Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum kreiranja: utorak, 24 april 2018

Datum: 24.04.2018

Medij: Danas     Strana: 9

Rubrika: Dijalog

Autori: Milojko Pantić

Teme: Korupcija

Naslov: Vladalac koji ne može da spava

Vladalac koji ne može da spava

Milojko Pantić

Često se pitam čemu služi i imali uopšte svrhe to što nas nekoliko desetina novinara od profesije i normalnih političara, preko listova Danas, NIN i V rerne, kao i na TV Ni, pišemo i pričamo o Srbiji, državikoja je jedinstven primer u svetu po tome što je po društveno-političkom uređenju, u isto vreme u teoriji republika a po praksi kraljevina. Jer zlodela koja vladajuća koalicija čini građanima evo već šest godina, nastavljaju se nesmanjenom žestinom. A toliko su očigledna da svi vide, i tu korupciju i taj kriminal koji seje smrt po ulicama i kafićima i sve te pljačke građana i otimanje javne imovine. Svi vide i niko se osim malog broja građana Požege i Niša, kao i malobrojnog vojnog sindikata,nebuni.

Ipak, nastavljamo da pišemo i pričamo, zato što smo svesni, da su život i priroda jedini pravi vladaoci ljudskim društvom na planeti, a da je naša pisana ili izgovorena reč jedino oružje kojim mi raspolažemo u borbi za bolji život svih nas.

Većinski deo srpskog društva međutim izgleda nije svestan, a mnogi iz sebičnih razloga, ne žele da budu svesni, da živimo, bolje reći tračimo svoje živote, pod vladavinom čoveka koji je ne bez razloga, morbidno opsednut, prvo sobom a onda Kosovom i na kraju nama, kako on misli, po prirodi i mentalitetu, lenjim građanima Srbije. Iskreno verujem našem „kralju“ kad kaže, da od brige ne može da jede niti da spava, i da radi 25 sati dnevno. Štaviše, ubeđen sam da u Srbiji ne postoji čovek, osim njegovog političkog i duhovnog oca hrvatskog Srbina ili srpskog Hrvata, ratnog zločinca Vojislava Šešelja, koji se ne bi tako osećao, da ga more takve i tolike brige kao našeg „kralja“.

Ljudi moji, kako zaspati a ne sanjati da će neko kad-tad da otkrije sve tajne ugovora o Beogradu na vodi, zbog kojeg je naša Savamala morala biti srušena i očišćena da bi postala arapska.

Kome bi jelo padalo na pamet, kad znaš da zbog nekih nezahvalnika iz Niša koji ne daju svoj Aerodrom, možeš ostati bez pola milijarde evra iz tajnog ugovora, a zbog neispunjenih obaveza. Te i tolike novce, naime neće dobiti građani čija je imovina u pitanju, već Vlada Srbije, kojom vlada „kralj“. I samo njegovo umišljeno veličanstvo zna kome će kada i kako i zašto dati taj novac. Nišani (a ne Nišlije) sigurno neće dobiti ni cent?

Dalje, da li bi iko od vas mogao da spava, ne mirno, nego uopšte, dok očekujete da vidite ishod provokacije sa hapšenjem Marka Đurića, lažnog ministra za Kosovo u Severnoj pa još i Kosovskoj Mitrovici? Zašto provokacija i zašto lažni ministar? Zato što je „kralj“ samo par meseci ranije, naredio svojim podanicima sa Kosova, da formiraju Vladu sa Ramušom Haradinajom i da posle tog čina, srpsko sudstvo i policija sa severa uđe u pravosudni sistem te nezavisne države. Srpske sudije i policajci položili su zakletvu po zakonima države Kosovo i to nije bilo priznanje nezavisnosti, nego je igranje rukometa juniorskih ekipa Srbije i Kosova proglašeno

priznanjem. A to političko licemerje je tako očigledno da ga svi vidimo, ali „kralju“ nema ko da kaže, da laže kad priča da ne može da spava zbog brige za sudbinu Srba na Kosovu.

Rekoh na početku da su jedini pravi vladaoci na planeti život i priroda. U istoriji čovečanstva postoje dve vrste ljudi koji obnašaju vlast. Jedni su svesni pomenutog aksioma, alije neuporedivo više onih, koji u vladanju ljudima zaboravljaju da se ne može vladati protiv života i prirode. Pamte se po dobru Gandi i gandizam, Tito i titoizam, kao i po zlu Cezar i cezarizam, Hider i hitlerizam, Staljin i staljinizam...

Način vladavine našeg „kralja“ Republike, međutim, neće se pamtiti po njemu, već po njegovom učitelju Šešelju. Šešeljizam je zloupotreba demokratskih pravila, uzurpacija državnih institucija i vladavina primitivnih. Bez ikakvog političkog programa, pogotovu ne ideologije. Sve je samo čisto nasilje: verbalno pravno i fizičko. A pored svega toga, naš „kralj“ iz mladosti vuče još jedan kompleks inferiornosti. Naime objavio je više puta da su navijači jači od njega. To su oni koji mu nisu dali da bude ni vođa Zvezdinih delija sa Novog Beograda. Kad postane svestan da je i šešeljizam jači od njega a slabiji od Evrope, zaspaće i nikada se više probuditi neće.

Šešeljizam je zloupotreba

demokratskih pravila,

uzurpacija državnih institucija i vladavina primitivnih. Bez ikakvog političkog programa, pogotovu ne ideologije. Sve je samo čisto nasilje: verbalno pravno i fizičko. A pored svega toga, naš „kralj“ iz mladosti vuče još jedan kompleks inferiornosti

----------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2018

Medij: Danas     Strana: 4

Rubrika: Politika / Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Pravosuđe nezadovoljno izmenama Ustava

Nacionalni konvent za pristupanje EU napetoj sednici o izveštaju Evropske komisije o Srbiji

Pravosuđe nezadovoljno izmenama Ustava

Brnabić: Najviše izazova u oblasti vladavine prava

Beograd - Ocene o dosadašnjem napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji jesu važne, ali važnije su preporuke koje smo dobili, i sada ćemo ocene ostaviti iza nas a fokusirati se na to da usvojimo preporuke, izjavila je premijerka Ana Brnabić najučerašnjoj sednici Nacionalnog konventa o EU.

Glavna tema pete plenarne sednice Konventa, koja je održana u Domu Narodne skupštine, bio je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji za 2017. godinu, sa posebnim osvrtom na ispunjenost ciljeva iz Poglavlja 23 - o vladavini prava, i slobodi medija.

Da upravo u ovim oblastima Srbija ima najviše izazova, priznala je i premijerka Brnabić, ističući da će u narednom periodu Vlada Srbije nastojati da sprovede suštinske reforme na tom planu, a ne samo da zadovolji formu Evropske unije.

- Nastavićemo da jačamo ekonomiju, a reforme u ovoj oblasti su već dobile pozitivne ocene, trudićemo se da razvijemo državnu upravu kako bi Vlada bila u službi građana, a ne same sebe, sa većim kvalitetom javnih usluga. Vladavina prava je poglavlje u kome imamo najviše izazova i trebaće puno truda da obezbedimo brze i efikasne presude, uniformnu pravdu za sve građane. Uz to, sloboda govora je neupitna i u tom domenu civilno društvo može da nam pomogne Vladi da ohrabrimo atmosferu dijaloga - naglasila je Brnabić.

Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji, naglasio je da su organizacije civilnog društva pokretač razvoja i kontrolor rada nacionalnih institucija i da su njihovi komentari i informacije bili značajni za sačinjavanje izveštaja o Srbiji. Fabrici je podsetio da u izveštaju ima dosta preporuka za budućnost sa posebnim naglaskom na jačanju mera za borbu protiv korupcije.

Otvarajući diskusiju o ustavnim izmenama, ministarka pravde Nela Kuburović je istakla da je ministarstvo uvažilo veliki broj primedbi koji su predstavnici struke uputili radnoj verziji amandmana.

- Precizirali smo ko čini istaknute pravnike, a ukinut je i „zlatni glas“ - kazala je Kuburović. Međutim, većina prisutnih predstavnika struke nije bila zadovoljna korekcijama i ostala pri stavu da predložena rešenja umanjuju nivo nezavisnosti pravosuđa. Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca i član Državnog većatužilaca, naveoje da je često zbunjen kada uporedo čita dokumenta koja se odnose na pregovaračko poglavlje 23.

- U Akcionom planu je pisalo da je neophodna depolitizacija pravosuđa i da u pravosudnim savetima treba da bude najmanje 50 odsto članova koje biraju sudije i tužioci. S druge strane, u predlogu Ustavnih amandmana piše da će u Visokom savetu tužilaštva svega četiri od jedanaest članova birati sami tužioci. Takođe, u Akcionom planu piše da treba otkloniti svaku vrstu kontrole nad pravosuđem, a u amandmanima da tužilaštvo za svoj rad odgovara parlamentu - naveo je Ilić uz opasku da se stiče utisak da se ne pridržavamo osnovnih dokumenata. A. P. - V. f.

Škero: Novi alati za kontrolu pravosuđa Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije je naglasila da je nacrt ustavnih izmena doneo neke nove alate za političku kontrolu pravosuđa. „Mislim da ova država možeda napravi bolji nacrt. Domaće pravosuđe je prvenstveno naš problem", kazala je Škero.

----------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2018

Medij: Ilustrovana politika     Strana: 40,41

Rubrika: Društvo

Autori: ĐORTjE MARTIĆ

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: ĐURA I SABAHETA,DVA ARŠINA I DVA SVETA

Direktor Visoke škole strukovnih studija iz Beograda, đuro Burović, kao član Saveta svoje Škole, učestvovao je u postupku sopstvenog izbora za direktora, a onda je još, kao na taj način izabrani direktor i predsednik Nastavnog veća, učestvovao i u zapošljavanju svog sina u istu Školu... Uprkos izrečenih mera od Agencije za borbu protiv korupcije, on i dalje direktoruje

ĐORTjE MARTIĆ

UBeogradu radi zanimlji-

va visoka škola. V nastavi polaznici uče šta je korupcija i kako se suzbija, a onda direktor još, potpuno

gratis, drži studentima i očiglednu nastavu kako opstati u direktorskoj fotelji kada te u korupciji uhvate. Direktor je, drugim rečima, zadužen za lekciju koja studente uči i navikava ih kako smo u Srbiji svi jednaki, ali da su neki ipak „jednakiji".

To je ona tranziciona, a u osnovi neoliberalna, ideološka lekcija po kojoj „svako misli za sebe, i eventualno svoju decu, a samo Bog misli na sve", gde „niko nije kriv dok se ne dokaže", a i ako se dokaže, lična moć i veze su iznad zakona. Ta lekcija sadrži i ono čuveno načelo - „kome je do morala, neka ide u crkvu". Dakle, ako je moral cilj, ni slučajno da se ne krene u školu.

Reč je o obrazovnoj instituciji u glavnom gradu koja radi pod zvučnim nazivom Beogradska poslovna škola - Visoka škola strukovnih studija u Beogradu. Direktor Škole je đuro đurović, ličnost veoma prisutna u medijima i na internetu. V medijima je najčešće u crnim hronikama. Na internetu se nalaze njegove bogate biografije - gotovo hagiografije, u kojima piše gotovo sve o njemu, i da je doktor nauka, samo ni reči nema o doktoratu.

Direktor, čiji je doktorat javna tajna, ima neke neobične sposobnosti (ili je reč samo o osobenostima ovog tranzicionog sistema) da posle skoro pune godine od rešenja Agencije za borbu protiv korupcije, kojim mu se izriče mera javnog objavljivanja preporuke za njegovo razrešenje sa javne funkcije direktora ove Škole, on i dalje direktoruje.

Ko veli: „Objaviću ja preporuku, to je ono „javnost rada", „transparentnost" je li - demokratija, ali samo razrešenje je nešto drugo. Uostalom, to je samo preporuka, a odlučujem - ja", razmišlja direktor.

Agencija je svoje rešenje donela kada je utvrdila da je đurović prekršio odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u postupku donošenja dve odluke. Najpre, đurović je kao član Saveta svoje Škole učestvovao u postupku sopstvenog izbora za direktora, a kada je i imenovan, onda je još, kao na taj način izabrani direktor i predsednik Nastavnog veća te Škole, učestvovao

i u zapošljavanju svog sina Sloboda na đurovića u, kako se to pravnički kaže, „zvanje i radni odnos" u istoj ustanovi. Učestvovao je u zapošljavanju sina kao predsednik Nastavnog veća, iako je, kako kaže Agencija ali i zdrav (moralni) razum, morao da se izuzme iz odlučivanja o izboru između nekolicine kandidata među kojima je bilo i njegovo dete. Agencija za borbu protiv korupcije je posle utvrđivanja svih neophodnih činjenica zaključila da je u obema konkretnim situacijama - prilikom svog izbora i prilikom zapošljavanja sina, bio u sukobu interesa a da o tome nije pismeno obavestio Agenciju.

Izreka i obrazloženje Agencijinog Rešenja, kojim je đuroviđu naloženo da napusti direktorsku poziciju, naslonjeni su na stav da su povredom zakona nastupile pssledice koje se ne mogu otkloniti. Sve je objavljeno u „Službenom glasniku Republike Srbije" i u „Službenom glasniku grada Beograda", i to još io trošku đuroviđa.

Ali, u Srbiji za neke ljude važe pravila, tipa da samo „papir trpi sve", ili da je tamo nekakvo Rešenje Agencije za borbu protiv korupcije, samo još jedno • „mrtvo slovo na papiru". Tako, ¦« iako je Rešenje Agencije doneto ? još 26. maja 2017. godine, on je i dalje na javnoj funkciji. “

Za neke druge, istovremeno, ta vrsta izuzetka ne važi.

Pokazuje to slučaj Sabahete Mušine, iz Tutina. Ona je, kako je utvrdila Agencija, kao član Vnravnog odbora lokalne Predškolske ustanove „Habiba Stočević", najpre učestvovala u sopstvenom izboru za direktora te ustanove, a onda slično đuroviću, i sa svojom ćerkom zaključila ugovor o radu na radnom mestu vaspitača u vrtiću „Bubamara". 0 svemu tome nije obavestila Agenciju i, kao i đuroviću, izrečena joj je mera razrešenja sa javne funkcije direktora Predškolske ustanove.

Ali, za razliku od đurovića, ona više nije na čelu ustanove u kojoj je učinjen prekršaj.

Slično je prošla i Radmila Marčić, direktor osnovne škole u Ugrinovcima. Ona čak nije sama sebe birala na direktorsko mesto, već je samo zaposlila ćerku u školskoj biblioteci, bila u sukobu interesa io tome nije obavestila Agenciju. Prošlog leta joj je izrečena mera kao i đuroviću. Ali, za razliku od đurovića, ni ona više nije direktor Škole.

Gde su koreni toga da je đurović neko za koga zakoni ne važe, govori već sam sajt Beogradske poslovne škole - Visoke škole strukovnih studija. Na sajtu su vesti iz života Škole, a među vestima i sledeća: „Dana 22. septembra tekuće godine Beogradsku poslovnu školu posetili

su predstavnici Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, na čelu sa gđom Amandom Tyson. Povod posete bila je velika zainteresovanost studenata Beogradske poslovne škole za odlazak u SAD preko programa „Work and Travel". Statistika do koje je došla Ambasada SAD pokazuje da najveći broj studenata koji je do sada prošao program „ Work and Travel" dolazi iz BPŠ.

Na sastanku sa direktorom Škole prof. dr đurom đurovićem i njegovim saradnicima razgovaralo seo dosadašnjoj uspešnoj saradnji BPŠ sa SAD-om, uzimajući u obzir činjenicu da je u prethodne tri godine delegacija BPŠ dva puta posetila razne institucije u SAD.

Takođe, dogovoreno je da se saradnja sa Ambasadom unapredi u pogledu administrativnih i tehničkihdetalja..." Uz vest su na sajtu i dve fotografije. Jedna, na kojoj se bolje vidi đurović za istim stolom i preko puta gospođe Tyson, i druga snimljena iz ugla iz koga se bolje vidi đurovićeva gošća sa saradnicima. Nije jasno otkud ona pred kamerama sa čovekom koji se samo koji mesec ranije javno našao na meti Agencije za borbu protiv korupcije: a) da li u Konzulatu i Ambasadi SAD ne čitaju službene novine u Srbiji ili b) čitaju, ali i poručuju da je slika sa konzulom argument koji suspenduje domaća pravila.

I 'ajde sad, ko će da smeni direktora koji sedi preko puta konzula j Amerike, i još unapređuje „admi-/ nistrativne i tehničke detalje" sa J velikom silom. Mogu da ga smene

jedino Rusi. Srbija je mala.

Radmila i Sabaheta se toga ili nisu setile, ili nisu bile u situaciji da se posluže snagom ovog „argumenta" koji vodi tako dramatičnoj relativizaciji pravnog poretka u Srbiji.

đurović je shvatio i očiglednu nastavu o tome drži celom svetu. Kakva, bre, korupcija, kakva Agencija...? Jedno su lekcije, a drugo je život u Srbiji. ¦

----------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2018

Medij: Politika     Strana: 6

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: javne rasprave

Naslov: Beograd traži dugoročno održivo rešenje za KiM

STRATEGIJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI Beograd traži

dugoročno održivo rešenje za KiM

Srbija nastavlja saradnju sa NATO-om i ODKB-om, kao vojno neutralna zemlja

Srbija neće priznati jednostrano pro-

glašenu nezavisnost svoje južne pokrajine, ali će u interesu regionalne stabilnosti i što boljih srpsko-albanskih odnosa nastaviti dijalog sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, uz posredovanje Evropske unije, do postizanja dugoročno održivog i obostrano prihvatljivog dogovora, navodi seu Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti koju je objavilo Ministarstvo odbrane. Takođe, kako se kaže u ovom dokumentu, o kome će se do 15. maja voditi javna rasprava, Srbija će aktivnim radom u međunarodnim organizacijama i bilateralnom saradnjom težiti sprečavanju članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, a posebno u okviru UN.

Posebno se protivi prijemu Prištine u Unesko i Interpol. Takođe protivi se i transformaciji „kosovskih snaga bezbednosti” u oružane snage, jer bi se time destabilizovala situacija na KiM i narušila bezbednost u regionu. Od ključne je važnosti, kako se kaže, da se ovo pitanje kontinuirano razmatra u Savetu bezbednosti, posebno imajući u vidu osetljivost situacije na terenu. Beograd se, istovremeno, zalaže za doslovno i dosledno sprovođenje svih postignutih dogovora u okviru Bri-

selskog sporazuma. Ističe se da se Srbija zalaže za nesmanjeno prisustvo Unmika i Kfora na Kosovu.

Potencira se i da su za Srbiju posebno važni odnosi sa Kinom, Rusijom i SAD. Srbija nastavlja saradnju sa NATO-om kroz Partnerstvo za mir kao i Organizacijom ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) kao vojno neutralna zemlja. Kroz učešće vojnih i civilnih kapaciteta u multinacionalnim operacijama i misijama UN, EU i ODKB-a, Srbija će unaprediti svoj položaj pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima. Saradnja sa NATO kroz Partnerstvo za mir je komplementarna aktivnostima koje se preduzimaju u okviru pristupnog procesa Srbije Evropskoj uniji. Srbija će, takođe, kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, nastaviti da razvija odnose sa njegovim članicama.

Uz konstataciju da je EU strateški cilj Srbije, navodi se i da će u skladu sa SSPom i Pregovaračkim okvirom, Srbija u periodu do pristupanja EU nastaviti da postepeno usklađuje svoju spoljnu politiku sa stavovima EU, kako bi u trenutku članstva bila u potpunosti harmonizovana sa njenom spoljnom politikom. U strategiji se najavljuje pristupačnije i kvalitetnije obrazovanje i prilagođavanje obrazovanjatržištu rada. A takođe i podrška siromašnima. Tu je još i najava o boljoj zdravstvenoj zaštiti, izgradnji putne infrastrukture ka seoskim područjima. J. C.

----------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2018

Medij: Politika     Strana: 1,6

Rubrika: Politika

Autori: Dejan Spalović

Teme: Korupcija

Naslov: Prištinska platforma čini dijalog besmislenim

Prištinska platforma čini dijalog besmislenim

Dejan Spalović

Briselski dijalog postao bi besmislen ukoli-

ko prištinski parlament, na predlog kosovske vlade, usvoji platformu o dijalogu sa Beogradom, ali to ne mora da znači napuštanje razgovora sa srpske strane u centrali EU, ne-

zvanično saznaje „Politika” u Predsedništvu Srbije. Novi dokument vlade Ramuša Haradinaja je besmislen, jer je njime predviđeno da se razgovori u Briselu završe uzajamnim priznanjem Srbije i samoproglašene države Kosovo, na šta predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije neće pristati. Na ovaj potez vlada Ramuša Haradinaja se odlučila jer će parlamentarna kriza na Kosovu posle izlaska predstavnika Srpske liste iz izvršne vlasti biti rešena vanrednim parlamentarnim izborima, najverovatnije u junu.

Predsednik Srbije Vučić kaže da će teško biti postignut kompromis sa kosovskim Albancima, zato što, kako je naveo, kod prištinskih vlasti ne postoji nikakva volja da do dogovora dođe.

„Nisam uvek siguran koliko srpsko društvo razume da smo mi izgubili u sukobu 1999. godine, da smo vodili katastrofalnu politiku 2004. i 2008,2010. i 2011. i da se za to plaća cena. Ali to nije cena koja bi značila da nekom drugom pripada sve, i ono što mu nikada nije pripadalo, a da mi nemamo ni ono što je odvajkada bilo naše. Zato sam uvek spreman za kompromise, smatram da treba da razmišljamo o budućnosti”, istakao je juče Vučić i dodao: „Hodamo po ivici žileta u nameri da pređemo provaliju. A to da ćemo prihvatiti da mi budemo poniženi, a neki drugi da sve dobiju, to nemojte ni da sanjaju.”

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ranije je, povodom platforme iz Prištine, rekao da očekuje da se EU izjasni o tome. strana 6

Prištinska platforma čini dijalog besmislenim

rištinske vlasti, u toj platformi za, kako su nazvale, „završnu fazu dijaloga Kosova i Srbije”, navele su da dijalog

ima za cilj učlanjenje Kosova u UN i „obostrano priznanje”, a Dačić ističe da je dijalog statusno neutralan od samog početka i da status ne može biti unapred određen. „Mogu oni da usvajaju šta god hoće. To je papir za unutrašnju upotrebu, mogu da ga okače na ulazu u kosovsku vladu u Prištini kao dnevne novine. Taj papir nema nikakvu važnost i mi dobro znamo šta oni hoće od eamog početka i upravo o tome pričamo”, rekao je Dačić.

Podsetimo, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ocenio je pre dva dana da gatakav stav Prištine ne iznenađuje i da „nije više očekivao od političara koji se služe takvim trikovima”, upitavši da li „zaista misle da može da se pregovara” ukoliko se unapred odredi ishod pregovora.

Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje za „Politiku” da Pripggina svojim potezima ugrožava ne samo nastavak dijaloga, već i sve dosadašnje dogovore postignute u Briselu. Kaže da je najava usvajanja neke kosovske platforme samo nevepgg pokušaj Pripggine da se čitava dosadašnja priča, koja ima tehničku prirodu - kako da živimo jedni pored drugih bez statusnih rešenja - pretvori u model ucene Srbije i da se stigne do statusnog modela koji želi Pripggina.

„Da li će taj dokument biti samo za ličnu političku upotrebu Haradinaja i Tačija zavisi pre svega od namera Vašingtona i Brisela. Ako ovi centri moći, koji su sponzori kosovske nezavisnosti, zauzmu takav stav, onda će tako i biti. Ali, ako ne zauzmu i vrše na nas pritisak po već viđenoj priči ’vi se dogovorite’, onda je to sabotaža svega što je do sada postignuto uz blagoslov Zapada”, rekao je za „Politiku” Dragomir Anđelković. Navodi da ova platforma ima i posebnu političku dimenziju pozicioniranja kosovskih političkih partija pred moguće vanredne parlamentarne izbore, ali dodaje ,da je to njihova stvar i njihov problem”.

Diogardi: Tači i

Haradinaj su mafijaši Bivši američki kongresmen Džozef Diogardi, koji je zajedno sa kongresmenom Tomom Lantosom svojevremeno prvi otvorio pitanje Kosova u SAD, tvrdi da su Tači i Haradinaj mafijaši, koje ne zanima ništa osim novca i moći. „Kosovo i Albanija su u veoma lošem stanju zbog političke elite koja misli da se sve može kupiti novcem, pokušali su i mene da kupe, ponudili su mi novac samo da bi rekli da imaju podršku Diogardija”, rekao je Diogardi, koji je u američkom kongresu bio predstavnik Njujorka 1985-1989. i aktivan je kao lider Albanskoameričke lige. Diogardi sada tvrdi da se nikada neće sresti sa nekim od albanskih lidera, zato što su, kako kaže, korumpirani. Tačija je optužio da je bivšem senatoru Robertu Dolu platio 2,3 miliona evra samo da napiše predgovor u knjizi „Nova država, moderna država”, koju su napisali britanski novinari Suzi Džeger i Rodžer Bojs.

----------------------------------------------------------

Datum: 24.04.2018

Medij: Srpski telegraf     Strana: 5

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Kriminal vlada u Sandžaku

MUFTIJA ZUKORLIĆ SE ŽALIO DELEGACIJIOEBS

Kriminal vlada u Sandžaku

Predsednik Stranke pravde i pomirenja i narodni poslanik Muamer Zukorlić razgovarao je u Novom Pazaru sa delegacijom OEBS. On se požalio na to da u Sandžaku vodeće dve stranke ne dozvoljavaju razvoj političke kulture. Rekao je i da su kriminal i korupcija ,jedan od najdominantnijih faktora u Sandžaku, uz jasnu spregukriminala, politike, pravosuđaipolicije“. Objasnioje i da je ekonomsko-socijalna situacija „očajno loša“, zbog čega sve više mladih odlazi u inostranstvo.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: Prva televizija

Emisija: 150 minuta

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Kontrola zbog rušenja u Savamali

Spiker:Dve godine posle rušenja u Savamali u aprilu 2016. godine unutrašnja kontrola srpske policija podnela je tužilaštvu krivičnu prijavu ptoriv policijskog službenika dežurbne službe Beogradske policije Gorana Stamenkovića zbog nesavesnog rada službi. Prijava je tužilaštvu stigla 19.4. a danas je dostavljena na dalje psotupanje novom posebnom odelenju za suzbijanje korupcije višeg javnog tužilaštva.  

