da me ne bi pojele zmije. Ne mogu da verujem da se ovo dešava u sred Novog Sada. Zar nam ne mogu napraviti kanalizaciju", kaže Ljubica Miščević.Devedesetih godina kažu da su, zajedno sa nadležnima, pronašli rešenje. Kanal je spojen na glavni kolektor na Bulevaru Jovana Dučića, voda je oticala, a podrumi su bili suvi. Međutim, zbog radova na produžetku tog bulevara i izgradnji kolektora u ulici Dragoslava Srejovića, kanal je zatrpan, a voda ponovo stvara probleme.Za pomoć su se obraćali mnogima, od Zavoda za izgradnju grada, komunalne i vodoprivredne inspekcije, pa sve do nadležnih ministarstava. Iako nam je u Zavodu za izgradnju grada rečeno da se kanali čiste svake godine, voda u njima i dalje stoji.Ovogodišnji radovi biće realizovani tek kada Gradska uprava za komunalne poslove sprovede postupak javne nabavke i potpiše ugovor sa odabranim izvođačem.Izvor: RTV
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.rts.rs
Link: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/1869466/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0%2C+%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8+%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4
Autori:
Teme: Javne nabavke
Naslov: Ukrajina, hapšenja na sednici vlade
Ukrajinska policija, tokom sednice vlade, uhapsila šefa službe za hitne slučajeve Sergeja Bočinskog i njegovog zamenika.Bočinski i Vasili Stoetski uhapšeni su zbog nameštanja tendera za javne nabavke, a vlada je odmah po hapšenju otpustila sve šefove sektora službe za hitne slučajeve, javila je agencija Unian.Akciju policije odobrio je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk.
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.rtv.rs
Link: http://feedproxy.google.com/~r/RtvVojvodinaCir/~3/EFe_gRjMU6A/i-ds-kritikuje-koncerte-u-zrenjaninu_581931.html
Autori:
Teme: Javne nabavke
Naslov: I DS kritikuje koncerte u Zrenjaninu
ZRENJANIN -I zrenjaninska Demokratska stranka (DS) danas je kritikovala vlast u tom gradu zbog koncerata u centru grada. Portparolka DS Alisa Kockar ocenila je da manifestacije u centru grada nisu, kako je navela, poklon građanima."Demokratska stranka smatra da trošenje novca iz budžeta za organizaciju koncerata nije poklanjanje. Jedini način da ovi koncerti budu poklon jeste da su ih vlastodršci finansirali iz svojih dubokih džepova, a zna se da nisu", poručila je ona.Kockar je dodala da je Zrenjanin grad sa mnogo problema, koji su rešivi. Ona je ocenila da bi građani mogli imati pijaću vodu po pristupačnim cenama da sadašnja vlast nije "pohlepna i tvrdoglava"."Računi za grejanje bili bi otplativi samo kad bi većina u skupštini stvarno radila svoj posao. Obilaznica bi bila izgrađena i Bulevar Veljka Vlahovića, Ulice Žarka Zrenjanina i 6. maja ne bi propadale, kad bi se otkrilo gde su obećanih 775 miliona i kad bi se odgovorni kaznili", kazala je na konferenciji za novinare portparolka zrenjaninskih demokrata.Ona je poručila i da bi objekti u centru, koji predstavljaju ruglo i opasnost po građane, mogli biti obnovljeni da je novac od uređenja trga preusmeren za ove svrhe. "Vetrozaštitni pojasevi bi svuda bili obnovljeni da ne dajemo milione raznoraznim komisijama. Vlast bi bila odgovorna da je novac, uložen u tri sata zabave, namenila za podsticanje preduzetništva mladih, obnovu igrališta ili pomoć prosvetnim radnicima", ocenila je Kockar.Ona je poručila da će sledeći izbori pokazati koliko je sadašnja vlast loša. "A mi ćemo svakodnevno raditi na sebi jer smo svesni svojih grešaka u prošlosti i bićemo spremni za taj trenutak", navela je portparolka zrenjaninske DS.Na kritike opozicije juče je odgovorio zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac. On je poručio da se radi o strahu partija koje nisu u vlasti od predstojećih izbora i poručio da kritike predstavljaju "panične izjave".On je poručio da su troškovi dva koncerta, koja su do sada održana u centru grada, transparentni i mogu se naći među svim ostalim javnim nabavkama lokalne samouprave.On je poručio da je iz Zrenjanina poslata dobra slika i da se ne pamti kada je neka manifestacija bila toliko posećena. "Građani su time pokazali da žele takve sadžaje, a o tome govore i mnogobrojne pohvale koje su nam stigle", kazao je Santovac.
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.evrsac.rs
Link: http://evrsac.rs/index.php/vesti/item/5521-zivkovic-i-sljivic-obisli-radove-u-vaska-pope-i-u-uljmi
Autori: eVršac
Teme: Javne nabavke
Naslov: Živković i Šljivić obišli radove u Vaska Pope i u Uljmi
Predsednik Opštine Vršac Čedomir Živković i direktor DP "Drugi Oktobar" Ljubisav Šljivić danas su sa saradnicima obišli radove u ulici Vaska Pope i na izgradnji sportske hale u Uljmi.U ulici Vaska Pope, na potezu od bulevara Žarka Zrenjanina do ulice Nikite Tolstoja, radi se zamena vodovodne mreže. Azbestno-cementne cevi prečnika 80mm, menjaju se sa polietilenskim cevima prečnika 110mm, u ukupnoj dužini od 405 metara, sa svim pripadajućim priključcima. Prema predračunu, vrednost radova je oko 6 miliona dinara. new TCVNBannerSlider("tcvn-banner-slider357", 15000, 0, 1);Takođe u ulici Vaska Pope, od ulice Heroja Pinkija do ulice Nikite Tolstoja, u toku je zamena gasovodne mreže. Metalne cevi menjaju se sa polietilenskim cevima, dvostrano, u ukupnoj dužini od 260 metara. Predračunska vrednost radova je oko 1.5 miliona dinara.Ove radove finansiraju lokalna samouprava i DP "Drugi Oktobar", od čega je učešće Opštine 49 odsto. Prema rečima Živkovića, javna nabavka za kompletno uređenje ulice Vaska Pope od bulevara do Nikite Tolstoja je pri kraju, tako da će se uskoro znati izvođači poslova na rekonstrukciji kolovoza, trotoara i uličnog mobilijara.U Uljmi, U toku je završetak druge faze izgradnje sportske dvorane. Članovi Opštinskog veća mr Vladimir Stanojev i Julkica Mitrašinović rekli su da se trenutno postavlja krovni pokrivač. Čelična konstrukcija je pri kraju, a zatim sledi postavljanje panela.Za ovu fazu izgradnje Opština Vršac je izdvojila 21.000.000 dinara. U trećoj fazi predviđeno je kompletno zatvaranje sale, odnosno postavljanje stolarije i pregradnih zidova.- Izgradnja multifunkcionalne sportske sale, projekat je od izuzetnog značaja za najveće selo u našoj Opštini. Njenom izgradnjom rešavamo višedecenijski problem održavanja časova fizičkog vaspitanja dece, kao i aktivnosti sportskih klubova u Uljmi, rekao je mr Stanojev.- Pored redovnih časova fizičkog vaspitanja, u ovoj hali moći će da treniraju i da igraju utakmice i održavaju takmičenja Košarkaški klub "Mladost", Karate klub "Uljma, a moći će da je koristi i Fudbalski klub "Partizan" u zimskom periodu, rekla je Mitrašinović.
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.netkafa.net
Link: http://www.netkafa.net/2015/03/25/1735120/ukrajina-hapsenja-na-sednici-vlade
Autori: Radio Televizija Srbije
Teme: Javne nabavke
Naslov: Ukrajina, hapšenja na sednici vlade
Bočinski i Vasili Stoetski uhapšeni su zbog nameštanja tendera za javne nabavke, a vlada je odmah po hapšenju otpustila sve šefove sektora službe za hitne slučajeve, javila je agencija Unian. Akciju policije odobrio je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk.(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push(); Izvod iz izvora :Ukrajina, hapšenja na sednici vlade
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.novosti.rs
Link: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:540203-Uredbe-jace-od-zakona
Autori: V. M. - S. S. R.
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Uredbe jače od zakona
Pojedina dokumenta koja usvajaju Vlada i Skupština kose se sa već izglasanim propisima ili ne mogu da se primene. U Vladi tvrde da je donošenje uredbi uobičajeno u svim zemljamaVLADA Srbije godišnje donese oko 250 uredbi, a od početka 2015. usvojila ih je već 37. Iako većina ovih dokumenata dodatno pojašnjava propise, deo njih kosi se s važećim aktima ili ne mogu da se primene u praksi.U slučaju Uredbe o zabrani zapošljavanja, na primer, država nije dobro promislila, pa je Vlada zatrpana žalbama da opštine, škole i zdravstvene ustanove ne mogu da popune upražnjena radna mesta, čime im je blokiran rad. Zato se razmišlja da se ovaj propis - povuče. Na snazi je, recimo, i zakon koji funkcionerima dopušta da zadrže poklone manje vrednosti, ali je nedavno doneta uredba po kojoj su predstavnici vlasti dužni da sve darove ostave državi.I neke skupštinske odluke se kose sa zakonima. Upravo zato je nedavno sud odlučio da parlament mora da plati poslanicima radikala zaostali regres, na koji su po zakonu imali pravo, a koji im je ukinut odlukom Administrativnog odbora. Polemika se vodi i oko toga može li Javno preduzeće "Putevi Srbije" ili Ministarstvo saobraćaja da odlučuju o tome da li poslanici moraju da plaćaju putarinu, kada se ovo pitanje uređuje zakonom!U Skupštini Srbije postoji Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja, čiji je zadatak da proceni da li propisi u skladu sa Ustavom i ostalim dokumentima koji se bave istom tematikom, ali pod njihovom "kapom" nisu vladina podzakonska akta. U Vladi tvrde da je donošenje uredbi uobičajeno u svim zemljama i da se njima konkretizuju članovi zakona.Nemanja Nenadić, iz "Transparentnosti Srbija", objašnjava za "Novosti" da se, ipak, ne razmišlja dovoljno pre povlačenja nekih poteza:- Uredba o zabrani zapošljavanja je problematičan akt, jer je to bilo "gašenje požara", pošto su troškovi za plate bili veći nego budžetske mogućnosti. Umesto da se problem reši procenom koliko je ljudi zaista potrebno u državnoj administraciji, doneta je ad hok mera koja stvara probleme na terenu.TUŽBE PRED STRAZBUROMMeđu tužbama koje su naši građani podnosili Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu na desetine se odnose baš na uredbe i podzakonska akta. Oni koji su presavili tabak pozivaju se na to da su im prava koja im sleduju po zakonu i Ustavu uskraćena "sporednim" dokumentima.
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: Fonet
Link: http://www.fonet.rs/getone.php?idv=22801896
Autori: Fonet
Teme: Javne nabavke
Naslov: ZAKON U SKUPŠTINI 1. APRILA
Ministarka državne upravei lokalne samouprave Kori Udovički naglasila je danas da ćePredlog zakona o inspekcijskom nadzoru biti 1. aprila nadnevnom redu redovnog zasedanja Skupštine Srbije, koji sunajviše tražili privrednici.Udovički i ministar privrede Željko Sertić razgovarali su sadelegacijom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kojuje predvodio Alan Ruso, o nastavku i modalitetima saradnje,navodi se u saopštenju Ministarstva privrede.Kako bi se skupila sredstva za primenu zakona, organizovaćese i donatorska konferencija, najavila je Udovički.Ona je na sastanku istakla potrebu da se poveća učešće malihi srednjih preduzeća u javnim nabavkama.Sertić je objasnio da je posebno važna saradanja u procesuprivatizacije, kao i edukaciji poslovodstva javnih preduzećakako bi ona poslovala po korporativnim principima."Imamo mnogo zajedničkih poslova sa EBRD. Najvažnije je dabudemo što konkretniji i brži u njihovoj realizaciji.Ekonomija i privredni razvoj su tema broj jedan u Srbiji.Zato smo se i uhvatili u koštac sa nasleđenim problemimadržavnih preduzeća", rekao je Sertić.Direktor EBRD u Srbiji Mateo Patrone je objasnio da ta bankasprovodi aktivnosti na poboljšanju uloge i konkurentnostiprivatnog sektora, posebno u agrobiznisu, sektoru malih isrednjih preduzeća, ali i bankarskog sektora.U okviru Programa za razvoj inovacija i preduzeća ZapadnogBalkana u Srbiji je počeo sa radom Fond za podršku daljegrasta preduzeća.Predstavnici EBRD su objasnili da je Fond namenjen zafinansiranje pre svega srednjih preduzeća, koja imaju velikipotencijal za rast, a ukupna vrednost fonda je 77 milionaevra.
