Mediji o korupciji
Datum: 06.10.2016
Medij: Alo Strana: 8
Rubrika: Vesti
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: Čuvarka zatvoreniku obećala mobilni
Čuvarka zatvoreniku obećala mobilni
POUCAJCI su uhapsili S. S. (46), radnicu Okružnog zatvora u Smederevu, kojaje uzimala novac kako bi zatvoreniku dostavila mobilni telefon. Kao radnica Okružnog zatvora onaje primila 90 evra i 14.000 dinara kako bi jednom zatvoreniku dostavila mobilni telefon i tako mu omogućila pogodnost na koju zatvorenici nemaju pravo dok se nalaze na odsluženju kazne. Policajci su kod nje pronašli i oduzeli mobilni telefon i novac. M.Đ.
----------------------------------------------------------
Datum: 06.10.2016
Medij: Alo Strana: 1,4
Rubrika: Vesti
Autori: Piše: D. RAMADANI -I. ĐONDOVIĆ
Teme: Korupcija
Naslov: Sanda u mantilu od 2.000 €!
Sanda u mantilu od 2.000 €!
Piše: D. RAMADANI - J. ĐONDOVIĆ
Ima se, može se! Sanda Rašković Ivić nastavlja da tera modu i šeta komade garderobe koji koštaju isto koliko i pet prosećnih plata u Srbiji! Bivša predsednica DSS-a i aktuelna poslanica te stranke u Skupštini se pohvalila mantilom ekskluzivnog brenda „Barberi“ od skoro 230.000 dinara.
Na prvoj sednici jesenjeg zasedanja parlamenta poslanica DSS-a pojavila se u bež kombinaciji, a pažnju je svima privukao mantil kojim se ogrnula da se ugreje tokom hladnih jesenjih dana. A ako je suditi po modelu i postavi, na kojoj se nalazi prepoznatljiva „Barberi“ šara, Raškovićeva ne štedi na svom oblačenju.
Naime, na zvaničnom sajtu ovog brenda cena ovih mantila varira u zavisnosti od modela. A onaj koji je bivša predsednica DSS-a ogrnula košta ni manje ni više nego 2.095 dolara ili neverovatnih 229.947 dinara, po sređnjem kursu.
Da Sanda voli da nosi „Vagberi“ krpice znali smo odavno, s tim što nas je dosad uveravala da fura „Barberi“ koji je kupljen na ulici. To se definitivno ne može reći kada je reč o mantilu, jer je „Barberi“ slavu stekao zahvaljujući njima, a njihove kopije su i te kako prepoznatljive.
Podsećanja radi, nakon što su se pojavile fotografije Raškovićeve sa jednog protesta u Beogradu na kojima se vidi da je ona sa pištaljkom u ustima ogrnuta „Barberi" maramom, društvene mreže su se usijale od komentara, u kojima joj svi zameraju što nosi maramu od 400 evra, dok narod gladuje. Ona je odmah na svom Tviteru napisala da je „brenđirani“ komad pazarila na ulici i da je cena smešna - jer je roba lažna, te da svi oni koji sumnjaju u to mogu da dođu i da se uvere. Mi nismo časili časa, zaputili smo se u beograđsko naselje u kojem ona živi. Primila nas je u svom salonu i na uvid dala sporni komad, ali je i izvrnula etiketu kako bismo razrešili misteriju. Poslanica DSS-a nam je tada priznala da ima lepu garderobu i da voli lepo da se obuče.
- Ja ničije nisam uzela, ja sam le kar specijalista, doktor nauka, profesor psihijatrije i naopako bi bilo da ja u celoj svojoj karijeri nisam uspela da zaradim da mogu da se obučem onako kako želim. Da ne govorim 0 tome da je moj muž profesor na Univerzitetu i redovan član SANU. Pa sve i da sam domaćica koja kuči peče palačinke, pa imala bih 1 mogla bih da kupim neku lepu stvar - poverila nam se i dodala da nešto kupuje, a nešto i šije.
- Bila sam ambasador u Italiji, tu sam kupila dosta garderobe, to je trebalo po „dres kodu“ da imam. To su sve klasične stvari. Uglavnom nosim klasične kostime koji mogu da traju i po 15 godina. Nije mi bitno da nešto bude markirano, ali volim da mi dobro stoji pre svega - kazala je ona.
Kupila i džip!
Sanda Rašković Ivić je ove godine pazarila novi automobil! Poslanica DSS-a sada na skupštinska zasedanja može da se odveze džipom. Naime, prema najnovijem izveštaju o imovini i prihodima, od 28. juna 2016. godine, koji je dostupan na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, bivša liderka DSS-a u svom vlasništvu ima čak dva četvorotočkaša. Prvi je „hjundai aksent", koji je 2004. godište, a koji prema sajtovima za prodaju polovnih automobila trenutno vredi oko 2.500 evra. Drugi automobil koji posedujeje „dačija daster", kojaje 2016. godište. Ona je za „Alo!" otkrila da je automobil platila 12.900 evra. „Vozač sam od 1974. godine, a moj suprug od 1967. godine. „Dačiju" smo kupili na akcijskoj ponudi - osnovni model", kazala je ona.
Fura skupe bunde!
Sandu Rašković Ivić su prozivali i zbog skupocenih bundi. „O mojim bundama se toliko priča, a ja imam jednu, koju sam dobila od roditelja kada sam položila specijalistički ispit. Nosim je već 20 godina, a to mi se zamera. Šta treba? Zimi da idem u japankama samo zato što sam političarka?“, kazala je poslanica DSSa.
Sanda: Mantil kupljen pre 28
Na pitanje kada je kupila ovaj skupoceni mantil i koliko je koštao Sanda nam je juče kratko odgovorila: Mantil je kupljen u Beču 1988. godine, dakle pre 28 godina.
----------------------------------------------------------
Datum: 06.10.2016
Medij: Blic Strana: 6
Rubrika: Politika
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: SNS: Nije asfaltiran put do Selakovića
SNS: Nije asfaltiran put do Selakovića
SNS je odbacila optužbe Dveri o KORUPCIJI U OPŠTINI NOVA VAROŠ dok je njom upravljao naprednjak Dimitrije Paunović. Poslanik SNS-a Krsto Janjušević rekao je da je u toj opštini
asfaltirano 40 kilometara puta, a ne samo ona dva i po do rodne kuće bivšeg ministra Nikole Selakovića koja spominju Dveri.
----------------------------------------------------------
Datum: 06.10.2016
Medij: Danas Strana: 7
Rubrika: Društvo
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: Šire nadležnosti Specijalnog tužilaštva
Održan skup o srpsko-francuskoj saradnji u borbiprotiv nedozvoljene trgovine oružjem i terorizma
Šire nadležnosti
Specijalnog tužilaštva
Beograd - Nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal biće proširene nakon što poslanici Narodne skupštine usvoje novi Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, rekla je juče ministarka pravde Nela Kuburović na skupu o srpsko-francuskoj saradnji u borbi protiv nedozvoljene trgovine oružjem i terorizma, koji je održan u hotelu Moskva.
Kuburović je precizirala da novi zakon, čije se usvajanje planira u jesenjem zasedanju, predviđa formiranje posebnih odeljenja u višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu, koja bi se isključivo bavila krivičnim gonjenjem počinilaca koruptivnih dela.
- Za najteže oblike organizovanog kriminala imaćemo centar za teritoriju čitave Srbije, a taj centar biće Tužilaštvo za organizovani kriminal, dok bi Viša javna tužilaštva u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu bili regionalni centri - rekla je Kuburović. Ona je dodala da će novi zakon u veliki broj državnih organa uvesti oficire za vezu sa tužilaštvom i policijom, što bi, kako je navela, trebalo da olakša gonjenje počinilaca organizovanog kriminala. Kuburović je najavila i izmene i dopune Krivičnog zakonika koje predviđaju pooštravanje sankcija za proizvodnju, držanje i promet nelegalnog oružja.
- Do sada je bio propisan minimum od šest meseci zatvora za ta krivična dela a u nacrtu izmena i dopuna predviđeno je da sud može da izrekne minimalnu kaznu zatvora godinu dana - kazala je Kuburović.
Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac je naglasila odličnu saradnju srpskog i fr ancuskog tužilaštva i izrazila spremnost da se ta saradnja produbi, dokje Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal, istakao da su države Zapadnog Balkana pune nelegalnog oružja usled ratova devedesetih godina i da postoji realna opasnost da ono završi na crnom tržištu zemalja Zapadne Evrope.
Ambasadorka Francuske Kristin Moro je ukazala da oružje poreklom sa Balkana i kriminalne grupe sa tog područja predstavljaju pretnju i da je to jedan od razloga zbog kojeg su Francuska i Srbija odlučile da saradnju podignu na viši nivo. Ona je najavila da će u četvrtak dve strane potpisati protokol o osnivanju zajedničkih istražnih timova koji bi trebalo da se bore protiv ilegalne trgovine oružj em. V. J.
----------------------------------------------------------
Datum: 06.10.2016
Medij: Danas Strana: 9
Rubrika: Dijalog
Autori: Redakcija
Teme: Javne nabavke
Naslov: Jeftino je loše
Jeftino ic loše
KOMENTAR
Gotovo svi smo bar jednom bili u situaciji da u želji da uštedimo koji dinar kupimo stvarza kuću, na primer, fen za kosu, nepoznatog proizvođača. Posle nekog vremena on se pokvari, pa sa popravkom ili kupovinom novog fen vas na kraju košta više nego da ste u startu uzeli neki skuplji. Isti princip se u Srbiji primenjuje i na javne nabavke. I po istom principu „koliko para, toliko muzike" država se na tenderima odlučuje za onog ponuđača koji da najnižu cenu, pa se posle polako i natenane kaje. Odnosno poništava tender, obnavlja postupke i plaća mnogo, mnogo više. Jer najniža cena, ne nužno, ali vrlo često, znači loš kvalitet.
Tako je bilo sa izgradnjom
Žeželjevog mosta u Novom Sadu, čiji je izvođač izabran putem javne nabavke za cenu od 40 miliona evra. Izvođač je kasnio, a cifra se na kraju povećala za 20 miliona evra. Sa Alpinom koja je radila koridore po Srbiji država je raskinula sve ugovore, a ceo proces sa ponavljanjem tendera trajaoje više meseci.
Prema podacima Uprave za javne nabavke 80 odsto tendera u Srbiji dobijaju ponude sa najnižom cenom, u EU svega 20 odsto. Takvom lošem rezultatu kumuje i donekleto što se na gotovo polovinu tendera u Srbiji javi samo jedan ponuđač, iz razloga što je malo onih koji mogu da ispune uslove, da ispoštuju često vrlo kratke rokove za pripremu. Sve ovo se polako dovodi u red, proces trajanja postupka javnih nabavki smanjen je sa 77 na 61 dan, transparentnost je znatno veća nego pre nekoliko godina, te se sada u čak 97 odsto slučajeva posao javnih nabavki dobija u otvorenom postupku, a ne direktnim pregovaranjem.
Pre nekoliko dana ministarfinansija Dušan Vujović rekao je kako smo prošle godine potrošili 8,9 odsto BDP na javne nabavke, u dinarima 355 milijardi. Rekao je i kako očekuje da bi se u budučnosti moglo uštedeti bar 20 odsto te cifre. A to će biti moguće ako se ne bude gledala samo najniža cena, nego i kvalitet koji se nudi.To je opomena naručiocima, ali i državi koja sledeće godine menja Zakon o javnim nabavkama - da zna u kom pravcu da gleda.
----------------------------------------------------------
Datum: 06.10.2016
Medij: Danas Strana: 9
Rubrika: Dijalog
Autori: Snežana Čongradin
Teme: Korupcija
Naslov: Ne davimo Inicijativu
Ne davimo Inicijativu
Snežana Čongradin
Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd čini se kao prva ijedina organizacija nastala u periodu vladavine Aleksandra Vučića koja zadovoljava kriterijume uspostavljene nakon izbora 2012. godineza formiranje nove, legitimne opozicione formacije kako trenutnoj vlasti, tako i svim protivnicima oličenim u strankama i njihovim derivatima koje su na političkoj sceni unazad dvadeset godina. Stvaraoci Inicijative, može se valjda reći, a ne stišati ton - ispunjavaju sve te uslove nametnute činom zbacivanja Borisa Tadića sa vlasti i ravnodušnim „dopuštanjem"da na njegovo mesto dođe mrak iz devedesetih godina, osvedočeni ratni huškači i profiteri. Toje, prema tumačenju nekih „političkih osećanja", predstavljalo svojevrsnu osvetu navodno prodemokratskim snagama koji su umesto politike suočavanja sa prošlošću, lustracije i snažnog reformskog pokreta kojim je zamahnuo ubijeni premijerZoranĐinđić, nastavili sa politikom zataškavanja odgovornosti i tranzicijskog pljačkanja, što je dodatno povećalo toleranciju građana na moguće krajnje ishode svojih loših izbora.
Politički neiskusni i
nekompromitovani povezanošću sa postojećim političkim strankama,tek izašli iz anonimnosti i nepoznati široj javnosti, u proteklih par meseci izveli su u nekoliko navrata desetine hiljada građana na ulice bezgotovo i jednog jedinog minuta i centrimetra u medijskom prostoru. Razumljivo, našli su se na meti kritika nekoliko društvenih nivoa: vlasti, opozicionih partija, pa čak i onih koji su sve ovo vreme ukazivali na neophodnost stvaranja nove opozicione snage, i koji bi sebi pre ruku odgrizli nego što bi na izborima zaokružili neku od postojećih političkih opcija.
U različitim interpretacijama
fenomena Inicijative NDB, neiskustvo u ovdašnjim prljavim političkim prilikama odjednom postaje nedostatak,jasno fokusiranje na određeni problem u kontekstu borbe protiv aktuelne vlasti tumači se kao nesposobnostza uočavanje šire slike i manjak političkog stava, a načini na koje organizuju proteste određuju se kao previše „mekani", nedovoljno radikalni i razmaženi. Prigovori o nedostatku jasne političke ideje i šire slike postali su naime glavni argument onih koji stavljaju Inicijativu na probu, jer je, razume se, izlišno čak i uplitati se u pokušaj osporavanja potpuno neosnovanih primedbi o nedostatku iskustva ili karakteru protesta. Oni koji ispostavljaju problem izostanka jasnih političkih stavova i navodne nesposobnosti Inicijative da se odredi prema ključnim odrednicama političkog delovanja u Srbiji čini se da sami nisu u stanju da vide šire sliku koja proizilazi iz motiva nastanka tog pokreta. Pred Inicijativom ne stoje lažne dileme nacionalističke vlasti i opozicije - očuvanje Kosova u granicama Srbije, pripajanje Republike Srpske Srbiji, negiranje genocida i odgovornosti Srbije za ratne devedesete i slične teme kojima se zamajavaju građani dok korupcija i krupan kapital diktiraju javni i kulturni prostorobičnog čoveka. Oni udaraju direktno u glavu tu hobotnicu koja pribavlja ličnu finansijsku korist sa namerom daljeg uništavanja i izopačenja života građana, nametnuvši im nacionalistički diskurs i strah da neko drugi hoće da ih uništi.
Sumnje da su sposobni i voljni da svoju organizaciju pretvore u politički pokret koji bi učestvovao na izborima i stao, pre svega, naspram te gomile propalih i korumpiranih predstavnika opozicije, rastu zajedno sa njihovim uspehom da nametnu i koliko-toliko održe problem korupcije i bahatosti aktuelne vlasti u fokusu ne samo domaće već i javnosti onih koji ocenjuju i uslovljavaju srpskezvaničnike na putu evropskih integracija.
Potreba predstavnika inicijative Ne da(vi)mo Beograd da se ograde od opozicionih lidera, da im ne dozvole da iskoriste talas koji su pokrenuli za pokušaje skupljanja jeftinih političkih poena i osvežavanje rejtinga, a, čini se, pre svega, zbog jasnoće i verovatno uživanja u luksuzu izvesnosti trenutka u kojem bi njihovo usvajanje sasvim izvesno oteralo većinu građana sa protesta, u početku je bila čak primerena i razumljiva i samim predstavnicima opozicije. Prirodno, vremenom se to „razumevanje" pretvorilo u cinizam i nipodaštavanje, ignorisanje, pa ijavnu kritiku. Jer, Inicijativa je nastala na njihovom porazu, nastala je da bude ono što oni nisu. lako se njima ne bavi, već se cela iscrpljuje u trenutno najoštrijoj i najlegitimnijoj kritici vlasti, konstantna poruka koja se šalje samim njihovim postojanjem jasna je - ukoliko se kandidujemo na sledećim izborima, za mnoge vaše očajne birače više nećete biti opcija, a apstinenti koje pokušavate da osvojite zauvek će nestati sa vašeg radara.
----------------------------------------------------------
Datum: 06.10.2016
Medij: Informer Strana: 9
Rubrika: Vesti
Autori: J. V.
Teme: Korupcija
Naslov: Uhapšena zatvorska kuvarica
Uhapšena zatvorska kuvarica
Svetlana S. (46), instruktorka kuvanja u Okružnom zatvoru u Smederevu, uhapšena je juče zbog sumnje da je pokušala da prošvercuje mobi-Ini telefon jednom osuđeniku. Ona je osumnjičena da je primila 90 evra i 14.000 dinara kako bi omogučila osuđeniku da koristi telefon u zatvoru, što je inače strogo zabranjeno. Prilikom hapšenja, policija je
kod Svetlane našla i oduzela joj mobilni telefon i novac od mita, nakon čega je suspendovana na poslu. J. V.
----------------------------------------------------------
Datum: 06.10.2016
Medij: Kurir Strana: 8,9
Rubrika: Vesti
Autori: Ružica Kantar
Teme: Nemanja Nenadić/Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: I DEBILI DOBIJAJU ORUŽJE?
I DEBILI DOBIJAJU ORUŽJE?