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: N1

Emisija: Info 14, N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Analiza izveštaja civilnog sektora

Spiker:Predstavnici Vlade Srbije, Evropske unije i civilnog sektora anaiziraju izveštaj Evropske komisije onapretku Srbije ka EU. Skupu je prisutvovala i premijerka Ana Brnabić pa to je bila prilika i da reaguje na odluku Vlade Hrvatske da ne dozvoli ministru odbrane Aleksandru Vulinu posetu Jasenovcu. Detalje ima Emina Kovačvića. Novinar Emina Kovačević:Dan pošto je ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin proglađen nepoželjnim u Hrvatskoj stižu reakcije iz Srbije, među njima i reakcija predsednice Vlade. Ana Brnabić kaže da žali zbog odluke kolega iz Hrvatske ali da i dalje ostaje otvorena za komunikaciju, bez obzira na to što joj Andrej Plenković još nije odgovorio na telefonski poziv. Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije:To pokazuje da ne postoji spremnost za dijalog na premijerskom nivou, što je nesrećna okolnost, mislim da je loše što se bilo kome zabranjuje ulazak u Hrvatsku, zato što onda to otvara jedan veliki prostor za arbitrarnost, koje zemlje, kome i na osnovu čega uskraćuju gostoprimstvo.Novinar:Predsednica Vlade Srbije uverena jeda od komunikacije Beograd i Zagreba zavisi stabilnost celog regiona a od stabilnosti regiona evrointegracije Srbije. Upravo se o napretku Srbije ka EU razgovara na petoj plenarnoj sednici nacionalnog konventa o EU. Predstavnici vlasti i civilnog sektora i strukovnih udruženja razmatraju najnoviji izveštaje Evropske komisije o napretku Srbije. Ponovo su dve teme ključne, sloboda izražavanja i vladavina prava. Dakle to je ono na šta je Evropska komisija i u ovom izveštaju ima najviše zamerki. Sem Fabrici, šef Delegacije EU: U izveštaju se navodi da postoji određeni napredak po pitanju borbe protiv korupcije i po pitanju vladavine prava. Naravno, ora da se radi još više i bolje. Kada govorimo o slobodi izražavanja, izvšetaj jasan nije postignut nikakav rezultat od prethodnog izveštaja. Izveštaj nije ovde da bi sudio već je tu da da smernice i da ukaže na preporuke koje dajemo kako bi došlo do napretka. Ana Brnabić, premijerka Srbije:Mislim da svi moraju da budu jednaki pred zakonom, mislim da moramo kroz vladavinu prava da obezbedimo bezbednost za naše građane, mislim da je sloboda govora nešto što je neupitno i što se nadam da dana, u današnjem svetu u 21. veku je svakako civilizacijska norma. I mislim da kao Vlada svakako imamo ogromnu odgovornost da obezbedimo atmosferu u kojoj je, ne samo moguć dijalog nego se on ohrabruje i ceni. Novinar.Bez obzira na sve probleme Srbija se i dalje nada da će 2025. koja je data kao okvirni rok biti i realan scenario do kada bi Srbija mogla da uđe u EU. Za sada je od 35 uspela da otvori 12 pregovaračkih poglavlja. Emina Kovačević, N1 Beograd.              

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: Prva televizija

Emisija: 150 minuta

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Unutrašnja kontrola u MUP-u

Spiker:Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova podneo je tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv policijskog službenika dežurne službe Beogradske policije Gorana Stamenkovića zbog nesavesnog rada u službi, a u vezi sa rušenjem objekata u Savamali, u aprilu 2016. godine. Tužaštvo je rpedmet dostavilo na dalje postupanje novom posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Pomenuti policajac je u vreme rušenja objekata bio šef smene komandno operativnog centra, nelegalni objekti u Hercegovačkoj ulici porušeni su krajem aprila 2016., a taj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti.  

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: TV Studio B

Emisija: Vesti u 7

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Razrešenje zbog nepotizma

Spiker:Opština Rakovica razrešila je dužnosti direktorku Centra za kulturu i obrazovanje Natašu Nikolić zato što je otkriveno da je u Centru zaposlila svog sina kojem je do sada na ime zarada isplaćeno bruto milion i 50 hiljada dinara. Opština Rakovica koja je osnivač Centra pokrenula je kontrolu finansijskog poslovanja Centra i rezultate kontrole predaće nadležnim organima na dalje postupanje. “Na taj način šaljemo jasnu poruku da nema tolerancije za nedomaćinsko poslovanje i korupciju“ , navodi se u saopštenju opštine Rakovica.  

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: vaseljenska.com

Link: http://www.vaseljenska.com/misljenja/vazdusni-desant-vuciceve-mafije-srpskim-nebom-lete-vodjine-konfete/

Autori: @VaseljenskaTV

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Vazdušni desant Vučićeve mafije: Srpskim nebom lete Vođine konfete

Od dolaska na vlast Aleksandar Vučić razara suverenitet Srbije i najvažnije resurse poklanja strancima. Prelazak niškog aerodroma "Konstantin Veliki" iz gradskog u republičko vlasništvo, poslednji je događaj koji je svima razjasnio šta se zapravo krije iza predaje nacionalnog avio-prevoznika Arapima i davanja uOd dolaska na vlast Aleksandar Vučić razara suverenitet Srbije i najvažnije resurse poklanja strancima. Prelazak niškog aerodroma "Konstantin Veliki" iz gradskog u republičko vlasništvo, poslednji je događaj koji je svima razjasnio šta se zapravo krije iza predaje nacionalnog avio-prevoznika Arapima i davanja u koncesiju beogradskog aerodroma.Sve je odavno isplanirano i sada se samo realizuje, pokazuje analiza ranijih događaja i izjava najviših državnih funkcionera. Kompletno nebo iznad Srbije poklonjeno je strancima za nešto malo para i bogati nagradu vlastodršcima, a svi dugovi ostaju na teret budžeta.Aktuelna vlast je od 2012. pa do danas uspela da proda, ili potpuno uništi, jedan od najvažnijih prirodnih resursa koje ima svaka zemlja - svoje nebo. Po međunarodnom pravu, sav vazdušni prostor iznad teritorije neke države spada pod njen suverenitet, tako da je oduzimanje dela neba isto kao i okupacija dela teritorije. Srbija je sve manje gospodar svog vazdušnog prostora koji nije izgubila u ratu, već za sitne pare predala strancima.Nekadašnji JAT (danas "Air Serbia" - AS), beogradski Aerodrom "Nikola Tesla" (ANT) i niški "Konstantin Veliki" (AKV) su tri uvezane priče, koje ne mogu da se razdvoje, a da se razume o čemu je reč. Naravno, tu su još i aerodromi "Morava" kod Kraljeva i "Ponikve" kod Užica, obuhvaćeni fantomskim preduzećem "Aerodromi Srbije". Većina ljudi već sada gubi pregled cele situacije, a upravo to je i bio cilj vlastodržaca - da u kolopletu preduzeća, većinskih i manjinskih vlasnika i različitih interesa niko ne može da spozna o čemu se tu, zapravo, radi.Cela priča je počela navodnom "prodajom" JAT-a, odnosno zdravog dela firme (onog koji je od starog JAT-a nasledio imovinu) arapskom "investitoru", "Etihadu". Ako nas sećanje ne vara, to je bio prvi od nekoliko "poslova stoleća", kako je izjavio Aleksandar Vučić (posle su došli, sa istim epitetom, "Beograd na vodi", Koridor 11, završetak Koridora 10, ruski kredit za železnicu, kineski kredit za pruge, dolazak Tenisa, sada koncesija za ANT…).Ni do danas javnost nije do kraja upoznata sa tim na šta se naša država obavezala i šta je sve predala arapskom "partneru", jer osnovni ugovor (koji je, istini za volju, dostupan javnosti) ima manje članova i stranica od ugovora kojim se, recimo, prodaje pašnjak u nekoj zabiti. Sve je rešeno na taj način što je u osnovnom ugovoru predviđeno da će detalji biti regulisani aneksima, a koliko istih ima javnost ne zna, pa tako ne može da zna ni njihovu sadržinu.Ono što svi znamo, jeste da se Srbija obavezala ne samo da će pokriti stare dugove JAT-a, već i da će prve tri godine subvencionisati poslovanje AS-a. Kako je to izgledalo, vidi se od kako su te subvencije prestale, bar u ugovorenom obimu: na početku su u avionima AS-a služeni nacionalni specijaliteti koji su ulazili u cenu karte, a od kako su subvencije prestale naplaćuje se i čaša obične vode. AS, čije rukovodstvo po ugovoru postavlja "Etihad" (iako je manjinski vlasnik), rado se prikazivao velikodušnim dok su to plaćali srpski građani kroz poreze ili naši penzioneri kroz umanjenje penzija.Da bi opravdao svoju laž kako se ovde radi o "poslu stoleća" (pre će biti da je to još jedan bankrot stoleća) Aleksandar Vučić je javnost bombardovao besmislenim statističkim podacima o broju prevezenih putnika, novootvorenih linija ili satova leta. Sve ovo zvuči lepo, ali posao "Etihada" (zbog čega je je on bez ikakvog ulaganja na upravu dobio našeg nacionalnog avio-prevoznika) jeste da poveća prihode i nekadašnji JAT, a sadašnji AS, poslovno dovede na zelenu granu.Kada se analizira poslovanje AS-a vidi se da su prihodi kompletno preliveni u firme koje su na neki način poslovno povezane sa "Etihadom", odnosno da je AS (bivši JAT) za "Etihad" bio koka sa zlatnim jajima. Zbog toga ne treba da nas brine da li će kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da se povuče iz ovog posla. Na našu opštu žalost - neće.Poboljšanje poslovnih prihoda je ostvareno drakonskim uštedama na uslugama (naplaćivanje svega, čak i čaše vode ili osnovnog prtljaga koji puštaju i lou-kost kompanije), otpuštanjem radnika i zatvaranjem svih poslovnica (osim one čuvene kod crkve Svetog Marka u Beogradu). Opet bogati Arapi profitiraju preko leđa siromašnih Srba.Ne treba zaboraviti ni dugoročne obaveze od kojih je većina prema kompanijama povezanim ili sa "Etihadom" ili sa vladarskom porodicom nekada po gusarenju i pljački poznatog Abu Dabija. Šema je izuzetno jednostavna. Roba (na prvom mestu avioni i delovi za njih) nabavljaju se na dugogodišnji lizing ili kredit, gde su prve godine obavezni grejs period, a završetak otplate je godinama posle isteka ugovora o javno-privatnom partnerstvu Srbije i "Etihada". Lizing, kredit, ali i roba dobijaju se od pravnog lica u kome "Etihad" ili dinastija el Nahjan ima udela, tako da ispada da su se šeici zadužili kod samih sebe za pare koje će da isplati srpski budžet.Ova prevara je na skoro istovetan način izvedena u nemačkoj kompaniji "Air Berlin" i u nekadašnjem nacionalnom avio-prevozniku "Al Italia". Postoji jedna, izvesna, razlika: Nemačka je ozbiljna država, a "Air Berlin" ozbiljna kompanija sa većim brojem akcionara, pa je "Etihad", za razliku od posla sa "Air Serbia"-e, tu morao i da uloži izvesna sredstva. Novac je, međutim, po pomenutoj šemi išao sa njim povezanim licima.U jednom trenutku prošle godine "Etihad", kao najveći vlasnik akcija, objavio je da ne želi više da vrši dokapitalizaciju "Air Berlin"-a, čiji je menadžment postavljao na sličan način kao i onaj u "Air Serbia". Odmah za njim su i ostali veliki akcionari objavili svoje povlačenje, pa je kompanija proglasila bankrot. Deo flote i destinacije, kupila je "Lufthansa". Stečajni upravnik je, međutim, otkrio poslovanje preko povezanih lica, kao i da je na taj način kapital izvlačen iz jedne od do tada najvećih evropski lou-kost avio kompanija, presavio tabak i tužio "Etihad" za naknadu štete procenjene, za sada, na sumu između dve i četiri milijardi evra.Osim toga, ovakvo poslovanje se smatra prevarom, a Nemačka je ozbiljna, pravna država, tako da lako može da se desi da u zatvoru završi neki od šeika sa kojima se Vučić ljubio u usta.U Srbiji je sve isto, osim završnice, jer nema razloga da se posumnja da li postoji neki tajni, privatni dogovor o podeli plena između gospodara Srbije i gospodara Abu Dabija koji obuhvata i krivičnu neodgovornost.Ono što mora stalno da nam bude pred očima je činjenica kako AS, odnosno bivši JAT, nije bilo kakva avio-kompanija, već jedini nacionalni avio-prevoznik koji ima Srbija. Nacionalna avio-kompanija nije i ne može da bude lou-kost, pogotovo što je AS lou-kost samo tamo gde Arapima odgovara, što pokazuje koliko je menadžment nesposoban.Na kraju ove za nas žalosne priče "Etihad" će se preimenovati (kao ranije JAT u "zdravu" i "zaduženu" kompaniju), a dugove AS-a će morati da isplati većinski vlasnik, Republika Srbija, koja nema mogućnosti da se na isti način podeli i preimenuje.Srpski aero-biznis se ne ograničava samo na AS - tu su još i aerodromi, kao i naplata taksi za preletanje (što je priča za sebe). Stručnjaci smatraju da sve to vredi najmanje pet milijardi evra, pod uslovom da se dovede na nešto viši nivo, odnosno tri milijarde evra "u viđenom stanju", a za sada se od toga očekuje 500 miliona evra od čega treba odbiti kazne i gubitke koje ćemo da pokrivamo.Davanje aerodroma "Nikola Tesla" (ANT) pod koncesiju ne samo da je jedan od najgorih poslova ove pljačkaške vlasti, već je i krucijalni dokaz kako Aleksandar Vučić služi svojoj otadžbini - samoproglašenoj republici Kosovo.Ugovor o ovoj koncesiji u Srbiji je poznat samo najužem krugu ljudi koje je odredio sam Vučić. Do njegovog potpisivanja o sadržaju nije bila upoznata ni navodna predsednica vlade Ana Brnabić. Ona je 17. marta, u vreme kada su se svi pitali šta se dešava sa potpisivanjem ugovora o koncesiji sa francuskim "Vinci"-jem, u dnevniku RTS-a, gde se raspravljala ova tema, bila potpuno zbunjena. Gledala je u stranu, kao da odatle očekuje nečiju pomoć, kratko i neodeređeno davala odgovore na postavljeno pitanje, pa odmah prelazila na priču o digitalnim farmama, zatim je zbunjeno kazala kako očekuje (ne i kada) potpisivanje ugovora o koncesiji, pa počela da priča o "Magnohromu"…?!? Kao da joj je neko pre emisije sipao alkohol u votku.Samo tri dana kasnije, isti taj RTS objavljuje kako će ugovor o koncesiji biti potpisan za dva dana.Pregovore je, očigledno, sve vreme vodio lično Aleksandar Vučić. Jedini je on znao šta se dogovara i kada će šta da se desi, dok su ostali bili samo statisti. Isto je bilo i kada je poklanjan JAT Arapima, kada je i tadašnji direktor priznao da ne zna ni o čemu se pregovara, niti dokle su pregovori stigli. Ovog puta ni predsednica vlade, ali ni resorna ministarka nisu ništa znali, niti je Vučić uopšte imao nameru da im bilo šta saopštava. Čak ni dan uoči potpisivanja Brnabićeva nije znala tekst ugovora, što je Vučić prokomentarisao: "Nije njeno da se u to meša, već neka vežba potpis". Uoči samog potpisivanja njoj su iz Predsedništva dostavili dopis u kome je stajalo šta će reći na konferenciji za novinare.Sa druge strane, iako resorni ministar, Zorana Mihailović nije ni toliko bila obaveštena, pa je na konferenciji za novinare posle potpisivanja ugovora neoprezno rekla kako se na ovom ugovoru radilo godinama, priznajući tako, ono što već i ptice na grani znaju, da je celokupni tender namešten za od početka poznatog pobednika. Ne treba smetnuti sa uma da je prošle jeseni specijalizovani sajt "Tango 6", koji prati dešavanja u aero-industriji, najavio pobedu "Vinci"-a u Beogradu.Iako ni sama nije imala pojma o čemu se radi, Brnabićeva je ovaj posao proglasila najtransparentnijim tenderom u istoriji, tako da je, sigurnosti radi (da se ne pretera sa transparentnošću) 14. marta organizacija "Transparentnost Srbija" saopštila da je od Vlade dobila odgovor da je sve u vezi sa koncesijom Aerodroma "Nikola Tesla" proglašeno tajnom i da ništa od dokumentacije ne može da im bude dostavljeno. Tako je i danas, mada je od strane premijerke obećano kako će ugovor javnosti biti dat na uvid pošto koncesionar, francuska kompanija "Vinci", uplati koncesionu cenu, što se očekuje u septembru.Već se ovde pojavljuje jedan veliki pravni problem: ANT je akcionarsko društvo, a Republika Srbija jeste najveći akcionar, ali ne i jedini. Pošto se davanje pod koncesiju smatra raspolaganjem sredstvima veće vrednosti, zakon predviđa da se o svemu na Skupštini akcionara obaveste i ostali vlasnici akcija, makar to, kao u ovom slučaju (zbog odnosa snaga), bila i čista formalnost.Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" a.d. je 20. marta 2018. održao 19. vanrednu skupštinu akcionara, kojoj su prisustvovala samo predstavnici dva nejveća akcionara (Vladimir Dimitrijević, predstavnik Vlade, i Dragan Karanović ispred fonda KJK FUND SICAV SIF), ali na dnevnom redu nije bilo davanje koncesije. Direktor Saša Vlaisavljević, dakle, nije imao legitimitet da potpiše ugovor 22. marta, posebno jer je redovna skupština održana u septembru 2017. kada se još nisu ni znali uslovi koncesije, tako da o istoj nije ni moglo da se glasa.Državi je problem u vezi izglasavanja pristanka za davanje ANT-a u koncesiju predstavljalo to što bi tada morao akcionarima na uvid da se da kompletan predugovor (odnosno ugovor koji će kasnije biti potpisan), a to vlast iz nekog razloga ne želi da učini pre septembra.Za septembar ne samo da je predviđeno objavljivanje ugovora, već i isplata koncesione cene, što na prvi pogled nema veze jedno sa drugim, ali može da ima. Poznajući prevarantske i lopovske manire ove vlasti, sve je moguće, pa i to da mali akcionari budu preskočeni kada se budu delile pare dobijene od "Vinci"-a.U svim, ali bukvalno svim i zvaničnim i poluzvaničnim izveštajima Vlade u vezi davanja ANT-a pod koncesiju govori se kako će se u budžet sliti koncesiona cena u visini od 501 miliona evra, čime će se značajno poboljšati solventnost države. Republika Srbija, međutim, ima 83,14691 odsto akcija ANT-a, dok ostatak imaju mali akcionari, od kojih je najveći misteriozni fond iz Luksemburga "KJK FUND II SICAV SIF" sa 1,28651 odsto. Postoje, međutim, dve mogućnosti davanja u koncesiju.Jedna je da se "Vinci"-u prepusti upravljanje (ne i vlasništvo) svih 100 odsto akcija, tako da svi akcionari dele pomenut 501 milion evra shodno svom udelu (izračunato je da bi za svaku akciju bilo plaćeno preko 30 evra). U tom slučaju bi na isti način akcionari delili i godišnji koncesioni zakup. Druga mogućnost je da država koncesionaru preda samo svoj paket akcija (što je ovome dovoljno da nesmetano upravlja aerodromom) i da ubire godišnji koncesioni zakup, dok bi mali akcionari dobijali dividendu, pod uslovom da bude bilo kakvog prihoda za podelu.Da li je Vučić sklopio ugovor po ovoj drugoj mogućnosti, pa po svom običaju, da loše vesti odlaže dok može, sve prolongira do septembra?Iako nekom neupućenom može na prvi pogled da izgleda kako priča o koncesiji za ANT otvara više pitanja nego što daje odgovora, kada se zagrebe po površini stiže se do istine. Tako je 30. januara 2016. izgledalo potpuno besmisleno osnivanje preduzeća "Aerodromi Srbije" d.o.o, ali ono danas ima važno mesto u ovoj kompikovanoj slagalici.Osnivač i vlasnik "Aerodroma Srbije", Republika Srbija uplatila je 10.150.000 dinara osnivačkog kapitala i preduzeće je sa radom počelo 2. februara 2016 i bilo je planirano da postane vlasnik i operater svih aerodroma u Srbiji. Pod tim su se tada, kako je rekla ministarka Zorana Mihailović, podrazumevali, pored ANT-a, niški "Konstantin Veliki" i dva virtuelna koja postoje samo na papiru i u nečijoj mašti: "Ponikve" kod Užica i "Morava" kod Kraljeva. Preduzeće te 2016. nije počelo sa radom, što se vidi iz "Izjave o neaktivnosti" koju je v.d. direktora i jedini zaposleni Predrag Babić nepoznatog datuma predao Agenciji za privredne registre.Država je, na prvi pogled, uložila 100.000 evra da bi se negde uhlebio beskorisni partijski kadar?!? Nije sve onako kako izgleda, jer su, iz perspektive Vučića i njegovog klana, to dobro uložene pare…Iz izjave ministarke Mihailovićeve, ali i samog Aleksandra Vučića, kao i iz niza zvaničnih dokumenata vidi se da su "Aerodromi Srbije" d.o.o. trebali da upravljaju i niškim aerodromom, koji je, međutim, u to vreme bio u vlasništvu lokalne samouprave. Kako to Republika raspolaže tuđom imovinom?Iz ovoga se jasno vidi da je Vučić još početkom 2016. imao jasan plan da potpuno uništi sve vazdušne luke u Srbiji, pod uslovom da nađe koncesionara za ANT koji bi bio spreman da "ispod žita" to adekvatno i nagradi, a to je potvrdila i Mihailovićka svojom neopreznom izjavom. Naime, Aleksandar Vučić je još 16. januara 2018. (u sklopu one čuvene izjave kako su aerodromi "zaštićeni time što im je ograničen broj putnika"?!?) na RTS-u rekao da će u sledećih 12 godina Niš, "Ponikve" i "Morava" smeti da imaju maksimalno milion putnika godišnje.Cela Srbija sme, po slovu ugovora, da ima samo 10 odsto putnika Aerodroma "Nikola Tesla", inače država "Vinci"-u plaća kaznene penale. Pitanje svih pitanja je, međutim, šta se dešava ako ANT ne dosegne planiranih 10 miliona putnika godišnje? Odgovor je veoma jasan: ovakvom koncesijom "Vinci" je faktički stekao potpunu kontrolu nad svim aerodromima u Srbiji, jer odobrenih milion putnika za preostala tri aerodroma mogu da dođu samo ako ANT ima 10 miliona ili više putnika godišnje. "Vinci", koji je posredno suvlasnik aerodroma "Franjo Tuđman" u Zagrebu, a planira i kupovinu bugarskih vazdušnih luka, može namerno da redukuje broj putnika preko Beograda i da time ne samo u zapećak gurne Srbiju kao vazdušnu raskrsnicu, već i da zarađuje od penala isplaćivanih iz našeg budžeta. Posao stoleća, nema šta, ali ne za Srbiju.Niški aerodrom, međutim, nije neki konkurent ANT-u. Daleko je opasniji kao konkurencija aerodromu u Prištini. Ako se "Konstantin Veliki" ne razvija, čemu će nam, onda, autoput Niš - Priština, osim da bismo omogućili lakše doseljavanje novih albanskih separatista, što i jeste ideja vodilja Aleksandra Vučića. Skoro cela jugozapadna Srbija (Raška oblast) i dobar deo centralne Srbije i danas, zbog loših puteva i nepostojeće železnice, koristi usluge aerodroma u Prištini. Umesto da se razvojem "Konstantina Velikog" i završetkom "Ponikvi" oni zadrže u Srbiji, i da se dodatno privuku putnici iz BiH, Makedonije, Crne Gore, Bugarske, pa i sa Kosova aktuelna vlast ih bukvalno tera na strane aerodrome.Pri tome, "Ponikve" su skoro potpuno gotove i nedostaje još samo nekoliko miliona evra, pa da aerodrom mogu da koriste i veći putnički avioni (za neke je i sada pristupačan). Međutim, ako bi "Ponikve" proradile, to bi bio dodatni udar za "Konstantina", jer cela Srbija, sa izuzetkom ANT-a, godišnje sme da primi više od milion putnika, a samo niški danas prihvata 330.000 putnika godišnje.Konačno, kao najvažnija indicija da se zaista od ranije dogovaralo sa Francuzima da im se prepusti monopol nad srpskim nebom služi činjenica kako je republička Vlada "preporuku" Nišu da joj preda svoj aerodrom donela samo jedan dan pošto je potpisan ugovor sa "Vinci"-em o preuzimanju Aerodroma "Nikola Tesla". Ono što je na ceremoniji potpisivanja ovog ugovora svima bilo uočljivo, bilo je odsustvo Aleksandra Vučića koji, inače, u rad pušta i naplatne rampe na auto-putu.I nebesa su prodali u bescenjeSamo onaj ko nikada nije bio u Nišu i nije upoznao ni jednog pravog Nišliju ne zna koliko ti ljudi vole i poštuju ne samo tradiciju svog grada, već i cele Srbije. Beograd, prestonica Srbije, nema tako veličanstvene spomenike velikanima prošlosti, kakve ima Niš. U Beogradu se mladi okupljaju "kod konja" (na kome je knez Mihailo, koga niko više ne pominje), a u Nišu "kod kralja Aleksandra" (koji je, takođe, na konju). Svaki pravi Nišlija poznaje svaku stopu u svom gradu, svaki kamen stare kaldrme koja se ljubomorno i sa izuzetnom pažnjom čuva.Konačno, Niš je poslednji carski grad u Srbiji, jer je u njemu rođen car svih Romeja i vladar Vizantije i cele vaseljene, Konstantin Veliki, po kome aerodrom i nosi ime. Zato je samo onaj ko ne zna te ljude mogao da pomisli kako će oni bez otpora dozvoliti da im se oduzme vazdušna luka. Njihovi protesti, međutim, više nisu događaj samo od lokalnog značaja, već se tiču svih nas.Za šaku evra, Aleksandar Vučić ne samo da je uz ANT "Vinci"-u prodao i "Konstantina Velikog" (koga pod ovim uslovima niko normalan neće uzeti u koncesiju), već i celokupno nebo iznad Srbije. Srpsko nebo, dakle, vredi pola milijarde evra, ne računajući kazne koje ćemo morati da plaćamo za svakog putnika viška. Zbog toga, svi u Srbiji moraju da se dignu protiv ove sramne odluke koja nas pretvara u francusku koloniju.Dokazano glupiGodinu dana je trajala opereta sa potragom za koncesionarom, iako se znalo da će to biti "Vinci". Skoro 30 kompanija je preuzelo tendersku dokumentaciju, ali se na kraju samo njih četiri javilo sa konkretnim ponudama. Posle nekoliko dobro izrežiranih produžetaka rokova ugovor je potpisan 22. marta, iako je poslednji rok istekao dan ranije.Ugovor o koncesiji na 25 godina obuhvata finansiranje, upravljanje infrastrukturom aerodroma, održavanje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju i dalju modernizaciju aerodroma. Obećana kapitalna ulaganja su sanacija i rekonstrukcija glavne poletno-sletne staze, izgradnja umetnute poletno-sletne staze, pomoćnih rulnih staza i brzih izlaza sa piste. Prema najavama, očekuje se razvoj prostora terminala, podizanje broja gejtova i dodatni razvoj kargo stendova. "Vinci"-u je pride dato još oko 30 hektara zemlje u blizini aerodroma.Već se i u svetu raščulo kako su Srbi naivan narod, pa je na konferenciji za medije posle potpisivanja ugovora direktor "Vinci"-a Nikola Notbar obećao kako će uvesti nove linije za Lisabon i prema Čileu. Izgleda da ovaj Francuz ne zna da su za otvaranje putničkih linija zaduženi avio-prevoznici, a ne aerodromi.Predrag Vujović, bivši direktor JAT-a za N1Tužiti Etihad zbog gubitaka Er SrbijeKada su Vlada Republike Srbije i nacionalne avio kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata i Srbije, Etihad Airways i Jat airways, potpisale ugovor o formiranju nove kompanije "Air Serbia" delovalo je će biti rešeni svi problemi koje je Srbija godinama imala sa poslovanjem svog nacionalnog avio prevoznika. Očekivanja su dodatno podizali predstavnici države. Najavljivale su se mnoge stvari, kao što su nacionalni specijaliteti na meniju avio kompanija.U prve tri godine država je pokrivala gubitke kompanije u kojoj ima 51 odsto vlasništva, a nakon toga, počela je racionalizacija poslovanja tako da su brojne poslovnice širom Srbije zatvorene, a najavljeni luksuz i komfor zamenjen je mnogo skromnijom ponudom. Kakva je budućnost kompanije "Air Serbia", koliko toga se promenilo u avio saobraćaju od trenutka potpisivanja ugovora i da li su efekti toga sve ono što se dešava u toj kompaniji ili je to moglo da se predvidi?Ovako je bivši direktor JAT-a, Predrag Vujović, opisao šta je prethodilo kriminalnom davanju Aerodroma Beograd u koncesijuNekadašnji direktor JAT ervejza Predrag Vujović izjavio je za TV N1 da bi ministar finansija Dušan Vujović trebalo da napravi tim i da, u ime Vlade Srbije, tuži Etihad za gubitke koji su nastali u poslovanju Er Srbije."Jer, niti se Vlada Srbije ili neko sa strane mešao u način poslovanja Er Srbije, Etihad je sam vodio kompaniju pet godina. Ovako kako sad postoji, ova kompanija nema perspektivu opstanka. Uopšte. Ona samo može da pravi gubitke", ocenio je Vujović.On smatra da je kompanija Er Srbija od početka pogrešno postavljena, ali da Etihad nema razloga da se povuče, jer nema trošak."Kompanija nije imala perspektivu da opstane u toj varijanti, iz prostog razloga što multinacionalna kompanija kao što je Etihad nikad ne može da napravi nacionalnu kompaniju. To su dve potpuno različite koncepcije", smatra on.Sad kad država ne daje pare setimo se da budemo štedljivi - nekada nacionalni specijaliteti, a danas nema ni vode.Prema njegovom mišljenju, ambicije koje su postavljene nisu bile realne, jer je tržište Zapadnog Balkana ograničeno."S druge strane, ostale kompanije su se u međuvremenu razvile. Od 2000. do 2010. nastalo je 180 novih kompanija. Nije to više era JAT-a iz osamdesetih godina kad smo bili 14. u Evropi, sad je konkurencija mnogo veća", kaže Vujović.On dodaje da Etihad nema nijedan trošak što se tiče Er Srbije i da Etihad nije preuzeo nikakav rizik na sebe, a da je istovremeno apsolutna kontrola vođenja kompanije u njihovim rukama."Jako je bitno bilo da se spremi JAT da neko dođe i uloži pare. Mi nismo tu kompaniju spremili, a onda smo doneli odluku 2013. da je ugasimo. Potpuno nepotrebno po mom mišljenju", rekao je on.Govoreći o tome ide li Er Srbija u pravcu "low cost", Vujović kaže da ne možete sami sebe da proglasite i da ne postoji državna kompanija niti ona sa većinskim državnim vlasništvom da je "low cost"."Jeste porastao broj putnika, ali po drastično nižim tarifama, pa prihoda nema. Nacionalna kompanija može da vozi i bez prihoda, ali ne može država da plaća ceh svih ideja - koncept "moja ideja, vaše pare" ne može dugo da traje", smatra Vujović.On ocenjuje i da do najavljene isporuke aviona neće doći jer za to nema para."To košta milijardu evra", ističe Vujović.Milan Malenović / Magazin Tabloid                                                                  