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.blic.rs
Link: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/545309/NOVI-NIN-Aerodrom--srce-tajnih-ugovora
Autori: Blic
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: NOVI NIN: Aerodrom - srce tajnih ugovora
Sagovornici NIN-a veruju da su Emirati posebno zainteresovani za kupovinu ili koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“, kako zbog Er Srbije, tako i zbog izvoza oružja i moguće druge robe. Ne isključuju ni mogućnost da bi Arapi mogli biti zainteresovani za EPS, Telekom, ali i vojvođansku zemlju. U novom broju NIN-a nalaze se i intervju sa generalom Sretom Malinovićem, bivšim zamenikom komandanta RV i PVO, koji analizirajući pad helikoptera MI-17, kaže da je direktna naredba posadi morala ići na osnovu naređenja Operativnog centra Generalštaba. „Mogao je ministar da naredi šta hoće, Bandić isto tako, ali niko ne može doneti odluku o izvršenju zadatka bez stava posade, Operativnog centra vazduhoplovstva i Generalštaba“, izričit je Malinović. Više u novom broju NIN-a.Pod okriljem „krovnog“ Sporazuma o saradnji i podsticanju investicija sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima iz marta 2013. godine, nakon ugovora o Er Srbiji i bačkoj zemlji, mogući su novi ugovori i poslovi, od kojih bi neki, prema oceni stručnjaka, mogli biti ponovo tajni.Specifičnost ovog međudržavnog sporazuma u odnosu na sve ranije, poput onih sa Rusijom, Kinom ili Azerbejdžanom, Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija, vidi u tome što je najsveobuhvatniji i odnosi se na brojne poslove od privrede, poljoprivrede do vojne saradnje.Momčilo Grubač, ministar DS-ove Vlade u senci, tvrdi da je ovaj sporazum protivustavan jer potpuno suspenduje nacionalno zakonodavstvo, a omogućava i tajnost ugovora pod klauzulom poslovne tajne.U Vladi Srbije NIN nije dobio odgovore na pitanja koliko je ukupno ugovora sa Emiratima i koje vrednosti do sada potpisano, kao i na šta se sve odnose.- Siguran sam da postoji i jedan broj tajnih ugovora sa Emiratima, recimo o vojnoj saradnji i izvozu naoružanja. Vojna saradnja je očigledno jaka, možda i najjača komponenta celog sporazuma sa Emiratima - tvrdi za NIN Saša Radulović, lider pokreta Dosta je bilo.O tome je ranije pisao i nezavisni arapski portal Middle East Eye u tekstu pod nazivom „Mutne radnje UAE u Srbiji“, u kome se tvrdi da bi oružje iz Srbije moglo biti preko Emirata distribuirano po Bliskom istoku i drugde.Sagovornici NIN-a veruju da su Emirati posebno zainteresovani za kupovinu ili koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“, kako zbog Er Srbije, tako i zbog izvoza oružja i moguće druge robe. Ne isključuju ni mogućnost da bi Arapi mogli biti zainteresovani za EPS, Telekom, ali i vojvođansku zemlju.O mogućim razlozima za pad vojnog helikoptera i pogibiju sedmoro ljudi za NIN govori general Sreto Malinović, bivši zamenik komandanta RV i PVO.Malinović, analizirajući pad helikoptera MI-17, kaže da je bila vidljiva presija da posada sleti na Aerodrom „Nikola Tesla“. Ta presija je prevagnula, računalo se na iskustvo i hrabrost pilota i posade, veruje general.U objašnjenju lanca naloga i komandi general Malinović kaže da je direktna naredba posadi morala ići na osnovu naređenja Operativnog centra Generalštaba.- Mogao je ministar da naredi šta hoće, Bandić isto tako, ali niko ne može doneti odluku o izvršenju zadatka bez stava posade, Operativnog centra vazduhoplovstva i Generalštaba - izričit je Malinović.Komentarišući sumnje da je helikopter sleteo na Aerodrom Nikola Tesla zbog dočeka koji su nameravali da prirede pojedini ministri Malinović kaže: „Ako je neko ispostavio zadatak da vojska to uradi samo zbog slikanja, to je za vojsku legitiman zadatak. Neposredan uzrok pada helikoptera, koliko god to bila presija nalogodavca ili nemogućnost izvršilaca da se odupru, ma koliko to brutalno zvučalo, svodi se na poslednjih petnaestak minuta leta“.Među brojnim pitanjima koje general Sreto Malinović otvara u razgovoru za NIN je i sumnja da je u MUP-u rečeno da ne mogu da izvrše zadatak spasavanja bebe.- Zašto je onaj kome je MUP rekao da ne može, isto to zatražio od vojske. I, ko je bio taj kome je MUP to odgovorio. Tu leži moralna odgovornost?! Vama moralna odgovornost, nama duša u plamenu, nama deca gledaju očeve na pločama - kaže general Malinović.Imao je sreće da je od svojih hobija napravio profesiju, da piše o svojim ljubavima koje se zovu film, knjiga i muzika, preciznije džez. Milan Vlajčić poslednjih desetak godina piše za Blic, a ovih dana samo u Beogradu je imao dve veoma uspešne promocije svoje nove knjige tekstova Pogled iz ogledala, koju je objavio vrsni izdavač Branko Kukić (Gradac, Čačak). Ovi tekstovi su objavljivani na zagrebačkom portalu Novinarstvo sa potpisom.- Danas je zaista teško biti dobar ministar kulture ako imate fond od 0,64 odsto nacionalnog budžeta. To mi liči na biblijsku priču o pet hlebova i dve ribe za hiljade gladnih. Ako Crnogorci imaju 2,6 odsto novca za kulturu, a Hrvati 4,2 odsto, Mađari sedam odsto, ako Austrijanci imaju budžet za kulturu jednak vojnom budžetu zemlje, zar mi ne možemo da se izborimo za bolji status? Možda bismo i mogli, da u Vladi ne sede osobe poput Vulina i sličnih koji odaju utisak da pola Vlade čini loša verzija Montija Pajtona - kaže Vlajčić za NIN.
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.fakti.org
Link: http://fakti.org/serbian-point/kritika-vlasti/skupstina-autonomne-pokrajine-kim-zatrazila-sabicevu-intervenciju
Autori:
Teme: Javne nabavke
Naslov: Skupština Autonomne pokrajine KiM zatražila Šabićevu intervenciju
ŽALILA SE NA ODGOVOR KANCELARIJE ZA KIM DA SU DOKUMENTIO VIDEO-KAMERAMA „STROGO POVERLJIVI“Dobrosav DobrićU žalbi upućenoj povereniku za informacije od javnog značaja, Skupština AP KiM je napisala i ovo: „Smatramo da dostavom traženih podataka ne bi nastupila pravna ili druga posledica po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristupom informacijama od javnog značaja, kao i da bi se na taj način otklonile sve sumnje da je oznaka „strogo poverljivo“ zloupotrebljena radi prikrivanja krivičnog dela, odnosno prekoračenja ovlašćenja odnosno zloupotrebe službenog položaja“SKUPŠTINA Autonomne porkajine KiM nema nameru da ostavi na miru slučaj sa kamerama za video nadzor koje je vladina Kancelarija za KiM kupila u vreme dok joj je na čelu bio Aleksandar Vulin.Skupštinu nije pokolebalo ni odbijanje Kancelarije da joj dostavi kopije svih dokumenata o toj javnoj nabavci, uz obrazloženje da je sve to - po odluci Vlade - „strogo poverljivo“.Skupština AP KiM se sa žalbom na odluku (odgovor) Kancelarije za KiM obratila povereniku Rodoljubu Šabiću.Evo teksta njene žalbe, sa potpisom potpredsednika Skuopštine Dobrosava Dobrića:POVERENIKU ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTIg. Rodoljubu ŠabićuNa osnovu člana 22 stav 1. tačka 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Sl. Glasnik R. Srbije (120/204, 54/2007,104/2009 i 36/2010), Skupština AP KiM u zakonom predviđenom roku podnosi:Ž A L B UNa dopis Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, dostavljen elektronskom poštom dana 20. 03. 2015. bez zavodnog broja.Skupština AP KiM dopisom 01 Broj 01/11 od 17. 03. 2015. obratila se Kancelariji za KiM, sa zahtevom za dostavu kopije Ugovora koji je gospodin Aleksandar Vulin kao direktor Kancelarije za KiM zaključio sa „DBS KONSEL SECURITY SERVICE“ doo Beograd Azanjska 5-b, o nabavci i instalaciji opreme za sisteme video nadzora i monitoring centra, kao i odgovor na druga pitanja u vezi sa ovom Javnom nabavkom. Dana 20. 03. 2015. od strane Kancelarije dostavljen je odgovor da je predmetnu informaciju Vlada R. Srbije zaključkom 05 br. 00-389/2012 od 06 .12. 2012. označila kao „strogo poverljivu“.O ovom projektu bilo je reči u emisiji „Insajder“ posvećenoj nenamenskom trošenju budžetskih sredstava na KiM, kao i u nekim štampanim medijima, gde su iznete osnovi sumnje, a postoji i javno pogovaranje da video nadzor ne postoji na KiM, a da je Kancelarija isplatila preko 1,000.000 evra. Smatramo da se na ovaj način otežava odnosno onemogućava tražiocu ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.Takođe smatramo da dostavom traženih podataka ne bi nastupila pravna ili druga posledica po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristupom informacijama od javnog značaja, kao i da bi se na taj način otklonile sve sumnje da je oznaka „strogo poverljivo“ zloupotrebljena radi prikrivanja krivičnog dela, odnosno prekoračenja ovlašćenja odnosno zloupotrebe službenog položaja.Imajući u vidu sve napred navedeno, na osnovu odredbe člana 25 Zakona o tajnosti podataka, predlažemo da usvojite našu žalbu u celosti i Rešenjem naložite Kancelariji za KiM da tražiocu omogući slobodan pristup informacijama od javnog značaja.PRILOZI:Dopis Skupštine AP KiM upućen Kancelariji za Kosovo i Metohiju 01 Broj 01/11Odgovor Kancelarije za Kosovo i Metohiju dostavljen Skupštini AP KiM.PRILOG:SKUPŠTINA AP KOSOVA I METOHIJEDobrosav Dobrić, potpredsednikVlade Ćetkovića 01 KOSOVSKA MITROVICAPoštovani,Povodom vašeg zahteva za pristup informaciji od javnog značaja 01 Broj: 01-11 koji ste nam uputili 17.03.2015. godine, obaveštavamo vas da je Vlada Republike Srbije Zaključkom strogo poverljivo 05 br. 00-389/2012 od 6.12.2012. godine predmetne informacije označila kao strogo poverljive.Napominjemo, da je u skladu sa članom 98. Zakona o tajnosti podataka propisana krivična odgovornost za otkrivanje takvih podataka, te bi iznošenje detalja predstavljalo krivično delo.S poštovanjem,Vlada Republike SrbijeKancelarija za Kosovo i MetohijuBulevar Mihajla Pupina 2, Beogradtel: 011/3111-019E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.: www.kim.gov.rs
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.e-novine.com
Link: http://www.e-novine.com/drustvo/118264-Mobing-Fakultetu-umetnosti-Niu.html
Autori: e-Novine
Teme: Javne nabavke
Naslov: Mobing na Fakultetu umetnosti u Nišu