Čudno U novom pravilniku izbrisana je odredba da se dozvola ne sme dati licima sa IQ manjim od 80, kao ni emotivno nestabilnim osobama i onima koji imaju probleme sa pamćenjem
. RUŽICA KANTAR
Umesto da se radi na pooštravanju propisa za dobijanje dozvo-Le za nošenje oružja, Republika Srbija ukinula ječlan zakona koji kaže da se dozvola ne sme izdavati osobama koje imaju koeficijent inteligencije manji od 80, odnosno ispod proseka! Naime, 1. oktobra na snagu su stupile izmene pravilnika o utvrđivanju zdravstvene sposobnosti fizičkih lica za držanje i nošenje oružja. U ovom novom pravilniku izbačena je odredba koja kaže
da oružje neće moći da dobiju duševno zaostali, kao ni osobe koje su anksiozne, emotivno i soci- , jalno nestabilne, ' s agresivnim impulsima prema
heteroseksualcima, netolerantni na frustracije, ali i građani koji imaju problema sa pamćenjem, koncentracijom i održavanjem pažnje. Netransparentno
Nemanja Nenadić iz NVO Transparentnost Srbija kaže da, s obzirom na veliki broj slučajeva nasilja, Srbija ne bi smela da širi krug lica koja dobijaju dozvolu:
- Uočljivo je da se u novom pravilniku uopšte ne pominje koe-
ficijent inteligencije, kao i da su izbačene odredbe u vezi sa nekim psihološkim stanjima. Uprkos tome, nadamo se da nije došlo do propusta, već da rešenje postoji u nekom drugom propisu. Međutim, ovakve stvari su od izuzetne važnosti, pa bi i detalji u vezi s tim trebalo da budu dostupni javnosti.
U NVO Transpa-
rentnost Srbija istakli su i da je nejasno na osnovu kojih analiza i iz kojih razloga su izbačene provere ovih psiholoških stanja, da li su ove izmene prošle javnu raspravu, kao i zašto je pravilnik izmenjen tek šest meseci nakon donošenja.
Dr Milan Kostić,
klinički psiholog i kriminolog, smatra da je
suludo da se licima koja imaju koeficijent inteligencije ispod proseka dozvoli da barataju oružjem.
- Suludo je davati dozvolu za nošenje oružja licu koje je nedovoljno sposobno da oceni i kontroliše svoje postupke. Trebalo bi uraditi upravo suprotno, odnosno još više pooštriti kriterijume za dobijanje dozvole. Trebalo bi uvesti što strože preglede kod stručnjaka, sveobuhvatne analize koje neće biti zasnovane na dva minuta razgovora s osobom koja želi oružje. U suprotnom, propisima samo povećavamo rizik od nasilja - zaključuje Kostić. Psihijatri važni
U Ministarstvu zdravlja kažu da će novi pravilnik upravo omogućiti da se kvalitetnije proceni psihološki profil potencijalnog vlasnika oružja. - Novim pravilnikom predviđen je obavezan psihij atrij ski pregled potencijalnog vlasnika oružja, jer je psihijatar, kao stručno lice, nadležan da pravi ovakve procene. S druge strane, ukinute su obaveze pregledapsihologa jer se smatralo da je psihijatar dovoljan za ovakve procene.
Dragan Šormaz
LOVAČKI SAVEZ SRBIJE TRAŽIO IZMENE
Za uvođenje izmena u pravilnik, kako saznajemo, lobirala su razna Lovačka društva i savezi. Dragan Šormaz, predsednik Lovačkog saveza Srbije i poslanik SNS, priznaje da je taj savez predlagao izmene, ali kaže da ne zna koje su odredbe izbačene.
- Lovački savez Srbije tražio je da se u pravilnik uvede obaveza psihijatrijskog pregleda, koji bi pokazao da Li je neko agresivan ili ne, kao i da Li je narkoman. Ne znam kakve su tačno odredbe bile u prethodnom pravilniku, ali ovaj izmenjeni pravilnikje prava mera!
----------------------------------------------------------
Datum: 06.10.2016
Medij: NIN Strana: 32,33,34,35
Rubrika: Ekonomija
Autori: Petrica Đaković
Teme: Javne nabavke
Naslov: Dva ministarstva na kraju tunela
KO JE ODGOVORAN ZA KAŠNjENjE RADOVA NA KORIDORU11
Dva ministarstva na kraju tunela
Dok resorna ministarka Zorana Mihajlović preti crnom listom domaćem Planumu, dobro upućeni tvrde da najodgovornije treba tražiti u ministarstvima finansija i građevinarstva, jer nisu na vreme produžili rok za raspolaganje kreditom dobijenim od Azerbejdžana U„mračnim tunelima“, Brđani i
Šarani, na deonici Koridora 11, od Ljiga do Preljine, u senci premijerove dobre vesti o besplatnoj putarini za poslednja dva meseca 2016. na ovih četrdesetak kilometara auto--puta koji još nije ni završen, a nema ni naplatne rampe, ostali su odgovori na pitanja: ko je odgovoran za kašnjenje radova? Da li su tuneli niži nego što bi trebalo ili ne? Zbog čega se za kvalitet puta optužuju podizvođači, dok investitora i glavnog izvođača resorni ministar javno ne poziva na odgovornost? Zašto rok u kome je kredit dobijen od Vlade Azerbejdžana, koja kreditira ovu deonicu puta, nije produžen na vreme? Ko će na kraju i zbog čega platiti ceh dvomesečnog kašnjenja ili lošeg kvaliteta puta?
Kako tvrde u državnom preduzeću Koridori Srbije, a što je NIN-u potvrđeno i iz nekoliko dobro obaveštenih izvora, radovi na deonici puta od Ljiga do Preljine kasne zato što nadležna ministarstva, a na prvom mestu Ministarstvo finansija, nije na vreme produžilo rok raspolaganja kreditom koji je Srbija dobila od Azerbejdžana na osnovu ugovora potpisanog još početkom 2012. U tom ugovoru piše da je rok raspoloživosti tog, 300 miliona evra vrednog zajma, 48 meseci i on je istekao u maju ove godine, baš u vreme kada je Srbija imala tehničku vladu.
U Koridorima Srbije, glavnom investitoru na ovom poslu, tvrde da su na vreme preduzeli sve što je neophodno i da su još u februaru upozoravali i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a onda i Ministarstvo finansija i Upravu za javni dug da hitno produže rok raspoloživosti novca, jer bi u protivnom moglo doći do kašnjenja i prolongiranja završetka ovih četrdesetak kilometara auto-puta na samozvanom Koridoru 11. U preduzeću ne spore da su na pomeranje roka za izgradnju puta, sa 25. avgusta na 31. oktobar, uticali i nepredviđeni radovi i veliki broj kišnih dana, ali NIN-ovi dobro upućeni sagovornici tvrde da bi sve bilo mnogo brže da su država, odnosno odgovorni na vreme razmišljali o produženju roka u kome mogu raspolagati novcem iz kredita.
Iz dopisa koje su Koridori Srbije slali ministarstvima Zorane Mihajlović i Dušana Vujovića, pa naposletku i samom premijeru Vučiću, od februara do avgusta ove godine, „iako to nije bila njihova obaveza“, kako i piše u dopisu poslatom premijeru, vidi se da bi neprodužavanje zajma moglo dovesti do obustave radova i probijanja roka za završetak deonice od Ljiga do Preljine.
Upravo to se i desilo. Glavni izvođač, azerbejdžanska firma Azvirt, tražila je od Koridora Srbije, kao investitora, produženje roka za 60 dana, ali od dana kada im se izmire dugovi od oko 25 miliona evra, piše u jednom od dopisa koje su Koridori upućivali Vladi Srbije.
U kabinetu Zorane Mihajlović, međutim, ovo negiraju. Na pitanje
NIN-a, da li je tačno da su ih nadležni u Koridorima na vreme upozorili da se rok raspoloživosti zajma mora produžiti, inače će radovi da kasne, odgovaraju: „Ne. Potpredsednica Mihajlović je u prethodne tri godine više od deset puta obilazila ovu deonicu, nekoliko puta i sa premijerom Aleksandrom Vučićem, i imala nebrojeno sastanaka i sa investitorom i sa izvođačem. I nikada ni ona, ni premijer nisu obavešteni da će radovi kasniti. Sve do 30. jula kada je otišla u iznenadni obilazak i videla da postoji problem sa podlogom u tunelima, da nije sve asfaltirano i da nije završena signalizacija. I tada su je investitor i izvođač uveravali da će sve biti završeno u roku. Tek kada je sa ovim problemom izašla u javnost, pojavio se `argument` nedostatka novca“, kažu u kabinetu Zorane Mihajlović. Ipak, na pitanje da li je rok raspoloživosti zajma produžen, odgovaraju da „postoji problem u vezi sa delom kredita od 24 miliona evra, ali on nije razlog za kašnjenje, već samo pokušaj izgovora. To znaju svi uključeni u ovaj projekat“.
Podsećamo, uključeni u projekat
tvrde da radovi kasne zbog toga što nadležni u ministarstvima, a pre svih Ministarstvo finansija, nisu na vreme produžili važenje zajma uzetog od Vlade Azerbejdžana, a suprotno tvrdnjama Zorane Mihajlović, iz dopisa koji se mogu videti na sajtu Koridora Srbije, osim ako nisu falsifikovani, vidi se da su iz ovog preduzeća od februara, ili kako i sami pišu „50 dana pre isteka roka raspoloživosti zajma“, počeli da urgiraju da se problem sa novcem reši.
Inače, medijska halabuka u vezi sa auto-putem od Ljiga do Preljine i nije počela zbog nemogućnosti da se utvrdi ko govori istinu, a ko pokušava da izbegne odgovornost zbog kašnjenja radova na ovoj deonici Koridora 11, već zbog pompezno plasirane tvrdnje jednog tabloida da su tuneli s početka teksta niži za 30 centimetara od potrebnih i da kroz njih ne mogu proći teretna vozila, pa će popravka ove „brljotine“ koštati dodatnih četiri miliona evra. Ovu informaciju odmah je demantovao investitor, odnosno Koridori, ali i beogradska firma Planum, koja je kao podizvođač angažovana na izradi pojedinih delova ove deonice.
I NIN-ovi izvori tvrde da su tuneli urađeni po projektima, da su stručno verifikovani i da se neistine o njihovoj visini plasiraju kao deo političke igre ili u pokušaju da se diskredituju domaći izvođači radova.
Inače, koliko god zvučalo neverovatno, na izgradnji 40 kilometara puta od Ljiga do Preljine angažovane su 102 firme, od glavnog izvođača azerbejdžanskog Azvirta, preko podizvođača i njihovih kooperanata i dobavljača. Pojedini mediji utvrdili su tako da ovu deonicu rade i neke firme iz Nibens grupe, čiji je vlasnik Milo Đurašković, ali i preduzeća koja se dovode u vezu sa biznismenom Zvonkom Veselinovićem.
Ipak, glavni krivac za Zoranu Mihajlović je Planum, i to ne zbog niskih tunela, već zbog kvaliteta puta u njima, iako su u lancu odgovornosti ispred te firme i investitor i glavni izvođač radova.
U Koridorima Srbije za NIN kažu da oni, kao investitor, nakon sprovedenog tendera, zaključuju ugovor sa izvođačem, a on sam bira podizvođače i sa njima sklapa ugovor. Drugim rečima, Koridori su sklopili ugovor sa Azvirtom, a oni su angažovali sve podizvođače, uključujući i Planum, s tim što investitor ipak mora dati saglasnost da glavni izvođač angažuje nekog podizvođača.
U kabinetu Zorane Mihajlović, na pitanje NIN-a zašto svu odgovornost prebacuje na podizvođača, koga će prema najnovijim informacijama staviti i na „crnu listu“ domaćih građevinskih firmi, umesto da najpre pozove na odgovornost nosioce posla, kažu da „nema dileme da su za kašnjenje odgovorni potpisnici ugovora, odnosno Koridori Srbije i Azvirt“. Ipak, iza toga sledi objašnjenje da je podloga u tunelima urađena loše, jer je Planum koristio lošu opremu. „Radili su sa starim mašinama, dok su sa novim radili u inostranstvu. I zato su napravljene greške i zato se kasni. Smatramo da je takvo ponašanje naših firmi nedopustivo“, kažu u kabinetu Zorane Mihajlović.
Neki drugi bi rekli da je nedopustivo da ministarka javno diskredituje bilo koju od retkih preostalih domaćih građevinskih firmi, koja nije uništena surovom tranzicionom politikom favorizovanja stranih izvođača i nametanjem tender-
Osim što negira navode o niskim
tunelima, Ratomir Todorović, direktor Planuma, kaže da strahuje da se iza svega krije namera da se njegova firma ocrni i izbaci iz nekog narednog posla, pošto je već dobijao takva upozorenja.
„Ugovor samo sklopili sa Azvirtom i ne vidim razlog da se država i ministri u to mešaju. Njihovo je da urede ambijent i zakonska rešenja, a ne da pozivaju na odgovornost. Lanac odgovornosti je poznat i ranije utvrđen. Tehnologija za izgradnju puteva je takva da ne možete odstupiti 30 milimetara, a ne skratiti tunel za 30 centimetara. To je zlonamerna laž. Zašto se ne kaže da niko od izvođača od januara nije dobio pare za radove. I mi kao podizvođači, i Azvirt kao glavni izvođač bili smo prinuđeni da uzimamo skupe, komercijalne kredite od banaka da bismo mogli da radimo ovu deonicu, da ne bi stali radovi, jer je neko zakasnio sa produženjem roka raspoloživosti kredita“, kaže za NIN Todorović, uz napomenu da je izgradnja puteva uvek bila posao oko koga su se utrkivali različiti strani izvođači i sumnjive domaće firme, bez licenci i kvalifikacija, ali sa jakim vezama.
„Naša firma radi svuda u svetu, i svuda je dobra, samo u svojoj zemlji ne valja. Zašto niko ne kaže da u inostranstvu lokalna operativa ima privilegovan status i strane firme ukoliko ponude istu cenu i uslove ne mogu dobiti posao, jer domaći ima preferenciju od sedam procenata. U Srbiji, međutim, domaća firma ne da nema preferencijalni status, ona i kada ponudi bolje uslove, ne može da dobije posao izgradnje velikih infrastrukturnih projekata“, kaže Todorović.
I dok kivni podizvođači, ali i dobro upućeni izvori NIN-a, upiru prst u nadležna ministarstva, Zorana Mihajlović, osim na Planum, odgovornost za brljotine na Koridoru 11 prebacuje i na državnu firmu, koja bi trebalo da je u nadležnosti ministarstva kojim rukovodi. Naime, tvrdi da je obavezni stručni nadzor za ovu deonicu Koridora 11 izabran tek u januaru ove godine, iako su radovi na njoj počeli februara 2013, pa je u nedostatku stručnog nadzora ovaj posao obavljao sam investitor, to jest inženjeri iz preduzeća Koridori Srbije. Od ovih optužbi Koridori se brane tvrdnjama da su izbor stručnog nadzora otpočeli na vreme, ali da je zbog poništenja i obustava ove javne nabavke, tek januara ove godine sklopljen ugovor sa firmom Mostprojekt o stručnom nadzoru.
„Koridori Srbije su kao investitor imenovali inženjere koji ispunjavaju uslove za obavljanje stručnog nadzora, što je u skladu sa zakonskim obavezama investitora. Kako gradilišta ne bi bila bez konstantnog stručnog nadzora, bili smo prinuđeni da svoje resurse angažujemo i o tom procesu smo više puta obaveštavali nadležno ministarstvo“, odgovaraju u ovom preduzeću na optužbe da je stručni nadzor izabran prekasno.
Novi rok za završetak ove deonice je poslednji dan oktobra, a premijer Vučić već je najavio da će na presecanje crvene vrpce doći autobusom ili šleperom kako bi dokazao da su medijski napisi o niskim tunelima netačni. Efikasnije bi bilo da dođe automobilom, a osim makaza, da sa sobom donese i dokaze o utvrđenoj odgovornosti i za kvalitet i za kašnjenje radova na ovih jedva 40 kilometara famoznog auto-puta od Beograda do granice sa Crnom Gorom.
PETRICA ĐAKOVIĆ
----------------------------------------------------------
Datum: 06.10.2016
Medij: Srpski telegraf Strana: 12
Rubrika: Hronika
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: Osuđeniku dala mobilni za 200 €
Osuđeniku dala mobilni za 200 €
SMEDEREVO - Smederevska policijauhapsilaje S. S. (46), radnicu Okružnog zatvora u tom gradu, zbog sumnje da je primila mito. Ona se tereti da je uzela novac kako bi jednom osuđeniku dostavila mobilni telefon i tako mu omogućila pogodnost na koju osuđenici inače nemaju pravo dok su na odsluženju zatvorske kazne.
- S. S. se tereti daje za tu uslugu uzela 90 evra i 14.000 dinara - navodi se u saopštenju. Radnica zatvora sumnjiči se za zloupotrebu službenogpoložaja. - Prilikom hapšenja kod osumnjičene su pronađeni i za-
plenjeni mobilni telefon
i novac - dodaje se u saopštenju.
Prema rečima našeg izvora iz istrage, utvrđuje se da lije radnica zatvora eventualno i ranije uzimala novac kako bi osuđenicima činila usluge. S. S. će nakon policijskog zadržavanja, uz krivičnu prijavu, biti privedena na saslušanje pred Osnovnim tužilaštvom u Smederevu.
----------------------------------------------------------
Datum: 06.10.2016
Medij: Večernje novosti Strana: 13
Rubrika: Hronika
Autori: I.I.
Teme: Korupcija
Naslov: ROBIJAŠU NABAVILA MOBILNI
UHAPŠENA ZATVORSKA SLUŽBEKICA IZ SMEDEREVA
ROBIJAŠU NABAVILA MOBILNI
RADNICA Okružnog zatvora u Smederevu, S. S. (46) iz Smedereva, uhapšena je zbog sumnje da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja.
Ona se sumnjiči da je primila 90 evra i 14.000 dinara kako bi jednom zatvoreniku dosta-
vila mobilni telefon i tako mu protivlravno omogućila pogodnost na koju zatvorenici nemaju pravo dok se nalaze na odslužešu zatvorske kazne, saolštila je policija. Policijski službenici su, prilikom hapšenja, kod osumnjičeie našli i oduzeli mobilni telefon i novac. Njoj je određeno policijsko zadržavanje, nakon čega će biti predata osnovnom javnom tužiocu u Smederevu. I. I.