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: glaszapadnesrbije.rs

Link: http://glaszapadnesrbije.rs/vest650709.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Dveri: Zračak, u očekivanju ponovljenog konkursa

Čačak - Gradske organizacije Dveri u Čačku budno prati svaki korak vlasti kada je u pitanju izbor direktora Zračka, i u saopštenju koje je23.04.2018 09:03 | 0 komentar(a)prosledila medijima, traži hitno zasedanje Upravnog odbora ustanove i raspisivanje konkursa o izboru direktora kako bi se ova situacija što pre razrešila.Saopštenje Dveri prenosimo u celosti:"Aktuelnim čačanskim vlastima omiljena narodna poslovica je "Pojeo vuk magarca". Samo tako se može objasniti njihova nesposobnost u vezi sa aferom "Zračak". Naprasno su zaćutali o ovom skandalu nad skandalima, nezabeleženom u Čačku. Verovatno kalkulišu da se situacija malo smiri, pa će oni lakše da urade ono što su zamislili. Zračak više tendenciozno niko ne pominje, čekaju se unutarstranački i međustranački pregovori i dogovori, po sistemu "ja tebi, ti meni". Zbijaju se redovi za još jedan obračun razbojnika oko plena. A kako trenutno stoje stvari?Aktuelna gradska vlast pravda to što na sednici Skupštine nije izabran novi direktor Zračka objašnjenjem da je to bilo nemoguće učiniti "isključivo iz proceduralnih razloga". Koji su onda proceduralni razlozi omogućili da se njihov predlog uopšte pojavi pred odbornicima? Gospodo iz vlasti, očigledno je da ne poznajete proceduru kada vam se ovakva sramota dešava, a istina je da ste sve učinili da se konkurs ponovi, jer predloženi kandidat "nije vaš".Nakon sramne sednice Skupštine, čačanska vlast je krenula da se pravda javnosti. Poslanik SNS-a Marko Parezanović je hvalio stručnost i korektnost kandidatkinje Vesne Tomljanović. Gradonačelnik Milun Todorović priča da je uvek cenio struku i profesionalce u svom poslu. Sam predsednik Skupštine, Igor Trifunović, je u emisiji "Oštrica" emitovanoj na TV Telemark nakon održavanja Skupštine licemerno izjavio da su odbornici vladajuće koalicije (doduše, ne svi) bili uzdržani isključivo zbog nekih propusta u proceduri, kao i da je gđa Vesna Tomljanović najbolji kandidat, profesionalac sa izuzetnom biografijom i da će glasati za njen izbor na ponovljenom konkursu. Pratićemo da li će tako nešto i uraditi. Koliko je čvrsta njegova reč imali smo prilike da vidimo na dvadesetoj sednici Skupštine grada Čačka. Drhtavim glasom i smušenim objašnjenjima pokušavali su predstavnici vlasti da se opravdaju pred kolegama odbornicima i čačanskom javnošću, ali u tome nisu uspeli.Inače, bivša direktorka Zračka Angelina Mandić je penzionisana 19. februara ove godine. Njen naslednik nije izabran, i Zračak zvanično nema direktora. Na osnovu toga pitamo, zašto i po kom osnovu bivša direktorka i dalje prima direktorsku platu?Posledice ovog cirkusa u režiji SNS i SPS su nemerljive. Rukovodstvo Zračka zvanično ne postoji, što u praksi znači da nema nikoga da bar stavi potpis na odluke neophodne za dalje funkcionisanje ove ustanove. Nema nikoga da odobri ni košenje trave u dvorištu, pa korisnici nisu u mogućnosti da izađu napolje u lepe prolećne dane. Ne mogu se raspisati ni javne nabavke za potrebe ustanove, zato roditelji od svojih sredstava nabavljaju sredstva za čišćenje i ličnu higiijenu. Ishrana korisnika zavisi od dobre volje Studentskog centra koji im, prema svojim mogućnostima, uručuje obroke. O načinima isplate zaposlenih nas je strah i da mislimo. Upravnom odboru na pamet ne pada da raspiše novi konkurs za izbor direktora, da bi se ovo stanje prevazišlo. Na sve to gradska vlast se pokriva ušima i ćuti, čekajući da se prašina slegne i da se u tišini podele funkcije.I sve ovo se dešava 2018. godine, u Čačku i Srbiji, u isto vreme dok nam vlast priča šarene laže o napredovanju Srbije i raju u EU koji nas čeka tu iza ćoška. Primer Zračka pokazuje suštinu SNS vlasti: nesposobnost, licemerje i bezobrazluk. Jasno je da se plaše stručnih ljudi i da žele da ih drže što dalje od sebe. Ovakve stvari se dešavaju kada se na vlast popnu skorojevići i demagozi. Evo do čega dovodi zaglupljivanje naroda, štancovanje diploma sega-mega fakulteta, poplava tabloida i rijalitija: kada takve vrednosti zavladaju u društvu, dobijaju se generacije priučenih bahatih nespoosbnjakovića koji uništavaju sve čega se dotaknu."Informativna služba Gradske organizacije Dveri u Čačku          

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/a382061/Biznis/Izgradnja-postrojenja-za-grejanje-za-cetiri-skole.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Izgradnja postrojenja za grejanje za četiri škole

Opština Priboj raspisala je javnu nabavku za izgradnju još jednog kotlovskog postrojenja na biomasu, kapaciteta 1.800 kW. Nova toplana, kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, grejaće dve osnovne i dve srednje škole, kao i dečiji dispanzer. Gorivo koje će koristiti je drvna sečka, pretežno od jele i smrče. Javni poziv za projektovanje, nabavku, ugradnju i održavanje kotlovskog postrojenja na biomasu sa pratećom opremom otvoren je do 17.5.2018.odsetimo, Priboj je krajem 2016. godine već dobio jednu toplanu na biomasu, koja greje javne objekte u starom delu grada - školu, vrtić, dom kulture i zgradu opštinske administracije. Iz obnovljivih izvora, sada će biti obezbeđeno i grejanje za javne objekte u novom delu Priboja.Više detalja o javnom pozivu pogledajte na ovom linku.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: sum.rs

Link: http://sum.rs/vesti/vazdusni-desant-vuciceve-mafije-srpskim-nebom-lete-vodjine-konfete

Autori: @SRBskiMediji

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Vazdušni desant Vučićeve mafije: Srpskim nebom lete Vođine konfete

Vesti sa Srbskih medija!Od dolaska na vlast Aleksandar Vučić razara suverenitet Srbije i najvažnije resurse poklanja strancima. Prelazak niškog aerodroma "Konstantin Veliki" iz gradskog u republičko vlasništvo, poslednji je događaj koji je svima razjasnio šta se zapravo krije iza predaje nacionalnog avio-prevoznika Arapima i davanja u koncesiju beogradskog aerodroma.Sve je odavno isplanirano i sada se samo realizuje, pokazuje analiza ranijih događaja i izjava najviših državnih funkcionera. Kompletno nebo iznad Srbije poklonjeno je strancima za nešto malo para i bogati nagradu vlastodršcima, a svi dugovi ostaju na teret budžeta.Aktuelna vlast je od 2012. pa do danas uspela da proda, ili potpuno uništi, jedan od najvažnijih prirodnih resursa koje ima svaka zemlja - svoje nebo. Po međunarodnom pravu, sav vazdušni prostor iznad teritorije neke države spada pod njen suverenitet, tako da je oduzimanje dela neba isto kao i okupacija dela teritorije. Srbija je sve manje gospodar svog vazdušnog prostora koji nije izgubila u ratu, već za sitne pare predala strancima.Nekadašnji JAT (danas "Air Serbia" - AS), beogradski Aerodrom "Nikola Tesla" (ANT) i niški "Konstantin Veliki" (AKV) su tri uvezane priče, koje ne mogu da se razdvoje, a da se razume o čemu je reč. Naravno, tu su još i aerodromi "Morava" kod Kraljeva i "Ponikve" kod Užica, obuhvaćeni fantomskim preduzećem "Aerodromi Srbije". Većina ljudi već sada gubi pregled cele situacije, a upravo to je i bio cilj vlastodržaca - da u kolopletu preduzeća, većinskih i manjinskih vlasnika i različitih interesa niko ne može da spozna o čemu se tu, zapravo, radi.Cela priča je počela navodnom "prodajom" JAT-a, odnosno zdravog dela firme (onog koji je od starog JAT-a nasledio imovinu) arapskom "investitoru", "Etihadu". Ako nas sećanje ne vara, to je bio prvi od nekoliko "poslova stoleća", kako je izjavio Aleksandar Vučić (posle su došli, sa istim epitetom, "Beograd na vodi", Koridor 11, završetak Koridora 10, ruski kredit za železnicu, kineski kredit za pruge, dolazak Tenisa, sada koncesija za ANT…).Ni do danas javnost nije do kraja upoznata sa tim na šta se naša država obavezala i šta je sve predala arapskom "partneru", jer osnovni ugovor (koji je, istini za volju, dostupan javnosti) ima manje članova i stranica od ugovora kojim se, recimo, prodaje pašnjak u nekoj zabiti. Sve je rešeno na taj način što je u osnovnom ugovoru predviđeno da će detalji biti regulisani aneksima, a koliko istih ima javnost ne zna, pa tako ne može da zna ni njihovu sadržinu.Ono što svi znamo, jeste da se Srbija obavezala ne samo da će pokriti stare dugove JAT-a, već i da će prve tri godine subvencionisati poslovanje AS-a. Kako je to izgledalo, vidi se od kako su te subvencije prestale, bar u ugovorenom obimu: na početku su u avionima AS-a služeni nacionalni specijaliteti koji su ulazili u cenu karte, a od kako su subvencije prestale naplaćuje se i čaša obične vode. AS, čije rukovodstvo po ugovoru postavlja "Etihad" (iako je manjinski vlasnik), rado se prikazivao velikodušnim dok su to plaćali srpski građani kroz poreze ili naši penzioneri kroz umanjenje penzija.Da bi opravdao svoju laž kako se ovde radi o "poslu stoleća" (pre će biti da je to još jedan bankrot stoleća) Aleksandar Vučić je javnost bombardovao besmislenim statističkim podacima o broju prevezenih putnika, novootvorenih linija ili satova leta. Sve ovo zvuči lepo, ali posao "Etihada" (zbog čega je je on bez ikakvog ulaganja na upravu dobio našeg nacionalnog avio-prevoznika) jeste da poveća prihode i nekadašnji JAT, a sadašnji AS, poslovno dovede na zelenu granu.Kada se analizira poslovanje AS-a vidi se da su prihodi kompletno preliveni u firme koje su na neki način poslovno povezane sa "Etihadom", odnosno da je AS (bivši JAT) za "Etihad" bio koka sa zlatnim jajima. Zbog toga ne treba da nas brine da li će kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da se povuče iz ovog posla. Na našu opštu žalost - neće.Poboljšanje poslovnih prihoda je ostvareno drakonskim uštedama na uslugama (naplaćivanje svega, čak i čaše vode ili osnovnog prtljaga koji puštaju i lou-kost kompanije), otpuštanjem radnika i zatvaranjem svih poslovnica (osim one čuvene kod crkve Svetog Marka u Beogradu). Opet bogati Arapi profitiraju preko leđa siromašnih Srba.Ne treba zaboraviti ni dugoročne obaveze od kojih je većina prema kompanijama povezanim ili sa "Etihadom" ili sa vladarskom porodicom nekada po gusarenju i pljački poznatog Abu Dabija. Šema je izuzetno jednostavna. Roba (na prvom mestu avioni i delovi za njih) nabavljaju se na dugogodišnji lizing ili kredit, gde su prve godine obavezni grejs period, a završetak otplate je godinama posle isteka ugovora o javno-privatnom partnerstvu Srbije i "Etihada". Lizing, kredit, ali i roba dobijaju se od pravnog lica u kome "Etihad" ili dinastija el Nahjan ima udela, tako da ispada da su se šeici zadužili kod samih sebe za pare koje će da isplati srpski budžet.Ova prevara je na skoro istovetan način izvedena u nemačkoj kompaniji "Air Berlin" i u nekadašnjem nacionalnom avio-prevozniku "Al Italia". Postoji jedna, izvesna, razlika: Nemačka je ozbiljna država, a "Air Berlin" ozbiljna kompanija sa većim brojem akcionara, pa je "Etihad", za razliku od posla sa "Air Serbia"-e, tu morao i da uloži izvesna sredstva. Novac je, međutim, po pomenutoj šemi išao sa njim povezanim licima.U jednom trenutku prošle godine "Etihad", kao najveći vlasnik akcija, objavio je da ne želi više da vrši dokapitalizaciju "Air Berlin"-a, čiji je menadžment postavljao na sličan način kao i onaj u "Air Serbia". Odmah za njim su i ostali veliki akcionari objavili svoje povlačenje, pa je kompanija proglasila bankrot. Deo flote i destinacije, kupila je "Lufthansa". Stečajni upravnik je, međutim, otkrio poslovanje preko povezanih lica, kao i da je na taj način kapital izvlačen iz jedne od do tada najvećih evropski lou-kost avio kompanija, presavio tabak i tužio "Etihad" za naknadu štete procenjene, za sada, na sumu između dve i četiri milijardi evra.Osim toga, ovakvo poslovanje se smatra prevarom, a Nemačka je ozbiljna, pravna država, tako da lako može da se desi da u zatvoru završi neki od šeika sa kojima se Vučić ljubio u usta.U Srbiji je sve isto, osim završnice, jer nema razloga da se posumnja da li postoji neki tajni, privatni dogovor o podeli plena između gospodara Srbije i gospodara Abu Dabija koji obuhvata i krivičnu neodgovornost.Ono što mora stalno da nam bude pred očima je činjenica kako AS, odnosno bivši JAT, nije bilo kakva avio-kompanija, već jedini nacionalni avio-prevoznik koji ima Srbija. Nacionalna avio-kompanija nije i ne može da bude lou-kost, pogotovo što je AS lou-kost samo tamo gde Arapima odgovara, što pokazuje koliko je menadžment nesposoban.Na kraju ove za nas žalosne priče "Etihad" će se preimenovati (kao ranije JAT u "zdravu" i "zaduženu" kompaniju), a dugove AS-a će morati da isplati većinski vlasnik, Republika Srbija, koja nema mogućnosti da se na isti način podeli i preimenuje.Srpski aero-biznis se ne ograničava samo na AS - tu su još i aerodromi, kao i naplata taksi za preletanje (što je priča za sebe). Stručnjaci smatraju da sve to vredi najmanje pet milijardi evra, pod uslovom da se dovede na nešto viši nivo, odnosno tri milijarde evra "u viđenom stanju", a za sada se od toga očekuje 500 miliona evra od čega treba odbiti kazne i gubitke koje ćemo da pokrivamo.Davanje aerodroma "Nikola Tesla" (ANT) pod koncesiju ne samo da je jedan od najgorih poslova ove pljačkaške vlasti, već je i krucijalni dokaz kako Aleksandar Vučić služi svojoj otadžbini - samoproglašenoj republici Kosovo.Ugovor o ovoj koncesiji u Srbiji je poznat samo najužem krugu ljudi koje je odredio sam Vučić. Do njegovog potpisivanja o sadržaju nije bila upoznata ni navodna predsednica vlade Ana Brnabić. Ona je 17. marta, u vreme kada su se svi pitali šta se dešava sa potpisivanjem ugovora o koncesiji sa francuskim "Vinci"-jem, u dnevniku RTS-a, gde se raspravljala ova tema, bila potpuno zbunjena. Gledala je u stranu, kao da odatle očekuje nečiju pomoć, kratko i neodeređeno davala odgovore na postavljeno pitanje, pa odmah prelazila na priču o digitalnim farmama, zatim je zbunjeno kazala kako očekuje (ne i kada) potpisivanje ugovora o koncesiji, pa počela da priča o "Magnohromu"…?!? Kao da joj je neko pre emisije sipao alkohol u votku.Samo tri dana kasnije, isti taj RTS objavljuje kako će ugovor o koncesiji biti potpisan za dva dana.Pregovore je, očigledno, sve vreme vodio lično Aleksandar Vučić. Jedini je on znao šta se dogovara i kada će šta da se desi, dok su ostali bili samo statisti. Isto je bilo i kada je poklanjan JAT Arapima, kada je i tadašnji direktor priznao da ne zna ni o čemu se pregovara, niti dokle su pregovori stigli. Ovog puta ni predsednica vlade, ali ni resorna ministarka nisu ništa znali, niti je Vučić uopšte imao nameru da im bilo šta saopštava. Čak ni dan uoči potpisivanja Brnabićeva nije znala tekst ugovora, što je Vučić prokomentarisao: "Nije njeno da se u to meša, već neka vežba potpis". Uoči samog potpisivanja njoj su iz Predsedništva dostavili dopis u kome je stajalo šta će reći na konferenciji za novinare.Sa druge strane, iako resorni ministar, Zorana Mihailović nije ni toliko bila obaveštena, pa je na konferenciji za novinare posle potpisivanja ugovora neoprezno rekla kako se na ovom ugovoru radilo godinama, priznajući tako, ono što već i ptice na grani znaju, da je celokupni tender namešten za od početka poznatog pobednika. Ne treba smetnuti sa uma da je prošle jeseni specijalizovani sajt "Tango 6", koji prati dešavanja u aero-industriji, najavio pobedu "Vinci"-a u Beogradu.Iako ni sama nije imala pojma o čemu se radi, Brnabićeva je ovaj posao proglasila najtransparentnijim tenderom u istoriji, tako da je, sigurnosti radi (da se ne pretera sa transparentnošću) 14. marta organizacija "Transparentnost Srbija" saopštila da je od Vlade dobila odgovor da je sve u vezi sa koncesijom Aerodroma "Nikola Tesla" proglašeno tajnom i da ništa od dokumentacije ne može da im bude dostavljeno. Tako je i danas, mada je od strane premijerke obećano kako će ugovor javnosti biti dat na uvid pošto koncesionar, francuska kompanija "Vinci", uplati koncesionu cenu, što se očekuje u septembru.Već se ovde pojavljuje jedan veliki pravni problem: ANT je akcionarsko društvo, a Republika Srbija jeste najveći akcionar, ali ne i jedini. Pošto se davanje pod koncesiju smatra raspolaganjem sredstvima veće vrednosti, zakon predviđa da se o svemu na Skupštini akcionara obaveste i ostali vlasnici akcija, makar to, kao u ovom slučaju (zbog odnosa snaga), bila i čista formalnost.Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" a.d. je 20. marta 2018. održao 19. vanrednu skupštinu akcionara, kojoj su prisustvovala samo predstavnici dva nejveća akcionara (Vladimir Dimitrijević, predstavnik Vlade, i Dragan Karanović ispred fonda KJK FUND SICAV SIF), ali na dnevnom redu nije bilo davanje koncesije. Direktor Saša Vlaisavljević, dakle, nije imao legitimitet da potpiše ugovor 22. marta, posebno jer je redovna skupština održana u septembru 2017. kada se još nisu ni znali uslovi koncesije, tako da o istoj nije ni moglo da se glasa.Državi je problem u vezi izglasavanja pristanka za davanje ANT-a u koncesiju predstavljalo to što bi tada morao akcionarima na uvid da se da kompletan predugovor (odnosno ugovor koji će kasnije biti potpisan), a to vlast iz nekog razloga ne želi da učini pre septembra.Za septembar ne samo da je predviđeno objavljivanje ugovora, već i isplata koncesione cene, što na prvi pogled nema veze jedno sa drugim, ali može da ima. Poznajući prevarantske i lopovske manire ove vlasti, sve je moguće, pa i to da mali akcionari budu preskočeni kada se budu delile pare dobijene od "Vinci"-a.U svim, ali bukvalno svim i zvaničnim i poluzvaničnim izveštajima Vlade u vezi davanja ANT-a pod koncesiju govori se kako će se u budžet sliti koncesiona cena u visini od 501 miliona evra, čime će se značajno poboljšati solventnost države. Republika Srbija, međutim, ima 83,14691 odsto akcija ANT-a, dok ostatak imaju mali akcionari, od kojih je najveći misteriozni fond iz Luksemburga "KJK FUND II SICAV SIF" sa 1,28651 odsto. Postoje, međutim, dve mogućnosti davanja u koncesiju.Jedna je da se "Vinci"-u prepusti upravljanje (ne i vlasništvo) svih 100 odsto akcija, tako da svi akcionari dele pomenut 501 milion evra shodno svom udelu (izračunato je da bi za svaku akciju bilo plaćeno preko 30 evra). U tom slučaju bi na isti način akcionari delili i godišnji koncesioni zakup. Druga mogućnost je da država koncesionaru preda samo svoj paket akcija (što je ovome dovoljno da nesmetano upravlja aerodromom) i da ubire godišnji koncesioni zakup, dok bi mali akcionari dobijali dividendu, pod uslovom da bude bilo kakvog prihoda za podelu.Da li je Vučić sklopio ugovor po ovoj drugoj mogućnosti, pa po svom običaju, da loše vesti odlaže dok može, sve prolongira do septembra?Iako nekom neupućenom može na prvi pogled da izgleda kako priča o koncesiji za ANT otvara više pitanja nego što daje odgovora, kada se zagrebe po površini stiže se do istine. Tako je 30. januara 2016. izgledalo potpuno besmisleno osnivanje preduzeća "Aerodromi Srbije" d.o.o, ali ono danas ima važno mesto u ovoj kompikovanoj slagalici.Osnivač i vlasnik "Aerodroma Srbije", Republika Srbija uplatila je 10.150.000 dinara osnivačkog kapitala i preduzeće je sa radom počelo 2. februara 2016 i bilo je planirano da postane vlasnik i operater svih aerodroma u Srbiji. Pod tim su se tada, kako je rekla ministarka Zorana Mihailović, podrazumevali, pored ANT-a, niški "Konstantin Veliki" i dva virtuelna koja postoje samo na papiru i u nečijoj mašti: "Ponikve" kod Užica i "Morava" kod Kraljeva. Preduzeće te 2016. nije počelo sa radom, što se vidi iz "Izjave o neaktivnosti" koju je v.d. direktora i jedini zaposleni Predrag Babić nepoznatog datuma predao Agenciji za privredne registre.Država je, na prvi pogled, uložila 100.000 evra da bi se negde uhlebio beskorisni partijski kadar?!? Nije sve onako kako izgleda, jer su, iz perspektive Vučića i njegovog klana, to dobro uložene pare…Iz izjave ministarke Mihailovićeve, ali i samog Aleksandra Vučića, kao i iz niza zvaničnih dokumenata vidi se da su "Aerodromi Srbije" d.o.o. trebali da upravljaju i niškim aerodromom, koji je, međutim, u to vreme bio u vlasništvu lokalne samouprave. Kako to Republika raspolaže tuđom imovinom?Iz ovoga se jasno vidi da je Vučić još početkom 2016. imao jasan plan da potpuno uništi sve vazdušne luke u Srbiji, pod uslovom da nađe koncesionara za ANT koji bi bio spreman da "ispod žita" to adekvatno i nagradi, a to je potvrdila i Mihailovićka svojom neopreznom izjavom. Naime, Aleksandar Vučić je još 16. januara 2018. (u sklopu one čuvene izjave kako su aerodromi "zaštićeni time što im je ograničen broj putnika"?!?) na RTS-u rekao da će u sledećih 12 godina Niš, "Ponikve" i "Morava" smeti da imaju maksimalno milion putnika godišnje.Cela Srbija sme, po slovu ugovora, da ima samo 10 odsto putnika Aerodroma "Nikola Tesla", inače država "Vinci"-u plaća kaznene penale. Pitanje svih pitanja je, međutim, šta se dešava ako ANT ne dosegne planiranih 10 miliona putnika godišnje? Odgovor je veoma jasan: ovakvom koncesijom "Vinci" je faktički stekao potpunu kontrolu nad svim aerodromima u Srbiji, jer odobrenih milion putnika za preostala tri aerodroma mogu da dođu samo ako ANT ima 10 miliona ili više putnika godišnje. "Vinci", koji je posredno suvlasnik aerodroma "Franjo Tuđman" u Zagrebu, a planira i kupovinu bugarskih vazdušnih luka, može namerno da redukuje broj putnika preko Beograda i da time ne samo u zapećak gurne Srbiju kao vazdušnu raskrsnicu, već i da zarađuje od penala isplaćivanih iz našeg budžeta. Posao stoleća, nema šta, ali ne za Srbiju.Niški aerodrom, međutim, nije neki konkurent ANT-u. Daleko je opasniji kao konkurencija aerodromu u Prištini. Ako se "Konstantin Veliki" ne razvija, čemu će nam, onda, autoput Niš - Priština, osim da bismo omogućili lakše doseljavanje novih albanskih separatista, što i jeste ideja vodilja Aleksandra Vučića. Skoro cela jugozapadna Srbija (Raška oblast) i dobar deo centralne Srbije i danas, zbog loših puteva i nepostojeće železnice, koristi usluge aerodroma u Prištini. Umesto da se razvojem "Konstantina Velikog" i završetkom "Ponikvi" oni zadrže u Srbiji, i da se dodatno privuku putnici iz BiH, Makedonije, Crne Gore, Bugarske, pa i sa Kosova aktuelna vlast ih bukvalno tera na strane aerodrome.Pri tome, "Ponikve" su skoro potpuno gotove i nedostaje još samo nekoliko miliona evra, pa da aerodrom mogu da koriste i veći putnički avioni (za neke je i sada pristupačan). Međutim, ako bi "Ponikve" proradile, to bi bio dodatni udar za "Konstantina", jer cela Srbija, sa izuzetkom ANT-a, godišnje sme da primi više od milion putnika, a samo niški danas prihvata 330.000 putnika godišnje.Konačno, kao najvažnija indicija da se zaista od ranije dogovaralo sa Francuzima da im se prepusti monopol nad srpskim nebom služi činjenica kako je republička Vlada "preporuku" Nišu da joj preda svoj aerodrom donela samo jedan dan pošto je potpisan ugovor sa "Vinci"-em o preuzimanju Aerodroma "Nikola Tesla". Ono što je na ceremoniji potpisivanja ovog ugovora svima bilo uočljivo, bilo je odsustvo Aleksandra Vučića koji, inače, u rad pušta i naplatne rampe na auto-putu.I nebesa su prodali u bescenjeSamo onaj ko nikada nije bio u Nišu i nije upoznao ni jednog pravog Nišliju ne zna koliko ti ljudi vole i poštuju ne samo tradiciju svog grada, već i cele Srbije. Beograd, prestonica Srbije, nema tako veličanstvene spomenike velikanima prošlosti, kakve ima Niš. U Beogradu se mladi okupljaju "kod konja" (na kome je knez Mihailo, koga niko više ne pominje), a u Nišu "kod kralja Aleksandra" (koji je, takođe, na konju). Svaki pravi Nišlija poznaje svaku stopu u svom gradu, svaki kamen stare kaldrme koja se ljubomorno i sa izuzetnom pažnjom čuva.Konačno, Niš je poslednji carski grad u Srbiji, jer je u njemu rođen car svih Romeja i vladar Vizantije i cele vaseljene, Konstantin Veliki, po kome aerodrom i nosi ime. Zato je samo onaj ko ne zna te ljude mogao da pomisli kako će oni bez otpora dozvoliti da im se oduzme vazdušna luka. Njihovi protesti, međutim, više nisu događaj samo od lokalnog značaja, već se tiču svih nas.Za šaku evra, Aleksandar Vučić ne samo da je uz ANT "Vinci"-u prodao i "Konstantina Velikog" (koga pod ovim uslovima niko normalan neće uzeti u koncesiju), već i celokupno nebo iznad Srbije. Srpsko nebo, dakle, vredi pola milijarde evra, ne računajući kazne koje ćemo morati da plaćamo za svakog putnika viška. Zbog toga, svi u Srbiji moraju da se dignu protiv ove sramne odluke koja nas pretvara u francusku koloniju.Dokazano glupiGodinu dana je trajala opereta sa potragom za koncesionarom, iako se znalo da će to biti "Vinci". Skoro 30 kompanija je preuzelo tendersku dokumentaciju, ali se na kraju samo njih četiri javilo sa konkretnim ponudama. Posle nekoliko dobro izrežiranih produžetaka rokova ugovor je potpisan 22. marta, iako je poslednji rok istekao dan ranije.Ugovor o koncesiji na 25 godina obuhvata finansiranje, upravljanje infrastrukturom aerodroma, održavanje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju i dalju modernizaciju aerodroma. Obećana kapitalna ulaganja su sanacija i rekonstrukcija glavne poletno-sletne staze, izgradnja umetnute poletno-sletne staze, pomoćnih rulnih staza i brzih izlaza sa piste. Prema najavama, očekuje se razvoj prostora terminala, podizanje broja gejtova i dodatni razvoj kargo stendova. "Vinci"-u je pride dato još oko 30 hektara zemlje u blizini aerodroma.Već se i u svetu raščulo kako su Srbi naivan narod, pa je na konferenciji za medije posle potpisivanja ugovora direktor "Vinci"-a Nikola Notbar obećao kako će uvesti nove linije za Lisabon i prema Čileu. Izgleda da ovaj Francuz ne zna da su za otvaranje putničkih linija zaduženi avio-prevoznici, a ne aerodromi.Predrag Vujović, bivši direktor JAT-a za N1Tužiti Etihad zbog gubitaka Er SrbijeKada su Vlada Republike Srbije i nacionalne avio kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata i Srbije, Etihad Airways i Jat airways, potpisale ugovor o formiranju nove kompanije "Air Serbia" delovalo je će biti rešeni svi problemi koje je Srbija godinama imala sa poslovanjem svog nacionalnog avio prevoznika. Očekivanja su dodatno podizali predstavnici države. Najavljivale su se mnoge stvari, kao što su nacionalni specijaliteti na meniju avio kompanija.U prve tri godine država je pokrivala gubitke kompanije u kojoj ima 51 odsto vlasništva, a nakon toga, počela je racionalizacija poslovanja tako da su brojne poslovnice širom Srbije zatvorene, a najavljeni luksuz i komfor zamenjen je mnogo skromnijom ponudom. Kakva je budućnost kompanije "Air Serbia", koliko toga se promenilo u avio saobraćaju od trenutka potpisivanja ugovora i da li su efekti toga sve ono što se dešava u toj kompaniji ili je to moglo da se predvidi?Ovako je bivši direktor JAT-a, Predrag Vujović, opisao šta je prethodilo kriminalnom davanju Aerodroma Beograd u koncesijuNekadašnji direktor JAT ervejza Predrag Vujović izjavio je za TV N1 da bi ministar finansija Dušan Vujović trebalo da napravi tim i da, u ime Vlade Srbije, tuži Etihad za gubitke koji su nastali u poslovanju Er Srbije."Jer, niti se Vlada Srbije ili neko sa strane mešao u način poslovanja Er Srbije, Etihad je sam vodio kompaniju pet godina. Ovako kako sad postoji, ova kompanija nema perspektivu opstanka. Uopšte. Ona samo može da pravi gubitke", ocenio je Vujović.On smatra da je kompanija Er Srbija od početka pogrešno postavljena, ali da Etihad nema razloga da se povuče, jer nema trošak."Kompanija nije imala perspektivu da opstane u toj varijanti, iz prostog razloga što multinacionalna kompanija kao što je Etihad nikad ne može da napravi nacionalnu kompaniju. To su dve potpuno različite koncepcije", smatra on.Sad kad država ne daje pare setimo se da budemo štedljivi - nekada nacionalni specijaliteti, a danas nema ni vode.Prema njegovom mišljenju, ambicije koje su postavljene nisu bile realne, jer je tržište Zapadnog Balkana ograničeno."S druge strane, ostale kompanije su se u međuvremenu razvile. Od 2000. do 2010. nastalo je 180 novih kompanija. Nije to više era JAT-a iz osamdesetih godina kad smo bili 14. u Evropi, sad je konkurencija mnogo veća", kaže Vujović.On dodaje da Etihad nema nijedan trošak što se tiče Er Srbije i da Etihad nije preuzeo nikakav rizik na sebe, a da je istovremeno apsolutna kontrola vođenja kompanije u njihovim rukama."Jako je bitno bilo da se spremi JAT da neko dođe i uloži pare. Mi nismo tu kompaniju spremili, a onda smo doneli odluku 2013. da je ugasimo. Potpuno nepotrebno po mom mišljenju", rekao je on.Govoreći o tome ide li Er Srbija u pravcu "low cost", Vujović kaže da ne možete sami sebe da proglasite i da ne postoji državna kompanija niti ona sa većinskim državnim vlasništvom da je "low cost"."Jeste porastao broj putnika, ali po drastično nižim tarifama, pa prihoda nema. Nacionalna kompanija može da vozi i bez prihoda, ali ne može država da plaća ceh svih ideja - koncept "moja ideja, vaše pare" ne može dugo da traje", smatra Vujović.On ocenjuje i da do najavljene isporuke aviona neće doći jer za to nema para."To košta milijardu evra", ističe Vujović.Milan Malenović / Magazin TabloidThe post appeared first on Vaseljenska TV.                                                                    