Mobing na Fakultetu umetnosti u NišuDruštvo književnika i književnih prevodilaca Niša uputilo je protestno pismo povodom otpuštanja s posla Vladimira Stanimirovića na Fakultetu umetnosti u Nišu. Prenosimo protestno pismo, kao i pismo koje je Vladimir Stanimirović uputio Savetu Fakulteta umetnosti u Nišu, u kojem je objašnjen čitav slučaj, kao i atmosfera šikaniranja zaposlenih koja vlada u ovoj ustanoviDruštvo književnika i književnih prevodilaca Niša najoštrije osuđuje otpuštanje sa posla Vladimira Stanimirovića, diplomiranog sociologa, sa radnog mesta Stručnog saradnika za nastavu i studentska pitanja na Fakultetu umetnosti u Nišu. Smatramo da ova ishitrena odluka dekana Fakulteta umetnosti u Nišu, prof. Suzane Kostić, narušava profesionalnu etiku i ugrožava ljudska i radna prava Vladimira Stanimirovića. Vladimir Stanimirović je član Društva književnika i književnih prevodilaca Niša, poznat kao marljiv i savestan radnik i svestran kreativac. U toku svog višegodišnjeg rada i saradnje sa strukovnim organizacijama, muzejima, galerijama, književnim časopisima doprinosio je uspostavljanju i širenju kulturnih veza. Smatramo da je potrebno što pre vratiti Vladimira Stanimirovića na Fakultet umetnosti u Nišu i omogućiti mu da ostvaruje svoje ljudsko i radno pravo.Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša ukazuje na katastrofalno stanje u kome se nalazi naša kultura, u kojem jedva opstaju književnici i umetnici, i apeluje na državne institucije da jasnim i snažnim delovanjem zaustave urušavanje i ovo malo preostalog dostojanstva književnika.Za Društvo književnika i književnih prevodilaca NišaDragan J. Ristić, predsednik Niš, 2. 3. 2015.+++Pismo Vladimira StanimirovićaPoštovani predsedniče Saveta, poštovani članovi Saveta Fakulteta umetnosti u Nišu,U dva navrata obratio sam se predsedniku Saveta i Savetu, u pisanoj formi, molbom da me zaštiti od nezakonitog i zlonamernog ponašanja dekana. Do danas, nije se desilo ništa, pa sam prinuđen da Vam se obratim na ovaj način, lično i pojedinačno.U prvom obraćanju , koje je zavedeno u Arhivi Fakulteta br. 247, od 11.2.2015. godine, rekao sam, citiram:„...dekan je dana 10.2.2015. godine, u tajnosti, donela novi Pravilnik o sistematizciji na Fakultetu, kojim se, između ostalih, ukida radno mesto Stručnog saradnika za nastavu i studentska pitanja, na kome radim. Prvilnik je, krišom, postavljen na oglasnu tablu, a stupio je na snagu odmah sutradan. Pretpostavljam da je dekan to učinila u nameri da me otpusti.Niko iz rukovodstva nije našao za shodno da razgovara sa mnom, nisu mi objašnjeni razlozi za otkaz, ponuđeno eventualno preraspoređivanje na drugo radno mesto, bilo šta. O empatiji zbog situacije u kojoj sam se našao, naravno, nije bilo ni pomisliNavedeni razlozi za promenu Pravilnika o sistematizaciji nisu tačni. Ništa se između objavljivanja poslednje sistematizacije 6.11.2014. godine, i Pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih mesta na Fakultetu, donetog 10.2.2015. godine, nije promenilo. Na Fakultetu su u pripremi za akreditaciju dva nova studijska programa, kao i specijalističke studije na studijskom programu Izvođačke umetnosti, kojih do sada nije bilo. Znači, obim poslova Studentske službe povećava se, a ne smanjuje, tako da ne postoji opravdani razlog za ukidanje mog radnog mesta, kao ni za ukidanje radnog mesta kolege Đorđević Milana. Svi razlozi, navedeni u Pravilniku o izmenama i dopunama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih mesta na Fakultetu, kao i pozivanje na Standard 7. Pravilnika o standardu i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, a u vezi s gašenjem mog radnog mesta, kao i Rešenja o otkazu Ugovora o radu, potpuno su netačni. Postupak, kojim se Milanovi i moji poslovi tovare našim koleginicama, koje su i onako preopterćene svojim tekućim zaduženjima, uz poslove koje će doneti i novoakreditovani studijski programi, nemoralan je. U sitaciji kada smo nas dvojica, preko noći, dobili otkaze, one naravno neće smeti ni da pomisle da se žale da su preopterećene... Naglašavam, ni šef Studentske službe, kao ni prodekan za nastavu, nisu konsultovani u vezi promena ovog segmenta sistematizacije, što potvrđuje zlonamernost postupanja dekana.... Siguran sam da promena Pravilnika o sistematizaciji nema nikakve veze sa realnim potrebama Fakulteta, pa Vas pozivam da sprečite samovoljno i nezakopnito postupanje dekana, koje će, između ostalih, imati vrlo negativne posledice na ugled Fakulteta, kao i na njegovo finansijsko stanje.“( kraj citata)Već sutradan, po hitnom postupku, uručeno mi je Rešenje o otkazu ugovora o radu na radnom mestu Stručnog saradnika za nastavu i studentska pitanja, zbog smanjenja obima posla. Otkaz mi je uručila Administrator pisarnice. Niko iz rukovodstva nije našao za shodno da razgovara sa mnom, nisu mi objašnjeni razlozi za otkaz, ponuđeno eventualno preraspoređivanje na drugo radno mesto, bilo šta. O empatiji zbog situacije u kojoj sam se našao, naravno, nije bilo ni pomisli. Posle skoro 8 godina rada, sa mesta na kome nisam imao ni dan bolovanja, na kome nisam imao ni jedan radni prekršaj, iz službe koja je je bila oaza pozitivne energije na Fakultetu, koja je pohvaljena od nadležne inspekcije, a od studenata na svim anketama ocenjena kao najbolja služba Fakulteta, otišao sam postiđen bahatošću rukovodstva. U drugom obraćanju predsedniku Saveta, napisao sam, citiram:“Rešenjem, koje mi je uručeno već 12.2.2015. godine, prekršeno je više članova Zakona o radu, što ću morati da dokažem pred nadležnim sudom.Dostavljam Vam sada svoju Izjavu dekanu Fakulteta br.214, od 6.2.2015. godine. Iz čijeg sadržaja se jasno vidi neposredan povod za otkaz koji sam dobio. O incidentu opisanom u njoj, Izjavu, koja potvrđuje sve moje navode, napisala je i šef Studentske službe, br. 243. od 10.2.2015. godine.U skladu s važeći Statutom Fakulteta umetnosti, član 197. citiram: O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima dekana odlučuje Savet, molim Vas da s mojom Molbom i mojom Izjavom dekanu Fakulteta, upoznate članove Saveta Fakulteta. Takođe, molim Vas da postupite u skladu sa svojim nadležnostima, pre svega u utvrđivanju odgovornosti dekana Fakulteta. Smatram da bi ovo mogao da bude i dobar povod za raspravu o moralnosti i zakonitosti postupanja dekana uopšte, a što je svakako u nadležnosti Saveta. Spreman sam da, na poziv Saveta, takvoj sednici i sam prisustvujem... Pošto i posle 20 dana od moje prve i druge Molbe Savetu , predsednik Saveta nije sazvao sednicu ovim povodom, obraćam se svakom od Vas pojedinačno, mejlom, u nadi da ćete zahtevati sazivanje sednice Saveta. Upoznat sam da se i kolega Milan Đorđević Savtetu Fakulteta obratio Molbom, koja je uredno zavedena u Arhivi Fakulteta, o kojoj bi takođe trebalo da se izjasnite.Obaveštavam Vas da sam se, u traženju zaštite svojih prava, obratio i Komitetu za profesionalnu etiku Univerziteta u Nišu, čije postupanje očekujem. Između ostalog, i njima sam napisao, citiram: ...“Pozivam vas da sprečite i sankcionišete zlonamerno, nezakonito i nemoralno ponašanje dekana , koje će imati nesagledive negativne posledice na ugled Fakulteta umetnosti, a samim tim i Univerziteta u Nišu.Od supanja na funciju dekana, ukazivao sam joj na permanentno loše postupanje prema studentima, prema nenastavnom osoblju Fakulteta, pojedinim profesorima i prema meni. Od izbora za dekana, njen način komunikacije sa delom zaposlenih je mobing, zlostavljanje i vređanje, a strah i ćutanje od strane većine zaposlenih. Ako bi se neko usudio da odgovori, na usmeni zahtev dekana morao je da piše izjavu. I sam sam ih pisao nekoliko. Sve ovo dokazivo je uvidom u Arhivu Fakulteta.Prošle godine, dvojica mojih kolega, Aleksandar Janošević i Marko Anđelić, pod pritiskom i iznudom, podneli su otkaze. Stručni saradnik Milan Đorđević i šef Finansijske službe Snežana Stefanović, pisali su, bez ikakvih razloga, izjašnjenja pred otkaz, a kada ni za šta nije mogla da ih okrivi, dekan je pred kolegama pretila: „Načekaću ih ja“. U više navrata upozoravao sam je da takvo njeno ponašanje predstavlja mobing. Uzalud...Ja imam 54 godine. Imam 26 godina radnog staža. Radio sam na mnogim odgovornim mestima. Za svoj rad sam pohvaljivan i nagrađivan. Pisac sam, član predsedništva Društva književnika Niša. Pisac sam pesme Svetionik, koja je izvođena kao himna Univerziteta u Nišu. Nisam član ni jedne stranke, nisam osuđivan. Pod moralnom i krivičnom odgovornošću tvrdim da je sve što sam rekao istina. Ukoliko bude potrebno, dostaviću vam i druge izjave, molbe i prigovore koje sam morao da pišem dekanu.Radi se o šikaniranju, maltretiranju, mobingovanju, iznuđivanju otkaza, izjava, radi se o sudskim istragama, prisluškivanju, elektronskom špijuniranju, sprečavanju u napredovanju, javnom ruganju i vređanju, a sada već i otpuštanju, kao poslednjem stadijumu mobingovanja, prema većini zaposlenih koji su imali bilo kakve veze s prethodnim rukovodstvomMolim vas da da i ovom prilikom zaštitite načelo jednakosti i poštovanja prava, načelo zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu, kao i da obezbedite poštovanje i zaštitu mog integriteta i dostojanstva. Od vas očekujem pokretanje postupka, kojim bi se utvrdila i sankcionisala odgovornost dekana, i sprečilo njeno buduće nezakonito ponašanje, za dobrobit mnogih preplašenih, oštećenih, skrajnutih i uvređenih ljudi na Fakultetu umetnosti, kao i na dobrobit čitave akademske zajednice.Zaposleni na Fakultetu, u strahu od osvete dekana, plaše se svedočenja, ali prhvataju da se njihove Izjave dekanu, a koje se nalaze u Arhivi Fakulteta, koriste u dokaznom postupku u ovom sučaju.