----------------------------------------------------------
Datum: 06.10.2016
Medij: Vreme Strana: 18,19,20,21
Rubrika: Bez naslova
Autori: Radoslav Ćebić
Teme: Javne nabavke
Naslov: Betoniranje domaćih preduzeća
Afera “tunel” na Koridoru 11
Betoniranje
domaćih preduzeća
Medijska i državna povika na domaće podizvođače angažovane na deonici Ljig– Preljina auto-puta na Koridoru 11 može da ide u tri pravca: ili postoji želja da se kompromituje ovo malo preživelih putarskih preduzeća, ili se traže dežurni krivci za kašnjenje radova ili da se preventivno kontroliše šteta koju će država pretrpeti kad izvođači i podizvođači radova podnesu odštetne zahteve
V
ero vatno velika većina građana ne zna ništa o asfaltiranju puteva, ali se skoro svaki stanovnik Srbije u srednjim godinama razume u betoniranje. Ako imate godina koliko i predsa potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić ili njegova potpredsednica i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, sigurno ste imali prilike da učestvujete u izlivanju betonske ploče, bilo na vašoj kući ili vikendici, bilo kod nekog komšije ili rođaka. Autoritet onih građevinskih i arhitektonskih inženjera koji su s teškom mukom položili jedan od najzahtevnijih predmeta na svojim fakultetima – beton, u Srbiji, izgleda, nije priznat. Drugačije se ne može objasniti stručnost kojom pojedini mediji, ali i državni službenici, u čemu se najviše ističe ministarka Zorana Mihajlović, utvrđuju da građevinska fi rma Planum iz Beograda ne ume da napravi tunel, a kamoli da ga betonira.
šampanjac na koridoru 11
Priča o izgradnji deonice Ljig–Preljina na Koridoru 11 počinje 29. februara 2012, kada je Narodna skupština Republike Srbije (tada je na vlasti koalicija okupljena oko Demokratske stranke) izglasala
zakon o kreditu od 300 miliona evra koji je obezbedila Vlada Azerbejdžana. Uslovi su, za ono vreme, bili povoljni: četiri odsto fi ksne godišnje kamatne stope, period trajanja kredita je 15 godina (sa grejs periodom od tri godine), a na nepovučena sredstva naplaćuje se kamata od pola procenta. Druga dva uslova su da izvođač bude azerbejdžanska fi rma, a da se 49 odsto obezbeđenih sredstava potroši na robu i usluge domaćih dobavljača i građevinskih preduzeća. Ugovor vredan 308 miliona evra (300 miliona iz kredita i osam iz budžeta) potpisan je 7. aprila 2012. između investitora Koridori Srbije i izvođača radova, fi rme Azvirt iz Azerbejdžana, a radovi su započeli deset meseci kasnije. Rok za izgradnju 40,4 kilometra auto-puta u punom profi lu, uključujući i sve tunele i mostove, bio je 42 meseca, odnosno do 25. avgusta 2016. Azvirt je angažovao mnoštvo stranih i domaćih preduzeća među kojima su najveća beogradski Energoprojekt i Planum. Kako su radovi odmicali tako su političari na vlasti počeli češće da obilaze gradilišta – vrhunac je bio svečano proslavljanje probijanja tunela Savinac kod Takova u februaru 2016, kada je premijer Aleksandar Vučić otvorio šampanjac i zahvalio radnicima angažovanim na tom i svim drugim gradilištima u zemlji rečima sa dozom patosa: “Potrebni ste ovoj zemlji, vi je dižete iz mrtvih.”
Samo šest meseci kasnije, 26. septembra, Vučić je burno reagovao kada je prilikom gostovanja u Žagubici 26. septembra odgovarao na novinarska pitanja o probijanju roka za izgradnju deonice Ljig– Preljina. Sad nije imao reči ushićenja za građevinske radnike. Izjavio je da se mnogo nervira zbog kašnjenja koje su, po njegovim rečima, izazvale domaće fi rme, ali nije pomenuo da je te fi rme izabrao azerbejdžanski izvođač radova Azvirt. Vučić je izjavio da naše firme ne rade dobro, da ih više neće angažovati “jer pokrivaju samo svoje gubitke iz prethodnih poslova”, i dodao: “Nema problema, sada ćemo da uzmemo američku, švajcarsku ili neku drugu zapadnu fi rmu koja će da završi u roku.” Odmah zatim je poentirao: “Imamo pare, dali smo pare, aman, kada ti damo pare, uradi to.”
Dva dana kasnije tabloid “Kurir” objavljuje da su na deonici Ljig–Preljina tuneli Brđani i Šarani niži za čak 30 centimetara i da dva šlepera u njima ne mogu da se mimoiđu, a da je za to kriv podizvođač Planum. Ovo su, već sutradan, demantovali Koridori Srbije kao investitor, a i direktor Planuma Ratomir Todorović tvrdeći da je to sve apsurdno i da takva greška ni u kom slučaju ne može da se desi. Todorović je dodao da je za tunel Šarani zadužen podizvođač Energoprojekt, a ne njegova fi rma, dok su Koridori Srbije čak snimili video na kojem se vidi da dva šlepera vozeći paralelno izlaze iz tunela. Ponižena stručna javnost je potvrdila izjave iz Koridora Srbije i Planuma, doduše,
uglavnom anonimno (vidi okvir). Za potrebe teksta “bruka na koridoru 11: Ruše nove tunele jer su niski, šteta 4 miliona evra!” novinari “Kurira” su kontaktirali sa “izvorom” u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji im je rekao da je “prilikom poslednje posete ovoj deonici 22. septembra, potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović obišla radove i tada se na licu mesta uverila da u ovim tunelima nisu dobro urađene kolovozne površine”. Loptu je, u vezi sa visinom tunela, spustio premijer Vučić prilikom posete Ćupriji u petak 30. septembra, najavljujući da će na otvaranje te deonice doći autobusom ili šleperom “kako bi svi videli da li može da prođe ili ne može”. I dalje je bio ljut zbog dvomesečnog kašnjenja i najavio je da će odgovorni biti kažnjeni, dodajući da je “azerbejdžanska kompanija odlično obavila svoj posao i u skoro rekordnom roku za srpske uslove, i to najtežu deonicu puta sa oko 200 objekata, mostova, nadvožnjaka, vijadukta i tunela”. beton
Apsurdna priča o visini tunela polako odlazi u zaborav, ali je “Kurirov” izvor iz Ministarstva izgleda imao dobre informacije: ministarka Mihajlović je u nedelju 2. oktobra za taj list izjavila: “Preduzeće Planum je loše uradilo dva tunela na auto-putu, a za ovaj posao će dobiti 60 miliona evra. Nisu krivi radnici već direktor Planuma koji je odlučio da u svojoj zemlji tunele radi sa starim mašinama, dok mu nove rade u Rusiji. To je nedopustivo.” Još je dodala da “nije problem visina tunela, već što je Planum, zbog korišćenja starih mašina, loše uradio betonsku kolovoznu podlogu”, i da su zato “naterani da dopreme novu mašinu koja to treba da popravi. Bukvalno će izbrusiti beton, skinuće centimetar, možda i centimetar podloge i poravnati kolovoz. Naravno, o svom trošku.”
Na to direktor Planuma Ratomir Todorović za “Vreme” kaže da je priča o lošem kolovozu na tunelima Brđani i Šarani (iako je Energoprojekt angažovan na tunelu Šarani, a Planum je zadužen za betoniranje kolovoza u oba tunela) samo delimično tačna: “Ministarka nije iz naše struke, pa joj neko sa strane suflira. A taj neko očigledno nije dovoljno u materiji. Evropski standard koji je uveden posle katastrofalnog požara u tunelu Mon Blan 1999. godine predviđaju da se kolovozi u dugačkim tunelima izrađuju od betona, a ne od asfalta, jer on gori. U jednom tunelu od 450 metara, kao što je tunel Brđani, imate oko hiljadu tačaka na kolovozu prema kojima se meri koliko je kolovoz ravan. Maksimalno odstupanje svake tačke
ne sme da bude veće od šest milimetara. Nama se desilo, čisto zbog nepažnje, da nekih dvadesetak tačaka odskače od standarda. To je manje od tri procenta, ali se greške ispod tog nivoa tolerišu u ovom poslu. Dakle, što se struke tiče, mi nismo dužni ništa da ispravljamo, mogli bismo dugo da se ubeđujemo. Ali, eto, učinićemo i to. Izravnaćemo.”
Todorović pokazuje studiju o kvalitetu kolovoza za ta dva tunela koju je 27. septembra izradila Centralna putna laboratorija iz Novog Sada, a naručio Azvirt. U njoj se vide desetine tabela sa kontrolnim tačkama na kolovozu, a Todorović ponegde ukazuje na one čija izmerena visina prelazi šest milimetara. nadzor
Javnost se s pravom pita kako je moguće da se tek sad, pred kraj radova, u medijima pojavljuju informacije o loše obavljenom poslu kada bi stručni nadzor trebalo svakodnevno da kontroliše izvođača i njegove radove. Razlog za sumnju leži i u tome što je stručni, nezavisni, nadzorni organ izabran putem javne nabavke tek krajem 2015, a ugovor vredan 124 miliona dinara potpisan je sa Mostprojektom i Institutom za puteve iz Beograda 11. januara ove godine. Izbor stručnog nadzora poveren je investitoru Koridorima Srbije i to preduzeće je za te potrebe iz budžeta Republike Srbije dobilo ukupno 395 miliona dinara – 150 miliona za 2012, 65 miliona za 2013. i 180 miliona za 2014. godinu. Pre nego što je prošlogodišnji tender najzad prošao, Koridori Srbije organizovali su nekoliko javnih nabavki počevši od 2012. za izbor stručnog nadzornog organa koje su propadale što zbog subjektivnih, što zbog objektivnih okolnosti. Događalo se da prođe više meseci od poništenja jedne dok Koridori Srbije ne raspišu drugu nabavku. Međutim, na tender za koji su Koridori Srbije doneli odluku o obustavi postupka u decembru 2014. rešenje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki o poništenju tog tendera stiglo je tek u julu 2015. – punih osam meseci kasnije. S druge strane, godinu dana pre toga, ista Republička komisija je Koridorima Srbije poništila javnu nabavku kada je utvrđeno da je pomoćnik direktora Koridora Srbije Miodrag Kostić u isto vreme imenovan za člana nadzornog odbora u Institutu za puteve koji je bio jedan od ponuđača na tom tenderu. Obrazloženje Komisije bilo je jednostavno – sukob interesa.
“Uvek je neko obarao taj konkurs jer nije bio zadovoljan”, kaže Ratomir Todorović, direktor Planuma. U međuvremenu, skoro pune tri godine od početka radova, posao stručnog nadzora obavljali su zaposleni u Koridorima Srbije koji imaju odgovarajuću licencu. I to nije protivzakonito.
U dopisu nedeljniku “Vreme”, Koridori Srbije ističu da “kako gradilišta ne bi bila bez konstantnog stručnog nadzora, Koridori Srbije su bili prinuđeni da svoje resurse dodatno angažuju i stave u funkciju stručnog nadzora... Da to nije urađeno, uvođenje izvođača u posao mogao bi da se obavi tek po uspešno završenom tenderu za obavljanje poslova stručno-tehničkog nadzora, a to znači februar 2016. godine. Ovakva situacija prouzrokovala bi odštetne zahteve od strane Izvođača i neizgrađen put.”
Imajući u vidu da je nezavisni stručni nadzor izabran samo za poslednjih 12 meseci projekta, što košta građane Republike Srbije 124 miliona dinara, Koridori Srbije su, za tri godine, budžetu uštedeli 271 milion. Međutim, ispalo je da novca ima više jer su nepotrošena sredstva za nadzor prenošena u budžet Koridora Srbije iz godine u godinu “uvećana za kamatu”, kako piše u programu rada i poslovanja za svaku godinu od 2013. do 2015. To se potvrđuje i u dopisu “Vremenu”: “Koridori Srbije su savesnim i stručnim poslovanjem, tj. dodatnim angažovanjem svojih resursa, licenciranih inženjera koji su stavljeni u funkciju stručnog nadzora, na ovaj način uštedeli 327.000.000,00 dinara. Na zahtev Koridora Srbije neiskorišćeni iznos u celosti je uplaćen u budžet Republike Srbije.”
Direktor Ratomir Todorović potvrđuje da Planum ima odličnu saradnju sa Koridorima Srbije i kao investitorom i kao nadzornim organom. Kao razloge za probijanje rokova Todorović navodi da se kasnilo sa eksproprijacijom: “Dešavalo se da Azvirt od svog novca plaća seljacima samo da se ne stoji sa poslom. Oni će sigurno zbog toga podneti odštetne zahteve. Zatim, poplave 2014. napravile su velike štete, koje još uvek nisu naplaćene od osiguravajućih društava, pojavila su se klizišta koja su prvo morala da budu sanirana da bi se nastavili radovi.” Najvažniji razlog je, kako kaže Todorović, to što je u maju ove godine istekao rok za povlačenje kredita koji nije produžen jer “tehnička vlada nije mogla da se zadužuje. Iz tog razloga Azvirtu nisu plaćeni radovi ove godine. Poslednja uplata je bila u januaru, a jun mesec je plaćen iz budžeta. Za sve ostale mesece ove godine Azvirt nije dobio novac, a samim tim nisu ni podizvođači. Nije plaćeno ni našoj fi rmi.” S ovim se ne slaže ministarka Mihajlović, pa je u ponedeljak 3. oktobra ponovila optužbe na račun Planuma: “Ako vi držite novu mašinu u Rusiji na gradilištu, a ovde držite staru opremu, onda to za mene nije više samo pitanje toga da vas prosto, očito ne zanima taj posao od 60 miliona evra, podvlačim, nego je pitanje – vi radite u svojoj zemlji. Dakle, vi ste građevinska kompanija koja radi u svojoj zemlji. Ja to nigde nisam čula.” A onima koji budu tražili odštetne zahteve loše se piše: “Država neće platiti za greške koje je bilo ko – bilo da je u pitanju izvođač ili podizvođač – napravio.”
Todorović smatra da je u toku diskreditacija ne samo njegovog već i ostalih domaćih preduzeća “da bi radile strane fi rme. Nešto mnogo vole sa stranim fi rmama da rade. A opet, stranci dođu ovde i svi mi onda radimo za strane fi rme.” Kao suprotan primer poslovanja Todorović navodi uspešan domaći konzorcijum koji je radio deonicu Koridora 10 od Novog Sada do mađarske granice: “Tad smo u konzorcijumu bili Nibens grupa, Borovica, Putevi Užice i Planum. Svi su pocrkali, a Putevi Užice se jedva bore za opstanak. Ali posao je završen.”
I dalje ostaje nejasno čemu ovolika prašina oko jednog banalnog problema u građevinskoj struci. Stepen nervoze u vlasti je primetan; nejasno je zašto se pošto-poto mora pronaći krivac za kašnjenje otvaranja deonice Ljig–Preljina, domaća građevinska preduzeća našla su se u nebranom grožđu strahujući od gubitka i ovo malo jedva profi tabilnih poslova, a državu očigledno žuljaju najavljeni odštetni zahtevi. A tek kad stignu oni nenajavljeni... Ipak, u svemu ovome Ratomir Todorović nalazi jednu pozitivnu stvar: “Sve ove gluposti oko tunela pokrenuli su stručnu javnost koja je, očigledno, bila uspavana. Sad su svi počeli da mi se javljaju. Sutra će mi doći iz Inženjerske komore s namerom da se nešto pokrene. Kažu da ne mogu više da podnesu ovo blaćenje i uništavanje domaćih fi rmi.” ¶
RADOSLAV ĆEBIĆ
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: www.blic.rs
Link: http://www.blic.rs/vesti/srbija/ivanjica-pocela-izgradnja-omladinskog-kampa-na-goliji/rtby1kn
Autori: B. Bojović
Teme: Javne nabavke
Naslov: Ivanjica: Počela izgradnja omladinskog kampa na Goliji
Ivanjica će uskoro dobiti prvi omladinski kamp. Ovaj projekat pokrenula je lokalna Kancelarija za mlade a finansiraće ga Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije uz podršku opštine Ivanjica. Savremeno kamp naselje biće izgradjeno na Dajičkom brdu na planini Goliji.Pored pravno-administrativnih aktivnosti, dobijanja lokacisjkih uslova, građevinske dozvole kao i sprovođenja procesa javne nabavke kroz koji je izvršen odabir izvođača radova, realizovan je i veliki broj aktivnosti na uređenju prostora i početku izgradnje samog objekta.-Jedna od prvih aktivnosti bila je omeđavanje parcele na kojoj će se graditi budući „Omladinski kamp“. Nakon toga pristupilo se uređenju okoline na samoj parceli što je obuhvatalo uređenje i krčenje prostora kako kroz volonterski rad tako i uz pomoć mehanizacije. Na uređenom prostoru u saradnji sa lokalnom geometarskog službom ucrtan je položaj budućeg objekta na samoj parceli - kaže koordinaror Kancelarije za mlade Ivan Stamenić.- Uz pomoć velikog broja volontera dalje se nastavilo sa radovima kroz košenje parcele, ravnanje zemljišta, prokopavanje puta za vozila, izradi ograde od smrčevog drveta, a sve to u skladu pravilinikom uređenja prostora i informacije o lokaciji na kojoj se gradi pomenuti kamp. Paralelno sa svim aktivnostima započeti su i završeni zemljani radovi koji su podrazumevali iskopavanje temelja. Trenutno je sve spremno za nastavak radova, tačnije zidarske i betonsko-armiračke radove - dodao je Stamenić.Ovo je jedan od projekata koje Kancelarija za mlade realizuje sa ciljem da se mladima u Ivanjici pružiti jedan novi sadržaj u kome mogu uživati i turisti.