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: novaekonomija.rs

Link: http://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/izgradnja-postrojenja-za-grejanje-za-%C4%8Detiri-%C5%A1kole

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Izgradnja postrojenja za grejanje za četiri škole

Opština Priboj raspisala je javnu nabavku za izgradnju još jednog kotlovskog postrojenja na biomasu, kapaciteta 1.800 kW. Nova toplana, kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, grejaće ... 23.04.2018. 10:20 N1 0 TweetFoto: N1 Opština Priboj raspisala je javnu nabavku za izgradnju još jednog kotlovskog postrojenja na biomasu, kapaciteta 1.800 kW. Nova toplana, kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, grejaće dve osnovne i dve srednje škole, kao i dečiji dispanzer. Gorivo koje će koristiti je drvna sečka, pretežno od jele i smrče. Javni poziv za projektovanje, nabavku, ugradnju i održavanje kotlovskog postrojenja na biomasu sa pratećom opremom otvoren je do 17.5.2018. odsetimo, Priboj je krajem 2016. godine već dobio jednu toplanu na biomasu, koja greje javne objekte u starom delu grada - školu, vrtić, dom kulture i zgradu opštinske administracije. Iz obnovljivih izvora, sada će biti obezbeđeno i grejanje za javne objekte u novom delu Priboja.  

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/politika/brnabic-eu-nije-cup-novca-bolji-zivot-zavisi-od-nas/t7c68sp

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Brnabić: EU nije ćup novca, bolji život zavisi od nas

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život.Brnabić je u Skupštini Srbije na petoj sednici Nacioanlnog konventa istakla da ni ova, kao ni bilo koja druga vlada nema dovoljno kapaciteta da gura sveobuhvatne reforme, navodeći da mora da bude otvorena za organizacije civilnog društva i privredu kako bi "gurali zemlju napred".Suština, a ne forma"Naš evrospki put mora da bude suština, a ne forma. Na našem putu, duboko verujem da ne sme da bude prečica. Mislim da je taj put ka EU težak i pun izazova i najteža stvar na njemu je da ispravimo genercijske nedostatke društva. Ukoliko to uspemo možemo da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim društvima Evrope", rekla je ona.Brnabić ističe da ne želi da Srbija bude članica pored koje će da stoji znak pitanja, kao pored nekih drugih u smislu da li je trebalo da uopšte postanu članice EU."Ne želimo da se to Srbiji desi. Građani zaslužuju drugi scenario. Srbija treba da usvoji vrednosti i implementira ih, uključujući i ekonomske reforme kako bi imali životni stdanrd Evrope", rekla je premijerka.Ona je primetila da su pred Srbiju postavljana i neka statusna i politička pitanja na evropskom putu.Zašto je važna 2025. godinaGovoreći o 2025. koja se pominje kao godina kada bi Srbija mogla da postane članica, Brnabić kaže da je ta vremenska odrednica s jedne strane važna, a sa druge - nije, jer je, ponavlja, važna suština."Ta godina je važna kao jedna vremenska odrednica koja kaze imate veliku šansu, da li ćete je iskoristiti zavisi od vas. Sa druge strane, ne bih rekla da je toliko važna ukoliko razmisljamo o kvalitetu reformi", istakla je Brnabić.Navodeći da su neke države pronalazile prečice, Brnabić je istakla da je to dovelo do skepticizma starih članica prema novom proširenju, a odnosno do razočaranja građana u EU."Ukoliko samo kliknemo na stvari koje su nam date, one će nas verovatno dovesti bliže ka EU, ali ne vrednosno i kvalitativno. Na primer, izmenićemo Zakon o javnim nabavkama, ali mi moramo suštisnki da promenimo taj proces", rekla je ona.Postoje dve stvari koje ne smemo da obećamo građanima, rekla je Brnabić i dodala da je prva ta da neće ođednom, kada postanemo članovi EU, postati sve bolje, da će svi imati posao i odlične plate.EU nije ćup novca"EU nije ćup novca. Često se u okruzenju EU tako predstavljala, onda uđu u EU, a nisu imali šustinske reforme. Onda nema ni ćupa, ni novca, odnosno ima ga ali nemate kapacitete da ga iskoristite. Moramo biti potpuno iskreni prema građanima, život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU", istakla je premijerka.Govoreći o skepticizmu pojedinih članica EU i obeshrabiravanja na tom putu, Brnabić je rekla da treba da imamo razumevanja za skepticizam, jer su mnoge zemlje koje su ušle tražile prečice i nisu bile spremne za EU."Kada (predsednik Francuske Emanuel) Makron kaže treba nam jača EU, mislim da su to i naši ciljevi. Ako 2025. završimo nas posao i nama će tek tada biti potrebna jača EU", rekla je Brnabić.Tri ključna stuba reformiPremijerka je podsetila na tri ključna stuba po pitanju reformi, ekonomija, javna uprava i vladavina prava."Kada je reč o ekonomiji, došli smo od ivice bankrota do suficita. Taj put nije završen i zato potpisujemo novi aranžman sa MMF o novim strukturnim reformama", rekla je premijerka i dodala da je potrebna brži rast, veći izbor radnih mesta i bolje plate.Što se tiče državne uprave, posao je započet i treba da imamo vladu koja je u službi garđana, a ne sama sebi.Najviše izazova ima u oblasti vladavine prava i tu će, kaže, biti potrebna najveća pomoć konventa."Moramo da obezbedimo brže i efikasne presude, jednaku pravdu za sve građane, i da kao vlada ohrabrujemo slobodu govora i atmoferu u kojoj se dijalog ceni", reka je ona i dodala da treba da se stvaraju generacije koje će misliti svojom glavom.Takođe, istakla je važnost regionalne stablinosti za koju je, kaže, Srbija životno zaintresovana.Govoreći o izveštaju EK, Brnabić je poručila da će se Srbija fokusirati na perporuke mnogo više od ocena.Inače, Brnabićeva je prva permijerka koja je prisustvovala sednici Konventa.                        

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: republika.rs

Link: http://www.republika.rs/vesti/srbija/57740/brnabic-nije-cup-novca-mozemo-ocekivati-blagostanje-odmah-pri-ulasku

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: BRNABIĆ: EU nije ćup novca, ne možemo očekivati blagostanje odmah pri ulasku

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život.Tanjug/T. VALIČ Brnabić je u Skupštini Srbije na petoj sednici Nacioanlnog konventa istakla da ni ova, kao ni bilo koja druga vlada nema dovoljno kapaciteta da gura sveobuhvatne reforme, navodeći da mora da bude otvorena za organizacije civilnog društva i privredu kako bi "gurali zemlju napred". - Naš evrospki put mora da bude suština, a ne forma. Na našem putu, duboko verujem da ne sme da bude prečica. Mislim da je taj put ka EU težak i pun izazova i najteža stvar na njemu je da ispravimo genercijske nedostatke društva. Ukoliko to uspemo možemo da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim društvima Evrope - rekla je ona. Brnabić ističe da ne želi da Srbija bude članica pored koje će da stoji znak pitanja, kao pored nekih drugih u smislu da li je trebalo da uopšte postanu članice EU. - Ne želimo da se to Srbiji desi. Građani zaslužuju drugi scenario. Srbija treba da usvoji vrednosti i implementira ih, uključujući i ekonomske reforme kako bi imali životni stdanrd Evrope - rekla je premijerka. Ona je primetila da su pred Srbiju postavljana i neka statusna i politička pitanja na evropskom putu. 2025. odlučujuća godina? Govoreći o 2025. koja se pominje kao godina kada bi Srbija mogla da postane članica, Brnabić kaže da je ta vremenska odrednica s jedne strane važna, a sa druge - nije, jer je, ponavlja, važna suština. - Ta godina je važna kao jedna vremenska odrednica koja kaze imate veliku šansu, da li ćete je iskoristiti zavisi od vas. Sa druge strane, ne bih rekla da je toliko važna ukoliko razmisljamo o kvalitetu reformi - istakla je Brnabić. Navodeći da su neke države pronalazile prečice, Brnabić je istakla da je to dovelo do skepticizma starih članica prema novom proširenju, a odnosno do razočaranja građana u EU. - Ukoliko samo kliknemo na stvari koje su nam date, one će nas verovatno dovesti bliže ka EU, ali ne vrednosno i kvalitativno. Na primer, izmenićemo Zakon o javnim nabavkama, ali mi moramo suštisnki da promenimo taj proces - rekla je ona. Tanjug/AP EU NIJE ĆUP NOVCA Postoje dve stvari koje ne smemo da obećamo građanima, rekla je Brnabić i dodala da je prva ta da neće ođednom, kada postanemo članovi EU, postati sve bolje, da će svi imati posao i odlične plate. - EU nije ćup novca. Često se u okruzenju EU tako predstavljala, onda uđu u EU, a nisu imali šustinske reforme. Onda nema ni ćupa, ni novca, odnosno ima ga ali nemate kapacitete da ga iskoristite. Moramo biti potpuno iskreni prema građanima, život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU - istakla je premijerka. Govoreći o skepticizmu pojedinih članica EU i obeshrabiravanja na tom putu, Brnabić je rekla da treba da imamo razumevanja za skepticizam, jer su mnoge zemlje koje su ušle tražile prečcie i nisu bile spremne za EU. - Kada (predsednik Francuske Emanuel) Makron kaže treba nam jača EU, mislim da su to i naši ciljevi. Ako 2025. završimo nas posao i nama će tek tada biti potrebna jača EU - rekla je Brnabić. Premijerka je podsetila na tru ključna stuba po pitanju reformi, ekonomija, javna uprava i vladavina prava. - Kada je reč o ekonomiji, došli smo od ivice bankrota do suficita. Taj put nije završen i zato potpisujemo novi aranžman sa MMF o novim strukturnim reformama - rekla je premijerka i dodala da je potrebna brži rast, veći izbor radnih mesta i bolje plate. Što se tiče državne uprave, posao je započet i treba da imamo vladu koja je u službi garđana, a ne sama sebi. Najviše izazova ima u oblasti vladavine prava i tu će, kaže, biti potrebna najveća pomoć konventa. ST/Đ. KOJADINOVIĆ Pročitajte još: Ana Brnabić o "Vinči": INSTITUT TREBA DA BUDE STUB RAZVOJA SRBIJE NTP na Zvezdari dobio pet "super kompjutera" BRNABIĆEVA O ŠEŠELJEVOM PALJENJU HRVATSKE ZASTAVE: To nisu vrednosti koje smo kao društvo postavili

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/brnabic-na-plenarnoj-sednici-nacionalnog-konventa-o-eu_911922.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Brnabić: EU nije ćup novca, bolji život zavisi od nas

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život. Brnabić...BEOGRAD - Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život. Brnabić je u Skupštini Srbije na petoj sednici Nacionalnog konventa istakla da ni ova, kao ni bilo koja druga vlada nema dovoljno kapaciteta da gura sveobuhvatne reforme, navodeći da mora da bude otvorena za organizacije civilnog društva i privredu kako bi "gurali zemlju napred"."Naš evropski put mora da bude suština, a ne forma. Na našem putu, duboko verujem da ne sme da bude prečica. Mislim da je taj put ka EU težak i pun izazova i najteža stvar na njemu je da ispravimo generacijske nedostatke društva. Ukoliko to uspemo možemo da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim društvima Evrope", rekla je ona. Brnabić ističe da ne želi da Srbija bude članica pored koje će da stoji znak pitanja, kao pored nekih drugih u smislu da li je trebalo da uopšte postanu članice EU. "Ne želimo da se to Srbiji desi. Građani zaslužuju drugi scenario. Srbija treba da usvoji vrednosti i implementira ih, uključujući i ekonomske reforme kako bi imali životni standard Evrope", rekla je premijerka. Ona je primetila da su pred Srbiju postavljana i neka statusna i politička pitanja na evropskom putu. Govoreći o 2025. koja se pominje kao godina kada bi Srbija mogla da postane članica, Brnabić kaže da je ta vremenska odrednica s jedne strane važna, a sa druge - nije, jer je, ponavlja, važna suština. "Ta godina je važna kao jedna vremenska odrednica koja kaže imate veliku šansu, da li ćete je iskoristiti zavisi od vas. Sa druge strane, ne bih rekla da je toliko važna ukoliko razmišljamo o kvalitetu reformi", istakla je Brnabić. Navodeći da su neke države pronalazile prečice, Brnabić je istakla da je to dovelo do skepticizma starih članica prema novom proširenju, a odnosno do razočaranja građana u EU. "Ukoliko samo kliknemo na stvari koje su nam date, one će nas verovatno dovesti bliže ka EU, ali ne vrednosno i kvalitativno. Na primer, izmenićemo Zakon o javnim nabavkama, ali mi moramo suštinski da promenimo taj proces", rekla je ona. Postoje dve stvari koje ne smemo da obećamo građanima, rekla je Brnabić i dodala da je prva ta da neće odjednom, kada postanemo članovi EU, postati sve bolje, da će svi imati posao i odlične plate. "EU nije ćup novca. Često se u okruženju EU tako predstavljala, onda uđu u EU, a nisu imali suštinske reforme. Onda nema ni ćupa, ni novca, odnosno ima ga ali nemate kapacitete da ga iskoristite. Moramo biti potpuno iskreni prema građanima, život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU", istakla je premijerka. Govoreći o skepticizmu pojedinih članica EU i obeshrabiravanja na tom putu, Brnabić je rekla da treba da imamo razumevanja za skepticizam, jer su mnoge zemlje koje su ušle tražile prečice i nisu bile spremne za EU. "Kada (predsednik Francuske Emanuel) Makron kaže treba nam jača EU, mislim da su to i naši ciljevi. Ako 2025. završimo nas posao i nama će tek tada biti potrebna jača EU", rekla je Brnabić. Premijerka je podsetila na tru ključna stuba po pitanju reformi, ekonomija, javna uprava i vladavina prava. "Kada je reč o ekonomiji, došli smo od ivice bankrota do suficita. Taj put nije završen i zato potpisujemo novi aranžman sa MMF o novim strukturnim reformama", rekla je premijerka i dodala da je potrebna brži rast, veći izbor radnih mesta i bolje plate. Što se tiče državne uprave, posao je započet i treba da imamo vladu koja je u službi građana, a ne sama sebi. Najviše izazova ima u oblasti vladavine prava i tu će, kaže, biti potrebna najveća pomoć konventa. "Moramo da obezbedimo brže i efikasne presude, jednaku pravdu za sve građane, i da kao vlada ohrabrujemo slobodu govora i atmosferu u kojoj se dijalog ceni", reka je ona i dodala da treba da se stvaraju generacije koje će misliti svojom glavom. Takođe, istakla je važnost regionalne stabilnosti za koju je, kaže, Srbija životno zainteresovana. Govoreći o izveštaju EK, Brnabić je poručila da će se Srbija fokusirati na preporuke mnogo više od ocena. Inače, Brnabićeva je prva premijerka koja je prisustvovala sednici Konventa. Fabrici: Sloboda izražavanja bez napretka Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Beogradu Sem Fabrici izjavio je danas da se u izveštaju EU o napretku Srbije u procesu evropskih integracija ocenjuje da na prostoru slobode izražavanja nije ostvaren napredak. U borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala je zabeležen izvestan napredak, dok je u ekonomiji napredak veoma dobar, rekao je Fabrici.  

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3114188/brnabic-eu-nije-cup-novca--bolji-zivot-zavisi-od-nas.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Brnabić: EU nije ćup novca - bolji život zavisi od nas

Premijerka Ana Brnabić navodi da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaPremijerka Ana Brnabić navodi da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život.Ana Brnabić je u Skupštini Srbije na petoj sednici Nacioanlnog konventa istakla da ni ova, kao ni bilo koja druga vlada nema dovoljno kapaciteta da gura sveobuhvatne reforme, navodeći da mora da bude otvorena za organizacije civilnog društva i privredu kako bi "gurali zemlju napred". "Naš evrospki put mora da bude suština, a ne forma. Na našem putu, duboko verujem da ne sme da bude prečica. Mislim da je taj put ka EU težak i pun izazova i najteža stvar na njemu je da ispravimo genercijske nedostatke društva. Ukoliko to uspemo možemo da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim društvima Evrope", rekla je Brnabićeva. Ističe da ne želi da Srbija bude članica pored koje će da stoji znak pitanja, kao pored nekih drugih u smislu da li je trebalo da uopšte postanu članice EU. "Ne želimo da se to Srbiji desi. Građani zaslužuju drugi scenario. Srbija treba da usvoji vrednosti i implementira ih, uključujući i ekonomske reforme kako bi imali životni standard Evrope", rekla je premijerka. Primetila je da su pred Srbiju postavljana i neka statusna i politička pitanja na evropskom putu. Govoreći o 2025. koja se pominje kao godina kada bi Srbija mogla da postane članica, navodi da je ta godina važna kao jedna vremenska odrednica a sa druge - nije, jer je, ponavlja, važna suština. "Ta godina je važna kao jedna vremenska odrednica koja kaže imate veliku šansu, da li ćete je iskoristiti zavisi od vas. Sa druge strane, ne bih rekla da je toliko važna ukoliko razmišljamo o kvalitetu reformi", istakla je Brnabićeva. "Život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU"  Navodeći da su neke države pronalazile prečice, istakla je da je to dovelo do skepticizma starih članica prema novom proširenju, a odnosno do razočaranja građana u EU. "Ukoliko samo kliknemo na stvari koje su nam date, one će nas verovatno dovesti bliže ka EU, ali ne vrednosno i kvalitativno. Na primer, izmenićemo Zakon o javnim nabavkama, ali mi moramo suštinski da promenimo taj proces", rekla je premijerka. Postoje dve stvari koje ne smemo da obećamo građanima, rekla je Brnabićeva i dodala da je prva ta da neće odjednom, kada postanemo članovi EU, postati sve bolje, da će svi imati posao i odlične plate. "EU nije ćup novca. Često se u okruženju EU tako predstavljala, onda uđu u EU, a nisu imali suštinske reforme. Onda nema ni ćupa, ni novca, odnosno ima ga ali nemate kapacitete da ga iskoristite. Moramo biti potpuno iskreni prema građanima, život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU", istakla je Brnabićeva. Govoreći o skepticizmu pojedinih članica EU i obeshrabiravanja na tom putu, navela je da treba da imamo razumevanja za skepticizam, jer su mnoge zemlje koje su ušle tražile prečice i nisu bile spremne za EU. "Kada (predsednik Francuske Emanuel) Makron kaže treba nam jača EU, mislim da su to i naši ciljevi. Ako 2025. završimo nas posao i nama će tek tada biti potrebna jača EU", rekla je premijerka. Podsetila je da su tri ključna stuba po pitanju reformi - ekonomija, javna uprava i vladavina prava. "Kada je reč o ekonomiji, došli smo od ivice bankrota do suficita. Taj put nije završen i zato potpisujemo novi aranžman sa MMF-om o novim strukturnim reformama", rekla je Brnabićeva i dodala da su potrebni - brži rast, veći izbor radnih mesta i bolje plate. Navodi da je što se tiče državne uprave, posao započet i da "treba da imamo vladu koja je u službi građana, a ne sama sebi". Najviše izazova ima u oblasti vladavine prava i tu će, kaže, biti potrebna najveća pomoć konventa. "Moramo da obezbedimo brže i efikasne presude, jednaku pravdu za sve građane, i da kao vlada ohrabrujemo slobodu govora i atmoferu u kojoj se dijalog ceni", rekla je premijerka i dodala da treba da se stvaraju generacije koje će misliti svojom glavom. Takođe, istakla je važnost regionalne stabilnosti za koju je, kaže, Srbija životno zaintresovana. Govoreći o izveštaju Evropske komisije, poručila je da će se Srbija fokusirati na preporuke mnogo više od ocena. Brnabićeva je prva premijerka koja je prisustvovala sednici Konventa.  