“(kraj citata)U međuvremenu, pojavila se u medijima Presuda za mobing koji je dekan vršila nad koleginicom Hristinom Vuković. Ispostavilo se da će Fakultet, iz svojih sredstava, morati da plati troškove izgubljenog spora. Na površinu je isplivala i činjenica da je dakana Fakulteta, u ovom sporu, zastupala rođena sestra, gospođa Biserka Conić, koja je svoje visoke honorare naplaćivala od Fakulteta umetnosti. Niko s Fakulteta ovo nije demantovao.Poštovani predsedniče, članovi Saveta, podsećam Vas da u važećemm Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih mesta na Fakultetu umetnosti u Nišu, u Članu 53., SEKRETAR, u opisu poslova, tačka 10. stoji,: - Sekretar zastupa fakultet pred sudovima i drugim organima po ovlašćenju dekana Fakulteta. Pa kako je onda moglo da se desi da u ovom slučaju, gde je tužen Fakultet, koga zastupa zakonski zastupnik- dekan, ne bude angažovan sekretar Fakulteta, već advokat van ustanove, i to baš rođena sestra dekana? Da li ste Vi znali za ovaj klasičan sukob interesa i zloupotrebu službenog položaja, i odobrili ga?Hteo bih ovom prilikom da Vam ukažem i na Odluku o visinama naknada za usluge koje Fakultet pruža studentima iz obrazovne delatnosti, br. 2196, koju je dekan Fakulteta donela i potpisala 12.11.2014. godine, a po kojoj naši studenti pojedine usluge plaćaju najskuplje ne samo u Srbiji, nego verovatno i na svetu. Studentska služba, u nekoliko navrata, intervenisala je ukazivala na štetnost i nemoralnost visine cena pojedinih usluga. Neke od njih uspeli smo da umanjimo ili ukinemo. Međutim, nismo uspeli da se izborimo za smanjenje cene izdavanja Uverenja o položenim ispitima, koje košta 10 000 dinara. Ovo Uverenje svaki naš student mora da priloži uz konkursnu dokumentaciju za upis na Master akademske studente. To znači da njih konkurisanje za upis na master košta, ne 10, nego 20 000 dinara !!! Ovo je urađeno zlonamerno, kao i mnoge stvari vezane za nivo studija koje sam vodio.Takođe, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja–grupa za internu reviziju, uputila je Fakultetu umetnosti, na ime dekana Suzane Kostić, akt broj: 614-02-263/2/2014-10, dana 31.3.2014.godine. Ovaj akt sadrži listu Preporuka aktivnosti koje fakulteti treba da sprovedu u cilju otklanjanja uočenih slabosti, ili sprečavanja njihovog nastajanja. Ovim preporukama obuhvaćeni su: Sistem prihoda i rashoda, Sistem plata i ostalih primanja i Sistem javnih nabavki. Predlažem Vam da te Preporuke dobro proučite jer se, u najvećoj meri, krše ili se ne sprovode! Po prispeću ovog akta na Fakultet, Studentska služba dobro ga je proučila, i zahtevala preduzimanje mera iz delokruga svojih nadležnosti. Pre svega, u vezi sa obavezom zaključivanja pojedinačnih ugovora o međusobnim pravima i obavezama sa samofinansirajućim studentima, kojima će se, pored visine školarine, utvrđivati i redovne usluge koje visokoškolska ustanova pruža studentu, za svaku školsku godinu. Više puta upzoravali smo sekretara Fakulteta da nam pripremi obrazac za ovakav Ugovor. Uzalud, uvek je bilo nekih prečih poslova. Na kraju, mada je možda trebalo učiniti na početku, jer je to očigledno suština Milanovog i mog stradanja, moram da vam ukažem na jednu vrlo ružnu i nemoralnu praksu koja se sprovodi na Fakultetu umetnosti, od kada su na čelo Fakulteta stupili novi dekan i novo rukovodstvo. Naime, radi se o šikaniranju, maltretiranju, mobingovanju, iznuđivanju otkaza, izjava, radi se o sudskim istragama, prisluškivanju, elektronskom špijuniranju, sprečavanju u napredovanju, javnom ruganju i vređanju, a sada već i otpuštanju, kao poslednjem stadijumu mobingovanja, prema većini zaposlenih koji su imali bilo kakve veze s prethodnim rukovodstvom.Šef tehničke službe, inženjer Milan Đorđević, smenjen je po hitnom postupku. Njega su šetali od nemila do nedraga, na kraju su mu, pomenutim lažnim Pravilnikom o izmenama sistematizacije..., ukinuli oba radna mesta na kojima je časno i pošteno radio, i otpustili ga. I on je, kao i ja, tretiran kao „Drakčetov čovek“ Što se mene tiče, dugo sam odolevao spletkarenjima i zakulisnim igrama. Nisu mogli da mi nađu ni jednu mrlju u vezi s poslom, a i inače, pa su me proglasili za tehnološki višak, i otpustili me.Što se mene tiče, pripremam se za sudski spor, i nadam se da ću ga dobiti. Da li ću se vratiti na Fakultet, zavisi najviše od Vas, od toga da li ćete biti spremni da ovom bezakonju stanete na put. U vezi prethodnog dekana, Dragoslava Aćimovića, protiv koga se vodi nekakav kafkijanski spor, ja nemam ni jedan drugi razlog da ga branim, osim onoga, što mi je pružio ruku i ponudio posao, onda kada mi je bilo najteže. Ja sam na Fakultet došao sa 16 godina radnog iskustva, pre toga bio sam Načelnik Doma vojske, načelnik Vojničkog kluba, Koordinator rada svih institucija kulture u zoni odgovornosti 3. Armije (pola Srbije). Pre dolaska na Fakultet, od strane Upravnog odbora, izabran sam na mesto direktora Niškog kulturnog centra. Nisam imenovan, jer nisam želeo da se učlanim u vladajuću stranku. Časno sam radio odgovorne i zahtevne poslove koji su mi povereni u Studentskoj službi...Studenti, njihova prava i obaveze, uvek su mi bili na prvom mestu. Iz moralnih razloga nisam prihvatio mesto šefa te službe. Poznavanje s dekanom Aćimovićem, nije mi donelo nikakve privilegije.Poštovani članovi Saveta, predsedniče Saveta. Pozivam Vas da sprečite osvetničko ponašanje sadašnjeg dekana prema bivšem rukovodstvu, koje generiše sve druge negativnosti na Fakultetu. Pozivam Vas na dostojanstveno akademsko ponašanje, posvećenost studentima i studijama, gde različito mišljenje , simpatija ili antipatija, neće biti razlog za ničiju diskriminaciju, vređanje, otpuštanje... Budućnost našeg Fakulteta u Vašim je rukama Ukoliko to ne učinite, daćete za pravo sledećem rukovodstvu da se ponaša isto kao i ovo, otpuštajući one koje je sadašnji dekan zaposlila. U društvima s dugom demokratskom tradicijom, rukovodstva Fakulteta menjaju se na izborima, novoizabrani imenuju timove u koje imaju najvše poverenja, ali se tehničko osoblje i birokratija nasleđuju, i nastavljaju profesionalno da rade svoj posao, bez šikaniranja i otpuštanja...Nažalost, sadašnji dekan otišla je predaleko. Mislim da ne shvata u čemu greši, i grešiće i dalje. Pozivam Vas da glasate o njenom nepoverenju, i izglasate ga.U prilogu ovog mog dugog obraćanja, dostavljam Vam svoju izjavu dekanu, koju sam već pomenuo i dostavio predsedniku Saveta, a za koju smatram da je bila pravi uzrok mog otkaza. Prosudite i sami, i reagujte. A ja, Dixi et salvavi animam meam! Vladimir Stanimirović s. r.
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.blic.rs
Link: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/545309/NOVI-NIN-Aerodrom--srce-tajnih-ugovora
Autori: Redakcija
Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)
Naslov: NOVI NIN: Aerodrom - srce tajnih ugovora
Sagovornici NIN-a veruju da su Emirati posebno zainteresovani za kupovinu ili koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“, kako zbog Er Srbije, tako i zbog izvoza oružja i moguće druge robe. Ne isključuju ni mogućnost da bi Arapi mogli biti zainteresovani za EPS, Telekom, ali i vojvođansku zemlju. U novom broju NIN-a nalaze se i intervju sa generalom Sretom Malinovićem, bivšim zamenikom komandanta RV i PVO, koji analizirajući pad helikoptera MI-17, kaže da je direktna naredba posadi morala ići na osnovu naređenja Operativnog centra Generalštaba. „Mogao je ministar da naredi šta hoće, Bandić isto tako, ali niko ne može doneti odluku o izvršenju zadatka bez stava posade, Operativnog centra vazduhoplovstva i Generalštaba“, izričit je Malinović. Više u novom broju NIN-a.Sporazumi s Emiratima: Aerodrom- srce tajnih ugovoraPod okriljem „krovnog“ Sporazuma o saradnji i podsticanju investicija sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima iz marta 2013. godine, nakon ugovora o Er Srbiji i bačkoj zemlji, mogući su novi ugovori i poslovi, od kojih bi neki, prema oceni stručnjaka, mogli biti ponovo tajni.Specifičnost ovog međudržavnog sporazuma u odnosu na sve ranije, poput onih sa Rusijom, Kinom ili Azerbejdžanom, Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija, vidi u tome što je najsveobuhvatniji i odnosi se na brojne poslove od privrede, poljoprivrede do vojne saradnje.Momčilo Grubač, ministar DS-ove Vlade u senci, tvrdi da je ovaj sporazum protivustavan jer potpuno suspenduje nacionalno zakonodavstvo, a omogućava i tajnost ugovora pod klauzulom poslovne tajne.U Vladi Srbije NIN nije dobio odgovore na pitanja koliko je ukupno ugovora sa Emiratima i koje vrednosti do sada potpisano, kao i na šta se sve odnose.- Siguran sam da postoji i jedan broj tajnih ugovora sa Emiratima, recimo o vojnoj saradnji i izvozu naoružanja. Vojna saradnja je očigledno jaka, možda i najjača komponenta celog sporazuma sa Emiratima - tvrdi za NIN Saša Radulović, lider pokreta Dosta je bilo.O tome je ranije pisao i nezavisni arapski portal Middle East Eye u tekstu pod nazivom „Mutne radnje UAE u Srbiji“, u kome se tvrdi da bi oružje iz Srbije moglo biti preko Emirata distribuirano po Bliskom istoku i drugde.Sagovornici NIN-a veruju da su Emirati posebno zainteresovani za kupovinu ili koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“, kako zbog Er Srbije, tako i zbog izvoza oružja i moguće druge robe. Ne isključuju ni mogućnost da bi Arapi mogli biti zainteresovani za EPS, Telekom, ali i vojvođansku zemlju.Zloupotreba hrabrostiO mogućim razlozima za pad vojnog helikoptera i pogibiju sedmoro ljudi za NIN govori general Sreto Malinović, bivši zamenik komandanta RV i PVO.Malinović, analizirajući pad helikoptera MI-17, kaže da je bila vidljiva presija da posada sleti na Aerodrom „Nikola Tesla“. Ta presija je prevagnula, računalo se na iskustvo i hrabrost pilota i posade, veruje general.U objašnjenju lanca naloga i komandi general Malinović kaže da je direktna naredba posadi morala ići na osnovu naređenja Operativnog centra Generalštaba.- Mogao je ministar da naredi šta hoće, Bandić isto tako, ali niko ne može doneti odluku o izvršenju zadatka bez stava posade, Operativnog centra vazduhoplovstva i Generalštaba - izričit je Malinović.Komentarišući sumnje da je helikopter sleteo na Aerodrom Nikola Tesla zbog dočeka koji su nameravali da prirede pojedini ministri Malinović kaže: „Ako je neko ispostavio zadatak da vojska to uradi samo zbog slikanja, to je za vojsku legitiman zadatak. Neposredan uzrok pada helikoptera, koliko god to bila presija nalogodavca ili nemogućnost izvršilaca da se odupru, ma koliko to brutalno zvučalo, svodi se na poslednjih petnaestak minuta leta“.Među brojnim pitanjima koje general Sreto Malinović otvara u razgovoru za NIN je i sumnja da je u MUP-u rečeno da ne mogu da izvrše zadatak spasavanja bebe.- Zašto je onaj kome je MUP rekao da ne može, isto to zatražio od vojske. I, ko je bio taj kome je MUP to odgovorio. Tu leži moralna odgovornost?! Vama moralna odgovornost, nama duša u plamenu, nama deca gledaju očeve na pločama - kaže general Malinović.Milan Vlajčić: Pola vlade kao da je iz Montija PajtonaImao je sreće da je od svojih hobija napravio profesiju, da piše o svojim ljubavima koje se zovu film, knjiga i muzika, preciznije džez. Milan Vlajčić poslednjih desetak godina piše za Blic, a ovih dana samo u Beogradu je imao dve veoma uspešne promocije svoje nove knjige tekstova Pogled iz ogledala, koju je objavio vrsni izdavač Branko Kukić (Gradac, Čačak). Ovi tekstovi su objavljivani na zagrebačkom portalu Novinarstvo sa potpisom.- Danas je zaista teško biti dobar ministar kulture ako imate fond od 0,64 odsto nacionalnog budžeta. To mi liči na biblijsku priču o pet hlebova i dve ribe za hiljade gladnih. Ako Crnogorci imaju 2,6 odsto novca za kulturu, a Hrvati 4,2 odsto, Mađari sedam odsto, ako Austrijanci imaju budžet za kulturu jednak vojnom budžetu zemlje, zar mi ne možemo da se izborimo za bolji status? Možda bismo i mogli, da u Vladi ne sede osobe poput Vulina i sličnih koji odaju utisak da pola Vlade čini loša verzija Montija Pajtona - kaže Vlajčić za NIN.