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: www.novosti.rs
Link: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:628413-Grejanje-umesto-proba
Autori: S. KOSTIĆ
Teme: Javne nabavke
Naslov: Grejanje umesto proba
Desetak dana pre roka u Sremskoj Mitrovici proradili kotloviSREMSKA MITROVICA -Iako je do zvaničnog početka grejne sezone ostalo desetak dana, JKP "Toplifikacija" u utorak je zvanično počelo grejnu sezonu za 3.500 korisnika u Sremskoj Mitrovici. U Rumi grejna sezona počeće na vreme, a ovih dana očekuje se probno grejanje, najavljuju iz JP "Stambeno" u Rumi.Da bi počela grejna sezona, tri večeri uzastopno u 21 sat temperatura treba da bude 12 stepeni ili niža, ali u Sremskoj Mitrovici nisu čekali da se ti uslovi ispune. Umesto toplih proba, krenulo se sa grejanjem, a direktor "Toplifikacije" Slavko Sladojević ističe da će sistem grejanja automatski prilagođavati spoljnoj temperaturi.- Čim smo dobili najave da će doći do pogoršanja vremenskih uslova, u dogovoru sa lokalnom samoupravom, odlučili smo da počnemo grejnu sezonu - ističe Sladojević.On je pozvao korisnike da tehničkoj službi "Toplifikacije" prijave eventualne probleme sa grejanjem, kako bi se kvarovi otklonili u što kraćem roku. Prema rečima Sladojevića, cena grejanja zasad ostaje ista, i kako naglašava, korekciju cenovnika ne treba uskoro očekivati.Gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader dodaje da su energenti ugovoreni ili obezbeđeni i da finansijskih problema nema.Rumljani tople radijatore osetiće za nekoliko dana, kada će JP "Stambeno" početi probno grejanje, ali zvanični početak grejne sezone najavljuju tek od nedelje.SUBOTIČKA TOPLANAJKP "Subotička toplana" spremno ulazi u grejnu sezonu, koja će prema najavama početi već u subotu jer meteorolozi za naredne dane najavljuju niske temperature.Tokom leta obavljena je rekonstrukcija vrelovoda u centru grada na Trgu cara Jovana Nenada, a u utorak je isti posao počeo kod objekta JKP "Vodovod i kanalizacija". Sanacija vrelovodnog priključka radi se najsavremenijom, fleksibilnom tehnologijom, koja je mnogo brža za posao jer isključuje krute čelične cevi i zavarivanje. Trajnost fleksibilnih cevi je pola veka.- Ovaj vrelovodni priključak je zastareo, tokom prošle sezone imali smo velike gubitke i zato je rekonstrukcija bila neminovna - objašnjava Atila Abraham, glavni inženjer distribucije u "Toplani". - Zbog postupka javnih nabavki početak posla se malo odužio...(J. L.)
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: www.euractiv.rs
Link: http://feedproxy.google.com/~r/euractiv/eaVesti/~3/rFLq_2oLoZw/10513-tri-miliona-evra-za-kolovanje-inspektora-koje-mup-ne-zapoljava-.html
Autori:
Teme: Javne nabavke
Naslov: Tri miliona evra za školovanje inspektora koje MUP ne zapošljava
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije godišnje izdvaja oko tri miliona evra za finansiranje Kriminalističko-policijske akademije, a na kraju samo mali broj diplomaca bude i zaposlen u policiji, rezultati su istraživanja koje je 4. oktobra predstavljeno na panel diskusiji u Nišu a koje je uradio Centar za društvene inovacije NIIT. Diplomci KPA uglavnom su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje a MUP, saznaje Centar, zapošljava one za koje mora da organizuje dodatne obuke i kurseve. Istovremeno je Udruženje "Protekta" objavilo da svrsishodnog trošenja budžetskih sredstava nije bilo ni prilikom nabavke tonera za štampače u MUP.Predstavnik NIIT Darko Stojković je ukazao da je finansiranje rada Kriminalističko-policijske akademije primer nesvrsishodnog trošenja državnog budžeta."Godinama se povećavaju smerovi i broj studenata koji upisuju i završavaju te studije, a ne radi se ništa da se ti studenti zaposle", istakao je Stojković.On je istakao da danas ima više od 2.500 aktivnih studenata na Kriminalističko-policijskoj akademiji, a samo dve generacije studenata su imale obavezu da se zaposle u MUP-u."Diplomci Kriminalističko-policijske akademije uglavnom se nalaze na evidenciji Nacinalne službe za zapošljavanje, međutim, ona ima ne može pomoći jer su osposobljeni za specifičan posao", rekao je Stojković.Centar za društvene inovacije, dodao je Stojković, došao je do saznanja da uprkos velikom broju nezaposlenih diplomaca Kriminalističko-policijske akademije, MUP zapošljava one za koje mora da organizuje dodatne obuke i kurseve."Diploma KPA trenutno ne nosi nikakvu prednost pri zapošljavanju u MUP-u i nije problem zaposliti se tamo ni sa diplomom Ekonomskog, Poljoprivrednog i privatnih fakulteta", ocenio je Centar.Izvršni direktor Udruženja "Protekta" Milan Stefanović je istakao da svrsishodnog trošenja budžetskih sredstava nije bilo ni prilikom nabavke tonera za štampače u Ministarstvu unutrašnjih poslova."Nabavka tonera vredna 87 miliona dinara trajala je od marta 2015. do aprila 2016. godine, a za to vreme je četiri puta ponavljana i to isključivo zbog grešaka službenika zaposlenih u MUP-u", rekao je Stefanović.On je istakao da "Protekta" nema saznanja da je bilo ko u MUP-u odgovarao zbog ponavljanja javne nabavke, iako je zbog toga MUP plaćao penale, a rad njegovih službi za izdavanje ličnih dokumenata bio ugrožen.Oba istraživanja predstavljena u Nišu deo su projekta "Kako svrsishodno trošiti novac za potrebe bezbednosti građna?". Taj projekat odnosi se na jačanje civilnog nadzora nad javnim nabavkama u sektoru bezbednosti i traje dve godine, a u razna istraživanja je uključeno osam organizacija civilnog društva.
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: http://pescanik.net
Link: http://pescanik.net/169-podciljeva-globalnog-razvoja/
Autori: Peščanik
Teme: Javne nabavke
Naslov: 169 podciljeva globalnog razvoja
1.1. Do kraja 2030. svuda i za sve ljude iskoreniti ekstremno siromaštvo (ekstremno siromašni su ljudi koji žive sa manje od 1,25 dolara na dan).1.2. Do kraja 2030. najmanje za polovinu smanjiti broj muškaraca, žena i dece svih uzrasta koji žive u bilo kom obliku siromaštva (prema nacionalnim definicijama siromaštva).1.3. Primeniti odgovarajuće nacionalne sisteme socijalne zaštite i mere za sve, uključujući najugroženije, i do kraja 2030. postići dovoljno veliki obuhvat siromašnih i ranjivih.1.4. Do kraja 2030. osigurati da svi muškarci i žene, a posebno siromašni i ranjivi, imaju jednaka prava na ekonomske resurse, kao i pristup osnovnim uslugama, vlasništvu i upravljanju zemljištem, odnosno drugim oblicima svojine, nasledstvu, prirodnim bogatstvima, odgovarajućim novim tehnologijama i finansijskim uslugama, uključujući mikrofinansiranje.1.5. Do kraja 2030. izgraditi sistem koji će povećati otpornost siromašnih i onih u ranjivim situacijama te smanjiti njihovu izloženost i ranjivost od ekstremnih klimatskih događaja, kao i drugih ekonomskih, društvenih i/ili ekoloških katastrofa.1.a. Osigurati značajnu mobilizaciju resursa iz različitih izvora, između ostalog i kroz povećanu razvojnu saradnju, kako bi se obezbedila adekvatna i predvidljiva sredstva za zemlje u razvoju, posebno za one najnerazvijenije, u smislu sprovođenja programa i politika za okončanje svih oblika siromaštva.1.b. Kreirati jasne okvire politika na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, zasnovane na razvojnim strategijama koje promovišu borbu protiv siromaštva i rodnu osetljivost, kako bi se podržalo ubrzano investiranje u akcije na iskorenjivanju siromaštva.2.1. Do kraja 2030. okončati glad i osigurati da svim ljudima, a posebno siromašnima i licima u osetljivim okolnostima, uključujući odojčad, tokom cele godine bude dostupna bezbedna i hranljiva hrana u dovoljnim količinama.2.2. Do kraja 2030. okončati sve oblike neuhranjenosti, uz postizanje (do kraja 2025. godine) međunarodno dogovorenih ciljeva koji se odnose na zaostajanje u telesnom razvoju kod dece mlađe od 5 godina, i usmeriti pažnju na nutritivne potrebe adolescentkinja, trudnica i dojilja te starijih lica.2.3. Do kraja 2030. udvostručiti poljoprivrednu produktivnost i prihode malih proizvođača hrane, a posebno žena, starosedelačkog stanovništva, porodičnih poljoprivrednih proizvođača, stočara i ribara, između ostalog i preko bezbednog i jednakog pristupa zemljištu, drugih proizvodnih resursa i inputa, znanja, finansijskih usluga, tržišta i mogućnosti za ostvarivanje dodatne vrednosti, odnosno za zapošljavanje van poljoprivrede.2.4. Do kraja 2030. obezbediti održive sisteme za proizvodnju hrane i primeniti fleksibilne poljoprivredne prakse za povećanje produktivnosti i proizvodnje, koje pomažu u održavanju ekosistema, koje jačaju kapacitet za prilagođavanje klimatskim promenama, ekstremnim vremenskim uslovima, sušama, poplavama i ostalim elementarnim nepogodama, odnosno koje progresivno poboljšavaju kvalitet zemljišta i tla.2.5. Do kraja 2020. održavati genetsku raznolikost semena, kultivisanih biljaka i uzgajanih i domaćih životinja, odnosno njihovih srodnih divljih vrsta, između ostalog i preko pravilno vođenih i raznovrsnih banaka semena i biljaka na nacionalnim, regionalnim i međunarodnom nivou, i obezbediti pristup koristima, odnosno pravično i ravnopravno deljenje koristi koje proističu iz korišćenja genetskih resursa i sa njima povezanih tradicionalnih oblika znanja, a prema međunarodnom dogovoru.2.a. Povećati investiranje, između ostalog i preko unapređivanja međunarodne saradnje, u seosku infrastrukturu, poljoprivredna istraživanja i savetodavne usluge, razvoj tehnologije i banaka biljnog i stočnog genetskog materijala kako bi se unapredili poljoprivredni proizvodni kapaciteti u zemljama u razvoju, a posebno u najnerazvijenijim zemljama.2.b. Ispraviti i sprečiti trgovinska ograničenja i deformacije na poljoprivrednim tržištima u svetu, između ostalog i preko istovremenog eliminisanja svih vrsta izvoznih subvencija u poljoprivredi i svih izvoznih mera sa ekvivalentnim efektom, u skladu sa zaduženjima iz „Razvojne agende iz Dohe”.2.c. Usvojiti mere koje će obezbediti odgovarajuće funkcionisanje tržišta hrane i njihovih robnih derivata te olakšati blagovremeni pristup informacijama o tržištima, između ostalog i o rezervama hrane kako bi se pomoglo da se ograniči ekstremna nestabilnost cena hrane.3.1. Do kraja 2030. smanjiti globalnu stopu smrtnosti kod majki na manje od 70 na 100.000 živorođenja.3.2. Do kraja 2030. okončati smrtne slučajeve koji se mogu sprečiti kod novorođenčadi i dece mlađe od 5 godina.3.3. Do kraja 2030. okončati epidemije AIDS-a, tuberkuloze, malarije i zanemarenih tropskih bolesti i nastaviti borbu protiv hepatitisa, bolesti koje se prenose vodom i ostalih zaraznih bolesti.3.4. Do kraja 2030. smanjiti za jednu trećinu broj prevremenih smrtnih slučajeva od nezaraznih bolesti kroz prevenciju i lečenje i promovisati mentalno zdravlje i blagostanje.3.5. Pojačati prevenciju zloupotrebe supstanci i lečenje posledica takve zloupotrebe, što obuhvata i zloupotrebu opojnih droga i štetnu upotrebu alkohola.3.6. Do kraja 2020. na globalnom nivou prepoloviti broj smrtnih slučajeva i povreda do kojih dolazi u saobraćajnim nesrećama.3.7. Do kraja 2030. obezbediti univerzalni pristup uslugama koje se odnose na polnu i reproduktivnu zdravstvenu zaštitu (između ostalog i uslugama za planiranje porodice, informisanje i obrazovanje), kao i integrisanje pitanja reproduktivnog zdravlja u nacionalne strategije i programe.3.8. Postići univerzalni obuhvat zdravstvenom zaštitom, uključujući zaštitu od finansijskog rizika, dostupnost kvalitetnih osnovnih usluga iz oblasti zdravstvene zaštite i dostupnost bezbednih, delotvornih, kvalitetnih i jeftinih osnovnih lekova i vakcina za sve.3.9. Do kraja 2030. bitno smanjiti broj smrtnih slučajeva i oboljenja od opasnih hemikalija, odnosno od zagađenja i kontaminacije vazduha, vode i zemljišta.3.a. Pojačati primenu „Okvirne konvencije Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana” u svim zemljama, na odgovarajući način.3.b. Podržati istraživanja i razvoj vakcina i lekova za zarazne i nezarazne bolesti koje primarno pogađaju zemlje u razvoju, obezbediti dostupnost jeftinih osnovnih lekova i vakcina (u skladu sa „Deklaracijom iz Dohe o Sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS) i javnom zdravlju”, kojom se potvrđuje pravo zemalja u razvoju da u potpunosti koriste odredbe „Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine” koje se odnose na fleksibilnost u pogledu zaštite javnog zdravlja) i, posebno, obezbeđivati univerzalnu dostupnost lekova.3.c. Značajno povećati finansiranje u oblasti zdravstva, kao i regrutovanje, razvijanje, obučavanje i zadržavanje zdravstvenih radnika u zemljama u razvoju, posebno u najnerazvijenijim zemljama i malim ostrvskim državama u razvoju.3.d. Ojačati kapacitete svih zemalja, a posebno zemalja u razvoju, za rano upozoravanje, smanjivanje rizika i upravljanje nacionalnim i globalnim zdravstvenim rizicima.4.1. Do kraja 2030. obezbediti da sve devojčice i dečaci završe besplatno, jednako i kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje koje vodi ka relevantnim i delotvornim ishodima učenja.4.2. Do kraja 2030. obezbediti da sve devojčice i dečaci imaju pristup kvalitetnom razvoju u ranom detinjstvu, brizi i predškolskom obrazovanju kako bi se pripremili za osnovno obrazovanje.4.3. Do kraja 2030. obezbediti jednaku dostupnost jeftinog i kvalitetnog tehničkog, stručnog i tercijarnog obrazovanja, uključujući univerzitetsko, za sve žene i muškarce.4.4. Do kraja 2030. znatno povećati broj mladih i odraslih koji imaju relevantne veštine, između ostalog i tehničke i stručne, za zaposlenje, pristojne poslove i preduzetništvo.4.5. Do kraja 2030. eliminisati rodnu nejednakost u obrazovanju i obezbediti jednak pristup svim nivoima obrazovanja i stručnim obukama za ranjive grupe, uključujući osobe sa invaliditetom, starosedelačko stanovništvo i decu u ranjivim situacijama.4.6. Do kraja 2030. obezbediti da svi mladi i znatan broj odraslih (i muškaraca i žena) postignu jezičku i numeričku pismenost.4.7. Do kraja 2030. obezbediti da svi učenici steknu znanja i veštine potrebne da se unapredi održivi razvoj, između ostalog i putem edukacije za održivi razvoj i održive stilove života, ljudska prava, rodnu ravnopravnost, kao i za promovisanje kulture mira i nenasilja, pripadnosti globalnoj zajednici i poštovanja kulturne raznolikosti i doprinosa kulture održivom razvoju.4.a. Izgraditi i poboljšati obrazovne objekte koji su prilagođeni deci, osobama sa invaliditetom i rodnim razlikama, te obezbediti bezbedna, nenasilna, inkluzivna i delotvorna okruženja za učenje za sve.4.b. Do kraja 2020. na globalnom nivou znatno proširiti broj stipendija koje su dostupne zemljama u razvoju, posebno najnerazvijenijim zemljama, malim ostrvskim državama u razvoju i afričkim zemljama, za pohađanje višeg obrazovanja u razvijenim zemljama i ostalim zemljama u razvoju, uključujući stručnu obuku i informacione i komunikacione tehnologije, kao i tehničke, inženjerske i naučne programe.4.c. Do kraja 2030. znatno povećati broj kvalifikovanih učitelja, između ostalog i kroz međunarodnu saradnju za obuku učitelja u zemljama u razvoju, posebno u najnerazvijenijim zemljama i malim ostrvskim državama u razvoju.5.1. Okončati svuda i sve oblike diskriminacije protiv žena i devojčica.5.2. Eliminisati sve oblike nasilja nad ženama i devojčicama u javnoj i privatnoj sferi, uključujući trgovinu ljudima, odnosno seksualnu eksploataciju i druge oblike eksploatacije.5.3. Eliminisati sve štetne prakse kao što su dečiji, rani i nasilni brakovi i obrezivanje ženskih genitalija.5.4. Prepoznati i vrednovati neplaćeno staranje i rad u domaćinstvu kroz obezbeđivanje javnih usluga, infrastrukture i politike socijalne zaštite te kroz promovisanje zajedničke odgovornosti u domaćinstvu i porodici, na način koji prikladan u odgovarajućoj državi.5.5. Osigurati da žene u potpunosti i delotvorno učestvuju i imaju jednake mogućnosti da učestvuju u rukovođenju na svim nivoima donošenja odluka u političkom, privrednom