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: Tanjug

Link:

Autori: Tanjug

Teme: Korupcija

Naslov: MUP podneo krivičnu prijavu protiv policajca G.S.

BEOGRAD, 23. aprila (Tanjug) - Sektor unutrašnje kontrole, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije podneo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv policijskog službenika Dežurne službe beogradske policije G.S. zbog nesavesnog rada u službi, a u vezi sa rušenjem objekata u Savamali u aprilu 2016. godine.Prijava je tužilaštvu stigla 19. aprila, a Prvo osnovno Tužilaštvo ju je danas dostavilo na nadležnost i dalje postupanje novom Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.U saopštenju tužilaštva se precizira da je Posebno odeljenje, koje je počelo sa radom 1. marta u skladu Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, stvarno i mesno nadležno za postupanje po ovoj krivičnoj prijavi.Pomenuti policajac, Goran Stamenković, je u vreme rušenja objekata bio raspoređen na radno mesto šef smene Komandno-operativnog centra.Sektor unutrašnje kontrole MUP je prijavu podneo nakon prikupljenih obaveštenja po zahtevu Prvog osnovnog javnog tužilaštva, koje je prošle godine u julu prošle preuzelo slučaj od Višeg tužilaštva.Prethodno je Više tužilaštvo u Beogradu 2016. godine dalo nalog MUP-u da istraži taj slučaj.Početkom juna 2017. dobilo je izveštaj od MUP-a i nakon analize zaključilo da radnje eventualnih dela su u nadležnosti Prvog osnovnog tužilaštva.Nelegalni objekti u Hercegovačkoj ulici porušeni su krajem aprila 2016. godine, a taj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3114188/brnabic-eu-nije-cup-novca--bolji-zivot-zavisi-od-nas.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Brnabić: EU nije ćup novca - bolji život zavisi od nas

Premijerka Ana Brnabić navodi da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaPremijerka Ana Brnabić navodi da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život.Ana Brnabić je u Skupštini Srbije na petoj sednici Nacioanlnog konventa istakla da ni ova, kao ni bilo koja druga vlada nema dovoljno kapaciteta da gura sveobuhvatne reforme, navodeći da mora da bude otvorena za organizacije civilnog društva i privredu kako bi "gurali zemlju napred". "Naš evrospki put mora da bude suština, a ne forma. Na našem putu, duboko verujem da ne sme da bude prečica. Mislim da je taj put ka EU težak i pun izazova i najteža stvar na njemu je da ispravimo genercijske nedostatke društva. Ukoliko to uspemo možemo da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim društvima Evrope", rekla je Brnabićeva. Ističe da ne želi da Srbija bude članica pored koje će da stoji znak pitanja, kao pored nekih drugih u smislu da li je trebalo da uopšte postanu članice EU. "Ne želimo da se to Srbiji desi. Građani zaslužuju drugi scenario. Srbija treba da usvoji vrednosti i implementira ih, uključujući i ekonomske reforme kako bi imali životni standard Evrope", rekla je premijerka. Primetila je da su pred Srbiju postavljana i neka statusna i politička pitanja na evropskom putu. Govoreći o 2025. koja se pominje kao godina kada bi Srbija mogla da postane članica, navodi da je ta godina važna kao jedna vremenska odrednica a sa druge - nije, jer je, ponavlja, važna suština. "Ta godina je važna kao jedna vremenska odrednica koja kaže imate veliku šansu, da li ćete je iskoristiti zavisi od vas. Sa druge strane, ne bih rekla da je toliko važna ukoliko razmišljamo o kvalitetu reformi", istakla je Brnabićeva. "Život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU"  Navodeći da su neke države pronalazile prečice, istakla je da je to dovelo do skepticizma starih članica prema novom proširenju, a odnosno do razočaranja građana u EU. "Ukoliko samo kliknemo na stvari koje su nam date, one će nas verovatno dovesti bliže ka EU, ali ne vrednosno i kvalitativno. Na primer, izmenićemo Zakon o javnim nabavkama, ali mi moramo suštinski da promenimo taj proces", rekla je premijerka. Postoje dve stvari koje ne smemo da obećamo građanima, rekla je Brnabićeva i dodala da je prva ta da neće odjednom, kada postanemo članovi EU, postati sve bolje, da će svi imati posao i odlične plate. "EU nije ćup novca. Često se u okruženju EU tako predstavljala, onda uđu u EU, a nisu imali suštinske reforme. Onda nema ni ćupa, ni novca, odnosno ima ga ali nemate kapacitete da ga iskoristite. Moramo biti potpuno iskreni prema građanima, život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU", istakla je Brnabićeva. Govoreći o skepticizmu pojedinih članica EU i obeshrabiravanja na tom putu, navela je da treba da imamo razumevanja za skepticizam, jer su mnoge zemlje koje su ušle tražile prečice i nisu bile spremne za EU. "Kada (predsednik Francuske Emanuel) Makron kaže treba nam jača EU, mislim da su to i naši ciljevi. Ako 2025. završimo nas posao i nama će tek tada biti potrebna jača EU", rekla je premijerka. Podsetila je da su tri ključna stuba po pitanju reformi - ekonomija, javna uprava i vladavina prava. "Kada je reč o ekonomiji, došli smo od ivice bankrota do suficita. Taj put nije završen i zato potpisujemo novi aranžman sa MMF-om o novim strukturnim reformama", rekla je Brnabićeva i dodala da su potrebni - brži rast, veći izbor radnih mesta i bolje plate. Navodi da je što se tiče državne uprave, posao započet i da "treba da imamo vladu koja je u službi građana, a ne sama sebi". Najviše izazova ima u oblasti vladavine prava i tu će, kaže, biti potrebna najveća pomoć konventa. "Moramo da obezbedimo brže i efikasne presude, jednaku pravdu za sve građane, i da kao vlada ohrabrujemo slobodu govora i atmoferu u kojoj se dijalog ceni", rekla je premijerka i dodala da treba da se stvaraju generacije koje će misliti svojom glavom. Takođe, istakla je važnost regionalne stabilnosti za koju je, kaže, Srbija životno zaintresovana. Govoreći o izveštaju Evropske komisije, poručila je da će se Srbija fokusirati na preporuke mnogo više od ocena. Brnabićeva je prva premijerka koja je prisustvovala sednici Konventa. Fabrici: Izveštaj o napretku objektivan i izbalansiran Šef Delagije EU u Srbiji Sem Fabrici je, govoreći na sednici Nacionalnog konventa o EU, naveo da je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji je objavljen prošle nedelje, - fer, objektivan i izbalansiran i daje preporuke i smernice za budućnost. Navodi da Izveštaj EK o napretku Srbije pokazuje da postoji veći napredak na ekonomskoj strani, dok u političkoj oblasti napredak nije jednak. Navodi i da je civilni sektor važan u procesu pridruživanja EU, jer predstavljaju motor u svakom demokratskom društvu.    Ističe da je Srbija postigla značajan napredak kada je reč o ekonomskim parametrima. Ocenio je da su pozitivni izgledi za veći privredni rast za ovu i naredne godine, koji su zasnovani na čvrstom temelju - izvozu i rastu ulaganja. Ukazao je da pored strukturnih reformi treba da uslede restrukturiranje državnih preduzeća, kao i smanjenje sive ekonomije, "To su glavni nalazi izveštaja i postoje jasni dokazi koji se tiču ekonomije, da Srbija ulazi u ekonosmki ciklus EU, a to je progresivna, snažna i vidljiva integracija", rekao je Fabrici i podsetio da je izvoz iz Srbije u EU utrostručen u poslednjih osam godina, dok je skoro 80 odsto stranih investicija u Srbiji iz EU. Kada je reč o političkim kriterijumima, Fabrici je rekao da je vlada posvećena EU, ali da cela zemlja mora da bude posvećena tom radu, kao i da se, na primer, u izveštaju navodi da parlament ne vrši adekvatno nadzornu ulogu nad vladom. Ističe da je ključni element pravosudni sistem, da se veći akcenat stavlja na vladavinu prava, ali i da je važna borba portiv korupcije i kriminala, ocenivši da je u toj oblasti postignut određen napredak u odnosu na prethodni izveštaj, dok se, dodao je, za slobodu izražavanja to ne može reći. Navodi da izveštaj ne sudi, već daje smernice i ukazuje na preporuke koje vlada i ostale institucije treba da preduzmu da se unapredi ta oblast. Šef Delegacije EU dodao je i da je deo izveštaja posvećen Kosovu i Metohiji i dijalogu Beograda i Prištine, koji , kako je rekao, mora da bude ojačan i osnažen kako bi se postigla normalizacija odnosa. "Želimo da vas ohrabrimo, da ostanete fokusirani i da učinite da proces proistupanja EU bude centralna akcija Skupštine, vlade i insitucija. Postoje očekivanja u Evropi šta Srbija može da uradi, a Srbija se prepoznaje kao predvodnica na Zapadnom Balkanu, a EU ostaje na vašoj strani", poručio je Fabrici.  

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: telegraf.rs

Link: http://www.telegraf.rs/vesti/politika/2953082-eu-nije-cup-novca-bolji-zivot-zavisi-od-nas-jasna-poruka-premijerke-na-nacionalnom-konventu-foto

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: EU nije ćup novca, bolji život zavisi od nas: Jasna poruka premijerke na Nacionalnom konventu (FOTO)

Naš evropski put mora da bude suština, a ne forma, rekla je Brnabić | Telegraf.rs - Najnovije vesti iz zemlje i sveta   Plenković nespreman za dijalog na premijerskom nivou, Hrvatska ne poštuje evropske vrednosti: Brnabić o potezima ZagrebaBrnabić je u Skupštini Srbije na petoj sednici Nacionalnog konventa istakla da ni ova, kao ni bilo koja druga vlada nema dovoljno kapaciteta da gura sveobuhvatne reforme, navodeći da mora da bude otvorena za organizacije civilnog društva i privredu kako bi "gurali zemlju napred".- Naš evropski put mora da bude suština, a ne forma. Na našem putu, duboko verujem da ne sme da bude prečica. Mislim da je taj put ka EU težak i pun izazova i najteža stvar na njemu je da ispravimo generacijske nedostatke društva. Ukoliko to uspemo možemo da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim društvima Evrope - rekla je ona.Brnabić ističe da ne želi da Srbija bude članica pored koje će da stoji znak pitanja, kao pored nekih drugih u smislu da li je trebalo da uopšte postanu članice EU.- Ne želimo da se to Srbiji desi. Građani zaslužuju drugi scenario. Srbija treba da usvoji vrednosti i implementira ih, uključujući i ekonomske reforme kako bi imali životni stdanrd Evrope - rekla je premijerka.Foto: Vlada SrbijeOna je primetila da su pred Srbiju postavljana i neka statusna i politička pitanja na evropskom putu.Govoreći o 2025. koja se pominje kao godina kada bi Srbija mogla da postane članica, Brnabić kaže da je ta vremenska odrednica s jedne strane važna, a sa druge - nije, jer je, ponavlja, važna suština.- Ta godina je važna kao jedna vremenska odrednica koja kaze imate veliku šansu, da li ćete je iskoristiti zavisi od vas. Sa druge strane, ne bih rekla da je toliko važna ukoliko razmisljamo o kvalitetu reformi - istakla je Brnabić.Navodeći da su neke države pronalazile prečice, Brnabić je istakla da je to dovelo do skepticizma starih članica prema novom proširenju, a odnosno do razočaranja građana u EU.- Ukoliko samo kliknemo na stvari koje su nam date, one će nas verovatno dovesti bliže ka EU, ali ne vrednosno i kvalitativno. Na primer, izmenićemo Zakon o javnim nabavkama, ali mi moramo suštisnki da promenimo taj proces - rekla je ona.Foto: Vlada SrbijePostoje dve stvari koje ne smemo da obećamo građanima, rekla je Brnabić i dodala da je prva ta da neće ođednom, kada postanemo članovi EU, postati sve bolje, da će svi imati posao i odlične plate.- EU nije ćup novca. Često se u okruzenju EU tako predstavljala, onda uđu u EU, a nisu imali suštinske reforme. Onda nema ni ćupa, ni novca, odnosno ima ga ali nemate kapacitete da ga iskoristite. Moramo biti potpuno iskreni prema građanima, život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU - istakla je premijerka.Govoreći o skepticizmu pojedinih članica EU i obeshrabiravanja na tom putu, Brnabić je rekla da treba da imamo razumevanja za skepticizam, jer su mnoge zemlje koje su ušle tražile prečcie i nisu bile spremne za EU.- Kada (predsednik Francuske Emanuel) Makron kaže treba nam jača EU, mislim da su to i naši ciljevi. Ako 2025. završimo nas posao i nama će tek tada biti potrebna jača EU - rekla je Brnabić.Premijerka je podsetila na tru ključna stuba po pitanju reformi, ekonomija, javna uprava i vladavina prava.- Kada je reč o ekonomiji, došli smo od ivice bankrota do suficita. Taj put nije završen i zato potpisujemo novi aranžman sa MMF o novim strukturnim reformama - rekla je premijerka i dodala da je potrebna brži rast, veći izbor radnih mesta i bolje plate.Foto: Vlada SrbijeŠto se tiče državne uprave, posao je započet i treba da imamo vladu koja je u službi garđana, a ne sama sebi.Najviše izazova ima u oblasti vladavine prava i tu će, kaže, biti potrebna najveća pomoć konventa.- Moramo da obezbedimo brže i efikasne presude, jednaku pravdu za sve građane, i da kao vlada ohrabrujemo slobodu govora i atmoferu u kojoj se dijalog ceni - reka je ona i dodala da treba da se stvaraju generacije koje će misliti svojom glavom.Takođe, istakla je važnost regionalne stablinosti za koju je, kaže, Srbija životno zaintresovana.Govoreći o izveštaju EK, Brnabić je poručila da će se Srbija fokusirati na preporuke mnogo više od ocena.Inače, Brnabićeva je prva permijerka koja je prisustvovala sednici Konventa.Foto: Vlada SrbijeVAŽNA POSETA BELGIJSKOG PREMIJERAPoseta belgijksog premijera Šarla Mišela Srbiji dobra je za našu evropsku perspektivu, saradnju sa zemljama članicama EU, ali i za naše bilateralne odnose, izjavila je predsednica vlade Ana Brnabić.- Belgija je jedna od zemalja sa kojom bismo mogli da imamo mnogo bolju i bližu saradnju i očekujem da ćemo ragzovarati o konkretnim stvarima - kako da unapredimo ekonomsku saradnju, ali i kulturnu i sveukupnu saradnju - rekla je Brnabić u Skupštini Srbije odgovarajuci na pitanja novinara.Foto: Vlada SrbijeUpitana koja će zemlja u narednim godinama imati najveći uticaj na evrointegracije Srbije, Francuska ili Nemačka, Brnabić je rekla da je njen posao da se fokusira na reforme u našem društvu, jer je važno da se mi bavimo našim reformama, a da "te stvari ostavi tim zemljama".- Važno je da se mi suštinski bavimo našim reformama i da iskreno idemo u evropske integracije, kako bismo promenili neke od generacijskih nedostataka našeg drustsva i kako bismo počeli istinski da delimo evrospke vrednosti i da implementiramo reforme tako da, kada jednom postanemo deo EU, delimo i evropski standard života - rekla je Brnabić.(Telegraf.rs/Tanjug)                                  

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3114188/brnabic-eu-nije-cup-novca--bolji-zivot-zavisi-od-nas.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Brnabić: EU nije ćup novca - bolji život zavisi od nas

Premijerka Ana Brnabić navodi da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život. Šef Delagije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenjuje da je Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji je objavljen prošle nedelje, - fer, objektivan, izbalansiran i daje preporuke i smernice za budućnost. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaPremijerka Ana Brnabić navodi da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život. Šef Delagije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenjuje da je Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji je objavljen prošle nedelje, - fer, objektivan, izbalansiran i daje preporuke i smernice za budućnost.Ana Brnabić je u Skupštini Srbije na petoj sednici Nacioanlnog konventa istakla da ni ova, kao ni bilo koja druga vlada nema dovoljno kapaciteta da gura sveobuhvatne reforme, navodeći da mora da bude otvorena za organizacije civilnog društva i privredu kako bi "gurali zemlju napred". "Naš evrospki put mora da bude suština, a ne forma. Na našem putu, duboko verujem da ne sme da bude prečica. Mislim da je taj put ka EU težak i pun izazova i najteža stvar na njemu je da ispravimo genercijske nedostatke društva. Ukoliko to uspemo možemo da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim društvima Evrope", rekla je Brnabićeva. Ističe da ne želi da Srbija bude članica pored koje će da stoji znak pitanja, kao pored nekih drugih u smislu da li je trebalo da uopšte postanu članice EU. "Ne želimo da se to Srbiji desi. Građani zaslužuju drugi scenario. Srbija treba da usvoji vrednosti i implementira ih, uključujući i ekonomske reforme kako bi imali životni standard Evrope", rekla je premijerka. Primetila je da su pred Srbiju postavljana i neka statusna i politička pitanja na evropskom putu. Govoreći o 2025. koja se pominje kao godina kada bi Srbija mogla da postane članica, navodi da je ta godina važna kao jedna vremenska odrednica a sa druge - nije, jer je, ponavlja, važna suština. "Ta godina je važna kao jedna vremenska odrednica koja kaže imate veliku šansu, da li ćete je iskoristiti zavisi od vas. Sa druge strane, ne bih rekla da je toliko važna ukoliko razmišljamo o kvalitetu reformi", istakla je Brnabićeva. "Život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU"  Navodeći da su neke države pronalazile prečice, istakla je da je to dovelo do skepticizma starih članica prema novom proširenju, a odnosno do razočaranja građana u EU. "Ukoliko samo kliknemo na stvari koje su nam date, one će nas verovatno dovesti bliže ka EU, ali ne vrednosno i kvalitativno. Na primer, izmenićemo Zakon o javnim nabavkama, ali mi moramo suštinski da promenimo taj proces", rekla je premijerka. Postoje dve stvari koje ne smemo da obećamo građanima, rekla je Brnabićeva i dodala da je prva ta da neće odjednom, kada postanemo članovi EU, postati sve bolje, da će svi imati posao i odlične plate. "EU nije ćup novca. Često se u okruženju EU tako predstavljala, onda uđu u EU, a nisu imali suštinske reforme. Onda nema ni ćupa, ni novca, odnosno ima ga ali nemate kapacitete da ga iskoristite. Moramo biti potpuno iskreni prema građanima, život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU", istakla je Brnabićeva. Govoreći o skepticizmu pojedinih članica EU i obeshrabiravanja na tom putu, navela je da treba da imamo razumevanja za skepticizam, jer su mnoge zemlje koje su ušle tražile prečice i nisu bile spremne za EU. "Kada (predsednik Francuske Emanuel) Makron kaže treba nam jača EU, mislim da su to i naši ciljevi. Ako 2025. završimo nas posao i nama će tek tada biti potrebna jača EU", rekla je premijerka. Podsetila je da su tri ključna stuba po pitanju reformi - ekonomija, javna uprava i vladavina prava. "Kada je reč o ekonomiji, došli smo od ivice bankrota do suficita. Taj put nije završen i zato potpisujemo novi aranžman sa MMF-om o novim strukturnim reformama", rekla je Brnabićeva i dodala da su potrebni - brži rast, veći izbor radnih mesta i bolje plate. Navodi da je što se tiče državne uprave, posao započet i da "treba da imamo vladu koja je u službi građana, a ne sama sebi". Najviše izazova ima u oblasti vladavine prava i tu će, kaže, biti potrebna najveća pomoć konventa. "Moramo da obezbedimo brže i efikasne presude, jednaku pravdu za sve građane, i da kao vlada ohrabrujemo slobodu govora i atmoferu u kojoj se dijalog ceni", rekla je premijerka i dodala da treba da se stvaraju generacije koje će misliti svojom glavom. Takođe, istakla je važnost regionalne stabilnosti za koju je, kaže, Srbija životno zaintresovana. Govoreći o izveštaju Evropske komisije, poručila je da će se Srbija fokusirati na preporuke mnogo više od ocena. Brnabićeva je prva premijerka koja je prisustvovala sednici Konventa. Fabrici: Izveštaj o napretku objektivan i izbalansiran Šef Delagije EU u Srbiji Sem Fabrici je, govoreći na sednici Nacionalnog konventa o EU, naveo da je Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji je objavljen prošle nedelje, - fer, objektivan i izbalansiran i daje preporuke i smernice za budućnost. Navodi da Izveštaj pokazuje da postoji veći napredak na ekonomskoj strani, dok u političkoj oblasti napredak nije jednak. Ističe da je Srbija postigla značajan napredak kada je reč o ekonomskim parametrima. Ocenio je da su pozitivni izgledi za veći privredni rast za ovu i naredne godine, koji su zasnovani na čvrstom temelju - izvozu i rastu ulaganja. Ukazao je da pored strukturnih reformi treba da uslede restrukturiranje državnih preduzeća, kao i smanjenje sive ekonomije, "To su glavni nalazi izveštaja i postoje jasni dokazi koji se tiču ekonomije, da Srbija ulazi u ekonosmki ciklus EU, a to je progresivna, snažna i vidljiva integracija", rekao je Fabrici i podsetio da je izvoz iz Srbije u EU utrostručen u poslednjih osam godina, dok je skoro 80 odsto stranih investicija u Srbiji iz EU. Kada je reč o političkim kriterijumima, Fabrici je rekao da je vlada posvećena EU, ali da cela zemlja mora da bude posvećena tom radu, kao i da se, na primer, u izveštaju navodi da parlament ne vrši adekvatno nadzornu ulogu nad vladom. Ističe da je ključni element pravosudni sistem, da se veći akcenat stavlja na vladavinu prava, ali i da je važna borba portiv korupcije i kriminala, ocenivši da je u toj oblasti postignut određen napredak u odnosu na prethodni izveštaj, dok se, dodao je, za slobodu izražavanja to ne može reći. Dodaje i da je civilni sektor važan u procesu pridruživanja EU, jer predstavljaju motor u svakom demokratskom društvu.  Navodi da izveštaj ne sudi, već daje smernice i ukazuje na preporuke koje vlada i ostale institucije treba da preduzmu da se unapredi ta oblast. Šef Delegacije EU dodao je i da je deo izveštaja posvećen Kosovu i Metohiji i dijalogu Beograda i Prištine, koji , kako je rekao, mora da bude ojačan i osnažen kako bi se postigla normalizacija odnosa. "Želimo da vas ohrabrimo, da ostanete fokusirani i da učinite da proces proistupanja EU bude centralna akcija Skupštine, vlade i insitucija. Postoje očekivanja u Evropi šta Srbija može da uradi, a Srbija se prepoznaje kao predvodnica na Zapadnom Balkanu, a EU ostaje na vašoj strani", poručio je Fabrici. Miščević: Očekujem da većina poglavlja bude otvorena Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević podsetila je tokom sednice Nacioanlnog konventa da se pet poglavlja u ovom momentu nalazi pred državama članica i izrazila očekivanje da će većina njih biti otvorena. "Mi smo pripremili, ne samo pozicije već i nivo usagalašenosti u poglavljima 9 - finansijske usluge, 13 - politika ribarstva, 17 - ekonomska monetarna politika, 18 -statisika i poglavlje 33 - budžetska politika. Za svako od tih poglavalja konstatovan je napredak", rekla je Miščevićeva. Podsetila je da Srbija trenutno ima 12 otvorenih poglavlja i da su dva privremeno zatvorena. "Za poglavlja koja smo privremeno zatvorili dobili smo argumentaciju da je u redu da su ona zatvorena. Slična ocena da je Komisija bila u pravu kada je preporučila otvaranje poglavlja", rekla je šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU, ali i napomenula da je konstatovano da u pogalvlju 5 nema napretka i da nedostaje Zakon o javnim nabavkama. Navodi da usklađivanje u otvorenim poglavljima teče po pregovaračkim pozicijama, odnosno po merilima za zatvaranje. "Ono što me malo plaši je što u narednom periodu Komisija očekuje od nas ispunjenje merila za zatvaranje u većini od otvorenih poglavlja, a nasi planovi nisu takvi", istakla je Miščevićeva. Navodi da je plan Srbije da merila za zatvaranje budu ostavrena 2018. 2019. i 2020. godine tako da će morati o tome malo preciznije da se ragovara sa delegacijom EK u Srbiji i sa predstavnicima iz Brisela.  