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.scradar.com
Link: http://scradar.com/ex-yu-vesti/novi-nin-aerodrom-srce-tajnih-ugovora/
Autori: Redakcija
Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)
Naslov: NOVI NIN: Aerodrom - srce tajnih ugovora
Sagovornici NIN-a veruju da su Emirati posebno zainteresovani za kupovinu ili koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“, kako zbog Er Srbije, tako i zbog izvoza oružja i moguće druge robe. Ne isključuju ni mogućnost da bi Arapi mogli biti zainteresovani za EPS, Telekom, ali i vojvođansku zemlju. U novom broju NIN-a nalaze se i intervju sa generalom Sretom Malinovićem, bivšim zamenikom komandanta RV i PVO, koji analizirajući pad helikoptera MI-17, kaže da je direktna naredba posadi morala ići na osnovu naređenja Operativnog centra Generalštaba. „Mogao je ministar da naredi šta hoće, Bandić isto tako, ali niko ne može doneti odluku o izvršenju zadatka bez stava posade, Operativnog centra vazduhoplovstva i Generalštaba“, izričit je Malinović. Više u novom broju NIN-a.Pod okriljem „krovnog“ Sporazuma o saradnji i podsticanju investicija sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima iz marta 2013. godine, nakon ugovora o Er Srbiji i bačkoj zemlji, mogući su novi ugovori i poslovi, od kojih bi neki, prema oceni stručnjaka, mogli biti ponovo tajni.Specifičnost ovog međudržavnog sporazuma u odnosu na sve ranije, poput onih sa Rusijom, Kinom ili Azerbejdžanom, Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija, vidi u tome što je najsveobuhvatniji i odnosi se na brojne poslove od privrede, poljoprivrede do vojne saradnje.Momčilo Grubač, ministar DS-ove Vlade u senci, tvrdi da je ovaj sporazum protivustavan jer potpuno suspenduje nacionalno zakonodavstvo, a omogućava i tajnost ugovora pod klauzulom poslovne tajne.U Vladi Srbije NIN nije dobio odgovore na pitanja koliko je ukupno ugovora sa Emiratima i koje vrednosti do sada potpisano, kao i na šta se sve odnose.- Siguran sam da postoji i jedan broj tajnih ugovora sa Emiratima, recimo o vojnoj saradnji i izvozu naoružanja. Vojna saradnja je očigledno jaka, možda i najjača komponenta celog sporazuma sa Emiratima – tvrdi za NIN Saša Radulović, lider pokreta Dosta je bilo.O tome je ranije pisao i nezavisni arapski portal Middle East Eye u tekstu pod nazivom „Mutne radnje UAE u Srbiji“, u kome se tvrdi da bi oružje iz Srbije moglo biti preko Emirata distribuirano po Bliskom istoku i drugde.Sagovornici NIN-a veruju da su Emirati posebno zainteresovani za kupovinu ili koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“, kako zbog Er Srbije, tako i zbog izvoza oružja i moguće druge robe. Ne isključuju ni mogućnost da bi Arapi mogli biti zainteresovani za EPS, Telekom, ali i vojvođansku zemlju.O mogućim razlozima za pad vojnog helikoptera i pogibiju sedmoro ljudi za NIN govori general Sreto Malinović, bivši zamenik komandanta RV i PVO.Malinović, analizirajući pad helikoptera MI-17, kaže da je bila vidljiva presija da posada sleti na Aerodrom „Nikola Tesla“. Ta presija je prevagnula, računalo se na iskustvo i hrabrost pilota i posade, veruje general.U objašnjenju lanca naloga i komandi general Malinović kaže da je direktna naredba posadi morala ići na osnovu naređenja Operativnog centra Generalštaba.- Mogao je ministar da naredi šta hoće, Bandić isto tako, ali niko ne može doneti odluku o izvršenju zadatka bez stava posade, Operativnog centra vazduhoplovstva i Generalštaba – izričit je Malinović.Komentarišući sumnje da je helikopter sleteo na Aerodrom Nikola Tesla zbog dočeka koji su nameravali da prirede pojedini ministri Malinović kaže: „Ako je neko ispostavio zadatak da vojska to uradi samo zbog slikanja, to je za vojsku legitiman zadatak. Neposredan uzrok pada helikoptera, koliko god to bila presija nalogodavca ili nemogućnost izvršilaca da se odupru, ma koliko to brutalno zvučalo, svodi se na poslednjih petnaestak minuta leta“.Među brojnim pitanjima koje general Sreto Malinović otvara u razgovoru za NIN je i sumnja da je u MUP-u rečeno da ne mogu da izvrše zadatak spasavanja bebe.- Zašto je onaj kome je MUP rekao da ne može, isto to zatražio od vojske. I, ko je bio taj kome je MUP to odgovorio. Tu leži moralna odgovornost?! Vama moralna odgovornost, nama duša u plamenu, nama deca gledaju očeve na pločama – kaže general Malinović.Imao je sreće da je od svojih hobija napravio profesiju, da piše o svojim ljubavima koje se zovu film, knjiga i muzika, preciznije džez. Milan Vlajčić poslednjih desetak godina piše za Blic, a ovih dana samo u Beogradu je imao dve veoma uspešne promocije svoje nove knjige tekstova Pogled iz ogledala, koju je objavio vrsni izdavač Branko Kukić (Gradac, Čačak). Ovi tekstovi su objavljivani na zagrebačkom portalu Novinarstvo sa potpisom.- Danas je zaista teško biti dobar ministar kulture ako imate fond od 0,64 odsto nacionalnog budžeta. To mi liči na biblijsku priču o pet hlebova i dve ribe za hiljade gladnih. Ako Crnogorci imaju 2,6 odsto novca za kulturu, a Hrvati 4,2 odsto, Mađari sedam odsto, ako Austrijanci imaju budžet za kulturu jednak vojnom budžetu zemlje, zar mi ne možemo da se izborimo za bolji status? Možda bismo i mogli, da u Vladi ne sede osobe poput Vulina i sličnih koji odaju utisak da pola Vlade čini loša verzija Montija Pajtona – kaže Vlajčić za NIN.Read more at http://scradar.com/ex-yu-vesti/novi-nin-aerodrom-srce-tajnih-ugovora/#4O2S3QfidlBt7V3g.99
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: http://srbin.info
Link: http://srbin.info/2015/03/25/uhapseni-u-toku-sednice-vlade-ukrajine-video/
Autori:
Teme: Javne nabavke
Naslov: UHAPŠENI U TOKU SEDNICE Vlade Ukrajine (Video)
Ukrajinska policija uhapsila je, tokom sednice Vlade, šefa službe za hitne slučajeve Sergeja Bočinskog i njegovog zamenika, zbog sumnje da su umešani u prevaru.Bočinski i njegov zamenik Vasili Stoetski uhapšeni su zbog nameštanja tendera za javne nabavke, a Vlada je odmah po hapšenju otpustila sve šefove sektora službe za hitne slučajeve, javila je agencija Unian, prenosi Radio-televizija Srbije.Dvojicu zvaničnika policija je, s lisicama na rukama, odvela sa sednice Vlade, koju je prenosila ukrajinska televizija, navodi Beta.Akciju policije odobrio je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk.Ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov izjavio je da su zvaničnici službe za vanredne situacije uhapšeni zbog sumnje da su nezakonito prisvojili novac prilikom kupovine naftnih proizvoda za tu službu.Ukrajinska Vlada obećala je da će preduzeti odlučne mere kako bi iskorenila raširenu korupciju u zemlji.(SPUTNIK)
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.novimagazin.rs
Link: http://www.novimagazin.rs/vesti/intervju-sinisa-mali-konkurs-nita-ne-reava-ukoliko-nemate-investitora
Autori: Redakcija
Teme: Javne nabavke
Naslov: Intervju Siniša Mali: Konkurs ništa ne rešava ukoliko nemate investitora
Projekat Beograd na vodi, javni prevoz i bahato ponašanje komunalne policije u glavnom gradu su top-teme. O njima su sa gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim razgovarale Nadežda Gaće i Jelka JovanovićPrivođenjem aktivista pokreta “Ne da(vi)mo Beograd”, i novinarke koja je izveštavala, komunalna policija je spojila dve top-teme – megaprojekat koji istovremeno budi podozrenje i ushićenje, i komunalnu policiju koja umesto zavođenja reda trenira strogoću na građanima. Ipak, Beograd na vodi je u žiži, a poslednji talas interesovanja izazvale su dve stvari, anketiranje potencijalnih kupaca za stanove u dve zgrade koje će se prvo graditi i poseban zakon kojim će se urediti eksproprijacija zemljišta. *Zašto lex specialis za Beograd na vodi kad ta priča traje konkretno više od godinu dana? Beograd na vodi je projekat, a svaki projekat ima faze koje mogu trajati nekoliko godina ili kraće. S obzirom na značaj i veličinu ovog projekta, trudili smo se da uđemo u fazu projektovanja i usvajanja Posebnog plana prostorne namene. Projektom se bavimo od marta prošle godine, Komisija Vlade Srbije nadležna je za to planiranje, Zavod za urbanizam Grada pripremao je master plan, prostorni plan, kako god da ga zovete, koji je usvojen 31. decembra. To je prvi korak u kojem nadležni, u ovom slučaju država, kaže šta želi da napravi. Pošto je to područje posebne namene, nakon toga se radi analiza vlasništva zemljišta i ona je pokazala da je vlasnik oko 95 odsto Republika, a pet odsto su privatni vlasnici. Da bismo stvorili jedinstvenu katastarsku parcelu, ne samo građevinsku, jedini zakonski način da privatno vlasništvo pređe u državno je kroz eksproprijaciju. Digla se prašina oko tog zakona kao da je nešto posebno ili se odnosi samo na ovaj projekat, a to je način koji se decenijama unazad primenjuje u Srbiji da se zemljište pravno-imovinski sredi kako bi se omogućilo izdavanje građevinske dozvole. I to je cela priča, nema tu ničeg spornog, zakon je u redovnoj proceduri, svako će moći da da komentar, sugestiju, ali nijedan član tog zakona nije sporan sa stanovišta prava ili potrebe rešavanja pravno-imovinskih problema na tom području. Mislim da je značajnije da sagledate projekt Beograd na vodi sa društvenog stanovišta; to je najznačajniji projekat ne samo u Srbiji, već i u regionu; sa 3,5 milijardi evra investicija potpuno pokreće gradsku privredu, srpsku privredu, pokreće tercijalnu delatnost u smislu turizma i prodaje opreme, nameštaja i svega ostalog. Dakle, ako je neko protiv toga, onda neka to jasno kaže, a sam lex specialis nije nikakav poseban zakon koji na bilo koji način oslikava posebnost projekta u odnosu na prethodne. *Možda je to vama jasno, ali u javnosti ima strepnji hoće li Beograd moći da izdrži toliko novih zgrada, kako će se odvijati saobraćaj, da li je sam taj zakon dobar, zašto nije bio međunarodni konkurs... Ja prihvatam sve kritike za koje postoji argument, ali uvek će se javiti stručnjaci koji će reći: “Ja ne mislim ovako!“. Prošle godine kritika je bila “to je pusti san, to se nikad neće desiti, nemojte da obraćate pažnju na to, to je velika laž“. Onda smo došli do toga da će se projekat desiti, da smo nekoliko meseci od početka projekta i sad je kritika krenula u smeru “sad nam se ne sviđa“. Šta nam se ne sviđa? To što ćemo da zaposlimo industriju, to što ćemo pokrenuti srpsku privredu? Ne sviđa nam se jedna ili druga zgrada? Ako stavite deset arhitekata jednog pored drugog, svih deset će imati različito mišljenje o tome kako jedna zgrada treba da izgleda. Mi treba da se dogovorimo da kažemo zašto je ovaj projekat bitan – bitan je da pokrenemo srpsku privredu, industriju, treba kazati i pokazati da ulazimo u neku novu budućnost i grada i države i ovo je savršen projekat za to. Video sam se i sa članovima Akademije arhitekata, jedan od njihovih komentara bio je “imali ste fingiran javni uvid“. Pitao sam šta je to fingiran javni uvid, je li bio javni uvid po zakonu ili nije? Bio je, sve što je vezano za Beograd na vodi poštovalo je od početka do kraja zakonske procedure. Pitali ste da li je bio potreban međunarodni konkurs? Međunarodni konkurs za projekat koji se zvao “Za bolju budućnost Novog Beograda” bio je 1985, ako se ne varam, definisao je kako Novi Beograd treba da izgleda i uzeo je u obzir i Savski amfiteatar. Rešenja su ista kao u ovom prostornom planu. Devedesetih godina postojao je projekat vezan za Europolis, dvehiljaditih Beogradski Menhetn... Sve su to bili neuspešni pokušaji ili konkursi koji su definisali slična rešenja kao ovo. Konkurs ništa ne rešava ukoliko nemate investitora. Zavod za urbanizam koji ima 50-60 arhitekata, inženjera, svi potrebni da se ovakav projekat završi radili su na tome, plan je usvojila Vlada, imamo jedinstven slučaj da imamo investitora koji želi da investira u taj plan. Pri tome, prostorni plan nije nešto što je zacrtano u kamen, može se promeniti za godinu-dve, u Njujorku se ti planovi menjaju svake godine. Jednostavno, život menja potrebe. Nama je važno da krenemo u izgradnju ove godine, da pokrenemo ceo proces, damo jasan znak ljudima da se nešto menja u Srbiji, da možete za projekat ove veličine proceduru da završite za godinu, godinu i po. Gospodin Alabar, predstavnik investitora, sam je rekao da bi njima za ovakav projekat u Americi trebalo 3, 4, 5 godina da dođu do kraja procesa. Dakle, želimo da pokažemo da smo brzi, efikasni, poštujući zakon naravno, ali takođe poštujući želju da što pre krenemo u realizaciju. Pogledajte sada lokaciju – imali ste 220 pretežno nelegalnih objekata, stotinu porodica koje su živele u udžericama, barakama, vagonima. Dakle, bavili smo se prostornim planom, ali i raseljavanjem ljudi koji su živeli u nehigijenskim uslovima i plus rušenjem nelegalnih objekata. Je li neko protiv toga? Onda taj neko treba da kaže: “Jesam da taj deo Beograda bude potpuno neuređen, jesam za one slike udžerica, baraka, vagona, jesam za to da nema novog zapošljavanja, jesam za to da budem protiv nekoga ko donosi novac...”