i javnom životu.5.6. Osigurati univerzalnu dostupnost polnog i reproduktivnog zdravlja i reproduktivnih prava, kako je dogovoreno u skladu sa „Programom akcije Međunarodne konferencije o stanovništvu i razvoju” i „Pekinškom platformom za akciju”, odnosno sa dokumentima koji su nastali kao rezultat njihovih analitičkih konferencija.5.a. Sprovesti reforme kako bi žene dobile jednaka prava na ekonomske resurse, kao i pristup vlasništvu i kontroli nad zemljištem i ostalim oblicima svojine, finansijskim uslugama, nasledstvu i prirodnim resursima, u skladu sa nacionalnim zakonima.5.b. Povećati upotrebu inovativnih tehnologija, posebno informacione i komunikacione tehnologije, radi promovisanja osnaživanja žena.5.c. Usvojiti i osnažiti dobre politike i izvršno zakonodavstvo za promovisanje rodne ravnopravnosti i osnaživanja svih žena i devojčica na svim nivoima.6.1. Do kraja 2030. postići univerzalan i jednak pristup bezbednoj i jeftinoj pijaćoj vodi za sve.6.2. Do kraja 2030. postići adekvatan i jednak pristup sanitarnim i higijenskim uslovima za sve, kao i okončanje prakse obavljanja defekacije na otvorenom, uz obraćanje posebne pažnje na potrebe žena i devojčica, odnosno onih u ranjivim situacijama.6.3. Do kraja 2030. unaprediti kvalitet vode tako što će se smanjiti zagađenje, eliminisati rasipanje i na najmanju moguću meru svesti ispuštanje opasnih hemikalija i materijala, prepoloviti udeo nepročišćenih otpadnih voda i znatno povećati recikliranje i bezbednu ponovnu upotrebu na globalnom nivou.6.4. Do kraja 2030. bitno povećati efikasnost korišćenja vode u svim sektorima i osigurati održivu eksploataciju vode i snabdevanje vodom kako bi se odgovorilo na nestašicu vode i u znatnoj meri smanjio broj ljudi koji se suočavaju sa nestašicom vode.6.5. Do kraja 2030. primeniti integrisano upravljanje vodnim resursima na svim nivoima, između ostalog i kroz prekograničnu saradnju, ako je to potrebno.6.6. Do kraja 2020. zaštititi i obnoviti ekosisteme povezane sa vodom, uključujući planine, šume, plavna zemljišta, reke, izdane i jezera.6.a. Do kraja 2030. proširiti međunarodnu saradnju sa zemljama u razvoju i podršku tim zemljama u stvaranju kapaciteta za aktivnosti i programe vezane za vodu i sanitarne uslove, uključujući prikupljanje vode, desalinaciju, efikasno korišćenje vode, tretman otpadnih voda, recikliranje i tehnologije ponovne upotrebe vode.6.b. Podržati i pojačati učešće lokalnih zajednica u unapređivanju upravljanja vodom i sanitarnim uslovima.7.1. Do kraja 2030. osigurati univerzalni pristup jeftinim, pouzdanim i modernim energetskim uslugama.7.2. Do kraja 2030. povećati održivost udela obnovljive energije u globalnom energetskom miksu.7.3. Do kraja 2030. udvostručiti globalnu stopu unapređenja energetske efikasnosti.7.a. Do kraja 2030. unaprediti međunarodnu saradnju kako bi se olakšao pristup istraživanju i tehnologiji čiste energije, uključujući obnovljivu energiju, energetsku efikasnost i naprednu i čistiju tehnologiju fosilnih goriva, i promovisati investiranje u energetsku infrastrukturu i tehnologiju čiste energije.7.b. Do kraja 2030. proširiti infrastrukturu i unaprediti tehnologiju za snabdevanje svih korisnika uslugama moderne i održive energije u zemljama u razvoju, a posebno u najnerazvijenijim zemljama i malim ostrvskim državama u razvoju.8.1. Održati ekonomski rast po glavi stanovnika u skladu sa nacionalnim okolnostima, a u najnerazvijenijim zemljama održati rast bruto domaćeg proizvoda na nivou od najmanje 7 odsto godišnje.8.2. Postići više nivoe ekonomske produktivnosti preko diversifikacije, tehnoloških unapređenja i inovacija, između ostalog i fokusirajući se na radno intenzivne i visoko profitabilne sektore.8.3. Promovisati razvojno orijentisane politike koje podržavaju proizvodne aktivnosti, stvaranje pristojnih poslova, preduzetništvo, kreativnost i inovativnost i podsticati formalno osnivanje i rast mikropreduzeća, odnosno malih i srednjih preduzeća, između ostalog i kroz pristup finansijskim uslugama.8.4. Progresivno unaprediti, do kraja 2030, globalnu efikasnost resursa u potrošnji i proizvodnji i uložiti napore da se ekonomski rast razdvoji od degradacije životne sredine u skladu sa 10-godišnjim okvirom programa koji se odnose na održivu potrošnju i proizvodnju, uz vodeću ulogu razvijenih zemalja.8.5. Do kraja 2030. postići punu i produktivnu zaposlenost i dostojanstven rad za sve žene i muškarce, što obuhvata i mlade ljude i osobe sa invaliditetom, kao i istu platu za rad jednake vrednosti.8.6. Do kraja 2020. bitno smanjiti udeo mladih koji nisu zaposleni niti su u procesu obrazovanja, odnosno obuke.8.7. Preuzeti neposredne i delotvorne mere kako bi se obezbedila zabrana i eliminisali najgori oblici dečijeg rada, iskoreniti prinudni rad i do kraja 2025. okončati dečiji rad u svim njegovim oblicima, uključujući regrutovanje i korišćenje dece vojnika.8.8. Zaštititi radna prava i promovisati bezbedno i sigurno radno okruženje za sve radnike, uključujući radnike migrante, a posebno žene migrante, i one koji rade opasne poslove.8.9. Do kraja 2030. osmisliti i primeniti politike za promovisanje održivog turizma koji stvara radna mesta i promoviše lokalnu kulturu i proizvode.8.10. Jačati kapacitete domaćih finansijskih institucija kako bi se podsticala i širila dostupnost bankarskih, osiguravajućih i finansijskih usluga za sve.8.a. Povećati podršku na osnovu „Pomoći za trgovinu” za zemlje u razvoju, posebno za najnerazvijenije zemlje, između ostalog i preko „Unapređenog integrisanog okvira za pitanja trgovinsko-tehničke pomoći najnerazvijenijim zemljama”.8.b. Do kraja 2020. razviti i operacionalizovati globalnu strategiju za zapošljavanje mladih i primeniti „Globalni pakt o zapošljavanju” Međunarodne organizacije rada.9.1. Razviti kvalitetnu, pouzdanu, održivu i prilagodljivu infrastrukturu, uključujući regionalnu i međugraničnu infrastrukturu, kako bi se podržali ekonomski razvoj i ljudsko blagostanje, sa fokusom na jeftinom i jednakom pristupu za sve.9.2. Promovisati inkluzivnu i održivu industrijalizaciju i, do kraja 2030, značajno povećati udeo industrije u stopi zaposlenosti i bruto domaćem proizvodu, u skladu sa nacionalnim okolnostima, a u najnerazvijenijim zemljama udvostručiti njen udeo.9.3. Povećati pristup malih industrijskih i ostalih preduzeća finansijskim uslugama, posebno u zemljama u razvoju, što obuhvata i povoljne kredite, i povećati njihovu integraciju u lance vrednosti i u tržišta.9.4. Do kraja 2030. unaprediti infrastrukturu i prilagoditi industrije kako bi postale održive, uz veću efikasnost u korišćenju resursa i šire usvajanje čistih i ekološki ispravnih tehnologija i industrijskih procesa, pri čemu sve zemlje preduzimaju aktivnosti u skladu sa svojim kapacitetima.9.5. Proširiti naučna istraživanja, unaprediti tehnološke kapacitete industrijskih sektora u svim zemljama, a posebno u zemljama u razvoju, što podrazumeva da se, do kraja 2030, podstiču inovacije i da se broj zaposlenih u oblasti istraživanja i razvoja na milion ljudi znatno poveća, kao i da se poveća javna i privatna potrošnja na istraživanje i razvoj.9.a. Olakšati razvoj održive i prilagodljive infrastrukture u zemljama u razvoju kroz unapređivanje finansijske, tehnološke i tehničke podrške afričkim zemljama, najnerazvijenijim zemljama, zemljama u razvoju koje nemaju izlaz na more i malim ostrvskim državama u razvoju.9.b. Podržati razvoj domaće tehnologije, istraživanja i inovacija u zemljama u razvoju, između ostalog i tako što će se obezbediti pogodno okruženje u pogledu politika za, uz ostalo, industrijsku diversifikaciju i dodavanje vrednosti dobrima.9.c. Značajno povećati pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama i uložiti napore da se obezbedi univerzalni i jeftin pristup internetu u najnerazvijenijim zemljama do 2020.10.1. Do kraja 2030. progresivno postići i održati rast dohotka donjih 40 odsto stanovništva po stopi višoj od nacionalnog proseka.10.2. Do kraja 2030. osnažiti i promovisati socijalnu, ekonomsku i političku inkluziju svih, bez obzira na starost, pol, invalidnost, rasu, etničku pripadnost, poreklo, religiju ili ekonomski odnosno neki drugi status.10.3. Osigurati jednake mogućnosti i smanjiti nejednakosti u ishodima, između ostalog i tako što će se eliminisati diskriminatorski zakoni, politike i prakse i što će se, u tom pogledu, promovisati prikladno zakonodavstvo, politike i aktivnosti.10.4. Usvojiti politike, posebno fiskalnu politiku i politike u oblasti plata i socijalne zaštite, i progresivno postići veću ravnopravnost.10.5. Unaprediti propise i nadzor globalnih finansijskih tržišta i institucija te pojačati primenu tih propisa.10.6. Osigurati da zemlje u razvoju budu bolje predstavljene i da se čuje njihov glas u procesu donošenja odluka u globalnim međunarodnim ekonomskim i finansijskim institucijama kako bi se stvorile delotvornije, kredibilnije, odgovornije i legitimnije institucije.10.7. Olakšati uređenu, bezbednu, regularnu i odgovornu migraciju i mobilnost ljudi, između ostalog i kroz primenu planiranih i dobro vođenih migracionih politika.10.a. Primenjivati princip specijalnog i diferencijalnog tretmana za zemlje u razvoju, posebno za najnerazvijenije zemlje, u skladu sa sporazumima Svetske trgovinske organizacije.10.b. Podsticati zvaničnu razvojnu pomoć i finansijske tokove, pa i direktne strane investicije, za države u kojima postoji najveća potreba, a posebno za najnerazvijenije zemlje, afričke zemlje, male ostrvske države u razvoju i zemlje u razvoju koje nemaju izlaz na more, u skladu sa njihovim nacionalnim planovima i programima.10.c. Do kraja 2030. sniziti na manje od 3 odsto transakcione troškove za doznake migranata i eliminisati tokove doznaka sa troškovima višim od 5 odsto.11.1. Do kraja 2030. osigurati da svi imaju pristup adekvatnom, bezbednom i jeftinom smeštaju i osnovnim uslugama te unaprediti uslove u nehigijenskim naseljima.11.2. Do kraja 2030. omogućiti pristup bezbednim, jeftinim, pristupačnim i održivim transportnim sistemima za sve, unapređujući bezbednost na putevima, pre svega proširivanjem obima javnog prevoza, uz obraćanje posebne pažnje na potrebe onih koji se nalaze u ranjivim situacijama, žena, dece, osoba sa invaliditetom i starijih lica.11.3. Do kraja 2030. u svim zemljama unaprediti inkluzivnu i održivu urbanizaciju i kapacitete za participativno, integrisano i održivo planiranje ljudskih naselja i za upravljanje njima.11.4. Pojačati napore da se zaštiti i obezbedi svetska kulturna i prirodna baština.11.5. Do kraja 2030. značajno smanjiti broj smrtnih slučajeva i broj ugroženih ljudi te znatno smanjiti smanjiti ekonomske gubitke do kojih dovode elementarne nepogode, između ostalog i one povezane sa vodom, usmeravajući pažnju na zaštitu siromašnih i onih u ranjivim situacijama.11.6. Do kraja 2030. smanjiti negativan uticaj gradova na životnu sredinu meren po glavi stanovnika, između ostalog i tako što će se posebna pažnja posvetiti kvalitetu vazduha i upravljanju otpadom na opštinskom i drugim nivoima.11.7. Do kraja 2030. omogućiti univerzalni pristup bezbednim, inkluzivnim i pristupačnim zelenim i javnim površinama, posebno za žene i decu, starija lica i osobe sa invaliditetom.11.a. Podržati pozitivne ekonomske, socijalne i ekološke veze između urbanih, perifernih urbanih i ruralnih oblasti osnaživanjem nacionalnog i regionalnog planiranja razvoja.11.b. Do kraja 2020. znatno povećati broj gradova i ljudskih naselja koji usvajaju i primenjuju integrisane politike i planove u smislu inkluzije, efikasnosti resursa, ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja klimatskim promenama, otpornosti na elementarne nepogode, odnosno koji razvijaju i implementiraju, u skladu sa predstojećim Hjogo okvirom, sveobuhvatno upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda na svim nivoima.11.c. Podržati najnerazvijenije zemlje, između ostalog i kroz finansijsku i tehničku pomoć, u izgradnji održivih i prilagodljivih zgrada za koje se koriste lokalni materijali.12.1. Primeniti 10-godišnji okvir programa za održivu potrošnju i proizvodnju, u kome će učestvovati sve zemlje, a razvijene zemlje će preuzeti rukovodeću ulogu, uzimajući u obzir stepen razvoja i kapacitete zemalja u razvoju.12.2. Do kraja 2030. postići održivo upravljanje i efikasno korišćenje prirodnih resursa.12.3. Do kraja 2030. globalno prepoloviti bacanje hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošača te smanjiti gubitke u hrani u proizvodnji i lancima snabdevanja, što obuhvata i gubitke koji nastaju posle žetve.12.4. Do kraja 2020. postići ekološki ispravno upravljanje hemikalijama i svim oblicima otpada tokom čitavog njihovog upotrebnog ciklusa, u skladu sa dogovorenim međunarodnim okvirima, i značajno smanjiti njihovo ispuštanje u vazduh, vodu i zemljište kako bi se što više umanjili njihovi negativni uticaji na zdravlje ljudi i životnu sredinu.12.5. Do kraja 2030. značajno smanjiti generisanje otpada tako što će se sprečavati ili smanjivati njegovo generisanje, odnosno tako što će se otpad prerađivati i ponovo upotrebljavati.12.6. Podsticati kompanije, posebno velike i međunarodne kompanije, da usvoje održive prakse i da integrišu informacije o održivosti u svoj ciklus izveštavanja.12.7. Promovisati prakse javnih nabavki koje su održive, u skladu sa nacionalnim politikama i prioritetima.12.8. Do kraja 2030. osigurati da ljudi svuda imaju relevantne informacije i svest o održivom razvoju i prirodnim stilovima života.12.a. Podržati zemlje u razvoju da jačaju svoje naučne i tehnološke kapacitete kako bi se kretale u pravcu održivijih oblika potrošnje i proizvodnje.12.b. Razvijati i primenjivati alate za praćenje uticaja održivog razvoja na održivi turizam koji stvara radna mesta i promoviše lokalnu kulturu i proizvode.12.c. Svesti na razumnu meru nedelotvorne subvencije za fosilna goriva kojima se podstiče rasipna potrošnja otklanjanjem tržišnih deformacija, u skladu sa nacionalnim okolnostima, između ostalog i kroz restrukturiranje sistema oporezivanja i fazno ukidanje štetnih subvencija tamo gde one postoje kako bi došao do izražaja njihov uticaj na životnu sredinu, uzimajući u obzir u potpunosti specifične potrebe i uslove zemalja u razvoju i svodeći na najmanju meru moguće negativne uticaje na njihov razvoj na način kojim se štite siromašni i pogođene zajednice.