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1748007-poziv-za-podnosenje-ponuda-za-centralizovanu-javnu-nabavku-broj-11-18---mleko-i-mlecni-proizvodi-oblikovana-u-tri-partije/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Poziv za podnošenje ponuda za centralizovanu javnu nabavku broj 11/18 - Mleko i mlečni proizvodi, oblikovana u tri partije

ponedeljak, 23. april 2018.Služba za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavkiNa osnovu člana 55, 57. i 60. Zakona o javnim nabavkama (''Službeni glasnik RS'', br.124/12, 14/15 i 68/15)GRAD BEOGRADSlužba za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavkiBeograd, Kraljice Marije br. 1objavljujePOZIV ZA PODNOŠENJE PONUDAu otvorenom postupku za centralizovanu javnu nabavku dobara, broj 11/18 - Mleko i mlečni proizvodi, oblikovana u tri partije          

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/brnabic-na-plenarnoj-sednici-nacionalnog-konventa-o-eu_911922.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Brnabić: EU nije ćup novca, bolji život zavisi od nas

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život. Brnabić...BEOGRAD - Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život. Brnabić je u Skupštini Srbije na petoj sednici Nacionalnog konventa istakla da ni ova, kao ni bilo koja druga vlada nema dovoljno kapaciteta da gura sveobuhvatne reforme, navodeći da mora da bude otvorena za organizacije civilnog društva i privredu kako bi "gurali zemlju napred"."Naš evropski put mora da bude suština, a ne forma. Na našem putu, duboko verujem da ne sme da bude prečica. Mislim da je taj put ka EU težak i pun izazova i najteža stvar na njemu je da ispravimo generacijske nedostatke društva. Ukoliko to uspemo možemo da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim društvima Evrope", rekla je ona. Brnabić ističe da ne želi da Srbija bude članica pored koje će da stoji znak pitanja, kao pored nekih drugih u smislu da li je trebalo da uopšte postanu članice EU. Miščević: Očekujem da većina poglavlja bude otvorena Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tajna Miščević podsetila je danas da se pet poglavlja u ovom momentu nalazi pred državama članica i izrazila očekivanje da će većina njih biti otvorena. "Mi smo pripremili, ne samo pozicije već i nivo usaglašenosti u poglavljima 9 finansijske usluge, 13 - politika ribarstva, 17 - ekonomska monetarna politika, 18- statistika i poglavlje 33 - budžetska politika. Za svako od tih poglavlja konstatovan je napredak", rekla je Miščević. Ona je podsetila da Srbija trenutno ima 12 otvorenih poglavlja i da su dva privremeno zatvorena. Evropska komisija je u izveštaju konstatovala napredak u zatvorenim poglavljima, ali je još jednom podvučeno da je neophodno povezati nauku i biznis. "Za poglavlja koja smo privremeno zatvorili dobili smo argumentaciju da je u redu da su ona zatvorena. Slična ocena da je Komisija bila u pravu kada je preporučila otvaranje poglavlja", rekla je Miščević, ali i napomenula da je konstatovano da u poglavlju 5 nema napretka i da nedostaje Zakon o javnim nabavkama. Kako je rekla, dalje usklađivanje u otvorenim poglavljima teče po pregovaračkim pozicijama, odnosno po merilima za zatvaranje. "Ono što me malo plaši je što u narednom periodu Komisija očekuje od nas ispunjenje merila za zatvaranje u većini od otvorenih poglavlja, a naši planovi nisu takvi", istakla je Miščević. Ona je objasnila da je plan Srbije da merila za zatvaranje budu ostvareni 2018. 2019. i 2020. godine tako da će morati o tome malo preciznije da se razgovara sa delegacijom EK u Srbiji i sa predstavnicima iz Brisela. Obraćajući se članovima Konventa, Miščević je kazala da se "rezultati i ocene čitaju", ali da su preporuke važne i da na njima treba dalje raditi. "Nikada nismo imali medeni mesec i osećali se povlašćeno nego smo uvek ozbiljno slušali kritike posmatrajući ih kao deo evropskog procesa", rekla je Miščević. Ona je dodala da je Nacionalni konvent koji čine nevladine organizacije jedinstveni format kako je neko uključio civilno društvo u pregovarački proces i da je na to ponosna. "Ne želimo da se to Srbiji desi. Građani zaslužuju drugi scenario. Srbija treba da usvoji vrednosti i implementira ih, uključujući i ekonomske reforme kako bi imali životni standard Evrope", rekla je premijerka. Ona je primetila da su pred Srbiju postavljana i neka statusna i politička pitanja na evropskom putu. Govoreći o 2025. koja se pominje kao godina kada bi Srbija mogla da postane članica, Brnabić kaže da je ta vremenska odrednica s jedne strane važna, a sa druge - nije, jer je, ponavlja, važna suština. "Ta godina je važna kao jedna vremenska odrednica koja kaže imate veliku šansu, da li ćete je iskoristiti zavisi od vas. Sa druge strane, ne bih rekla da je toliko važna ukoliko razmišljamo o kvalitetu reformi", istakla je Brnabić. Navodeći da su neke države pronalazile prečice, Brnabić je istakla da je to dovelo do skepticizma starih članica prema novom proširenju, a odnosno do razočaranja građana u EU. "Ukoliko samo kliknemo na stvari koje su nam date, one će nas verovatno dovesti bliže ka EU, ali ne vrednosno i kvalitativno. Na primer, izmenićemo Zakon o javnim nabavkama, ali mi moramo suštinski da promenimo taj proces", rekla je ona. Postoje dve stvari koje ne smemo da obećamo građanima, rekla je Brnabić i dodala da je prva ta da neće odjednom, kada postanemo članovi EU, postati sve bolje, da će svi imati posao i odlične plate. "EU nije ćup novca. Često se u okruženju EU tako predstavljala, onda uđu u EU, a nisu imali suštinske reforme. Onda nema ni ćupa, ni novca, odnosno ima ga ali nemate kapacitete da ga iskoristite. Moramo biti potpuno iskreni prema građanima, život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU", istakla je premijerka. Govoreći o skepticizmu pojedinih članica EU i obeshrabiravanja na tom putu, Brnabić je rekla da treba da imamo razumevanja za skepticizam, jer su mnoge zemlje koje su ušle tražile prečice i nisu bile spremne za EU. "Kada (predsednik Francuske Emanuel) Makron kaže treba nam jača EU, mislim da su to i naši ciljevi. Ako 2025. završimo nas posao i nama će tek tada biti potrebna jača EU", rekla je Brnabić. Premijerka je podsetila na tru ključna stuba po pitanju reformi, ekonomija, javna uprava i vladavina prava. "Kada je reč o ekonomiji, došli smo od ivice bankrota do suficita. Taj put nije završen i zato potpisujemo novi aranžman sa MMF o novim strukturnim reformama", rekla je premijerka i dodala da je potrebna brži rast, veći izbor radnih mesta i bolje plate. Što se tiče državne uprave, posao je započet i treba da imamo vladu koja je u službi građana, a ne sama sebi. Najviše izazova ima u oblasti vladavine prava i tu će, kaže, biti potrebna najveća pomoć konventa. "Moramo da obezbedimo brže i efikasne presude, jednaku pravdu za sve građane, i da kao vlada ohrabrujemo slobodu govora i atmosferu u kojoj se dijalog ceni", reka je ona i dodala da treba da se stvaraju generacije koje će misliti svojom glavom. Takođe, istakla je važnost regionalne stabilnosti za koju je, kaže, Srbija životno zainteresovana. Govoreći o izveštaju EK, Brnabić je poručila da će se Srbija fokusirati na preporuke mnogo više od ocena. Inače, Brnabićeva je prva premijerka koja je prisustvovala sednici Konventa. Fabrici: Izveštaj o napretku objektivan i izbalansiran Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je danas da je izveštaj EK o napretku Srbije, koji je objavljen prošle nedelje, fer, objektivan i izbalansiran i daje preporuke i smernice za budućnost. Fabrici je poručio da je politika proširenja u centru agende EU, što pokazuje i Strategija proširenja iz februara, kao i da je ova godina važna za proširenje, i trenutak koji treba da iskoristimo svi zajedno, Srbija i evropski partneri, da rade ka zajedničkom cilju, a to je integracija Srbije u Uniju. Fabrici je rekao da Izveštaj EK o napretku Srbije pokazuje da postoji veći napredak na ekonomskoj strani, dok u političkoj oblasti napredak nije jednak, "Verujemo da je izveštaj fer, objektivan i izbalansiran i on daje preporuke i smernice za budućnost", rekao je Fabrici. On je istakao da je Srbija postigla značajan napredak kada je reč o ekonomskim parametrima. "Nemojte se uljuljkati, nastavite u tom smeru", poručio je Fabrici. Ocenio je da su pozitivni izgledi za veći privredni rast za ovu i naredne godine, koji su zasnovani na čvrstom temelju - izvozu i rastu ulaganja. Ukazao je da pored strukturnih reformi treba da uslede restrukturiranje državnih preduzeća, kao i smanjenje sive ekonomije, "To su glavni nalazi izveštaja i postoje jasni dokazi koji se tiču ekonomije, da Srbija ulazi u ekonomski ciklus EU, a to je progresivna, snažna i vidljiva integracija", rekao je Fabrici i podsetio da je izvoz iz Srbije u EU utrostručen u poslednjih osam godina, dok je skoro 80 odsto stranih investicija u Srbiji iz EU. Kada je reč o političkim kriterijumima, Fabrici je rekao da je vlada posvećena EU, ali da cela zemlja mora da bude posvećena tom radu, kao i da se, na primer, u izveštaju navodi da parlament ne vrši adekvatno nadzornu ulogu nad vladom. Fabrici je istakao da je ključni element pravosudni sistem, da se veći akcenat stavlja na vladavinu prava, ali i da je važna borba protiv korupcije i kriminala, ocenivši da je u toj oblasti postignut određen napredak u odnosu na prethodni izveštaj, dok se, dodao je, za slobodu izražavanja to ne može reći. Fabrici je rekao da izveštaj ne sudi, već daje smernice i ukazuje na preporuke koje vlada i ostale institucije treba da preduzmu da se unapredi ta oblast. Šef Delegacije EU dodao je i da je deo izveštaja posvećen Kosovu i Metohiji i dijalogu Beograda i Prištine, koji , kako je rekao, mora da bude ojačan i osnažen kako bi se postigla normalizacija odnosa. "Želimo da vas ohrabrimo, da ostanete fokusirani i da učinite da proces pristupanja EU bude centralna akcija Skupštine, vlade i institucija. Postoje očekivanja u Evropi šta Srbija može da uradi, a Srbija se prepoznaje kao predvodnica na Zapadnom Balkanu, a EU ostaje na vašoj strani", poručio je Fabrici. On je naveo i da je civilni sektor važan u procesu pridruživanja EU, jer predstavljaju motor u svakom demokratskom društvu. Podsetio je da je šefica EU diplomatije Federika Mogerini posetila Beograd prošle nedelje, gde se sastala sa predsednikom i premijerkom, ali i sa predstavnicima civilnog društva, te da su svi oni bili "ohrabreni povratnim informacijama koje su dobili od Mogerini".  

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: alo.rs

Link: http://www.alo.rs/brnabic-zivot-i-bolji-standard-zavise-od-nas-a-ne-od-eu/160457

Autori: Alo!

Teme: Javne nabavke

Naslov: Brnabić: Život i bolji standard zavise od nas, a ne od EU

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život.Ana Brnabić, Foto: Tanjug/FILIP KRAINCANIC Brnabić je u Skupštini Srbije na petoj sednici Nacionalnog konventa istakla da ni ova, kao ni bilo koja druga vlada nema dovoljno kapaciteta da gura sveobuhvatne reforme, navodeći da mora da bude otvorena za organizacije civilnog društva i privredu kako bi "gurali zemlju napred". "Naš evropski put mora da bude suština, a ne forma. Na našem putu, duboko verujem da ne sme da bude prečica. Mislim da je taj put ka EU težak i pun izazova i najteža stvar na njemu je da ispravimo genercijske nedostatke društva. Ukoliko to uspemo možemo da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim društvima Evrope", rekla je ona. Brnabić ističe da ne želi da Srbija bude članica pored koje će da stoji znak pitanja, kao pored nekih drugih u smislu da li je trebalo da uopšte postanu članice EU. "Ne želimo da se to Srbiji desi. Građani zaslužuju drugi scenario. Srbija treba da usvoji vrednosti i implementira ih, uključujući i ekonomske reforme kako bi imali životni stdanrd Evrope", rekla je premijerka. Ona je primetila da su pred Srbiju postavljana i neka statusna i politička pitanja na evropskom putu. Govoreći o 2025. koja se pominje kao godina kada bi Srbija mogla da postane članica, Brnabić kaže da je ta vremenska odrednica s jedne strane važna, a sa druge - nije, jer je, ponavlja, važna suština. "Ta godina je važna kao jedna vremenska odrednica koja kaže imate veliku šansu, da li ćete je iskoristiti zavisi od vas. Sa druge strane, ne bih rekla da je toliko važna ukoliko razmišljamo o kvalitetu reformi", istakla je Brnabić. Navodeći da su neke države pronalazile prečice, Brnabić je istakla da je to dovelo do skepticizma starih članica prema novom proširenju, a odnosno do razočaranja građana u EU. "Ukoliko samo kliknemo na stvari koje su nam date, one će nas verovatno dovesti bliže ka EU, ali ne vrednosno i kvalitativno. Na primer, izmenićemo Zakon o javnim nabavkama, ali mi moramo suštinski da promenimo taj proces", rekla je ona. Postoje dve stvari koje ne smemo da obećamo građanima, rekla je Brnabić i dodala da je prva ta da neće odjednom, kada postanemo članovi EU, postati sve bolje, da će svi imati posao i odlične plate. "EU nije ćup novca. Često se u okruženju EU tako predstavljala, onda uđu u EU, a nisu imali šustinske reforme. Onda nema ni ćupa, ni novca, odnosno ima ga ali nemate kapacitete da ga iskoristite. Moramo biti potpuno iskreni prema građanima, život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU", istakla je premijerka. Govoreći o skepticizmu pojedinih članica EU i obeshrabiravanja na tom putu, Brnabić je rekla da treba da imamo razumevanja za skepticizam, jer su mnoge zemlje koje su ušle tražile prečice i nisu bile spremne za EU. "Kada (predsednik Francuske Emanuel) Makron kaže treba nam jača EU, mislim da su to i naši ciljevi. Ako 2025. završimo naš posao i nama će tek tada biti potrebna jača EU", rekla je Brnabić. Premijerka je podsetila na tri ključna stuba po pitanju reformi, ekonomija, javna uprava i vladavina prava. "Kada je reč o ekonomiji, došli smo od ivice bankrota do suficita. Taj put nije završen i zato potpisujemo novi aranžman sa MMF o novim strukturnim reformama", rekla je premijerka i dodala da je potrebna brži rast, veći izbor radnih mesta i bolje plate. Što se tiče državne uprave, posao je započet i treba da imamo vladu koja je u službi garđana, a ne sama sebi. Najviše izazova ima u oblasti vladavine prava i tu će, kaže, biti potrebna najveća pomoć konventa. "Moramo da obezbedimo brže i efikasne presude, jednaku pravdu za sve građane, i da kao vlada ohrabrujemo slobodu govora i atmoferu u kojoj se dijalog ceni", reka je ona i dodala da treba da se stvaraju generacije koje će misliti svojom glavom. Takođe, istakla je važnost regionalne stablinosti za koju je, kaže, Srbija životno zaintresovana. Govoreći o izveštaju EK, Brnabić je poručila da će se Srbija fokusirati na perporuke mnogo više od ocena. Inače, Brnabićeva je prva permijerka koja je prisustvovala sednici Konventa.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Tanjug

Teme: Korupcija

Naslov: MUP podneo krivičnu prijavu protiv policajca G.S.

BEOGRAD, 23. aprila (Tanjug) - Sektor unutrašnje kontrole, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije podneo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv policijskog službenika Dežurne službe beogradske policije G.S. zbog nesavesnog rada u službi a u vezi sa rušenjem objekata u Savamali, u aprilu 2016.Prijava je tužilaštvu stigla 19. aprila, a Prvo osnovno Tužilaštvo ju je danas dostavilo na nadležnost i dalje postupanje novom Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.U saopštenju tužilaštva se precizira da je Posebno odeljenje, koje je počelo sa radom 1. marta u skladu Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorozima i korupcije, stvarno i mesno nadležno za postupanje po ovoj krivičnoj prijavi.Pomenuti policajac, Goran Stamenković, Je u vreme rušenja objekata bio raspoređen na radno mesto šef smene Komandno-operazivnog centra.Sektor unutrašnje kontrole MUP je prijavu podneo nakon prikupljenih obaveštenja po zahtevu Prvog osnovnog javnog tužilaštva, koje je prošle godine u julu prošle preuzelo slučaj od Višeg tužilaštva.U odnosu na drugi Zahtev tužilaštva za prikupljanje potrebnih obaveštenja upućen Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkciji policije, Upravi kriminalističke policije, Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminaliteta, tužilaštvo će kada dobije izveštaj doneti odluku i obavestiti javnost o daljem postupanju.Taj zahtev se odnosi na prikupljanje potrebnih obaveštenja, a radi utvrđivanja identiteta i pronalaska potencijalnih izvršilaca krivičnih dela, precizira se u saopštenju tužilaštva.Takođe, tim zahtevom je MUP-u naloženo da preduzme sve operativne radnje iz svoje nadležnosti kako bi se utvrdile činjenice o eventualnom postojanju propusta u radu Gradske uprave grada Beograda-Komunalne policije, kao i drugih javnih preduzeća, a koji su vezani za rušenje objekata u „Savamali“, na uglu ulica Hercegovače i Mostarske u toku noći 24/25. aprila 2016. godine.Prethodno je Više tužilaštvo u Beogradu je 2016. godine dalo nalog MUP-u da istraži taj slučaj.Početkom juna 2017. dobilo je izveštaj od MUP-a i nakon analize zaključilo da radnje eventualnih dela su u nadležnosti Prvog osnovnog tužilaštva.Nelegalni objekti u Hercegovačkoj ulici porušeni su krajem aprila 2016. godine, a taj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: telegraf.rs

Link: http://www.telegraf.rs/vesti/politika/2953023-letaci-preletaci-za-dve-godine-25-poslanika-promenilo-klub-u-skupstini-srbije

Autori: Redakcija

Teme: Vladimir GoatiSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Letači, preletači: Za dve godine 25 poslanika promenilo klub u Skupštini Srbije

Samo jedan poslanik je po napuštanju stranke vratio poslanički mandat | Telegraf.rs - Najnovije vesti iz zemlje i sveta   Foto ilustracuija: Telegraf, Tanjug/Rade PrelićČinjenica da su za samo dve godine postojanja sadašnjeg saziva Narodne skupštine nestala tri poslanička kluba , da je isto toliko formirano, a da su dva potpuno rekonstruisana, najbolje je otelotvorena u imenu imaginarnog političkog lika "Preletačević" koji je debitovao na predsedničkim izborima 2014. godine.Odlazi ili ostaje u Skupštini? Po sili zakona Šešelj gubi poslanički mandat: On uz psovke poziva na dvobojNaime, od tada je ukupno 25 poslanika napustilo svoje stranke, samo osam njih deluje samostalno, dok je ostatak našao novu ideologiju i novo stranačko utočište. Samo jedan poslanik je po napuštanju stranke vratio poslanički mandat . U pitanju je čin Miloša Boškovića iz DJB, koji ovaj pokret nije spasilo, jer je na njegovo mesto došla Nada Kostić, koja je ubrzo i sama napustila Sašu Radulovića i DJB.Bivši članovi DJB, njih petoro, Aleksandar Stevanović, Tatjana Macura, Nenad Božić, Ljupka Mihajlovska i Vladimir Đutić formirali su poslednji u nizu poslanički klub i nazvali ga "Slobodni poslanici".Foto: Tanjug/Sava RadovanovićTroje poslanika koji su ranije napustili stranku Saše Radulovića i napravili "tehnički" savez sa članovima Nove stranke Zoranom ŽIvkovićem i Marinikom Tepić (koja je u takođe podnela ostavku i na funkciju u ovoj partiji), formirali su "Klub samostalnih poslanika". U prvobitnom klubu DJB sada je ostalo sedam članova. DJB je, čini se, prošao bolje od DSS, koji je ostao bez poslaničke grupe, ali i bez nekoliko poslanika, uključujući i bivšu predsednicu Sandu Rašković Ivić.Foto: Tanjug/Sava RadovanovićRavno nije bilo ni u vladajućoj koaliciji, kada se posle sukoba Velje Ilića sa Aleksandrom Vučićem, raspala i poslanička grupa Nove Srbije. Poslanici okupljeni oko Ilića tada su se udružili sa Sandom Rašković Ivić i Đorđem Vukadinovićem (koji je bio izabran na listi DSS) i formirali su grupu "Nova Srbija - Pokret za spas Srbije".Rašković Ivićev je u međuvremenu "preletela" u Narodnu stranku Vuka Jeremića gde je potpredsednica, dok se Miroslav Aleksić u drugom klubu (SDS - Narodna stranka) opredelio da rekonstruiše klub nakon formiranja Jeremićeve partije.Foto: Tanjug/Rade PrelicNenad Čanak je takođe ostao bez poslaničkog kluba, što je Čedomir Jovanović pokušao da spreči kada je Marinika Tepić izašla iz LSV. Jovanović je tada napustio klub LDP i ušao u Čankovu poslaničku grupu kako bi je sačuvao. Tada je međutim otišao Goran Čabradi iz Zelene stranke, pa su se i Jovanović i Čanak vratili u klub LDP-SDA, čijem je imenu tada priključen i LSV.Foto: Tanjug/Tanja ValičPredsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati rekao je za Telegraf da navedeni potezi poslanika pokazuju da mnoge poslaničke grupe nemaju koren u društvu.- Ovi izbori su na neki način doveli do velike promene reljefa srpske političke scene. Mnoge stranke su praktično prestale da postoje i mislim da su ovi lokalni izbori, u mnogome reprezentativni za partijsku scenu u celoj zemlji. Sad se vidi, sudeći prema rezultatima tih izbora, da mnoge poslaničke grupe nemaju zapravo koren u društvu, da struktura parlamenta ne odgovara preferencijama biračkog tela, da su to ljudi koji prosto tako dobijaju nekave poslaničke grupe i plate na osnovu stare slave. U toj situaciji, parlamentarci se ponašaju po pravilu tako da maksimalno zadrže svoje lične interese, prelaze u druge stranke i to je taj fenomen preletača koji je mnogo češći u ranim demokratijama nego što ćete to da vidite u Velikoj Britaniji i Francuskoj, gde se tako nešto retko dešava - izjavio je za naš portal, Goati.Foto: Tanjug/Rade PrelićPrema njegovim rečima, kada veliki broj poslanika obezbedi po pet, šest prelazaka, to pokazuje da nema ideologije i da je posredi "partijski promiskuitet".- Tada parlament nije više institucija koja uživa ugled i nije reprezentativna - zaključio je on i dodao da se nada da će ta vrsta promiskuiteta lagano splašnjavati u budućnosti i da će ljudi iz jedne stranke teže prihvatiti druge, jer moraju da zadrže neki ugled.(Telegraf.rs)                    

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori:

Teme: Korupcija

Naslov: MUP podneo krivičnu prijavu protiv policajca G.S.

BEOGRAD, 23. aprila (Tanjug) - Sektor unutrašnje kontrole, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije podneo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv policijskog službenika Dežurne službe beogradske policije G.S. zbog nesavesnog rada u službi a u vezi sa rušenjem objekata u Savamali, u aprilu 2016.Prijava je tužilaštvu stigla 19. aprila, a Prvo osnovno Tužilaštvo ju je danas dostavilo na nadležnost i dalje postupanje novom Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.U saopštenju tužilaštva se precizira da je Posebno odeljenje, koje je počelo sa radom 1. marta u skladu Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorozima i korupcije, stvarno i mesno nadležno za postupanje po ovoj krivičnoj prijavi.Pomenuti policajac, Goran Stamenković, Je u vreme rušenja objekata bio raspoređen na radno mesto šef smene Komandno-operazivnog centra.Sektor unutrašnje kontrole MUP je prijavu podneo nakon prikupljenih obaveštenja po zahtevu Prvog osnovnog javnog tužilaštva, koje je prošle godine u julu prošle preuzelo slučaj od Višeg tužilaštva.U odnosu na drugi Zahtev tužilaštva za prikupljanje potrebnih obaveštenja upućen Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkciji policije, Upravi kriminalističke policije, Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminaliteta, tužilaštvo će kada dobije izveštaj doneti odluku i obavestiti javnost o daljem postupanju.Taj zahtev se odnosi na prikupljanje potrebnih obaveštenja, a radi utvrđivanja identiteta i pronalaska potencijalnih izvršilaca krivičnih dela, precizira se u saopštenju tužilaštva.Takođe, tim zahtevom je MUP-u naloženo da preduzme sve operativne radnje iz svoje nadležnosti kako bi se utvrdile činjenice o eventualnom postojanju propusta u radu Gradske uprave grada Beograda-Komunalne policije, kao i drugih javnih preduzeća, a koji su vezani za rušenje objekata u „Savamali“, na uglu ulica Hercegovače i Mostarske u toku noći 24/25. aprila 2016. godine.Prethodno je Više tužilaštvo u Beogradu je 2016. godine dalo nalog MUP-u da istraži taj slučaj.Početkom juna 2017. dobilo je izveštaj od MUP-a i nakon analize zaključilo da radnje eventualnih dela su u nadležnosti Prvog osnovnog tužilaštva.Nelegalni objekti u Hercegovačkoj ulici porušeni su krajem aprila 2016. godine, a taj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/politika/miscevic-ocekujem-da-vecina-poglavlja-bude-otvorena-dali-smo-pet/f4j81yh

Autori: Tanjug

Teme: Javne nabavke

Naslov: Miščević: Očekujem da većina poglavlja bude otvorena, dali smo pet

Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tajna Miščević podsetila je danas da se pet poglavlja u ovom momentu nalazi pred državama članica i izrazila očekivanje da će većina njih biti otvorena.- Mi smo pripremili, ne samo pozicije već i nivo usagalašenosti u poglavljima 9 finansijske usluge, 13 - politika ribarstva, 17 - ekonomska monetarna politika, 18- statisika i poglavlje 33 - budžetska politika. Za svako od tih poglavalja konstatovan je napredak - rekla je Miščević u Skupštini na sednici Nacionalnog konventa.Ona je podsetila da Srbija trenutno ima 12 otvorenih poglavlja i da su dva privremeno zatvorena.Evropska komisija je u izveštaju konstatovala napredak u zatvorenim poglavljima, ali je još jednom podvučeno da je neophodno povezati nauku i biznis.- Za poglavlja koja smo privremeno zatvorili dobili smo argumentaciju da je u redu da su ona zatvorena. Slična ocena da je Komisija bila u pravu kada je preporučila otvaranje poglavlja - rekla je Miščević, ali i napomenula da je konstatovano da u poglavlju 5 nema napretka i da nedostaje Zakon o javnim nabavkama.Kako je rekla, dalje usklađivanje u otvorenim poglavljima teče po pregovaračkim pozicijama, odnosno po merilima za zatvaranje.- Ono što me malo plaši je što u narednom periodu Komisija očekuje od nas ispunjenje merila za zatvaranje u većini od otvorenih poglavlja, a nasi planovi nisu takvi - istakla je Miščević."Nikad nismo imali medeni mesec"Ona je objasnila da je plan Srbije da merila za zatvaranje budu ostvareni 2018. 2019. i 2020. godine tako da će morati o tome malo preciznije da se ragovara sa delegacijom EK u Srbiji i sa predstavnicima iz Brisela.Obraćajući se članovima Konventa, Miščević je kazala da se "rezultati i ocene čitaju", ali da su preporuke važne i da na njima treba dalje raditi.- Nikada nismo imali medeni mesec i osećali se povlašćeno nego smo uvek ozbiljno slušali kritike posmatrajući ih kao deo evropskog procesa - rekla je Miščević.Ona je dodala da je Nacionalni konvent koji čine nevladine organizacije jedinstveni format kako je neko uključio civilno društvo u pregovarački proces i da je na to ponosna.          