. Neka tako kaže! Te kritike da čujem. Budžet *Sve vreme se provlači “nema novca”. Kako funkcionišete bez para? Vrlo teško, ali bolje nego pre; 31. decembra 2013. Beograd je zabeležio rekordan deficit od 2.025 odsto. Trebalo je biti umetnik za to, za Republiku je prošle godine deficit trebalo da bude 6,5 odsto i bilo je izuzetno teško. Uspeli smo da za godinu dana prepolovimo deficit, a ove godine nam je cilj 6-6,5 odsto. Pri tome nijedan dinar novih kredita nismo uzeli. Mogli smo da kažemo “dobro, imamo skupe kredite, treba da ih vratimo, možda možemo da ih refinansiramo”, ali tako ništa ne bismo uradili, presipali bismo iz šupljeg u prazno. Mi smo rekli “hajde da vidimo koliko realno možemo da uštedimo”, da te uštede iskoristimo za pojedine investicije i vraćanje skupih kredita. Ove godine treba da vratimo oko 80 miliona evra kamata i glavnice iz budžeta od 700 miliona. Nama je bukvalno došla na naplatu serija kredita koje je prethodna vlast uzimala ne vodeći računa odakle će i kada vratiti, to su krediti za most, nabavke autobusa i tramvaja. Naravno, moramo da održimo kredibilitet Grada i plaćamo, pa smo uradili i neke nepopularne mere. Morao sam neke troškove da smanjim. Varate se ako mislite da ne želim da budem najbolji i najlepši tako što ću davati svima, ali odgovorna je odluka da se sakupi deo novca za vraćanje kredita i pokrijemo neophodne troškove. Smanjili smo bili naknade za porodilje na 20.000 dinara, ali u međuvremenu smo ih povećali na 35.000 čim se otvorio prostor u budžetu. I svakog prvog u mesecu svaka socijalna kategorija dobija to što treba da dobije. Prošle godine smo platili oko 300 miliona dinara zaostalih naknada trudnicama. *Vratićemo se na to, čuje se zamerka da će Beograd dati mnogo više novca koji se neće vratiti... Ne znam na osnovu čega je to rečeno. Imate master plan, u okviru toga urađena je i saobraćajna studija i sve ostale studije, postoji jasan plan kako treba da se reši saobraćaj u gradu vezan za funkcionisanje tako velikog kompleksa. Ali, taj kompleks će se graditi sledećih deset godina! *Koliko će Grad biti vlasnik?Nimalo. Naravno, ovo je strašno važno za grad, promenićemo perspektivu grada, izgled, ali to je projekat od značaja za Republiku. Mi smo tu da pomognemo, da učestvujemo, učinimo sve što je potrebno da bi se on definisao, ali u strukturi vlasništva Republika sada figurira sa 100 odsto, a posle potpisivanja ugovora biće drugi procenat. Beograd neće imati ništa. *Spominje se 20, najviše 30 odsto. To će sve biti javno u sledećih nekoliko nedelja, odmah posle zakona o eksproprijaciji mi ćemo potpisati taj ugovor o zajedničkom ulaganju, biće to javno, poznato, nema tu tajni, ali ne bih želeo unapred da izlazim sa procenama; da poštujemo proceduru i poverljivost pregovora. Sa zakonom o eksproprijaciji, ugovorom o zajedničkom ulaganju sva pravno-sistemska rešenje su tu, na nama je da završimo eksproprijaciju, investitor projekte i da damo građevinsku dozvolu. Projekat Beograd na vodi suštinski utiče na rešavanje mnogih drugih problema u gradu, železničke i autobuske stanice, metro je takođe vezan za to, besmisleno je da pravite metro, a nemate u vidu da će tu živeti i raditi desetine hiljada novih ljudi. To su strateške stvari za grad, koje rešavamo u paketu. I zato ne treba gledati izdvojeno da se od drveta ne vidi šuma, mada ja razumem i političke predrasude, razumem da je sve stvar politike. Bio sam svedok, bili ste i vi, protesta u Studentskom parku, ljudi protestuju što sečemo trulo drveće, posekli smo dvadeset jedno ili 23 stabla, posadili 53. I to je veliki problem? Neko je napravio protest zato što je to stvar politike. *Pa i vi gledate politički ako kažete zaoštreno “oni neće 13.000 novih radnih mesta”, ako odbacujete sve primedbe. Vidite, na nekoj konferenciji za štampu čuo sam da je gospodin iz Akademije arhitekata rekao: “Pa, dobro, napravite park za tri milijarde evra.” Ne znam kakva je to kritika. Ako neko donosi tri milijarde napravićemo projekat kako treba. *Hoće li ugovor biti dostupan javnosti? Hajde o tome da razgovaramo kad potpišemo ugovor. Potpisaće ga Vlada Srbije i investitor i to pitanje treba uputiti njima. Ne vidim razloga da bilo šta krijemo. Stvorila se fama oko ugovora za ER Srbiju, kad je predstavljen fama je prestala. Ovo je komercijalni ugovor koji se odnosi na izgradnju dela savskog priobalja i odgovor treba da da i strani partner. Ne vidim razloga da bilo šta ne bude javno. *Kada počinje gradnja dve zgrade za koje ste anketirali kupce? Sve je vezano za eksproprijaciju, ne možemo da izdamo građevinsku dozvolu dok se to ne završi. Očekujem da ćemo taj posao završiti do kraja leta ove godine. *Postoji li odgovarajuća vodovodna i kanalizaciona mreža? Za ove dve zgrade postoji sav potreban kapacitet vodovodne i kanalizacione mreže, ali takođe postoji i projekat potpune infrastrukture za ceo Beograd na vodi, samo što to niko neće da kaže – ne možete da usvojite plan posebne namene a da nemate sva ta dokumenta. Prvi kamen*Građani su se divili onome što je izgradio Branko Pešić, Dragan Đilas je izgradio prelep Most na Adi. Hoćete li vi biti gradonačelnik koji će položiti prvi kamen za Beograd na vodi? Odgovoriću vam ovako; ne zato što želim da budem poznat, ja sam malo skromniji, ali sticaj okolnosti će biti takav da će se, nadam se, do kraja leta pokrenuti izgradnja Beograda na vodi i to je velika stvar. Ali, morate imati širu perspektivu, nije samo jedna, dve, dvadeset zgrada, to je prvo poruka da se stvari u Beogradu menjaju. Drugo, ostvarićemo višedecenijski san da grad ponovo spustimo na reku, daćemo Beograđanima jedan lep deo grada kojim će se ponositi. Pri tome rešavamo veliki infrastrukturni problem i problem saobraćaja koji imamo. Projekat prokop Branko Pešić je potpisao 21. marta 1974, dakle tada je potpisao ugovor sa Republikom o premeštanju postojeće železničke stanice na novu lokaciju. Za četiri i po decenije ništa se nije dogodilo, sada smo blizu da u narednih godinu, dve završimo izgradnju Prokopa, do kraja januara sledeće godine biće osposobljeni peroni i šine, ostaje nam samo da napravimo funkcionalnu staničnu zgradu. Ostajemo da TP Zemun završimo kako bismo preselili okretnicu, treba da se napravi nova razvodna stanica na Makišu, prevojnice u Batajnici i Sremčici, to su uslovi da profunkcioniše Prokop i premestimo postojeću stanicu. Ima li to veze sa Beogradom na vodi? Indirektno, to važi i za premeštanje Autobuske stanice. To nije moja ideja, ona figurira godinama unazad, mi smo samo sproveli međunarodni konkurs, izabrali rešenje i sad radimo plan detaljne regulacije za deo Bloka 42, gde će biti autobuska stanica. *I, kako će doticati tih 3,5 milijardi evra? Shodno biznis-planu koji će biti sastavni deo ugovora. Reč je o izgradnji 1,8 miliona kvadrata raznog prostora, tako da će se projekat razvijati onako kako se bude razvijalo tržište. Ne možete to da uradite za jedan dan, da poplavite tržište sa 1,8 miliona kvadrata, ne možete da razvijate sve kvadrate odmah, nešto ide stambeno, pa poslovno, hoteli, trgovina. Ostavimo to biznis-planu koji će definisati dinamiku gradnje. Ali, imajte u vidu još jednu stvar; 2008. smo bili svedoci krize na tržištu nekretnina u celom svetu. Dakle, ako se desi kriza staćemo sa izgradnjom na godinu, dve, dok se tržište ne stabilizuje. Reč je o komercijalnom projektu, nikome nije cilj da napravi zgrade koje niko neće moći da koristi, koje će zvrjati prazne. Već ste rekli da će država biti suvlasnik, dakle i nama je profit cilj. Jedno je bolji i lepši Beograd, da zaposlimo ljude, ali imaćemo i profit. *Normalno da u svakom poslu postoji rizik, niko nije vidovit, ali šta je glavi razlog dubokog poverenja prema nosećem investitoru? Mogu i ja vama da postavim pitanje – a šta mi gubimo? Krenuli smo u raščišćavanje Savskog amfiteatra, neke porodice sada imaju bolje i humanije mesto za život. Šta smo izgubili? Selimo železničku stanicu na Prokop, gradimo novu autobusku stanicu da bismo izbegli gužve u gradu – sve to nema veze sa Beogradom na vodi. *Ove sedmice imate važnu konferenciju, vezanu za projekat Vinča. Rekli smo da ćemo pokrenuti javno-privatna partnerstva u raznim oblastima koja su vezana prevashodno za infrastrukturu. Nažalost, situacija u gradu je takva da nemamo mogućnost da uzimamo nove kredite, nemamo mogućnost da na drugi način finansiramo važne projekte osim kroz javno-privatno partnerstvo. Sa druge strane, takvo partnerstvo je standard u svim velikim gradovima, veliki projekti se finansiraju tako što grad nešto da, privatni finansijeri donose; time delite rizik, ali imate privatnog investitora koji se time bavi kao da je njegovo. Prvo smo pokrenuli projekt upravljanja otpadom, zato što je Deponija Vinča najveći ekološki problem Beograda i Srbije, ali i nešto na čemu Evropska unija insistira da što pre rešimo. Sam po sebi, taj projekat vredi 250-300 miliona evra, konsultovali smo Svetsku banku kad smo krenuli u projekat i 52 kompanije iz celog sveta su nam poslale pismo o namerama i izrazile zainteresovanost da učestvuju u projektu. Sve te kompanije zvali smo da dođu, u sredu će obići Deponiju i Gradsku čistoću, a u četvrtak u Skupštini grada pričaćemo o namerama, idejama.Da vas podsetim, želimo da sredimo Deponiju, napravimo postrojenje za reciklažu otpada i postrojenje za proizvodnju struje ili toplote iz tog otpada. To je zaokružena celina; rešavamo ekološki problem, poboljšavamo kvalitet života građana, takođe izlazimo u susret zahtevima EU. To što je 52 kompanije izrazilo zainteresovanost da dođe ovde velika je poruka investitorima – Srbija je ponovo mesto za investicije. Ovaj projekat je lakmus-papir za druge lokalne samouprave u Srbiji i veoma je značajno da se predstavimo na pravi način, da čujemo šta investitori imaju da kažu. U junu ili julu očekujemo saglasnost Komisije za javno-privatno partnerstvo da bismo krenuli u tender. Naravno, treba da nađemo investitora, da vidimo šta će uložiti, šta Grad treba da da, ali to je pravi način. Daleko smo odmakli i u partnerstvu za izgradnju četiri podzemne garaže, trenutno smo u fazi završetka odabira savetnika, to je projekat koji finansira Evropska agencija za obnovu i razvoj; pošto mi para za to nemamo tražio sam pomoć, oni su odvojili neki novac, platiće konsultanta koji će uraditi tehničku analizu i očekujem da ćemo tokom leta i za ovaj projekat imati tender. Do proleća bismo mogli da krenemo u izgradnju oba projekta. Na isti način želimo da nađemo partnera za gradsko led osvetljenje koje će trošiti mnogo manje struje; imamo ideju i za partnerstvo za vodovod i kanalizaciju, budući da trećina Beograda nema mrežu, nema ni fabriku za prečišćavanje voda, a imamo u planu pet. Takođe, razmišljamo o partnerstvu i za elektrane. To su stotine miliona evra investicija za koje grad nema novac, ali čak i da im nikada ne bi krenuo sam; hoćemo najbolje