* Prihvatajući „Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama”, primarni međunarodni, međuvladin forum za pregovaranje o oblicima globalnog odgovora na klimatske promene.13.1. Osnažiti prilagodljivost i adaptivni kapacitet na rizike povezane sa klimatskim uslovima i prirodnim katastrofama u svim zemljama.13.2. Integrisati mere vezane za klimatske promene u nacionalne politike, strategije i planiranje.13.3. Unaprediti obrazovanje, podizanje nivoa svesti, kao i ljudske i institucionalne kapacitete u vezi sa ublažavanjem i smanjivanjem uticaja klimatskih promena, odnosno sa prilagođavanjem i ranim upozoravanjem na klimatske promene.13.a. Primeniti obavezu koju su razvijene zemlje potpisnice „Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama” preuzele kako bi zajedno prikupile 100 milijardi dolara godišnje do 2020. iz svih izvora i tako odgovorile na potrebe zemalja u razvoju u kontekstu značajnih aktivnosti na ublažavanju negativnih uticaja klimatskih promena i transparentnosti primene, te u potpunosti operacionalizovati Zeleni klimatski fond kroz njegovu kapitalizaciju, što je pre moguće.13.b. Promovisati mehanizme za podizanje kapaciteta za delotvorno planiranje i upravljanje u vezi sa klimatskim promenama u najnerazvijenijim zemljama, što podrazumeva i fokusiranje na žene i mlade, odnosno na lokalne i marginalizovane zajednice.14.1. Do kraja 2025. sprečiti i značajno smanjiti sve vrste zagađivanja morskih resursa, a posebno onih aktivnosti koje dolaze sa kopna, uključujući morski šut i zagađenje nutrijenata.14.2. Do kraja 2020. održivo upravljati morskim i obalskim ekosistemima i zaštititi ih kako bi se izbegli značajni negativni uticaji, između ostalog i kroz jačanje njihove prilagodljivosti, i preduzeti aktivnosti za njihovu obnovu kako bi okeani ponovo postali zdravi i produktivni.14.3. Svesti na najmanju meru uticaje povećanja nivoa kiselosti okeana i baviti se tim problemom, između ostalog i kroz bolju i širu naučnu saradnju na svim nivoima.14.4. Do kraja 2020. delotvorno regulisati eksploataciju ribe i okončati prekomerni ribolov, kao i nezakonit, neprijavljen i neregulisan ribolov, odnosno destruktivne ribarske prakse, i primeniti naučno zasnovane planove upravljanja kako bi se obnovile zalihe riba u najkraćem mogućem roku, bar do nivoa na kojima se može proizvesti maksimalni održivi prinos koji je određen njihovim biološkim karakteristikama.14.5. Do kraja 2020. očuvati najmanje 10 odsto obalskih i morskih oblasti, u skladu sa nacionalnim i međunarodnim zakonima i na osnovu najboljih postojećih naučnih informacija.14.6. Do kraja 2020. zabraniti određene oblike subvencija za ribarstvo koje dovode do stvaranja prevelikog kapaciteta ribara i prekomernog izlovljavanja ribe, ukinuti subvencije koje doprinose nezakonitom, neprijavljenom i neregulisanom ribolovu i uzdržati se od uvođenja novih sličnih subvencija, uz svest da odgovarajući i delotvorni specijalni i diferencijalni tretmani za zemlje u razvoju i najnerazvijenije zemlje treba da budu integralni deo pregovora Svetske trgovinske organizacije u vezi sa subvencijama za ribarstvo (1).14.7. Do kraja 2030. uvećati ekonomsku korist za male ostrvske države u razvoju i najnerazvijenije zemlje na osnovu održivog korišćenja morskih resursa, između ostalog i preko održivog upravljanja ribarstvom, vodoprivredom i turizmom.14.a. Povećati naučno znanje, razviti istraživačke kapacitete i prenositi pomorsku tehnologiju, uzimajući u obzir „Kriterijume i smernice Međuvladine okeanografske komisije za prenos pomorske tehnologije”, kako bi se poboljšalo zdravlje okeana i unapredio doprinos morskog biodiverziteta razvoju zemalja u razvoju, posebno malih ostrvskih država u razvoju i najnerazvijenijih zemalja.14.b. Obezbediti pristup morskim resursima i tržištima za male profesionalne ribare.14.c. Osigurati punu primenu međunarodnog prava, onako kako to predviđa „Konvencija Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu” za zemlje potpisnice, između ostalog, gde je to primenjivo, i postojećih regionalnih i međunarodnih planova za očuvanje i održivo korišćenje okeana i njihovih resursa.15.1. Do kraja 2020. osigurati očuvanje, obnovu i održivo korišćenje kopnenih slatkovodnih ekosistema i njihovog okruženja, posebno šuma, močvarnog zemljišta, planina i isušenog zemljišta, u skladu sa obavezama prema međunarodnim sporazumima.15.2. Do kraja 2020. promovisati implementaciju održivog upravljanja svim vrstama šuma, zaustaviti krčenje šuma, obnoviti uništene šume i znatno povećati pošumljavanje na globalnom nivou.15.3. Do kraja 2020. boriti se protiv dezertifikacije, obnavljati degradirano zemljište i tlo, uključujući zemljište pod uticajem dezertifikacije, suša i poplava, i težiti da se u svetu neutralizuje degradacija zemljišta.15.4. Do kraja 2030. osigurati očuvanje planinskih ekosistema, uključujući njihov biodiverzitet, kako bi se njihovi kapaciteti unapredili tako da pružaju korist koja ima suštinski značaj za održivi razvoj.15.5. Preduzeti hitne i značajne aktivnosti za smanjivanje degradacije prirodnih staništa, zaustaviti gubitak biodiverziteta i, do kraja 2020, zaštititi ugrožene vrste i sprečiti njihovo izumiranje.15.6. Osigurati pravednu i jednaku raspodelu koristi koja proističe iz korišćenja genetskih resursa i promovisati odgovarajući pristup takvim resursima.15.7. Preduzeti hitne aktivnosti kako bi se okončali krivolov i trgovina zaštićenim životinjskim i biljnim vrstama i baviti se pitanjima potražnje i ponude nezakonitih proizvoda izrađenih od divljih životinja.15.8. Do kraja 2020. uvesti mere kako bi se sprečio i značajno umanjio uticaj invanzivnih stranih vrsta na kopnene i vodne ekosisteme te kontrolisati ili iskoreniti prioritetne vrste.15.9. Do kraja 2020. integrisati vrednosti ekosistema i biodiverziteta u nacionalno i lokalno planiranje, razvojne procese, strategije za smanjenje siromaštva i izveštaje.15.a. Mobilisati i značajno povećati finansijska sredstva iz svih izvora radi očuvanja i održivog korišćenja biodiverziteta i ekosistema.15.b. Mobilisati značajna sredstva iz svih izvora i na svim nivoima kako bi se finansiralo održivo upravljanje šumama i pružili odgovarajući podsticaji zemljama u razvoju za unapređenje takvog upravljanja, uključujući očuvanje i pošumljavanje.15.c. Unaprediti globalnu podršku naporima koji se ulažu u borbu protiv krivolova i trgovine zaštićenim vrstama, uključujući povećanje kapaciteta lokalnih zajednica da traže održive mogućnosti za život.16.1. Svuda značajno smanjiti sve oblike nasilja i sa njima povezane stope smrtnih slučajeva.16.2. Okončati zloupotrebu i eksploataciju dece, trgovinu decom i sve oblike nasilja i torture nad decom.16.3. Promovisati vladavinu prava na nacionalnom i međunarodnom nivou i svima osigurati jednak pristup pravdi.16.4. Do kraja 2030. značajno smanjiti nezakonite tokove novca i oružja, poboljšati pronalaženje i vraćanje ukradene imovine i boriti se protiv svih oblika organizovanog kriminala.16.5. Značajno smanjiti korupciju i podmićivanje u svim njihovim pojavnim oblicima.16.6. Razviti delotvorne, odgovorne i transparentne institucije na svim nivoima.16.7. Osigurati odgovorno, inkluzivno, participativno i reprezentativno donošenje odluka na svim nivoima.16.8. Proširiti i povećati učešće zemalja u razvoju u institucijama globalnog upravljanja.16.9. Do kraja 2030. za sve obezbediti zakonski identitet, uključujući registraciju prilikom rođenja.16.10. Osigurati javni pristup informacijama i zaštitu osnovnih sloboda, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim sporazumima.16.a. Osnažiti relevantne nacionalne institucije, između ostalog i preko međunarodne saradnje, za izgradnju kapaciteta na svim nivoima, posebno u zemljama u razvoju, radi sprečavanja nasilja i borbe protiv terorizma i kriminala.16.b. Promovisati i sprovoditi nediskriminatorske zakone i politike radi postizanja održivog razvoja.17.1. Pojačati mobilizaciju domaćih resursa, između ostalog i preko međunarodne podrške za zemlje u razvoju, kako bi se unapredili domaći kapaciteti za prikupljanje poreza i ostalih prihoda.17.2. Razvijene zemlje treba u potpunosti da primene svoje zvanične obaveze u vezi sa razvojnom pomoći, između ostalog, da daju 0,7 odsto bruto nacionalnog dohotka u programe zvanične razvojne pomoći za zemlje u razvoju, od čega 0,15 do 0,20 odsto treba obezbediti za najnerazvijenije zemlje.17.3. Mobilisati dodatna finansijska sredstva iz višestrukih izvora za potrebe zemalja u razvoju.17.4. Pomoći zemljama u razvoju da postignu dugoročnu održivost dugova kroz koordinisane politike usmerene ka očuvanju načina za finansiranje dugova, otpis dugova i restrukturiranje dugova na primeren način i baviti se spoljnim dugovima visoko zaduženih siromašnih zemalja kako bi se umanjile dužničke nevolje.17.5. Usvojiti i primeniti planove promovisanja investiranja za najnerazvijenije zemlje.17.6. Unaprediti saradnju Sever-Jug, Jug-Jug i triangularnu regionalnu i međunarodnu saradnju u oblasti nauke, tehnologije i inovacija, kao i pristup ovim oblastima, i unaprediti deljenje znanja prema uzajamno dogovorenim uslovima, između ostalog i kroz unapređenu koordinaciju u okviru postojećih mehanizama, a posebno na nivou Ujedinjenih nacija, kao i kroz globalne mehanizme upravljanja tehnologijama kada je tako dogovoreno.17.7. Promovisati razvoj, prenos i širenje ekološki ispravnih tehnologija u zemlje u razvoju na pozitivnim osnovama, uključujući koncesionalne i preferencijalne osnove, a prema uzajamnom dogovoru.17.8. Do kraja 2017. u potpunosti operacionalizovati tehnološke banke i mehanizam za izgradnju kapaciteta u najnerazvijenijim zemljama u oblasti nauke, tehnologije i inovacija te unaprediti korišćenje inovativnih tehnologija, a posebno informacione i komunikacione tehnologije.17.9. Unaprediti međunarodnu podršku za primenu delotvorne i ciljane izgradnje kapaciteta u zemljama u razvoju kako bi se podržali nacionalni planovi za primenu svih održivih razvojnih ciljeva, između ostalog i kroz saradnju Sever-Jug i Jug-Jug, odnosno kroz triangularnu saradnju.17.10. Promovisati univerzalni, zasnovan na pravilima, otvoren, nediskriminatorski i pravičan multilateralni sistem razmene pod okriljem Svetske trgovinske organizacije, između ostalog i preko zaključivanja pregovora u okviru njene „Razvojne agende iz Dohe”.17.11. Do kraja 2020. značajno povećati nivoe izvoza zemalja u razvoju, posebno u cilju udvostručavanja udela najnerazvijenijih zemalja u svetskom izvozu.17.12. Ostvariti blagovremenu i trajnu primenu tržišnih pristupa bez carina i kvota za sve najnerazvijenije zemlje u skladu sa odlukama Svetske trgovinske organizacije, između ostalog i tako što će se obezbediti da preferencijalna pravila o poreklu koja se primenjuju na uvoz iz najnerazvijenijih zemalja budu transparentna i jednostavna, odnosno da olakšavaju pristup tržištima.17.13. Unaprediti globalnu makroekonomsku stabilnost, između ostalog i kroz koordinaciju politika, odnosno koherentnost politika.17.14. Unaprediti koherentnost politika za potrebe održivog razvoja.17.15. Poštovati oblast i vođstvo politika svake zemlje kako bi se uspostavile i primenjivale politike usmerene ka iskorenjivanju siromaštva i postizanju održivog razvoja.17.16. Unaprediti globalno partnerstvo za postizanje održivog razvoja, upotpunjeno višestranim partnerstvima koja mobilišu i dele znanja, stručnost, tehnologiju i finansijska sredstva, kako bise pružila podrška za postizanje ciljeva održivog razvoja u svim zemljama, a posebno u zemljama u razvoju.17.17. Podržati i promovisati delotvorna javna i javno-privatna partnerstva, odnosno partnerstva civilnog društva, gradeći ih na iskustvima i strategijama pronalaženja resursa za partnerstva.17.18. Do kraja 2020. unaprediti podršku za izgradnju kapaciteta zemalja u razvoju, uključujući najnerazvijenije zemlje i male ostrvske države u razvoju, kako bi se značajno povećala dostupnost visokokvalitetnih, blagovremenih i pouzdanih podataka razvrstanih po dohotku, polu, starosti, rasi, etničkoj pripadnosti, migratornom statusu, invalidnosti, geografskoj lokaciji i ostalim karakteristikama koje su relevantne u datim nacionalnim kontekstima.17.19. Do kraja 2030. nadograditi postojeće inicijative kako bi se razvila merila napretka u održivom razvoju, komplementarno merenju bruto domaćeg proizvoda, te podržati stvaranje kapaciteta koji se tiču statističkih podataka u zemljama u razvoju.Peščanik.net, 19.09.2016.
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: www.pressonline.rs
Link: http://pressonline.rs/info/drustvo/381539/doneta-odluka-svi-gradjani-koji-imaju-bus-plus-moci-ce-ovu-uslugu-da-koriste-besplatno.html
Autori: Izvor:
Teme: Javne nabavke
Naslov: DONETA ODLUKA: Svi građani koji imaju Bus Plus moći će ovu uslugu da koriste BESPLATNO
Skupština grada usvojila je danas izmenu Odluke o javnim parkiralištima na osnovu koje će građani Beograda koji imaju personalizovane Bus plus kartice sa uplaćenom mesečnom dopunom, moći besplatno da se parkiraju u pojedinim delovima grada.Foto:srbijadanas.rsKako je navedeno u obrazloženju, prostore za parkiranje u tom režimu parkiranja odrediće Sekretarijat za saobraćaj."Parkiranjem svojih vozila na tim parkiralištima, bez plaćanja usluge parkiranja, korisnici sa važećim personalizovanim karticama za gradski prevoz bili bi usmereni da koriste druge vidove prevoza do centralnih gradskih zona, čime bi se smanjile gužve u saobraćaju", navedeno je u odluci.Kako se dodaje, potrebno je da registarska oznaka vozila i identifikacioni broj važeće Bus plus kartice budu uneti u elektronski sistem kontrole parkiranja preduzeća. Ova povlastica može se ostvariti samo za jedno vozilo.Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su danas i planove detaljne regulacije pet beogradskih opština i izveštaj o finansijskom stanju Centra "Sava". Skupština grada usvojila je izmene i dopune odluke o lokalnim administrativnim taksama i o osnivanju i radu Službe za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavki.Odbornici su potvrdili i Memorandum Beograda i Teherana o razumevanju i o koncesiji za finansiranje nabavke elemenata urbane opreme.Skupština grada Beograda dala je saglasnost i na rebalanse programa poslovanja za 2016. godinu JKP "Gradska čistoća" i "Parking servis", raspodeli neto dobiti godine JKP "Zelenilo - Beograd" iz 2015. godine, a usvojena su i rešenja o razrešenju i imenovanju direktora i v.d. direktora u jednom broju preduzeća i ustanova čiji je osnivač Beograd.Izvor: srbijadanas.rs
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: Beta
Link: www.beta.rs
Autori: Beta
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: TS: Odakle Lasti ekskluzivno pravo na prevoz migranata
TS: Odakle Lasti ekskluzivno pravo na prevoz migranataBEOGRAD, 5. oktobra 2016. (Beta) - Organizacija Transparentnost Srbija (TS) saopštila je danas da to što je država dala saobraćajnom preduzeću "Lasta" ekskluzivno pravo da prevozi migrante zahteva detaljno obrazloženje i da se davanje isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma teško može podvesti pod pojam javnog interesa.Radnici i članovi sindikata Sloga saobraćajnog preduzeća "Lasta" za danas su najavili štrajk zbog neoverenih zdravstvenih knjižica, ali i zato što je privatnicima ustupljeno ekskluzivno pravo na prevoz migranata koje je "Lasta" dobila od države.Predsednik Sindikata Miladin Lazić rekao je za list Danas da štrajkači traže i "detaljno objašnjenje zašto su ustupljene privatnicima dugogodišnje linije koje su ostvarivale siguran prihod preduzeću, posebno ekskluzivno pravo na prevoz migranata koje je Lasta dobila od države, a gde je uočeno niz nepravilnosti i zloupotreba koje se graniče sa kriminalom".TS je u sapštenju navela da prevoz migranata od Preševa do prihvatnih centara na ulasku u EU nije bio humanitarnog, već komercijalnog karaktera i da se o tome govori i u izveštaju zaštitnika gradjana za 2015."Iz Preševa se izbeglice o sopstvenom trošku prevoze autobusima privatnih prevoznika, ali i taksijima do Prihvatnog centra u Adaševcima, pa do Šida, gde se ukrcavaju u voz, koji ih dalje prevozi u Hrvatsku. Cena autobuske karte je bila 35 evra po osobi, u kojoj valuti se i plaćala, bez izdavanja računa. Autobusi su uglavnom bili prepunjeni, ali ih inspekcije nisu kontrolisale", naveo je zaštitnik u izveštaju.TS je ocenila da je migrantska kriza zahtevala hitno reagovanje, ali da nije jasno koji bi opravdani razlog iz domena javnog interesa mogao da stoji iza davanja isključivog prava prevoza migranata bilo kojoj firmi, kao ni koji bi pravni osnov mogao da bude da se takva odluka uopšte donese."Vanredne situacije, poput one koja je nesumnjivo postojala mogu biti osnov da država sama preduzme mere, da organizuje prevoz, privremeno zakupi autobuse od prevoznika i slično, ili da organizuje prevoz sredstvima u vlasništvu javnih preduzeća (Železnice Srbije)", piše u saopštenju TS.Prema TS, takve mere država može da preduzme radi zadovoljenja nekog od potencijalnih javnih interesa - održavanje reda, ostvarivanje prihoda za budžet, zaštita interesa migranata."Ostvarivanje javnog interesa davanjem isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma se teško može podvesti pod pojam javnog interesa, a u svakom slučaju zahteva detaljno obrazloženje, kao što je potrebno i obrazloženje za prepuštanje takvog lukrativnog posla drugim firmama, a koje su zatražili štrajkači iz 'Laste'", piše u saopštenju.