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3114188/brnabic-eu-nije-cup-novca--bolji-zivot-zavisi-od-nas.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijenabavke

Naslov: Brnabić: EU nije ćup novca - bolji život zavisi od nas

Premijerka Ana Brnabić navodi da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život. Šef Delagije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenjuje da je Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji je objavljen prošle nedelje, - fer, objektivan, izbalansiran i daje preporuke i smernice za budućnost. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaPremijerka Ana Brnabić navodi da Srbija ne treba da traži prečice na putu ka Evropskoj uniji jer nije važna forma već suština i usvajanje vrednosti koje će građanima omogućiti bolji život. Šef Delagije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenjuje da je Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji je objavljen prošle nedelje, - fer, objektivan, izbalansiran i daje preporuke i smernice za budućnost.Ana Brnabić je u Skupštini Srbije na petoj sednici Nacioanlnog konventa istakla da ni ova, kao ni bilo koja druga vlada nema dovoljno kapaciteta da gura sveobuhvatne reforme, navodeći da mora da bude otvorena za organizacije civilnog društva i privredu kako bi "gurali zemlju napred". "Naš evrospki put mora da bude suština, a ne forma. Na našem putu, duboko verujem da ne sme da bude prečica. Mislim da je taj put ka EU težak i pun izazova i najteža stvar na njemu je da ispravimo genercijske nedostatke društva. Ukoliko to uspemo možemo da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim društvima Evrope", rekla je Brnabićeva. Ističe da ne želi da Srbija bude članica pored koje će da stoji znak pitanja, kao pored nekih drugih u smislu da li je trebalo da uopšte postanu članice EU. "Ne želimo da se to Srbiji desi. Građani zaslužuju drugi scenario. Srbija treba da usvoji vrednosti i implementira ih, uključujući i ekonomske reforme kako bi imali životni standard Evrope", rekla je premijerka. Primetila je da su pred Srbiju postavljana i neka statusna i politička pitanja na evropskom putu. Govoreći o 2025. koja se pominje kao godina kada bi Srbija mogla da postane članica, navodi da je ta godina važna kao jedna vremenska odrednica a sa druge - nije, jer je, ponavlja, važna suština. "Ta godina je važna kao jedna vremenska odrednica koja kaže imate veliku šansu, da li ćete je iskoristiti zavisi od vas. Sa druge strane, ne bih rekla da je toliko važna ukoliko razmišljamo o kvalitetu reformi", istakla je Brnabićeva. "Život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU"  Navodeći da su neke države pronalazile prečice, istakla je da je to dovelo do skepticizma starih članica prema novom proširenju, a odnosno do razočaranja građana u EU. "Ukoliko samo kliknemo na stvari koje su nam date, one će nas verovatno dovesti bliže ka EU, ali ne vrednosno i kvalitativno. Na primer, izmenićemo Zakon o javnim nabavkama, ali mi moramo suštinski da promenimo taj proces", rekla je premijerka. Postoje dve stvari koje ne smemo da obećamo građanima, rekla je Brnabićeva i dodala da je prva ta da neće odjednom, kada postanemo članovi EU, postati sve bolje, da će svi imati posao i odlične plate. "EU nije ćup novca. Često se u okruženju EU tako predstavljala, onda uđu u EU, a nisu imali suštinske reforme. Onda nema ni ćupa, ni novca, odnosno ima ga ali nemate kapacitete da ga iskoristite. Moramo biti potpuno iskreni prema građanima, život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU", istakla je Brnabićeva. Govoreći o skepticizmu pojedinih članica EU i obeshrabiravanja na tom putu, navela je da treba da imamo razumevanja za skepticizam, jer su mnoge zemlje koje su ušle tražile prečice i nisu bile spremne za EU. "Kada (predsednik Francuske Emanuel) Makron kaže treba nam jača EU, mislim da su to i naši ciljevi. Ako 2025. završimo nas posao i nama će tek tada biti potrebna jača EU", rekla je premijerka. Podsetila je da su tri ključna stuba po pitanju reformi - ekonomija, javna uprava i vladavina prava. "Kada je reč o ekonomiji, došli smo od ivice bankrota do suficita. Taj put nije završen i zato potpisujemo novi aranžman sa MMF-om o novim strukturnim reformama", rekla je Brnabićeva i dodala da su potrebni - brži rast, veći izbor radnih mesta i bolje plate. Navodi da je što se tiče državne uprave, posao započet i da "treba da imamo vladu koja je u službi građana, a ne sama sebi". Najviše izazova ima u oblasti vladavine prava i tu će, kaže, biti potrebna najveća pomoć konventa. "Moramo da obezbedimo brže i efikasne presude, jednaku pravdu za sve građane, i da kao vlada ohrabrujemo slobodu govora i atmoferu u kojoj se dijalog ceni", rekla je premijerka i dodala da treba da se stvaraju generacije koje će misliti svojom glavom. Takođe, istakla je važnost regionalne stabilnosti za koju je, kaže, Srbija životno zaintresovana. Govoreći o izveštaju Evropske komisije, poručila je da će se Srbija fokusirati na preporuke mnogo više od ocena. Brnabićeva je prva premijerka koja je prisustvovala sednici Konventa. Fabrici: Izveštaj o napretku objektivan i izbalansiran Šef Delagije EU u Srbiji Sem Fabrici je, govoreći na sednici Nacionalnog konventa o EU, naveo da je Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji je objavljen prošle nedelje, - fer, objektivan i izbalansiran i daje preporuke i smernice za budućnost. Navodi da Izveštaj pokazuje da postoji veći napredak na ekonomskoj strani, dok u političkoj oblasti napredak nije jednak. Ističe da je Srbija postigla značajan napredak kada je reč o ekonomskim parametrima. Ocenio je da su pozitivni izgledi za veći privredni rast za ovu i naredne godine, koji su zasnovani na čvrstom temelju - izvozu i rastu ulaganja. Ukazao je da pored strukturnih reformi treba da uslede restrukturiranje državnih preduzeća, kao i smanjenje sive ekonomije, "To su glavni nalazi izveštaja i postoje jasni dokazi koji se tiču ekonomije, da Srbija ulazi u ekonosmki ciklus EU, a to je progresivna, snažna i vidljiva integracija", rekao je Fabrici i podsetio da je izvoz iz Srbije u EU utrostručen u poslednjih osam godina, dok je skoro 80 odsto stranih investicija u Srbiji iz EU. Kada je reč o političkim kriterijumima, Fabrici je rekao da je vlada posvećena EU, ali da cela zemlja mora da bude posvećena tom radu, kao i da se, na primer, u izveštaju navodi da parlament ne vrši adekvatno nadzornu ulogu nad vladom. Ističe da je ključni element pravosudni sistem, da se veći akcenat stavlja na vladavinu prava, ali i da je važna borba portiv korupcije i kriminala, ocenivši da je u toj oblasti postignut određen napredak u odnosu na prethodni izveštaj, dok se, dodao je, za slobodu izražavanja to ne može reći. Dodaje i da je civilni sektor važan u procesu pridruživanja EU, jer predstavljaju motor u svakom demokratskom društvu.  Navodi da izveštaj ne sudi, već daje smernice i ukazuje na preporuke koje vlada i ostale institucije treba da preduzmu da se unapredi ta oblast. Šef Delegacije EU dodao je i da je deo izveštaja posvećen Kosovu i Metohiji i dijalogu Beograda i Prištine, koji , kako je rekao, mora da bude ojačan i osnažen kako bi se postigla normalizacija odnosa. "Želimo da vas ohrabrimo, da ostanete fokusirani i da učinite da proces proistupanja EU bude centralna akcija Skupštine, vlade i insitucija. Postoje očekivanja u Evropi šta Srbija može da uradi, a Srbija se prepoznaje kao predvodnica na Zapadnom Balkanu, a EU ostaje na vašoj strani", poručio je Fabrici. Miščevićeva: Očekujem da većina poglavlja bude otvorena Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević podsetila je tokom sednice Nacioanlnog konventa da se pet poglavlja u ovom momentu nalazi pred državama članica i izrazila očekivanje da će većina njih biti otvorena. "Mi smo pripremili, ne samo pozicije već i nivo usagalašenosti u poglavljima 9 - finansijske usluge, 13 - politika ribarstva, 17 - ekonomska monetarna politika, 18 -statisika i poglavlje 33 - budžetska politika. Za svako od tih poglavalja konstatovan je napredak", rekla je Miščevićeva. Podsetila je da Srbija trenutno ima 12 otvorenih poglavlja i da su dva privremeno zatvorena. "Za poglavlja koja smo privremeno zatvorili dobili smo argumentaciju da je u redu da su ona zatvorena. Slična ocena da je Komisija bila u pravu kada je preporučila otvaranje poglavlja", rekla je šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU, ali i napomenula da je konstatovano da u pogalvlju 5 nema napretka i da nedostaje Zakon o javnim nabavkama. Navodi da usklađivanje u otvorenim poglavljima teče po pregovaračkim pozicijama, odnosno po merilima za zatvaranje. "Ono što me malo plaši je što u narednom periodu Komisija očekuje od nas ispunjenje merila za zatvaranje u većini od otvorenih poglavlja, a naši planovi nisu takvi", istakla je Miščevićeva. Navodi da je plan Srbije da merila za zatvaranje budu ostavrena 2018. 2019. i 2020. godine tako da će morati o tome malo preciznije da se ragovara sa delegacijom EK u Srbiji i sa predstavnicima iz Brisela.  

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: boom93.com

Link: http://www.boom93.com/info/lokalne-vesti/46885/da-li-ce-%E2%80%9Edositej%E2%80%9C-biti-rekonstruisan-ove-godine.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Da li će "Dositej" biti rekonstruisan ove godine?

  1. 04. 2018. Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93 Grad Požarevac ponovo je raspisao javnu nabavku za izradu idejnog projekta adaptacije, sanacije i rekonstrukcije objekta Osnovne škole "Dositej Obradović". Prethodna javna nabavka je poništena jer se niko nije javio od ponuđača. Procenjena vrednost javne nabavke iznosi 2 miliona dinara sa PDV-om. Rok za ponude 14.maj. Od ponuđača sa odgovarajućom ponudom očekuje se izrada idejnog projekta i nacrta, kao i procena troškova rekonstrukcije. Objekat škole ima površinu od blizu 5.900 kvadrata.Inače, gradsko rukovodstvo je kompletnu rekonstrukciju objekta u više navrata najavljivalo za ovu godinu. Međutim, s obzirom da su se već u startu pojavili problemi pitanje je da li će to biti i ispunjeno.Političari su u svojim izjava licitirali da je za kompletnu obnovu škole potrebno između 150 miliona i 200 miliona dinara. Namera je da se novac obezbedi preko vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.Direktor škole, Ivana Joksimović je nedavno rekla Boom 93 da su rešeni svi imovinsko-pravni problemi vezani za zgradu koja je izgrađena još 1921.godine.Pored dotrajalosti materijala, osnovni problem "Dositeja" je neadakvetno planiran prostor za nesmetano obavljanje nastave i funkcionisanje škole.  

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://rtv.rs/sr_lat/politika/ditman-ima-napretka-ali-i-jos-posla-u-poglavljima-23-i-24_912064.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ditman: Ima napretka, ali i još posla u poglavljima 23 i 24

BEOGRAD - Nemački ambasador Aksel Ditman kaže da su poglavlja 23 i 24 od krucijalne važnosti za Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, navodeći da je određeni napredak učinjen u tim oblastima, ali da ima još da se radi.Ditman je na sednici Nacionalnog konventa u parlamentu kazao da deli kritičko mišljenje koje stoji u izveštaju Evropske komisije o slobodi medija. Navodi da je potrebna transparentna vlasnička struktura i finansiranje medija, ali i nova strategija o medijima. Potrebno je, kaže Ditman, omogućiti bezbednost novinara, jer oni imaju važnu ulogu u funkcionalnoj demokratiji. "Bilo je zastrašivanja, pretnji novinarima i jako je važno da država i tužilaštvo obezbede bezbednost novinara", rekao je Ditman. Nemački ambasador je još jednom podvukao da nemačka vlada podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, te istakao da je poglavlje 23 od ključne važnosti za proces proširenja, kao i za celokupno društvo uopšte, uz opasku da reforme treba nastaviti. "Pročitao sam izveštaj (Evropske komisije) i mislim da je važan, kao i komentari koji se odnose na borbu protiv korupcije, pravosuđu i medijima. Određeni napredak je ostvaren, recimo u oblasti poglavlja 24, usvojen je Zakon o azilu, ali postoje neke stvari koje nedostaju", rekao je Ditman. Podsetio je da treba usvojiti još neke zakona poput onog o besplatnoj pravnoj pomoći, kao i da se izmeni sadašnji i Agenciji za borbu protiv korupcije, te ukazao da je još važnije da se oni sprovode. Govoreći o ustavnim amandmanima, Ditman kaže da je Nacrt poslat Venecijanskoj komisiji i da je sjajno što će oni doći u Srbiju u maju da razgovaraju i diskutuju o tome. "Važno je da se sastanu sa predstavnicima različitih organizacija civilnog društva", rekao je Ditman. EU ne želi da uveze nerešeno pitanje Kosova Ambasador Nemačke rekao je da je jedinstven stav Evropske unije da cilj pregovora mora biti sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, jer EU ne želi da uveze nerešeno bilateralno pitanje unutar Unije. "Nemačka želi da da doprinos tome da dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa, mi smo tu partner", izjavio je Ditman za TV N1. Pozitivno je to što su, uz veliko odugovlačenje konačno počeli pregovori o Zajednici srpskih opština (ZSO), ocenio je Ditman i dodao da pregovori neće biti jednostavni, ali je važno da je EU posvećena tome i zalaže se za postizanje dogovora. "Neophodno je da se pronađe rešenje koje obuhvata sve aspekte normalizacije odnosa. Mi ćemo to pomno pratiti, uz EU koji posreduje u pregovorima", rekao je on. Kako je naglasio, sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograda i Prištine je jedinstven stav EU. "Podržavamo taj proces i sada moramo pronaći dobro kompromisno rešenje, kako bi odnosi mogli biti normalizovani na održivoj osnovi", izjavio je Ditman. Govoreći o izveštaju Evropske komisije, on je rekao da je osnovni cilj da Srbija postane članica EU, a preduslov za to jeste ispunjavanje kriterijuma, sprovođenje niza reformi, a izveštaj pokazuje gde se Srbija nalazi na tom putu. "Tu postoji niz pitanja gde je Srbija postigla napredak, pre svega privrede i privrednog razvoja, ali i niz tema gde je neophodno da se preduzmu dalji koraci, reforme pre svega u oblasti vladavine prava, efikasnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija - to je sustina Izveštaja. Potvrđuje se da Srbija jeste na dobrom putu, ali da na nekim temama ima još potrebe raditi", izjavio je ambasador. Govoreći o odnosima Srbije i Nemačke, Ditman je rekao da su bilateralni odnosi sve zemlje izvrsni, kao i da da je Srbija interesantna destinacija za nemačke investicije, kojih je sve više. U tom pogledu su veoma važni uslovi, pre svega u pogledu ostvarivanja vladavine prava, naglasio je on.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/politika/ditman-neophodno-resenje-i-normalizacija-odnosa-s-pristinom/fz5ts3p

Autori: Tanjug

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ditman: Napredak Srbije u oblastima 23 i 24, ali ima još da se radi

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman rekao je danas da je jedinstven stav EU da cilj pregovora mora biti sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, jer EU ne želi da uveze nerešeno bilateralno pitanje unutar Unije.- Nemačka želi da da doprinos tome da dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa, mi smo tu partner - rekao je Ditman za N1.Pozitivno je to što su, uz veliko odugovlačenje konačno počeli pregovori o ZSO, rekao je Ditman i dodao da pregovori neće biti jednostavni, ali da je važno da je EU posvećena tome i da se zalaže za postizanje dogovora.Kako je rekao, sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograda i Prištine je jedinstven stav EU.- Podržavamo taj proces i sada moramo pronaći dobro kompromisno rešenje kako bi odnosi mogli biti normalizovani na održivoj osnovi - istakao je ambasador."Napredak u oblasti poglavlja 24"On je rekao da su poglavlja 23 i 24 od krucijalne važnosti za Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, navodeći da je određeni napredak učinjen u tim oblastima, ali da ima još da se radi.- Pročitao sam izveštaj Evropske komisije i mislim da je važan, kao i komentari koji se odnose na borbu protiv korupcije, pravosuđu i medijima. Određeni napredak je ostvaren, recimo u oblasti poglavlja 24, usvojen je Zakon o azilu, ali postoje neke stvari koje nedostaju - kaže Ditman.On je sednici Nacionalnog konventa u parlamentu kazao da deli kritičko mišljenje koje stoji u izveštaju Evropske komisije o slobodi medija. Navodi da je potrebna transparentna vlasnička struktura i finansiranje medija, ali i nova strategija o medijima. Potrebno je, kaže Ditman, omogućiti bezbednost novinara, jer oni imaju važnu ulogu u funkcionalnoj demokratiji."Bilo je zastrašivanja novinara"- Bilo je zastrašivanja, pretnji novinarima i jako je važno da država i tužilaštvo obezbede bezbednost novinara - rekao je Ditman.Podsetio je da treba usvojiti još neke zakona poput onog o besplatnoj pravnoj pomoći, kao i da se izmeni sadašnji i Agenciji za borbu protiv korupcije, te ukazao da je još važnije da se oni sprovode.Govoreći o ustavnim amandmanima, Ditman kaže da je Nacrt poslat Venecijanskoj komisiji i da je sjajno što će oni doći u Srbiju u maju da razgovaraju i diskutuju o tome.- Važno je da se sastanu sa predstavnicima različitih organziacija civilnog društva - rekao je Ditman."Odnosi Srbije i Nemačke su izvrsni"Govoreći o izveštaju Evropske komisije, on je rekao da tu postoji niz pitanja gde je Srbija postigla napredak, pre svega privrede i privrednog razvoja, ali i niz tema gde je neophodno da se preduzmu dalji koraci.Neophodne su reforme, pre svega, u oblasti vladavine prava, efikasnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, to je suština Izveštaja, naglasio je Ditman.- Potvrđuje se da Srbija jeste na dobrom putu, ali da na nekim temama ima još potrebe raditi - rekao je ambasador.Govoreći o odnosima Srbije i Nemačke, Ditman je rekao da su bilateralni odnosi dve zemlje izvrsni.Srbija je interesantna destinacija za nemačke investicije, kojih je sve više, ali je dodao i da su u tom pogledu uslovi, pre svega u pogledu ostvarivanja vladavine prava, veoma važni, zaključio je Ditman u Novom danu.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori:

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ditman: Ima napretka, ali i još posla u poglavljima 23 i 24

BEOGRAD, 23. aprila (Tanjug) - Nemački ambasador Aksel Ditman kaže da su poglavlja 23 i 24 od krucijalne važnosti za Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, navodeći da je određeni napredak učinjen u tim oblastima, ali da ima još da se radi.Ditman je na sednici Nacionalnog konventa u parlamentu kazao da deli kritičko mišljenje koje stoji u izveštaju Evropske komisije o slobodi medija.Navodi da je potrebna transparentna vlasnička struktura i finansiranje medija, ali i nova strategija o medijima.Potrebno je, kaže Ditman, omogućiti bezbednost novinara, jer oni imaju važnu ulogu u funkcionalnoj demokratiji."Bilo je zastrašivanja, pretnji novinarima i jako je važno da država i tužilaštvo obezbede bezbednost novinara", rekao je Ditman.Nemački ambasador je još jednom podvukao da nemačka vlada podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, te istakao da je poglavlje 23 od ključne važnosti za proces proširenja, kao i za celokupno društvo uopšte, uz opasku da reforme treba nastaviti."Pročitao sam izvestaj (Evropske komisije) i mislim da je važan, kao i komentari koji se odnose na borbu protiv korupcije, pravosuđu i medijima. Određeni napredak je ostvaren, recimo u oblasti poglavlja 24, usvojen je Zakon o azilu, ali postoje neke stvari koje nedostaju", rekao je Ditman.Podsetio je da treba usvojiti još neke zakona poput onog o besplatnoj pravnoj pomoći, kao i da se izmeni sadašnji i Agenciji za borbu protiv korupcije, te ukazao da je još važnije da se oni sprovode.Govoreći o ustavnim amandmanima, Ditman kaže da je Nacrt poslat Venecijanskoj komisiji i da je sjajno što će oni doći u Srbiju u maju da razgovaraju i diskutuju o tome."Važno je da se sastanu sa predstavnicima različitih organziacija civilnog društva", reako je Ditman.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: telegraf.rs

Link: http://www.telegraf.rs/vesti/politika/2953128-ima-jos-da-se-radi-nemacki-ambasador-o-kritikama-u-izvestaju-evropske-komisije-o-srbiji

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ima još da se radi: Nemački ambasador o kritikama u izveštaju Evropske komisije o Srbiji

Vidljiv je napredak koji je učinjen, ali je potrebno još toga da se uradi | Telegraf.rs - Najnovije vesti iz zemlje i sveta   Ditman je na sednici Nacionalnog konventa u parlamentu kazao da deli kritičko mišljenje koje stoji u izveštaju Evropske komisije o slobodi medija.Navodi da je potrebna transparentna vlasnička struktura i finansiranje medija, ali i nova strategija o medijima.Aksel Ditman-Foto: Tanjug/Dragan KujundžićPotrebno je, kaže Ditman, omogućiti bezbednost novinara, jer oni imaju važnu ulogu u funkcionalnoj demokratiji.- Bilo je zastrašivanja, pretnji novinarima i jako je važno da država i tužilaštvo obezbede bezbednost novinara - rekao je Ditman.Nemački ambasador je još jednom podvukao da nemačka vlada podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, te istakao da je poglavlje 23 od ključne važnosti za proces proširenja, kao i za celokupno društvo uopšte, uz opasku da reforme treba nastaviti.- Pročitao sam izvestaj (Evropske komisije) i mislim da je važan, kao i komentari koji se odnose na borbu protiv korupcije, pravosuđu i medijima. Određeni napredak je ostvaren, recimo u oblasti poglavlja 24, usvojen je Zakon o azilu, ali postoje neke stvari koje nedostaju - rekao je Ditman.Kosovo je najvažnije pitanje i na ovom sastanku sam se borio za Srbiju: Vučić posle razgovora sa MogeriniPodsetio je da treba usvojiti još neke zakona poput onog o besplatnoj pravnoj pomoći, kao i da se izmeni sadašnji i Agenciji za borbu protiv korupcije, te ukazao da je još važnije da se oni sprovode.Govoreći o ustavnim amandmanima, Ditman kaže da je Nacrt poslat Venecijanskoj komisiji i da je sjajno što će oni doći u Srbiju u maju da razgovaraju i diskutuju o tome.- Važno je da se sastanu sa predstavnicima različitih organziacija civilnog društva - reako je Ditman.(Telegraf.rs/Tanjug)

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://rtv.rs/sr_lat/politika/ditman-ima-napretka-ali-i-jos-posla-u-poglavljima-23-i-24_912064.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ditman: Ima napretka, ali i još posla u poglavljima 23 i 24

BEOGRAD - Nemački ambasador Aksel Ditman kaže da su poglavlja 23 i 24 od krucijalne važnosti za Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, navodeći da je određeni napredak učinjen u tim oblastima, ali da ima još da se radi.Ditman je na sednici Nacionalnog konventa u parlamentu kazao da deli kritičko mišljenje koje stoji u izveštaju Evropske komisije o slobodi medija. Navodi da je potrebna transparentna vlasnička struktura i finansiranje medija, ali i nova strategija o medijima. Potrebno je, kaže Ditman, omogućiti bezbednost novinara, jer oni imaju važnu ulogu u funkcionalnoj demokratiji. "Bilo je zastrašivanja, pretnji novinarima i jako je važno da država i tužilaštvo obezbede bezbednost novinara", rekao je Ditman. Nemački ambasador je još jednom podvukao da nemačka vlada podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, te istakao da je poglavlje 23 od ključne važnosti za proces proširenja, kao i za celokupno društvo uopšte, uz opasku da reforme treba nastaviti. "Pročitao sam izveštaj (Evropske komisije) i mislim da je važan, kao i komentari koji se odnose na borbu protiv korupcije, pravosuđu i medijima. Određeni napredak je ostvaren, recimo u oblasti poglavlja 24, usvojen je Zakon o azilu, ali postoje neke stvari koje nedostaju", rekao je Ditman. Podsetio je da treba usvojiti još neke zakona poput onog o besplatnoj pravnoj pomoći, kao i da se izmeni sadašnji i Agenciji za borbu protiv korupcije, te ukazao da je još važnije da se oni sprovode. Govoreći o ustavnim amandmanima, Ditman kaže da je Nacrt poslat Venecijanskoj komisiji i da je sjajno što će oni doći u Srbiju u maju da razgovaraju i diskutuju o tome. "Važno je da se sastanu sa predstavnicima različitih organizacija civilnog društva", rekao je Ditman. EU ne želi da uveze nerešeno pitanje Kosova Ambasador Nemačke rekao je da je jedinstven stav Evropske unije da cilj pregovora mora biti sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, jer EU ne želi da uveze nerešeno bilateralno pitanje unutar Unije. "Nemačka želi da da doprinos tome da dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa, mi smo tu partner", izjavio je Ditman za TV N1. Pozitivno je to što su, uz veliko odugovlačenje konačno počeli pregovori o Zajednici srpskih opština (ZSO), ocenio je Ditman i dodao da pregovori neće biti jednostavni, ali je važno da je EU posvećena tome i zalaže se za postizanje dogovora. "Neophodno je da se pronađe rešenje koje obuhvata sve aspekte normalizacije odnosa. Mi ćemo to pomno pratiti, uz EU koji posreduje u pregovorima", rekao je on. Kako je naglasio, sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograda i Prištine je jedinstven stav EU. "Podržavamo taj proces i sada moramo pronaći dobro kompromisno rešenje, kako bi odnosi mogli biti normalizovani na održivoj osnovi", izjavio je Ditman. Govoreći o izveštaju Evropske komisije, on je rekao da je osnovni cilj da Srbija postane članica EU, a preduslov za to jeste ispunjavanje kriterijuma, sprovođenje niza reformi, a izveštaj pokazuje gde se Srbija nalazi na tom putu. "Tu postoji niz pitanja gde je Srbija postigla napredak, pre svega privrede i privrednog razvoja, ali i niz tema gde je neophodno da se preduzmu dalji koraci, reforme pre svega u oblasti vladavine prava, efikasnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija - to je sustina Izveštaja. Potvrđuje se da Srbija jeste na dobrom putu, ali da na nekim temama ima još potrebe raditi", izjavio je ambasador. Govoreći o odnosima Srbije i Nemačke, Ditman je rekao da su bilateralni odnosi sve zemlje izvrsni, kao i da da je Srbija interesantna destinacija za nemačke investicije, kojih je sve više. U tom pogledu su veoma važni uslovi, pre svega u pogledu ostvarivanja vladavine prava, naglasio je on. Omerović: Uskoro tri nova zakona u vezi sa poglavljem 23 Predsednik skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović izjavio je danas da bi Srbija uskoro trebalo da dobije tri važna zakona iz oblasti poglavlja 23 - pravosuđe i osnovna prava, što bi trebalo da omogući napredak u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji. Omerović je u Skupštini Srbije na sednici Nacionalnog konventa kazao da je reč o Zakonu o ljudskim i manjinskim pravima, Zakonu o savetu nacionalnih manjina i Zakonu ravnopravnosti polova. On je ukazao da skupština trenutno ne koristi svoju kontrolnu funkciju, podsetviši da je jedan od njenih zadataka da prati primenu usvojenih zakonskih rešenja i da li postoje sankcije prema onima koji ih krše. Navodeći da su manjine postale moneta za potkusurivanje, Omerović je izneo lični utisak da se sa približavanjem obeležavanja pojedinih datuma "vadi oružje iz sanduka". "Verujem da ćemo u narednom periodu biti u situaciji da vodimo dijalog. Žao mi je što u poslednjih nekoliko dana imamo ponovo teške i zapaljive reči, zabrane ulaska ministara i ponovo se zvecka oružjem", rekao je Omerović. Džaba nam poglavlja i 23 i 35 ako mi nismo spremni da razgovaramo jedni sa drugima, kaže Omerović i dodaje da svi treba da suočimo sa sa onim što se dešavalo  i da budemo ljudi. Ljudska prava, ukazuje, imaju najširi kontekst, obuhvataju različita prava, uključujući i pravo poslanika da ih tema koja se tiče poglavlja 23 ne interesuje, jer, primetio je, pored njega na sednici Konventa su prisutna tri poslanika. Prema njegovim rečima, Srbija je u poglavlju 23 imala dodatnih uslova u odnosu na druge zemlje. Upozorio je da će susedi koji su članovi EU koristiti sve mogućnosti da pojačaju pritisak za ostvarivanje prava njihovih naroda koji žive u Srbiji, te da se tome mora prići pažljivo. "Moramo biti svesni da postoje problemi i da neće sami od sebe nestati. Moramo raditi na tome da se zakoni sprovode u praksi", poručio je Omerović.  