kompanije u svetu da budu naši partneri, Smanjujemo rizik i takve kombinacije pokazale su se kao dobitne u drugim gradovima. *Nedavno ste izjavili da će 2017. početi gradnja metroa. Potvrdili smo Sporazum o razumevanju koji je prethodna gradska vlast imala sa francuskom Vladom i idemo ka pravoj odluci o prvoj liniji metroa. Metro je strateška stvar; Beograd raste i neće moći da funkcioniše bez metroa, ali ne smemo da napravimo grešku, samo prva linija košta između 800 miliona i 1,2 milijarde evra. Ako krenemo u takav projekat, a nismo sigurni da je to ono što želimo, potrošićemo novac i sebi napraviti veliki problem. Prva linija metroa koja je ranije definisana nije bazirana na pravim informacijama, broju putnika i saobraćaju. Krajem jeseni prošle godine izbrojali smo putnike na pojedinim linijama, do 1. juna imaćemo novu studiju o optimizaciji javnog prevoza. Beograd raste, menja se, decenijama se niko nije bavio time nego i dalje iste linije voze od mesta A do mesta B, isti broj autobusa. Završili smo javnu nabavku, treba u narednih nedelju-dve da se potpiše ugovor o brojanju saobraćaja, da vidimo gde su opterećenja, gde nedostaje neki bg-voz ili neka druga sredstva javnog prevoza. To sve stavljamo u SMART, saobraćajni master plan Beograda. Do oktobra ili novembra očekujemo da se optimizacija javnog prevoza, zajedno sa brojanjem saobraćaja, nađe u SMART-u i definisaćemo ideju za prvu liniju metroa koja mora da uzme u obzir Prokop i novu autobusku stanicu, Beograd na vodi, tendencije naseljavanja, života i rada. Metro mora da bude deo integrisanog sistema prevoza; tu se oslanjam na stručnjake, ali ne može metro da ide istom trasom Kralja Aleksandra kao autobusi ili tramvaji, mora da se uklopi u ostali saobraćaj, da pokupi što više putnika i ubrza prevoz. Moramo naći i način finansiranja, kredit, javno-privatno partnerstvo ili nešto između, komuniciramo sa Vladom Francuske i Ministarstvom finansija. To je strateški cilj, zasnivamo ga na pravim informacijama jer će se na njemu bazirati prevoz narednih 20-30 godina. *Koja će biti uloga javnih preduzeća ako se sva ta privatno-javna partnerstva ostvare? Nesumnjivo se javna preduzeća moraju restrukturirati, o javašluku koji smo našli mogu da napišem knjigu. Kada sam došao u Privremeni organ tražio sam finansijske izveštaje, pitao sekretare sekretarijata kao posluju preduzeća i rekli su mi da nemaju pojma jer to kontrolišu nadzorni odbori: nadzorni odbori su rekli da se nalaze jednom u dva-tri meseca, a da preduzeća rade svoje. Nije bilo kontrole, sada je ima, mnogo je jasniji rad nadzornih odbora, a u kabinetu gradonačelnika jedan pomoćnik se bavi samo javnim preduzećima. Naravno, interna revizija i budžetska inspekcija sistemski kontrolišu rad tih preduzeća.Posebno hoću da naglasim plan centralizovanih javnih nabavki koji smo usvojili prošle godine, 11 vrsta dobara centralizovano se dobavlja; vidim da su neki opet probali da sami nabavljaju kompjutere, hranu, ali ne može. Mi smo proglašeni za najbolju i najefikasniju lokalnu samoupravu, jer samo samo u prvom polugodištu prošle godine na javnim nabavkama uštedeli 1,3 milijarde dinara. Da budemo objektivni, javne nabavke su bile nameštene, sada više preduzeća mogu da učestvuju kao ponuđači, veća je konkurencija, niže cene. Očekujemo da uštedimo više nego prošle godine. Neke usluge smo ukinuli, advokatske su bile 33 miliona dinara godišnje, a imamo javno pravobranilaštvo. Trećinu voznog parka smo prodali, rashodovali, 110 miliona dinara godišnje štedimo na gorivu, registraciji, zameni guma, održavanju. Ukinuli smo PR, marketing i štedimo nekih 108 miliona dinara godišnje.Neophodno je, dakle, restrukturirati javna preduzeća, ali zadržati nivo usluga prema građanima. Javno-privatno partnerstvo nije privatizacija komunalnih preduzeća, već imate pojedine aspekte njihovog poslovanja. Evo, hoćete da rešite upravljanje otpadom, ko to može da radi? Ja vam kažem – niko. Ne želim da prejudiciram rešenje, ali Gradska čistoća će, recimo, napraviti ćerku firmu koju će privatni partner dokapitalizovati i baviće se samo time, a Čistoća će se i dalje baviti poslom zbog kojeg je osnovana. Ili, metro. Da imamo milijardu evra na računu i hoćemo da gradimo metro, dajem smo primer, ko će da vodi posao, definiše sistem, softver? Logično je da treba partner i za Deponiju. Osim što nemamo sredstava, želimo da dovedemo nekoga s novcem, ali nekoga ko zna time da se bavi, da iskoristimo znanje, a naša preduzeća da budu bolja. *Vruća tema je komunalna policija zbog ponašanja prema građanima. Kažete da ih treba još hiljadu. Kako ćete to obrazložiti ljudima i šta će oni da rade?Pitanje je kompleksno, ali drago mi je što ste ga postavili, vrlo je značajno. Sada imamo 350, 360 komunalnih policajaca, što za grad od dva miliona ljudi nije dovoljno i kao Grad inicirali smo izmene Zakona o komunalnoj policiji koje lokalnoj samoupravi ostavljaju mogućnost da sama odredi broj komunalnih policajaca. Valjda mi najbolje znamo šta je za grad dobro. Analizom koju je Komunalna policija uradila utvrđeno je da nam treba još oko hiljadu komunalnih policajaca, da je 1.500 optimalan broj da se pokrije grad u raznim aspektima, od nelegalne gradnje, preko aerodroma i divljih taksista, GSP-a, komunalni red... Postoje dve slike problema, ja sam prvi osudio ponašanje komunalnih policajaca kad se desilo ono što se desilo u autobusu, ali takođe sam vrlo javno rekao građanima da moramo da poštujemo službena lica. Ta devojka nije htela da pokaže lična dokumenta, a ako nećete da pokažete lična dokumenta oni su po zakonu obavezni da vas odvedu do najbliže policijske stanice da vas tamo legitimišu. Zamolio sam građane, ukoliko se već švercuju i neko ih uhvati, da se legitimišu i plate kaznu... *Koleginica je pre neki dan pokazala i novinarsku legitimaciju, pa je to nije spasilo privođenja! Ne znam tačno, ali na ovome se radi stalno. Imali smo nekoliko disciplinskih postupaka, svake godine se radi analiza njihovog rada, utvrđuje ko je zadovoljio. Ko nije zadovoljio ide u niži rang. Ali, opet kažem, slika Beograda mora da bude drugačija, komunalni policajac mora da se ponaša dostojanstveno, na način koji dolikuje službenom licu i reprezentuje Beograd. Apelujem i na građane da poštuju zakon, svi oni koji su uhvaćeni u gradskom prevozu švercovali su se, a najviše je takvih slučajeva, budimo iskreni. Mi vodimo računa o većini građana koji plaćaju prevoz. Nažalost, desilo se šta se desilo, ali to su izolovani incidenti. Mislim da je rešenje da bude više komunalnih policajaca, građani će biti bezbedniji, a oni će moći da obavljaju posao tako što neće biti rastrzani na milion strana u isto vreme. I, da budem iskren, radujem se izmenama i dopunama Zakona. *Građani se baš i ne raduju.Pogledajte koliko ima automobila parkiranih na zelenim površinama… *Ne govorimo o tome, nego o bahatom ponašanju. Zato nam je potrebna nova krv, mladi policajci koji će biti svesni svoje uloge, a nekim starim možda da se zahvalimo. Sada ovaj mali broj ne možemo dodatno da smanjujemo, a nove ne možemo da zapošljavamo zbog zabrane pre nego što se zakon promeni. Nemojte misliti da na bilo koji način podržavamo to ponašanje, ali moramo da nađemo sistemsko rešenje, a ono je veći broj policajaca, uz kodeks ponašanja prema građanima i gostima Beograda. *Ima još mnogo pitanja, ali za kraj: najavili ste promene Statuta Grada. To je izuzetno važan dokument i napravili smo radnu grupu sastavljenu od predstavnika svih odborničkih grupa, to treba da bude zajednički stav kako će funkcionisati grad i 17 opština. Načelno, idemo ka jasnijem definisanju prava i obaveza gradskih opština u odnosu na Grad, i obrnuto. Sada ima mnogo tih sivih zona i želimo da izađemo iz tog začaranog kruga da se zna ko je za šta odgovoran i da bismo sprovodili potrebne stvari. I opet načelo – idemo ka većoj decentralizaciji, opštine najbolje znaju lokalne probleme. Očekujemo da će to biti do kraja godine. *Hoće li Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, ostati prigradske opštine ili će postati posebne lokalne samouprave? Čuo sam za takve ideje, ali u ovom trenutku ne razmišljamo o tome, imamo deset gradskih i sedam prigradskih opština. Ambicije *Kažu da je mesto gradonačelnika treće po snazi. Jeste li ga zavoleli, pošto ranije niste bili previše oduševljeni. Nisam nikada razmišljao o ovoj poziciji, niti video sebe u ulozi u kojoj sam trenutno. Moje mesto u Privremenom organu bila je odluka Vlade, ovo je odluka Skupštine Grada i odbornika. Navikao sam se brzo, privikao se, velika je čast i odgovornost da vodite prestonicu i tako pokušavam da nosim ovu poziciju; da svima izađemo u susret, primamo građane, rešavamo njihove probleme, s jedne strane, a sa druge da pokažemo novo lice Beograda, ulepšamo grad, da u međunarodnim krugovima na pravi način predstavimo grad. Tu želim da podržim politiku Vlade Srbije, Srbija zaslužuje da bude politički i ekonomski centar regiona. Beograd je skoro 40 odsto BDP-a Srbije i, ukoliko ga pokrenemo, ide napred i cela Srbija.Želeo bih da to bude zaostavština mog mandata. *Ima li odluke koju biste promenili? Retko razmišljam o tome. Jednostavno, kad veliki broj odluka donosite svakog dana, možda nekad pogrešite, bitno je da većinu donesete na dobar način, da bi se neke stvari pokrenule. Ne postoji nešto što bih zamerio sebi da nisam uradio ili da sam pogrešno uradio. Voleo bih da su neke stvari brže urađene, što ne zavisi samo od mene, već od sistema, ali mislim da smo na dobrom putu, da smo tanker koji se zove Beograd polako okrenuli ka pučini, pa malo mirnije putuje, a ja ću uraditi stvari koje sam sebi zacrtao kao cilj. *Previše ste ambiciozni. To su mi govorili gde god da sam radio, ali interesantno, uvek definišem neke ciljeve. I ostvarivao sam ih do sada, znam da ću to uraditi i za Beograd, za moj grad. flowplayer("flowplayer1", "http://www.novimagazin.rs/public/js/flowplayer/flowplayer-3.2.7.swf", clip: autoPlay: true);
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: Fonet
Link: http://www.fonet.rs/getone.php?idv=22801090
Autori: Fonet
Teme: Korupcija
Naslov: HITNO SPREČITI ŠTETU
Pokret "Dosta je bilo -Saša Radulović" saopštio je danas da je pred Ustavnim sudomSrbije pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitostiOdluke o osnivanju Koordinacionog tela za primenu Akcionogplana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protivkorupcije.U saopštenju se navodi da je premijer Srbije AleksandarVučić, neustavnom i nezakonitom odlukom Vlade Srbije, dobioovlašćenja da koordinira, kontroliše i upravlja radomnezavisnih regulatornih tela.Pokret "Dosta je bilo-Saša Radulović" predložio je Ustavnomsudu da, zbog hitnosti sprečavanja štetnih posledica pofunkcionisanje pravnog sistema države, donese rešenje kojimbi se i pre konačne odluke o ustavnosti, obustavile sveaktivnosti koje proizlaze iz odluke Vlade Srbije.Vlada Srbije propisala je obavezu po kojoj su sveinstitucije dužne da Vučiću podnose izveštaje o sprovođenjuaktivnosti iz Akcionog plana i omogućila premijeru da"usmerava" poslove državnih organa i institucija, naveo jePokret "Dosta je bilo - Saša Radulović".Premijer ne može biti koordinator primene Nacionalnestrategije za borbu protiv korupcije, jer to zabranjuju iUstav i zakon i sama Stategija, navodi se u saopštenju.Ova uloga je Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcijepoverena Agenciji, a Strategija određuje da koordinacijusprovodi još Ministarstvo pravde i Savet za borbu protivkorupcije.Vučić je nastavio praksu svog političkog prethodnika BorisaTadića, koji je po istom scenariju 2008. godine izabran načelo Nacionalnog saveta za infrastrukturu, podsetio jepokret.Ustavni sud Srbije je 2012. godine utvrdio da Tadić nijemogao biti na čelu tog Saveta, jer Vlada ni na koji načinnema ovlašćenja da ruši Ustavom garantovanu podelu vlasti nazakonodavnu, izvršnu i sudsku, dodaje se u saopštenju.