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: insajder.net
Link: https://insajder.net/+5h00l
Autori:
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Transparentnost Srbija: Odakle Lasti ekskluzivno pravo na prevoz migranata
Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je danas da to što je država dala saobraćajnom preduzeću "Lasta" ekskluzivno pravo da prevozi migrante zahteva detaljno obrazloženje i da se davanje isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma teško može podvesti pod pojam javnog interesa.Radnici i članovi sindikata Sloga saobraćajnog preduzeća "Lasta" za danas su najavili štrajk zbog neoverenih zdravstvenih knjižica, ali i zato što je privatnicima ustupljeno ekskluzivno pravo na prevoz migranata koje je "Lasta" dobila od države.Predsednik Sindikata Miladin Lazić rekao je za list Danas da štrajkači traže i "detaljno objašnjenje zašto su ustupljene privatnicima dugogodišnje linije koje su ostvarivale siguran prihod preduzeću, posebno ekskluzivno pravo na prevoz migranata koje je Lasta dobila od države, a gde je uočeno niz nepravilnosti i zloupotreba koje se graniče sa kriminalom".TS je u sapštenju navela da prevoz migranata od Preševa do prihvatnih centara na ulasku u EU nije bio humanitarnog, već komercijalnog karaktera i da se o tome govori i u izveštaju zaštitnika gradjana za 2015."Iz Preševa se izbeglice o sopstvenom trošku prevoze autobusima privatnih prevoznika, ali i taksijima do Prihvatnog centra u Adaševcima, pa do Šida, gde se ukrcavaju u voz, koji ih dalje prevozi u Hrvatsku. Cena autobuske karte je bila 35 evra po osobi, u kojoj valuti se i plaćala, bez izdavanja računa. Autobusi su uglavnom bili prepunjeni, ali ih inspekcije nisu kontrolisale", naveo je zaštitnik u izveštaju.TS je ocenila da je migrantska kriza zahtevala hitno reagovanje, ali da nije jasno koji bi opravdani razlog iz domena javnog interesa mogao da stoji iza davanja isključivog prava prevoza migranata bilo kojoj firmi, kao ni koji bi pravni osnov mogao da bude da se takva odluka uopšte donese."Vanredne situacije, poput one koja je nesumnjivo postojala mogu biti osnov da država sama preduzme mere, da organizuje prevoz, privremeno zakupi autobuse od prevoznika i slično, ili da organizuje prevoz sredstvima u vlasništvu javnih preduzeća (Železnice Srbije)", piše u saopštenju TS.Prema TS, takve mere država može da preduzme radi zadovoljenja nekog od potencijalnih javnih interesa - održavanje reda, ostvarivanje prihoda za budžet, zaštita interesa migranata."Ostvarivanje javnog interesa davanjem isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma se teško može podvesti pod pojam javnog interesa, a u svakom slučaju zahteva detaljno obrazloženje, kao što je potrebno i obrazloženje za prepuštanje takvog lukrativnog posla drugim firmama, a koje su zatražili štrajkači iz 'Laste'", piše u saopštenju.Izvor: Beta
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: www.seebiz.eu
Link: http://rs.seebiz.eu/odakle-lasti-ekskluzivno-pravo-na-prevoz-migranata/ar-143551/
Autori:
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Odakle Lasti ekskluzivno pravo na prevoz migranata?
BEOGRAD - Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je danas da to što je država dala saobraćajnom preduzeću "Lasta" ekskluzivno pravo da prevozi migrante zahteva detaljno obrazloženje i da se davanje isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma teško može podvesti pod pojam javnog interesa.BEOGRAD - Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je danas da to što je država dala saobraćajnom preduzeću "Lasta" ekskluzivno pravo da prevozi migrante zahteva detaljno obrazloženje i da se davanje isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma teško može podvesti pod pojam javnog interesa.Radnici i članovi sindikata Sloga saobraćajnog preduzeća "Lasta" za danas su najavili štrajk zbog neoverenih zdravstvenih knjižica, ali i zato što je privatnicima ustupljeno ekskluzivno pravo na prevoz migranata koje je "Lasta" dobila od države.Predsednik Sindikata Miladin Lazić rekao je za list Danas da štrajkači traže i "detaljno objašnjenje zašto su ustupljene privatnicima dugogodišnje linije koje su ostvarivale siguran prihod preduzeću, posebno ekskluzivno pravo na prevoz migranata koje je Lasta dobila od države, a gde je uočeno niz nepravilnosti i zloupotreba koje se graniče sa kriminalom".TS je u sapštenju navela da prevoz migranata od Preševa do prihvatnih centara na ulasku u EU nije bio humanitarnog, već komercijalnog karaktera i da se o tome govori i u izveštaju zaštitnika gradjana za 2015."Iz Preševa se izbeglice o sopstvenom trošku prevoze autobusima privatnih prevoznika, ali i taksijima do Prihvatnog centra u Adaševcima, pa do Šida, gde se ukrcavaju u voz, koji ih dalje prevozi u Hrvatsku. Cena autobuske karte je bila 35 evra po osobi, u kojoj valuti se i plaćala, bez izdavanja računa. Autobusi su uglavnom bili prepunjeni, ali ih inspekcije nisu kontrolisale", naveo je zaštitnik u izveštaju.TS je ocenila da je migrantska kriza zahtevala hitno reagovanje, ali da nije jasno koji bi opravdani razlog iz domena javnog interesa mogao da stoji iza davanja isključivog prava prevoza migranata bilo kojoj firmi, kao ni koji bi pravni osnov mogao da bude da se takva odluka uopšte donese."Vanredne situacije, poput one koja je nesumnjivo postojala mogu biti osnov da država sama preduzme mere, da organizuje prevoz, privremeno zakupi autobuse od prevoznika i slično, ili da organizuje prevoz sredstvima u vlasništvu javnih preduzeća (Železnice Srbije)", piše u saopštenju TS.Prema TS, takve mere država može da preduzme radi zadovoljenja nekog od potencijalnih javnih interesa održavanje reda, ostvarivanje prihoda za budžet, zaštita interesa migranata."Ostvarivanje javnog interesa davanjem isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma se teško može podvesti pod pojam javnog interesa, a u svakom slučaju zahteva detaljno obrazloženje, kao što je potrebno i obrazloženje za prepuštanje takvog lukrativnog posla drugim firmama, a koje su zatražili štrajkači iz 'Laste'", piše u saopštenju.
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: www.naslovi.net
Link: http://www.naslovi.net/tema/940392
Autori: SEEbiz
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Odakle Lasti ekskluzivno pravo na prevoz migranata?
BEOGRAD - Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je danas da to što je država dala saobraćajnom preduzeću "Lasta" ekskluzivno pravo da prevozi migrante zahteva detaljno obrazloženje i da se davanje isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma teško može podvesti pod pojam javnog interesa.Radnici i članovi sindikata Sloga saobraćajnog preduzeća "Lasta" za danas su najavili štrajk zbog neoverenih zdravstvenih knjižica, ali i zato što je privatnicima ustupljeno ekskluzivno pravo na prevoz migranata koje je "Lasta"... »
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: www.krstarica.com
Link: http://www.krstarica.com/vesti/srbija/odakle-lasti-ekskluzivno-pravo-na-prevoz-migranata/
Autori:
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Odakle Lasti ekskluzivno pravo na prevoz migranata?
Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je danas da to što je država dala saobraćajnom preduzeću „Lasta“ ekskluzivno pravo da prevozi migrante zahteva detaljno obrazloženje i da se davanje isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma teško može podvesti pod pojam javnog interesa.Radnici i članovi sindikata Sloga saobraćajnog preduzeća „Lasta“ za danas su najavili štrajk zbog neoverenih zdravstvenih knjižica, ali i zato što je privatnicima ustupljeno ekskluzivno pravo na prevoz migranata koje je „Lasta“ dobila od države.Predsednik Sindikata Miladin Lazić rekao je za list Danas da štrajkači traže i „detaljno objašnjenje zašto su ustupljene privatnicima dugogodišnje linije koje su ostvarivale siguran prihod preduzeću, posebno ekskluzivno pravo na prevoz migranata koje je Lasta dobila od države, a gde je uočeno niz nepravilnosti i zloupotreba koje se graniče sa kriminalom“.TS je u sapštenju navela da prevoz migranata od Preševa do prihvatnih centara na ulasku u EU nije bio humanitarnog, već komercijalnog karaktera i da se o tome govori i u izveštaju zaštitnika gradjana za 2015.„Iz Preševa se izbeglice o sopstvenom trošku prevoze autobusima privatnih prevoznika, ali i taksijima do Prihvatnog centra u Adaševcima, pa do Šida, gde se ukrcavaju u voz, koji ih dalje prevozi u Hrvatsku. Cena autobuske karte je bila 35 evra po osobi, u kojoj valuti se i plaćala, bez izdavanja računa. Autobusi su uglavnom bili prepunjeni, ali ih inspekcije nisu kontrolisale“, naveo je zaštitnik u izveštaju.TS je ocenila da je migrantska kriza zahtevala hitno reagovanje, ali da nije jasno koji bi opravdani razlog iz domena javnog interesa mogao da stoji iza davanja isključivog prava prevoza migranata bilo kojoj firmi, kao ni koji bi pravni osnov mogao da bude da se takva odluka uopšte donese.„Vanredne situacije, poput one koja je nesumnjivo postojala mogu biti osnov da država sama preduzme mere, da organizuje prevoz, privremeno zakupi autobuse od prevoznika i slično, ili da organizuje prevoz sredstvima u vlasništvu javnih preduzeća (Železnice Srbije)“, piše u saopštenju TS.Prema TS, takve mere država može da preduzme radi zadovoljenja nekog od potencijalnih javnih interesa – održavanje reda, ostvarivanje prihoda za budžet, zaštita interesa migranata.„Ostvarivanje javnog interesa davanjem isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma se teško može podvesti pod pojam javnog interesa, a u svakom slučaju zahteva detaljno obrazloženje, kao što je potrebno i obrazloženje za prepuštanje takvog lukrativnog posla drugim firmama, a koje su zatražili štrajkači iz ‘Laste'“, piše u saopštenju.(Beta)
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: www.novaekonomija.rs
Link: http://novaekonomija.rs//vesti-iz-zemlje/ts-država-da-objasni-zašto-je-lasti-dala-ekskluzivno-pravo-da-vozi-migrante
Autori:
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: TS: Država da objasni zašto je 'Lasti' dala ekskluzivno pravo da vozi migrante
Radnici Laste najavili štrajk Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je danas da to što je država dala saobraćajnom preduzeću Lasta ekskluzivno pravo da prevozi migrante zahteva detaljno obrazloženje i da se davanje isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma teško može podvesti pod pojam javnog interesa.Radnici i članovi sindikata Sloga saobraćajnog preduzeća Lasta za danas su najavili štrajk zbog neoverenih zdravstvenih knjižica, ali i zato što je privatnicima ustupljeno ekskluzivno pravo na prevoz migranata koje je Lasta dobila od države.Predsednik Sindikata Miladin Lazić rekao je za list Danas da štrajkači traže i detaljno objašnjenje zašto su ustupljene privatnicima dugogodišnje linije koje su ostvarivale siguran prihod preduzeću, posebno ekskluzivno pravo na prevoz migranata koje je Lasta dobila od države, a gde je uočeno niz nepravilnosti i zloupotreba koje se graniče sa kriminalom.TS je u sapštenju navela da prevoz migranata od Preševa do prihvatnih centara na ulasku u EU nije bio humanitarnog, već komercijalnog karaktera i da se o tome govori i u izveštaju zaštitnika građana za 2015."Iz Preševa se izbeglice o sopstvenom trošku prevoze autobusima privatnih prevoznika, ali i taksijima do Prihvatnog centra u Adaševcima, pa do Šida, gde se ukrcavaju u voz, koji ih dalje prevozi u Hrvatsku. Cena autobuske karte je bila 35 evra po osobi, u kojoj valuti se i plaćala, bez izdavanja računa. Autobusi su uglavnom bili prepunjeni, ali ih inspekcije nisu kontrolisale", naveo je zaštitnik u izveštaju.TS je ocenila da je migrantska kriza zahtevala hitno reagovanje, ali da nije jasno koji bi opravdani razlog iz domena javnog interesa mogao da stoji iza davanja isključivog prava prevoza migranata bilo kojoj firmi, kao ni koji bi pravni osnov mogao da bude da se takva odluka uopšte donese."Vanredne situacije, poput one koja je nesumnjivo postojala mogu biti osnov da država sama preduzme mere, da organizuje prevoz, privremeno zakupi autobuse od prevoznika i slično, ili da organizuje prevoz sredstvima u vlasništvu javnih preduzeća, na primer Železnice Srbije", piše u saopštenju TS.Prema TS, takve mere država može da preduzme radi zadovoljenja nekog od potencijalnih javnih interesa održavanje reda, ostvarivanje prihoda za budžet, zaštita interesa migranata."Ostvarivanje javnog interesa davanjem isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma se teško može podvesti pod pojam javnog interesa, a u svakom slučaju zahteva detaljno obrazloženje, kao što je potrebno i obrazloženje za prepuštanje takvog lukrativnog posla drugim firmama, a koje su zatražili štrajkači iz Laste", piše u saopštenju.
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: ekonomski.net
Link: http://www.ekonomski.net/inovativni-lekovi-dostupni-pacijentima-od-2017-godine
Autori:
Teme: Javne nabavke
Naslov: Inovativni lekovi dostupni pacijentima od 2017. godine
Prema informacijama iz Ministarstva zdravlja, do kraja godine na pozitivnu listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje biće uvedeni inovativni lekovi, a u toku je izrada novog rasporeda i prioriteta uvođenja tih lekova do 2020. godine. To je dobra vest, pogotovo, ako se ima u vidu da Srbija već četiri godine nije uvela nijedan novi lek, po čemu je rekorder u Evropi, gde se godišnje uvodi između 20 i 30 novih lekova.Nedavno je Vlada Srbije donela odluku o proširenju Liste lekova, koji se izdaju o trošku države, na kojoj se nalaze 102 medikamenta i to su takozvani generički i originalni lekovi, ali među njima nema nijednog inovativnog leka. Da bi se takav lek našao na pozitivnoj listi, stručne komisije pri Ministarstvu zdravlja moraju da ga predlože RFZO-u, a potom se nova lista vraća na usvajanje resornom ministarstvu.Ministarstvo zdravlja je najavilo da će, kad je reč o stavljanju inovativnih lekova na pozitivnu listu, a koji se izdaju na teret države, biti konsultovana struka, kao i da će prioritet biti na onima, koji su najpotrebniji i imaju najbolji efekat. Vlada Srbije je formirala stručni tim, koji će obaviti taj posao, a na čekanju se nalazi oko 180 zahteva za uvođenje inovativnih lekova, jer taj problem nije rešavan četiri godine. Ono što bi moglo predstavljati problem su javne nabavke, jer ako se posao ne završi do kraja godine, novac se vraća u budžet, a pacijenti ostaju bez leka.Proizvođači inovativnih lekova se već nekoliko godina zalažu za ubrzanje procedure za njihovo uvođenje u primenu. Inovativni lekovi su oni lekovi, koji sadrže supstance, koje do sada nisu korišćene u medicini ili zbir supstanci, koje se koriste pojedinačno, ali ne u toj kombinaciji. Proizvođači smatraju da savremena terapija u lečenju doprinosi razvoju medicine i pruža više mogućnosti za lečenje obolelih. Najveću podršku im pružaju upravo udruženja obolelih od najtežih bolesti, poput malignih bolesti, koji najviše trpe zbog činjenice da Srbija već četiri godine nije stavila nije novi lek na pozitivnu listu. Tako su inovativni lekovi za najteže bolesti dostupni u svim zemljama u okruženju, dok je u Srbiji oko180 inovativnih medikamenata godinama na čekanju.Poređenja radi, broj inovativnih lekova u Hrvatskoj je četiri puta veći nego u Srbiji,u Bugarskoj sedam, a u Sloveniji čak 12 puta. Istraživanja pokazuju da u zemljama, gde se najduže čeka od pojave novog leka do dospeća na pozitivnu listu, taj period traje oko 800 dana, dok je u Srbiji više od hiljadu dana. Tako je Srbija rekorder u Evropi, ali u negativnom slislu, u pogledu čekanja na stavljanje inovativnih lekova na pozitivnu listu. Posebno zabrinjava što na listu “C”, na kojoj se nalaze citostatici, neophodni za lečenje malignih bolesti, novi lek nije stavljen više od četiri godine. U Evropi se godišnje na pozitivnim listama pojavi između 20 i 30 novih lekova.Prema podacima Udruženja proizvođača inovativnih lekova – INOVIA, od oko 200 inovativnih lekova, koji su u zemljama Evropske unije registrovani od 2010. godine, na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pacijentima u Srbiji je dostupan samo jedan. Zbog toga je neophodno da proizvođači inovativnih lekova i država što pre postignu dogovor. Do sada su proizvođačima ponuđena dva modela, ali za njih nijedan nije bio prihvatljiv, pre svega, zbog toga što ne postoje objektivni kriterijumi na osnovu kojih će se odlučivati o tome, koji inovativni lekovi bi na listu ušli kroz posebne ugovore, a koji bez njih. Naime, RFZO traži da se posebni ugovori potpisiju čak i za one lekove, koji su se već dokazali na evropskom tržištu, što nije praksa u EU. Posebni ugovori se u Evropi potpisiju samo kad postoji određena nepoznanica o efektima i troškovima novih terapija.Ipak, najava Ministarstva zdravlja da će se inovativni lekovi naći na pozitivnoj listi do kraja godine, ukazuje da je država spremna na kompromis i da će i Srbija ubuduće pratiti svetski trend, kad je reč o inovativnim lekovima, a u korist građana.Biljana Blanuša
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: insajder.net
Link: https://insajder.net/+5h00l
Autori:
Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Transparentnost Srbija: Odakle Lasti ekskluzivno pravo na prevoz migranata
Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je danas da to što je država dala saobraćajnom preduzeću Lasta ekskluzivno pravo da prevozi migrante zahteva detaljno obrazloženje i da se davanje isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma teško može podvesti pod pojam javnog interesa.Radnici i članovi sindikata Sloga saobraćajnog preduzeća Lasta za danas su najavili štrajk zbog neoverenih zdravstvenih knjižica, ali i zato što je privatnicima ustupljeno ekskluzivno pravo na prevoz migranata koje je Lasta dobila od države.Predsednik Sindikata Miladin Lazić rekao je za list Danas da štrajkači traže i "detaljno objašnjenje zašto su ustupljene privatnicima dugogodišnje linije koje su ostvarivale siguran prihod preduzeću, posebno ekskluzivno pravo na prevoz migranata koje je Lasta dobila od države, a gde je uočeno niz nepravilnosti i zloupotreba koje se graniče s kriminalom".TS je u sapštenju naveo da prevoz migranata od Preševa do prihvatnih centara na ulasku u EU nije bio humanitarnog, već komercijalnog karaktera i da se o tome govori i u izveštaju zaštitnika građana za 2015."Iz Preševa se izbeglice o sopstvenom trošku prevoze autobusima privatnih prevoznika, ali i taksijima do Prihvatnog centra u Adaševcima, pa do Šida, gde se ukrcavaju u voz, koji ih dalje prevozi u Hrvatsku. Cena autobuske karte je bila 35 evra po osobi, u kojoj valuti se i plaćala, bez izdavanja računa. Autobusi su uglavnom bili prepunjeni, ali ih inspekcije nisu kontrolisale", naveo je zaštitnik u izveštaju.TS je ocenio da je migrantska kriza zahtevala hitno reagovanje, ali da nije jasno koji bi opravdani razlog iz domena javnog interesa mogao da stoji iza davanja isključivog prava prevoza migranata bilo kojoj firmi, kao ni koji bi pravni osnov mogao da bude da takva odluka uopšte bude doneta."Vanredne situacije, poput one koja je nesumnjivo postojala, mogu biti osnov da država sama preduzme mere, da organizuje prevoz, privremeno zakupi autobuse od prevoznika i slično, ili da organizuje prevoz sredstvima u vlasništvu javnih preduzeća (Železnice Srbije)", piše u saopštenju TS.Prema TS, takve mere država može da preduzme radi zadovoljenja nekog od potencijalnih javnih interesa - održavanje reda, ostvarivanje prihoda za budžet, zaštita interesa migranata."Ostvarivanje javnog interesa davanjem isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma se teško može podvesti pod pojam javnog interesa, a u svakom slučaju zahteva detaljno obrazloženje, kao što je potrebno i obrazloženje za prepuštanje takvog lukrativnog posla drugim firmama, a koje su tražili štrajkači iz Laste", piše u saopštenju.Izvor: Beta
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: www.politika.rs
Link: http://www.politika.rs/scc/clanak/365021/Najjeftinije-nije-i-najpovoljnije
Autori: Aleksandar Mikavica
Teme: Javne nabavke
Naslov: Najjeftinije, nije i najpovoljnije
Prosečno trajanje postupka javne nabavke u Srbiji u protekle dve godine skraćeno je za 11 dana, izjavio je za „Politiku” Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke. Od objavljenog oglasa do realizacije javne nabavke u 2014. godini čekalo se, u proseku, 77 dana, a u prvom polugođu 2016. cela procedura svedena je na 61 dan. Smanjen je i broj poništenih postupaka javnih nabavki – sa 13 odsto u 2014, na 10 odsto u prvih šest meseci u 2016.Godišnja vrednost javnih nabavki kreće se oko tri milijarde evra, a jedna od poželjnih promena je što se prosečna vrednost ugovora iz godine u godinu povećava.Prema Jovanovićevim rečima, skraćenju procedura i smanjivanje broja poništenih postupaka, najviše je doprinelo povećanje takozvanih okvirnih sporazuma, koji omogućavaju da se na osnovu jednog postupka javne nabavke zaključi više ugovora za račun više naručilaca sa više ponuđača. Jovanović kaže da je u 2014. bilo 280 okvirnih sporazuma, u 2015. ih je bilo 640, a 1.109 u prvoj polovini 2016. godine.Uprava za javne nabavke često organizuje radionice i savetovanja na kojima obučava zadužene za sprovođenje procedura. Jedna takva radionica, na kojoj se govorilo o primeni kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, održana je juče u Beogradu. Prisustvovali su joj predstavnici Uprave za zajedničke poslove Vlade Srbije, koja obavlja centralizovane nabavke za potrebe države, Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, Agencije za javne nabavke Grada Beograda, kao i predstavnici regulatornih tela.– U više od 86 odsto slučajeva do sada ostvarenih javnih nabavki, kupovalo se najjeftinije – ukazuje Jovanović. – Ali, najjeftinije često nije i ekonomski najpovoljnije. Najjeftiniji uređaji se češće kvare, a nemaju dobar servis, jeftine hirurške rukavice češće pucaju. Tako jeftino na kraju bude mnogo skuplje. Zato Zakon o javnim nabavkama najviše vrednuje ponudu koja je ekonomski najpovoljnija, ali se taj kriterijum u praksi nedovoljno primenjuje.Kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude u Srbiji koristi se u samo oko 15 odsto nabavki, a kriterijum najniže ponuđene cene u više od 80 odsto slučajeva. U zemljama Evropske unije je obrnuto. U 78 slučajeva koristi se kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude, a u samo 22 odsto kriterijum najniže ponuđene cene. Praksa je pokazala da je kriterijum najniže ponuđene cene pogodan za nabavku visokostandardizovanih jednostavnijih dobara, dok je kod nabavke složenijih dobara i usluga, pored cena, potrebno koristiti i druge elemente vrednovanja.– Kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude jedan je od „alata” u javnim nabavkama koji naručiocima omogućava da zahtevaju dodatni kvalitet – objašnjava Maja Kušt, međunarodni ekspert za javne nabavke iz Hrvatske. – Tako se od ponuđača može zahtevati da uređaj bude energetski efikasan, funkcionalan, ili da proizvođač naručene robe zapošljava lica sa posebnim potrebama. Ovaj kriterijum se, u nekim zapadnoevropskim zemljama, primenjuje u 80 odsto nabavki.Na pitanje – da li naručilac može da zahteva da roba bude domaćeg porekla, naša sagovornica podseća na važeća pravila Evropske unije.– Kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude ne dopušta naručiocu da u svojoj narudžbini zahteva da je proizvod koji kupuje u što većoj meri domaćeg porekla – kaže Maja Kušt. – Takav zahtev se tumači kao diskriminacija stranog ponuđača. Srpski Zakon o javnim nabavka sada daje prednost domaćem ponuđaču, tako što se cena njegove ponude umanjuje za pet odsto. Sa približavanjem članstvu u EU, naša zemlja će morati da odustane od takvog „preferencijalnog tretmana” domaćih preduzeća.Komentar uspešno dodat! Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: www.rts.rs
Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/2478532/da-li-je-srbiji-potrebna-profesionalna-izborna-administracija.html
Autori:
Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)
Naslov: Da li je Srbiji potrebna profesionalna izborna administracija?
Posle prošlih izbora, nepravilnosti su bile tema i vlasti i opozicije. Da se tim povodom formira anketni odbor, Skupština je odbila. Reforma RIK-a tema je starija od jednog izbornog ciklusa. Predlog ponovo dolazi iz Cesida.Ponovo predlog star više od decenije – reforma Izborne komisije. Takav nacrt 2008. godine prošao je skupštinsku proceduru. Dalje od toga nije mogao. I tada i sada, u RIK-u kažu da su spremni da razmotre nove predloge.Bilo kakva druga inicijativa za izmenu zakonskih rešenja, inače u nadležnosti Ministarstva i zakonodavnog organa, do sada nije stigla na adresu Komisije. Ukoliko inicijativa uđe u bilo kakvu proceduru, bićemo otvoreni za svaki vid saradnje na izradi zakonskih akata, saopštila je Republička izborna komisija.Prva godina mandata nove vlade – to je trenutak da se izborna administarcija menja. Postojeća, kažu u Cesidu, ima uske nadležnosti i traje samo tokom kampanje. Predlažu profesionalnu komisiju, nezavisnu od izvršne vlasti, sa mandatom dužim od Vladinog."U periodu između izbora može da interveniše ako uoči problem, to znači da bi osim nadležnosti koje RIK sada ima predložili da se novo telo bavi registrovanjem birača i registracijom stranaka, kontrolom finansiranja izborne kampanje i aktivnosti u pogledu ponašanja medija", kaže Bojan Klačar iz Cesida.Organizacija "Transparentnost Srbija" reformu podržava. Pre svega, kažu, status RIK-a je nedefinisan."Mi ne znamo čak da li je RIK državni organ ili radno telo Skupštine ili nešto između, a to je najgore moguće", kaže Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbija".Nisu, međutim, saglasni da bi nadležnosti drugih nezavisnih organa trebalo duplirati. Kontrolom finansiranja stranaka se već se bavi Agencija za borbu protiv korupcije. Takođe, političke stranke se ne smeju sasvim isključiti."Naravno da je obaveza da se nađu i ovlašćeni predstavnici izbornih lista jer su oni najviše zainteresovani", kaže Nenadić.Interesi političkih stranaka do sada su uglavnom bili brana promenama u RIK-u. Za novi predlog podrška – na rečima."Političke stranke imaju neku vrstu otpora, kako prema promeni izborne administracije, tako i prema promeni izbornog sistema, ali mi smo u takvoj situaciji da možemo da garantujemo da će se problemi ponoviti ako ne budemo intervenisali", kaže Bojan Klačar.Kompromis bi bio da se profesionalna komisija ne primenjuje na prvim sledećim izborima. Poslanici se za sada ne izjašnjavaju. Hoće, ako i kada predlog dođe do Skupštine.
----------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: Kopernikus
Emisija: Srbija On Line
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: Nelegalono oružje
Spiker:
Srbija i Francuska formiraće zajedničke istražne timove, kako bi se efikasnije borile protiv nedozvoljene trgovine oružjem, organizovanog kriminala i terorizma, a novi zakon omogućiće širenje nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal.
Reporter:
"Kriminal i terorizam ne poznaju granice, i zato je važno da sve zemlje i njihovi pravosudni sistemi rade zajedno", poruka je konferencije o srpsko-francuskoj saradnji u borbi protiv nelegalne trgovine oružjem.
Zagorka Dolovac, Republički javni tužilac:
Borba protiv terorizma i organizovanog kriminala jedan je od najaktuelnijih prioriteta, kako u našoj zemlji, tako i u svetu. Svedoci smo intenzivirane pretnje od terorističkih napada u Evropi, kao i porasta organizovanog kriminala, uključujući i trgovinu oružjem.
Reporter:
"Vatreno oružje sa Balkana i kriminalne mreže koje operišu u Srbiji i Francuskoj predstavljaju pretnju za sve", upozorava francuska ambasadorka.
Kristin Moro, ambasadorka Francuske u Srbiji:
Kriminalci se, dakle i organizovani kriminal oslanjaju na trgovinu oružjem. I, naravno, moramo tu da pomenemo terorističke organizacije u svetlu dramatičnih dešavanja koja se dešavaju u Evropi poslednjih godina, a posebno u Francuskoj od 2015.
Reporter:
"Borba protiv organizovanog kriminala i terorizma za vladu je prioritet i ne postoji zemlja koja je tu borbu dobila sama", smatra ministarka pravde.
Nela Kuburović, ministarka pravde:
Srbija je bila suočena sa ovakvim kriminalnim grupama. Podsetimo se slučaja "Žuta kuća", kada su albanski teroristi trgovali organima Srba sa Kosova i Metohije. Srbija pamti ove slučajeve i zna kolika je velika pretnja od terorizma, kakve su njegove posledice.
Reporter:
Kuburović je najavila da će se pred poslanicima uskoro naći novi zakon o organizaciji državnih organa u suzbijanju kriminala, korupcije i terorizma.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: Pink
Emisija: Nacionalni dnevnik 1830
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: Saradnja Srbije i Francuske u oblasti pravosuđa
Spiker:Srbija i Francuska formiraće zajedničke istraže timove kako bi se efikasnije borili protiv nedozvoljene trgovine oružjem, organizovanog kriminala i terorizma, saopšteno je na konferenciji srpsko-francuske saradnje u oblasti pravosuđa. Novinar:Države zapadnog Balkana su pune nelegalnog oružja nakon ratova 90-tih godina i postoji realna opasnost da ono završi na crnom tržištu zapadne Evrope. Kako bi se to sprečilo Srbija i Francuska proširuju saradnju pravosudnih vlasti. Zagorka Dolovac, republički javni tužilac:Drago nam je što će mo našu odličnu saradnju još više unaprediti na ovoj konferenciji u Beogradu razmenom iskustava i najboljih praksi i potpisivanjem modela sporazuma o formiranju francusko-srpskih zajedničkih istražnih timova. Nela Kuburović, ministarka pravde Srbije: To je dokaz da je bilateralna saradnja u oblasti pravosuđa nužna osnova za jaku i odlučnu borbu jer pretnja od organizovanog kriminala, terorizma i korupcije nije prestala. Novinar:I srpski i frnacuski stručnjaci podsećaju na spregu orgaizovanog kriminala koji podstiče korupciju koja onda finansira terorizam a početak svega je nelegalna trgovina oružjem, čije onemogućavanje prioritet dve vlade. Rober Želi, direktor Uprave za kriminal i pomilovanje Ministarstva pravde: Postoje naznake da se pojedine francuske kriminalne i terorističke grupe snabdevaju oružjem sa prostora Balkana. Borba protiv trgovine oružjem je veliki izazov jer je teško raskrinkati tokove krijumčarenja. Zato je nužno da pravosudni sistemi različitih zemalja unaprede saradnju i razmene iskustva. Formiranje zajedničkih istažnih timova Srbije i Francuske pomoći će u toj borbi. Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal: Iz dosadašnjih predmeta tužilaštva za organizovani kriminal, jasno se izdvaja Francuska kao zemlja koja je krijumčarima oružja interesantna kao zemlja opredeljenja sa razloga velike potražnje za oružjem, cenama koje omogućavaju veliku zaradu. Ova okolnost kao i činjenica da se terorističke aktivnosti na teritoriji zapadno-evropskih zemalja pojačavaju i jasan signal da se rešavanju ovog problema mora hitno i temeljno pristupiti. Novinar:To je jedan od razloga što bi do kraja godine, prema najavama Ministarke pravde trebalo da se usvoji zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma kojim će biti proširena ovlašćenja tužilaštva za organizovani kriminal. Marina Cenić, TV Pink.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: Kopernikus
Emisija: Informer 2115
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija
Naslov: Nelegalono oružje na crnom tržištu
Spiker:
Srbija i Francuska formiraće zajedničke istražne timove, kako bi se efikasnije borile protiv nedozvoljene trgovine oružjem, organizovanog kriminala i terorizma, a novi zakon omogućiće širenje nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal.
Reporter:
"Kriminal i terorizam ne poznaju granice, i zato je važno da sve zemlje i njihovi pravosudni sistemi rade zajedno", poruka je konferencije o srpsko-francuskoj saradnji u borbi protiv nelegalne trgovine oružjem.
Zagorka Dolovac, Republički javni tužilac:
Borba protiv terorizma i organizovanog kriminala jedan je od najaktuelnijih prioriteta, kako u našoj zemlji, tako i u svetu. Svedoci smo intenzivirane pretnje od terorističkih napada u Evropi, kao i porasta organizovanog kriminala, uključujući i trgovinu oružjem.
Reporter:
"Vatreno oružje sa Balkana i kriminalne mreže koje operišu u Srbiji i Francuskoj predstavljaju pretnju za sve", upozorava francuska ambasadorka.
Kristin Moro, ambasadorka Francuske u Srbiji:
Kriminalci se, dakle i organizovani kriminal oslanjaju na trgovinu oružjem. I, naravno, moramo tu da pomenemo terorističke organizacije u svetlu dramatičnih dešavanja koja se dešavaju u Evropi poslednjih godina, a posebno u Francuskoj od 2015.
Reporter:
"Borba protiv organizovanog kriminala i terorizma za vladu je prioritet i ne postoji zemlja koja je tu borbu dobila sama", smatra ministarka pravde.
Nela Kuburović, ministarka pravde:
Srbija je bila suočena sa ovakvim kriminalnim grupama. Podsetimo se slučaja "Žuta kuća", kada su albanski teroristi trgovali organima Srba sa Kosova i Metohije. Srbija pamti ove slučajeve i zna kolika je velika pretnja od terorizma, kakve su njegove posledice.
Reporter:
Kuburović je najavila da će se pred poslanicima uskoro naći novi zakon o organizaciji državnih organa u suzbijanju kriminala, korupcije i terorizma.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Datum: 05.10.2016
Medij: RTS1
Emisija: Dnevnik 3/RTS1
Autori: Redakcija
Teme: Korupcija\Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)
Naslov: Reforma RIK
Posle prošlih izbora, nepravilnosti su bile tema i vlasti i opozicije. Da se tim povodom formira anketni odbor, Skupština je odbila. Reforma RIK-a tema je starija od jednog izbornog ciklusa. Predlog ponovo dolazi iz Cesida.
Ponovo predlog star više od decenije – reforma Izborne komisije. Takav nacrt 2008. godine prošao je skupštinsku proceduru. Dalje od toga nije mogao. I tada i sada, u RIK-u kažu da su spremni da razmotre nove predloge.
Bilo kakva druga inicijativa za izmenu zakonskih rešenja, inače u nadležnosti Ministarstva i zakonodavnog organa, do sada nije stigla na adresu Komisije. Ukoliko inicijativa uđe u bilo kakvu proceduru, bićemo otvoreni za svaki vid saradnje na izradi zakonskih akata, saopštila je Republička izborna komisija.
Prva godina mandata nove vlade – to je trenutak da se izborna administarcija menja. Postojeća, kažu u Cesidu, ima uske nadležnosti i traje samo tokom kampanje. Predlažu profesionalnu komisiju, nezavisnu od izvršne vlasti, sa mandatom dužim od Vladinog.
"U periodu između izbora može da interveniše ako uoči problem, to znači da bi osim nadležnosti koje RIK sada ima predložili da se novo telo bavi registrovanjem birača i registracijom stranaka, kontrolom finansiranja izborne kampanje i aktivnosti u pogledu ponašanja medija", kaže Bojan Klačar iz Cesida.
Organizacija "Transparentnost Srbija" reformu podržava. Pre svega, kažu, status RIK-a je nedefinisan.
"Mi ne znamo čak da li je RIK državni organ ili radno telo Skupštine ili nešto između, a to je najgore moguće", kaže Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbija".
Nisu, međutim, saglasni da bi nadležnosti drugih nezavisnih organa trebalo duplirati. Kontrolom finansiranja stranaka se već se bavi Agencija za borbu protiv korupcije. Takođe, političke stranke se ne smeju sasvim isključiti.
"Naravno da je obaveza da se nađu i ovlašćeni predstavnici izbornih lista jer su oni najviše zainteresovani", kaže Nenadić.
Interesi političkih stranaka do sada su uglavnom bili brana promenama u RIK-u. Za novi predlog podrška – na rečima.
"Političke stranke imaju neku vrstu otpora, kako prema promeni izborne administracije, tako i prema promeni izbornog sistema, ali mi smo u takvoj situaciji da možemo da garantujemo da će se problemi ponoviti ako ne budemo intervenisali", kaže Bojan Klačar.
Kompromis bi bio da se profesionalna komisija ne primenjuje na prvim sledećim izborima. Poslanici se za
-------------------------------------------------------------------------------------------------