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.juznevesti.com
Link: http://feedproxy.google.com/~r/juznevesti/~3/kCGDfshMUGg/Namerno-kriju-snimke-namestanja-tendera.sr.html
Autori: Predrag Blagojević
Teme: Javne nabavke
Naslov: Namerno kriju snimke nameštanja tendera
Ne samo da mesecima odbijaju da novinarima dostave snimke sa sednica tenderske komisije za izbor novih prevoznika, čelnici niške Direkcije za javni prevoz su ih sakrili i od samih članova komisije, pokazuju snimci do kojih su došle Južne vesti.Kako se na jednom od snimaka čuje, izvršni direktor Direkcije Nenad Stanković (SNS) zabranjuje predsedniku tenderske komisije Milanu Miliću da diskove, na kojima su snimci sa sednica, dostavi ostalim članovima komisije.Ne može. Kaži da sam ja rek'o da ne može i gotovo - čuje se Stanković.Nije pomoglo ni Milićevo obrazloženje da članovi komisije traže snimke jer imaju primedbe na sadržinu do tada sačinjenih zapisnika.Stanković mu je odgovorio da za tim nema potrebe, predlažući mu da iskoristi "svoju" većinu u komisiji i preglasa one koji se bune.Iznese se predlog, pa se o predlogu glasa. Ti si protiv toga, al većina ljudi ako izglasa, kraj. Ti onda mora poštuješ stav većine... Lepo, mi smatramo da je takav zapisnik i gotovo. Mi će ga izglasamo i oni šta će? - rekao je Stanković.Povrh svega, čuje se na snimcima, Stanković je predlagao da se u zapisnik čak ne unesu ni eventualne primedbe članova komisije.Tačnije, na snimku se čuje i Stankovićeva izjava da "oni imaju većinu u komisiji", čime je dodatno pojačao sumnje da je tenderska komisija bila pod direktnom kontrolom gradskih vlasti.O Zapisniku se isto glasa, pa nek izglasaju da je protiv... Većinu imamo mi da izglasamo da je zapisnik taj i šta će? Mož' se slikaju. Ne usvajaju se njihove primedbe i gotovo..."Branko nam je dovoljan da ih preglasamo"Objašnjavajući kako da preglasa "neposlušne" članove tenderske komisije, Stanković je Miliću izneo i imena nekih od članova tog tela koje smatra "poslušnim".Najpre je naveo zamenika šefa gradskog Odseka za javne nabavke i funkcionera SNS Branka Stefanovića.Branko, koliko vidim, on je malo šuntav, ali ćemo da ga pritvorimo kod Vlade, da mu objasnimo neke stvari i on će da bude naravno na liniji sa gradonačelnikom. On nije kao ove budale.U "poslušne" je Stanković ubrojao i zamenicu Gradskog javnog pravobranioca Ljubinku Rajković.Branko nam je dovoljan da ih preglasamo, ali ako treba će da dovedem i ovu Ljubinku, zamenika člana iz Prvobranilaštva, da je dovučem pred glasanje i da glasa i gotovo... I preglasamo ih i završena priča.Podsetimo, Južne vesti su krajem septembra objavile audio-snimke na kojima se čuju najviši gradski funkcioneri, među njima izvršni direktor Direkcije Nenad Stanković i gradonačelnik Zoran Perišić, kako na sastanku u Gradskoj kući "šteluju" kriterijume tendera za nove gradske prevoznike, prilagođavajući ih Niš-ekspresu i Aerodromu.Neposredno nakon što su sporni snimci objavljeni, gradonačelnik je tražio da svi ti snimci budu uništeni.Međutim, krajem godine Južne vesti objavile nove snimke, koji pojačavaju sumnju u legalnost celog posla.Na njima se, između ostalog, čuje kako Nenad Stanković pojedinim članovima tenderske komisije saopštava "nameru gradonačelnika da pomogne Niš-ekspresu i Aerodromu", preduzećima koja su, kako se ispostavilo, i pobedila na tenderu.Osim toga, kako se čuje na snimcima, Stanković preti da će svi članovi komisije koji se budu protivili "intenciji gradonačelnika" za kaznu biti premešteni da rade po mesenim kancelarijama.Direkcija se oglasila javnim saopštenjem u kome je tvrdila da su "svi snimci javno dostupni", ali bez navođenja njihove lokacije, pritom odbijajući da ih dostavi novinarima.Zbog celog skandala je građanski nadzornik Dragan Dobrašinović, kog je republička Uprava za javne nabavke zadužila da kontroliše ceo tender, zatražio njegovo poništavanje i protiv gradonačelnika Zorana Perišića i Nenada Stankovića podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal.Inače, sa vrednošću od preko 6 milijardi dinara reč je o najvećem tenderu u novijoj istoriji Niša. Poređenja radi, ukupan gradski budžet Niša u 2013. godini je svega milijardu dinara veći.
----------------------------------------------------------
Datum: 25.03.2015
Medij: www.politika.rs
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Svetska-banka-prihvatila-nove-rokove-za-Tamnavu.lt.html
Autori: Anica Telesković
Teme: Javne nabavke
Naslov: Svetska banka prihvatila nove rokove za „Tamnavu”
Do sada je ispumpano oko 95 odsto vode, gotovo sve mašine izvučene su na suvo i remontuju se, kažu u EPS-uIz kopa „Tamnava – zapadno polje” povukli su se novinari, a s njima i pažnja javnosti. Vode i mulja još malo ima. Kako kaže Miloš Stojanović, predsednik Odbora za realizaciju Projekta „Hitne sanacije od poplava” i direktor za strategiju i investicije u EPS-u, dosad je ispumpano oko 95 odsto od ukupne količine vode.Od 187 miliona kubika vode koliko se posle majskih poplava slilo u „Kolubaru”, jedan od najznačajnijih rudnika uglja u zemlji, u kopu je ostalo još desetak miliona kubika vode i mulja.– Sve mašine, osim vedričara, izvučene su na suvo i remontuju se. Čak i da je kop u potpunosti suv, sa iskopavanjem uglja na tom mestu ne bi moglo da se počne, jer je najmanje tri meseca neophodno da bi se mašine, visoke i do 30 metara remontovale – kaže Stojanović.Na delu kopa, proizvodnja uglja počela je još krajem decembra prošle godine. Negde baš tih dana istekao je rok za završetak posla koji je, po ugovoru, imala „Energotehnika južna Bačka”. Nakon toga potpisan je jedan, pa još jedan aneks ugovora. Novi rok završetka ispumpavanja je 26. april. Kada je „Politika” u januaru obišla površinski kop, rukovodstvo „Kolubare” očekivalo je da se posao ispumpavanja završi do kraja februara.Stojanović objašnjava da su na produženja roka uticale objektivne okolnosti koje nisu krivica izvođača radova. Uz odobrenje Svetske banke, koja je i finansijer ovog posla, rokovi su produžavani dva puta, kažu u EPS-u.– Po ugovoru, „Energotehnika južna Bačka” je u prvih devedeset dana rada, trebalo da ispumpa najmanje 80 miliona kubika vode, što je i učinjeno. U tom smislu, ugovor je ispoštovan. Pri tom, računaju se samo radni dani, a ne i oni kada usled objektivnih okolnosti voda nije mogla da se ispumpava – navodi Stojanović i dodaje da su naručioci posla – EPS i „Kolubara” morali da poštuju stroga pravila Svetske banke kada je reč o zaštiti životne sredine, odlaganju mulja i kvalitetu ispumpane vode.Spekulacije oko ovog posla pojavile su se onog trenutka kad je Balkanska istraživačka mreža (BIRN) pre nekoliko meseci objavila da je ispumpavajući kop, „ispumpan i budžet, da kompanija ’Južna Bačka’ nema iskustva u tom poslu, a da je njihov partner ’Hidro tan’, povezan sa Nikolom Petrovićem, direktorom EMS-a”. Nakon toga je reagovala Svetska banka istakavši da je, kada je o ovom poslu reč, sve u skladu sa propisima i procedurama ove međunarodne finansijske institucije.Jedna od primedaba bila je da zbog hitnosti posla, EPS treba u potpunosti da zaobiđe postupak javnih nabavki. EPS je kompanija koja poštuje zakone Srbije i zato je morao da uđe u proces javne nabavke, objašnjavaju. Da situacija bude još teža EPS nije raspolagao sa odgovarajućim finansijskim sredstvima neophodnim za ispumpavanje vode i mulja iz „Kolubare”, dodaju. Zato su razgovori započeti sa Svetskom bankom kao finansijerom. Zbog hitnosti posla, tender je raspisan krajem jula po Zakonu o javnim nabavkama. Sve aktivnosti koje je EPS sproveo propraćene i kontrolisane su od Svetske banke, kažu u ovom preduzeću. Na tenderu je pobedio konzorcijum „Energotehnika južna Bačka” i rumunski „Neš”, jer su ponudili najnižu cenu (0,132 evra po metru kubnom). Sledeći najbolji ponuđač na tenderu bio je „Milenijum” (0,135 evra po metru kubnom). S obzirom na to da je „Južna Bačka” ispumpala oko 100 miliona kubika vode očekuje se da im nakon završetka posla EPS isplati nešto više od 13 miliona evra. Paralelno s njima vodu je ispumpavala i „Kolubara” svojim i pozajmljenim pumpama. Prema tenderskoj dokumentaciji i ugovoru „Kolubara” je zadržala pravo da koristi sopstvene resurse na poslovima ispumpavanja.A kada je o iskustvu konzorcijuma reč, što je bio jedan od neophodnih uslova na tenderu, Dragan Zbiljić, direktor „Južne Bačke” je pre nekoliko meseci za „Politiku” istakao kako on nema, ali njegov rumunski partner ima iskustva na ispumpavanju. Međutim, na kopu se prisustvo rumunskog „Neša” nigde ne vidi. Znači li to da je sa povlačenjem Rumuna, „Južna Bačka” praktično ostala bez referenci za ovaj posao, pitali smo.– Ugovor o konzorcijumu između „Neša” i „Južne Bačke” nije raskinut. Nas kao naručioce posla niko nije informisao o tome da su se oni u pravnom smislu povukli. To je odnos između dva poslovna partnera – kažu u EPS-u.„Južna Bačka” je, takođe, potpisala ugovor sa holandskim „Van Hekom” o iznajmljivanju pumpi. Ako „Južna Bačka” od „Van Heka” samo iznajmljuje pumpe zašto to nije učinila direktno „Kolubara”, odnosno čemu posrednik?– Tender je raspisan za uslugu ispumpavanja vode i mulja, a ne za nabavku pumpi. Nisu za posao ispumpavanja neophodne samo pumpe. To je isto kao da mislite da je samo motor neophodan da bi auto radio. Tu je trebalo postaviti cevi, pontone, organizovati radove, ispoštovati sva pravila i procedure finansijera – zaključuje Stojanović i zaključuje da, kada je reč o proizvodnji uglja reč, „Tamnava” više nije usko grlo.
----------------------------------------------------------