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: Poziv za dostavljanje ponuda za restauraciju spomenika vojnicima 1912-1918. u Požarevcu

SMEDEREVO, 23. aprila 2018. (Beta) - Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo objavio je danas poziv javne nabavke male vrednosti za realizaciju radova u okviru programa sanacije i restauracije Spomenika srpskim vojnicima 1912-1918. god. u Požarevcu.Poziv za podnošenje ponuda i konkursna dokumentacija objavljeni su na Portalu javnih nabavki.Ponude se mogu dostaviti neposredno ili putem pošte na adresu: Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo, Ulica despota Djurdja 37, 11 300 Smederevo.Rok za podnošenje ponuda je 3. maj do 11.30.Otvaranje ponuda obaviće se u prostorijama Regionalnog zavoda tog dana od 12.00.Kriterijum za ocenjivanje ponuda je najniža ponudjena cena.Odluka o dodeli ugovora biće doneta najkasnije pet dana od dana po otvaranju ponuda.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: foruminfo.rs

Link: http://foruminfo.rs/11621-2/

Autori:

Teme: Korupcija

Naslov: Okrugli sto o korupciji: Ambijent u kojem se sprovode antikorupcijski zakoni, sprečava borbu protiv korupcije

Republika Srbija se Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i poglavljem 23 obavezala da će napraviti mehanizam za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou. Jedan od tih menaizama su loklani antikorupcijski planovi. Pošto smo u evropskim integracijama, to nije više samo stvar koja će biti praćena od Agencije za borbu protiv korupcije, nego je deo borbe protiv korupcije na lokalnom nivou postala posebna mera u Akcionom planu za poglavlje 23. To znači da ukoliko ne izgradimo sisteme za borbu protiv korupcije, ali ne samo tako što ćemo doneti neke papire, nego ukoliko to ne bude funkcionisalo, pitanje naših evropskih integracija biće upitno - istakao je direktor programa "Društvo protiv korupcije" Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović. Na listi Indeksa percepcije korupcije Transparensi internešnala, Srbija se od 2011. godine nalazi u statusu države koja je zarobljena korupcijom. Mi imamo zakone, imamo institucije, a nemamo rezultate. Veliki problem Srbije je u tranziciji, jer se nismo dovoljno reformisali. Ambijent u kojem se sprovode antikorpcijski zakoni je takav da sprečava borbu protiv korupcije - rekao je Gavrilović. Iako iz različitih političkih struktura, učesnici okruglog stola bili su složni u jednom: umrežavanje je veoma važno za borbu protiv korupcije. Svima nama je cilj da suštinski napravimo demokratsko društvo. U tom suštinskom demokratskom društvu nema onih koji su kasta i onih koji treba da dobijaju udarce i da imamo po definiciji dobre i loše momke. Svi smo mi apsolutno podložni kritici i naš rad je predmet revizije apsolutno svih organa, i vladinih i nevladinih - istakao je odbornik Stranke pravde i pomirenja Samir Tandir. Član opštinskog veća Milan Gačević veruje da su svi građani i građanke Prijepolja zainteresovani za borbu protiv korupcije i dodaje: Ovo bi trebalo da bude tema bez prekida, o kojoj će svaki dan da se diskutuje, a da posledica diskusije bude iskorenjivanje kriminala i korupcije. Korupcija u Prijepolju nije karakteristična samo za ovu vlast, već i za prethodne, smatra odbornik Sandžačke demokratke partije Izudin Šantić. Treba da damo odgovor kako da se svi zajednički izborimo protiv ovih koruptivnih radnji kojih mi u Prijepolju imamo poprilično. Ako mi nemamo nijednu službenu radnju policijskog službenika, niti Opštinskog javnog tužilaštva koji će reagovati po saznanju, mislim da tu nema napretka - dodaje on. Uloga medija je veoma važna u borbi protiv korupcije, ocenjeno je na okruglom stolu. Nema borbe protiv korupcije i kriminala bez slobode štampe, bez onoga što se zove "otvoreno oko naroda". Mora i građanin pojedinac da se probudi - rekao je Slobodan Gojković. Postavilo se i pitanje koje su nadlaežnosti lokala a koje države u borbi protiv korupcije. Nije ista korupcija na nivou republike i na lokalu. To je neophodno kako bi telo koje se bude formiralo na lokalu za borbu protiv korupcije, znalo šta treba da radi - istakla je predsednica Ekološkog pokreta "Lim" iz Priboja Jasminka Dizadarević. Da je ova tema veoma važna, misli i Nenad Martinović. Na lokalnoj samoupravi je da donese određene odluke koje će obezbediti telo koje će se baviti ovim pitanjem. Svi organi koji se bore protiv korupcije, ne daju nikakve rezultate - rekao je Martinović. Okrugli sto Forum žena Prijepolja i TV Forum realizovali su u okviru projekata "Mediji u borbi protiv korupcije", uz podršku Agencije za borbu protiv korupcije Vlade Srbije.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/vazdusni-desant-vuciceve-mafije-srpskim-nebom-lete-vodjine-konfete/

Autori: @srbijadanas

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Vazdušni desant Vučićeve mafije: Srpskim nebom lete Vođine konfete

Od dolaska na vlast Aleksandar Vučić razara suverenitet Srbije i najvažnije resurse poklanja strancima. Prelazak niškog aerodroma "Konstantin Veliki" iz gradskog u republičko vlasništvo, poslednji je događaj koji je svima razjasnio šta se zapravo krije iza predaje nacionalnog avio-prevoznika Arapima i davanja u koncesiju beogradskog aerodroma.Sve je odavno isplanirano i sada se samo realizuje, pokazuje analiza ranijih događaja i izjava najviših državnih funkcionera. Kompletno nebo iznad Srbije poklonjeno je strancima za nešto malo para i bogati nagradu vlastodršcima, a svi dugovi ostaju na teret budžeta.Aktuelna vlast je od 2012. pa do danas uspela da proda, ili potpuno uništi, jedan od najvažnijih prirodnih resursa koje ima svaka zemlja - svoje nebo. Po međunarodnom pravu, sav vazdušni prostor iznad teritorije neke države spada pod njen suverenitet, tako da je oduzimanje dela neba isto kao i okupacija dela teritorije. Srbija je sve manje gospodar svog vazdušnog prostora koji nije izgubila u ratu, već za sitne pare predala strancima.Nekadašnji JAT (danas "Air Serbia" - AS), beogradski Aerodrom "Nikola Tesla" (ANT) i niški "Konstantin Veliki" (AKV) su tri uvezane priče, koje ne mogu da se razdvoje, a da se razume o čemu je reč. Naravno, tu su još i aerodromi "Morava" kod Kraljeva i "Ponikve" kod Užica, obuhvaćeni fantomskim preduzećem "Aerodromi Srbije". Većina ljudi već sada gubi pregled cele situacije, a upravo to je i bio cilj vlastodržaca - da u kolopletu preduzeća, većinskih i manjinskih vlasnika i različitih interesa niko ne može da spozna o čemu se tu, zapravo, radi.Cela priča je počela navodnom "prodajom" JAT-a, odnosno zdravog dela firme (onog koji je od starog JAT-a nasledio imovinu) arapskom "investitoru", "Etihadu". Ako nas sećanje ne vara, to je bio prvi od nekoliko "poslova stoleća", kako je izjavio Aleksandar Vučić (posle su došli, sa istim epitetom, "Beograd na vodi", Koridor 11, završetak Koridora 10, ruski kredit za železnicu, kineski kredit za pruge, dolazak Tenisa, sada koncesija za ANT…).Ni do danas javnost nije do kraja upoznata sa tim na šta se naša država obavezala i šta je sve predala arapskom "partneru", jer osnovni ugovor (koji je, istini za volju, dostupan javnosti) ima manje članova i stranica od ugovora kojim se, recimo, prodaje pašnjak u nekoj zabiti. Sve je rešeno na taj način što je u osnovnom ugovoru predviđeno da će detalji biti regulisani aneksima, a koliko istih ima javnost ne zna, pa tako ne može da zna ni njihovu sadržinu.Ono što svi znamo, jeste da se Srbija obavezala ne samo da će pokriti stare dugove JAT-a, već i da će prve tri godine subvencionisati poslovanje AS-a. Kako je to izgledalo, vidi se od kako su te subvencije prestale, bar u ugovorenom obimu: na početku su u avionima AS-a služeni nacionalni specijaliteti koji su ulazili u cenu karte, a od kako su subvencije prestale naplaćuje se i čaša obične vode. AS, čije rukovodstvo po ugovoru postavlja "Etihad" (iako je manjinski vlasnik), rado se prikazivao velikodušnim dok su to plaćali srpski građani kroz poreze ili naši penzioneri kroz umanjenje penzija.Da bi opravdao svoju laž kako se ovde radi o "poslu stoleća" (pre će biti da je to još jedan bankrot stoleća) Aleksandar Vučić je javnost bombardovao besmislenim statističkim podacima o broju prevezenih putnika, novootvorenih linija ili satova leta. Sve ovo zvuči lepo, ali posao "Etihada" (zbog čega je je on bez ikakvog ulaganja na upravu dobio našeg nacionalnog avio-prevoznika) jeste da poveća prihode i nekadašnji JAT, a sadašnji AS, poslovno dovede na zelenu granu.Kada se analizira poslovanje AS-a vidi se da su prihodi kompletno preliveni u firme koje su na neki način poslovno povezane sa "Etihadom", odnosno da je AS (bivši JAT) za "Etihad" bio koka sa zlatnim jajima. Zbog toga ne treba da nas brine da li će kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da se povuče iz ovog posla. Na našu opštu žalost - neće.Poboljšanje poslovnih prihoda je ostvareno drakonskim uštedama na uslugama (naplaćivanje svega, čak i čaše vode ili osnovnog prtljaga koji puštaju i lou-kost kompanije), otpuštanjem radnika i zatvaranjem svih poslovnica (osim one čuvene kod crkve Svetog Marka u Beogradu). Opet bogati Arapi profitiraju preko leđa siromašnih Srba.Ne treba zaboraviti ni dugoročne obaveze od kojih je većina prema kompanijama povezanim ili sa "Etihadom" ili sa vladarskom porodicom nekada po gusarenju i pljački poznatog Abu Dabija. Šema je izuzetno jednostavna. Roba (na prvom mestu avioni i delovi za njih) nabavljaju se na dugogodišnji lizing ili kredit, gde su prve godine obavezni grejs period, a završetak otplate je godinama posle isteka ugovora o javno-privatnom partnerstvu Srbije i "Etihada". Lizing, kredit, ali i roba dobijaju se od pravnog lica u kome "Etihad" ili dinastija el Nahjan ima udela, tako da ispada da su se šeici zadužili kod samih sebe za pare koje će da isplati srpski budžet.Ova prevara je na skoro istovetan način izvedena u nemačkoj kompaniji "Air Berlin" i u nekadašnjem nacionalnom avio-prevozniku "Al Italia". Postoji jedna, izvesna, razlika: Nemačka je ozbiljna država, a "Air Berlin" ozbiljna kompanija sa većim brojem akcionara, pa je "Etihad", za razliku od posla sa "Air Serbia"-e, tu morao i da uloži izvesna sredstva. Novac je, međutim, po pomenutoj šemi išao sa njim povezanim licima.U jednom trenutku prošle godine "Etihad", kao najveći vlasnik akcija, objavio je da ne želi više da vrši dokapitalizaciju "Air Berlin"-a, čiji je menadžment postavljao na sličan način kao i onaj u "Air Serbia". Odmah za njim su i ostali veliki akcionari objavili svoje povlačenje, pa je kompanija proglasila bankrot. Deo flote i destinacije, kupila je "Lufthansa". Stečajni upravnik je, međutim, otkrio poslovanje preko povezanih lica, kao i da je na taj način kapital izvlačen iz jedne od do tada najvećih evropski lou-kost avio kompanija, presavio tabak i tužio "Etihad" za naknadu štete procenjene, za sada, na sumu između dve i četiri milijardi evra.Osim toga, ovakvo poslovanje se smatra prevarom, a Nemačka je ozbiljna, pravna država, tako da lako može da se desi da u zatvoru završi neki od šeika sa kojima se Vučić ljubio u usta.U Srbiji je sve isto, osim završnice, jer nema razloga da se posumnja da li postoji neki tajni, privatni dogovor o podeli plena između gospodara Srbije i gospodara Abu Dabija koji obuhvata i krivičnu neodgovornost.Ono što mora stalno da nam bude pred očima je činjenica kako AS, odnosno bivši JAT, nije bilo kakva avio-kompanija, već jedini nacionalni avio-prevoznik koji ima Srbija. Nacionalna avio-kompanija nije i ne može da bude lou-kost, pogotovo što je AS lou-kost samo tamo gde Arapima odgovara, što pokazuje koliko je menadžment nesposoban.Na kraju ove za nas žalosne priče "Etihad" će se preimenovati (kao ranije JAT u "zdravu" i "zaduženu" kompaniju), a dugove AS-a će morati da isplati većinski vlasnik, Republika Srbija, koja nema mogućnosti da se na isti način podeli i preimenuje.Srpski aero-biznis se ne ograničava samo na AS - tu su još i aerodromi, kao i naplata taksi za preletanje (što je priča za sebe). Stručnjaci smatraju da sve to vredi najmanje pet milijardi evra, pod uslovom da se dovede na nešto viši nivo, odnosno tri milijarde evra "u viđenom stanju", a za sada se od toga očekuje 500 miliona evra od čega treba odbiti kazne i gubitke koje ćemo da pokrivamo.Davanje aerodroma "Nikola Tesla" (ANT) pod koncesiju ne samo da je jedan od najgorih poslova ove pljačkaške vlasti, već je i krucijalni dokaz kako Aleksandar Vučić služi svojoj otadžbini - samoproglašenoj republici Kosovo.Ugovor o ovoj koncesiji u Srbiji je poznat samo najužem krugu ljudi koje je odredio sam Vučić. Do njegovog potpisivanja o sadržaju nije bila upoznata ni navodna predsednica vlade Ana Brnabić. Ona je 17. marta, u vreme kada su se svi pitali šta se dešava sa potpisivanjem ugovora o koncesiji sa francuskim "Vinci"-jem, u dnevniku RTS-a, gde se raspravljala ova tema, bila potpuno zbunjena. Gledala je u stranu, kao da odatle očekuje nečiju pomoć, kratko i neodeređeno davala odgovore na postavljeno pitanje, pa odmah prelazila na priču o digitalnim farmama, zatim je zbunjeno kazala kako očekuje (ne i kada) potpisivanje ugovora o koncesiji, pa počela da priča o "Magnohromu"…?!? Kao da joj je neko pre emisije sipao alkohol u votku.Samo tri dana kasnije, isti taj RTS objavljuje kako će ugovor o koncesiji biti potpisan za dva dana.Pregovore je, očigledno, sve vreme vodio lično Aleksandar Vučić. Jedini je on znao šta se dogovara i kada će šta da se desi, dok su ostali bili samo statisti. Isto je bilo i kada je poklanjan JAT Arapima, kada je i tadašnji direktor priznao da ne zna ni o čemu se pregovara, niti dokle su pregovori stigli. Ovog puta ni predsednica vlade, ali ni resorna ministarka nisu ništa znali, niti je Vučić uopšte imao nameru da im bilo šta saopštava. Čak ni dan uoči potpisivanja Brnabićeva nije znala tekst ugovora, što je Vučić prokomentarisao: "Nije njeno da se u to meša, već neka vežba potpis". Uoči samog potpisivanja njoj su iz Predsedništva dostavili dopis u kome je stajalo šta će reći na konferenciji za novinare.Sa druge strane, iako resorni ministar, Zorana Mihailović nije ni toliko bila obaveštena, pa je na konferenciji za novinare posle potpisivanja ugovora neoprezno rekla kako se na ovom ugovoru radilo godinama, priznajući tako, ono što već i ptice na grani znaju, da je celokupni tender namešten za od početka poznatog pobednika. Ne treba smetnuti sa uma da je prošle jeseni specijalizovani sajt "Tango 6", koji prati dešavanja u aero-industriji, najavio pobedu "Vinci"-a u Beogradu.Iako ni sama nije imala pojma o čemu se radi, Brnabićeva je ovaj posao proglasila najtransparentnijim tenderom u istoriji, tako da je, sigurnosti radi (da se ne pretera sa transparentnošću) 14. marta organizacija "Transparentnost Srbija" saopštila da je od Vlade dobila odgovor da je sve u vezi sa koncesijom Aerodroma "Nikola Tesla" proglašeno tajnom i da ništa od dokumentacije ne može da im bude dostavljeno. Tako je i danas, mada je od strane premijerke obećano kako će ugovor javnosti biti dat na uvid pošto koncesionar, francuska kompanija "Vinci", uplati koncesionu cenu, što se očekuje u septembru.Već se ovde pojavljuje jedan veliki pravni problem: ANT je akcionarsko društvo, a Republika Srbija jeste najveći akcionar, ali ne i jedini. Pošto se davanje pod koncesiju smatra raspolaganjem sredstvima veće vrednosti, zakon predviđa da se o svemu na Skupštini akcionara obaveste i ostali vlasnici akcija, makar to, kao u ovom slučaju (zbog odnosa snaga), bila i čista formalnost.Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" a.d. je 20. marta 2018. održao 19. vanrednu skupštinu akcionara, kojoj su prisustvovala samo predstavnici dva nejveća akcionara (Vladimir Dimitrijević, predstavnik Vlade, i Dragan Karanović ispred fonda KJK FUND SICAV SIF), ali na dnevnom redu nije bilo davanje koncesije. Direktor Saša Vlaisavljević, dakle, nije imao legitimitet da potpiše ugovor 22. marta, posebno jer je redovna skupština održana u septembru 2017. kada se još nisu ni znali uslovi koncesije, tako da o istoj nije ni moglo da se glasa.Državi je problem u vezi izglasavanja pristanka za davanje ANT-a u koncesiju predstavljalo to što bi tada morao akcionarima na uvid da se da kompletan predugovor (odnosno ugovor koji će kasnije biti potpisan), a to vlast iz nekog razloga ne želi da učini pre septembra.Za septembar ne samo da je predviđeno objavljivanje ugovora, već i isplata koncesione cene, što na prvi pogled nema veze jedno sa drugim, ali može da ima. Poznajući prevarantske i lopovske manire ove vlasti, sve je moguće, pa i to da mali akcionari budu preskočeni kada se budu delile pare dobijene od "Vinci"-a.U svim, ali bukvalno svim i zvaničnim i poluzvaničnim izveštajima Vlade u vezi davanja ANT-a pod koncesiju govori se kako će se u budžet sliti koncesiona cena u visini od 501 miliona evra, čime će se značajno poboljšati solventnost države. Republika Srbija, međutim, ima 83,14691 odsto akcija ANT-a, dok ostatak imaju mali akcionari, od kojih je najveći misteriozni fond iz Luksemburga "KJK FUND II SICAV SIF" sa 1,28651 odsto. Postoje, međutim, dve mogućnosti davanja u koncesiju.Jedna je da se "Vinci"-u prepusti upravljanje (ne i vlasništvo) svih 100 odsto akcija, tako da svi akcionari dele pomenut 501 milion evra shodno svom udelu (izračunato je da bi za svaku akciju bilo plaćeno preko 30 evra). U tom slučaju bi na isti način akcionari delili i godišnji koncesioni zakup. Druga mogućnost je da država koncesionaru preda samo svoj paket akcija (što je ovome dovoljno da nesmetano upravlja aerodromom) i da ubire godišnji koncesioni zakup, dok bi mali akcionari dobijali dividendu, pod uslovom da bude bilo kakvog prihoda za podelu.Da li je Vučić sklopio ugovor po ovoj drugoj mogućnosti, pa po svom običaju, da loše vesti odlaže dok može, sve prolongira do septembra?Iako nekom neupućenom može na prvi pogled da izgleda kako priča o koncesiji za ANT otvara više pitanja nego što daje odgovora, kada se zagrebe po površini stiže se do istine. Tako je 30. januara 2016. izgledalo potpuno besmisleno osnivanje preduzeća "Aerodromi Srbije" d.o.o, ali ono danas ima važno mesto u ovoj kompikovanoj slagalici.Osnivač i vlasnik "Aerodroma Srbije", Republika Srbija uplatila je 10.150.000 dinara osnivačkog kapitala i preduzeće je sa radom počelo 2. februara 2016 i bilo je planirano da postane vlasnik i operater svih aerodroma u Srbiji. Pod tim su se tada, kako je rekla ministarka Zorana Mihailović, podrazumevali, pored ANT-a, niški "Konstantin Veliki" i dva virtuelna koja postoje samo na papiru i u nečijoj mašti: "Ponikve" kod Užica i "Morava" kod Kraljeva. Preduzeće te 2016. nije počelo sa radom, što se vidi iz "Izjave o neaktivnosti" koju je v.d. direktora i jedini zaposleni Predrag Babić nepoznatog datuma predao Agenciji za privredne registre.Država je, na prvi pogled, uložila 100.000 evra da bi se negde uhlebio beskorisni partijski kadar?!? Nije sve onako kako izgleda, jer su, iz perspektive Vučića i njegovog klana, to dobro uložene pare…Iz izjave ministarke Mihailovićeve, ali i samog Aleksandra Vučića, kao i iz niza zvaničnih dokumenata vidi se da su "Aerodromi Srbije" d.o.o. trebali da upravljaju i niškim aerodromom, koji je, međutim, u to vreme bio u vlasništvu lokalne samouprave. Kako to Republika raspolaže tuđom imovinom?Iz ovoga se jasno vidi da je Vučić još početkom 2016. imao jasan plan da potpuno uništi sve vazdušne luke u Srbiji, pod uslovom da nađe koncesionara za ANT koji bi bio spreman da "ispod žita" to adekvatno i nagradi, a to je potvrdila i Mihailovićka svojom neopreznom izjavom. Naime, Aleksandar Vučić je još 16. januara 2018. (u sklopu one čuvene izjave kako su aerodromi "zaštićeni time što im je ograničen broj putnika"?!?) na RTS-u rekao da će u sledećih 12 godina Niš, "Ponikve" i "Morava" smeti da imaju maksimalno milion putnika godišnje.Cela Srbija sme, po slovu ugovora, da ima samo 10 odsto putnika Aerodroma "Nikola Tesla", inače država "Vinci"-u plaća kaznene penale. Pitanje svih pitanja je, međutim, šta se dešava ako ANT ne dosegne planiranih 10 miliona putnika godišnje? Odgovor je veoma jasan: ovakvom koncesijom "Vinci" je faktički stekao potpunu kontrolu nad svim aerodromima u Srbiji, jer odobrenih milion putnika za preostala tri aerodroma mogu da dođu samo ako ANT ima 10 miliona ili više putnika godišnje. "Vinci", koji je posredno suvlasnik aerodroma "Franjo Tuđman" u Zagrebu, a planira i kupovinu bugarskih vazdušnih luka, može namerno da redukuje broj putnika preko Beograda i da time ne samo u zapećak gurne Srbiju kao vazdušnu raskrsnicu, već i da zarađuje od penala isplaćivanih iz našeg budžeta. Posao stoleća, nema šta, ali ne za Srbiju.Niški aerodrom, međutim, nije neki konkurent ANT-u. Daleko je opasniji kao konkurencija aerodromu u Prištini. Ako se "Konstantin Veliki" ne razvija, čemu će nam, onda, autoput Niš - Priština, osim da bismo omogućili lakše doseljavanje novih albanskih separatista, što i jeste ideja vodilja Aleksandra Vučića. Skoro cela jugozapadna Srbija (Raška oblast) i dobar deo centralne Srbije i danas, zbog loših puteva i nepostojeće železnice, koristi usluge aerodroma u Prištini. Umesto da se razvojem "Konstantina Velikog" i završetkom "Ponikvi" oni zadrže u Srbiji, i da se dodatno privuku putnici iz BiH, Makedonije, Crne Gore, Bugarske, pa i sa Kosova aktuelna vlast ih bukvalno tera na strane aerodrome.Pri tome, "Ponikve" su skoro potpuno gotove i nedostaje još samo nekoliko miliona evra, pa da aerodrom mogu da koriste i veći putnički avioni (za neke je i sada pristupačan). Međutim, ako bi "Ponikve" proradile, to bi bio dodatni udar za "Konstantina", jer cela Srbija, sa izuzetkom ANT-a, godišnje sme da primi više od milion putnika, a samo niški danas prihvata 330.000 putnika godišnje.Konačno, kao najvažnija indicija da se zaista od ranije dogovaralo sa Francuzima da im se prepusti monopol nad srpskim nebom služi činjenica kako je republička Vlada "preporuku" Nišu da joj preda svoj aerodrom donela samo jedan dan pošto je potpisan ugovor sa "Vinci"-em o preuzimanju Aerodroma "Nikola Tesla". Ono što je na ceremoniji potpisivanja ovog ugovora svima bilo uočljivo, bilo je odsustvo Aleksandra Vučića koji, inače, u rad pušta i naplatne rampe na auto-putu.I nebesa su prodali u bescenjeSamo onaj ko nikada nije bio u Nišu i nije upoznao ni jednog pravog Nišliju ne zna koliko ti ljudi vole i poštuju ne samo tradiciju svog grada, već i cele Srbije. Beograd, prestonica Srbije, nema tako veličanstvene spomenike velikanima prošlosti, kakve ima Niš. U Beogradu se mladi okupljaju "kod konja" (na kome je knez Mihailo, koga niko više ne pominje), a u Nišu "kod kralja Aleksandra" (koji je, takođe, na konju). Svaki pravi Nišlija poznaje svaku stopu u svom gradu, svaki kamen stare kaldrme koja se ljubomorno i sa izuzetnom pažnjom čuva.Konačno, Niš je poslednji carski grad u Srbiji, jer je u njemu rođen car svih Romeja i vladar Vizantije i cele vaseljene, Konstantin Veliki, po kome aerodrom i nosi ime. Zato je samo onaj ko ne zna te ljude mogao da pomisli kako će oni bez otpora dozvoliti da im se oduzme vazdušna luka. Njihovi protesti, međutim, više nisu događaj samo od lokalnog značaja, već se tiču svih nas.Za šaku evra, Aleksandar Vučić ne samo da je uz ANT "Vinci"-u prodao i "Konstantina Velikog" (koga pod ovim uslovima niko normalan neće uzeti u koncesiju), već i celokupno nebo iznad Srbije. Srpsko nebo, dakle, vredi pola milijarde evra, ne računajući kazne koje ćemo morati da plaćamo za svakog putnika viška. Zbog toga, svi u Srbiji moraju da se dignu protiv ove sramne odluke koja nas pretvara u francusku koloniju.Dokazano glupiGodinu dana je trajala opereta sa potragom za koncesionarom, iako se znalo da će to biti "Vinci". Skoro 30 kompanija je preuzelo tendersku dokumentaciju, ali se na kraju samo njih četiri javilo sa konkretnim ponudama. Posle nekoliko dobro izrežiranih produžetaka rokova ugovor je potpisan 22. marta, iako je poslednji rok istekao dan ranije.Ugovor o koncesiji na 25 godina obuhvata finansiranje, upravljanje infrastrukturom aerodroma, održavanje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju i dalju modernizaciju aerodroma. Obećana kapitalna ulaganja su sanacija i rekonstrukcija glavne poletno-sletne staze, izgradnja umetnute poletno-sletne staze, pomoćnih rulnih staza i brzih izlaza sa piste. Prema najavama, očekuje se razvoj prostora terminala, podizanje broja gejtova i dodatni razvoj kargo stendova. "Vinci"-u je pride dato još oko 30 hektara zemlje u blizini aerodroma.Već se i u svetu raščulo kako su Srbi naivan narod, pa je na konferenciji za medije posle potpisivanja ugovora direktor "Vinci"-a Nikola Notbar obećao kako će uvesti nove linije za Lisabon i prema Čileu. Izgleda da ovaj Francuz ne zna da su za otvaranje putničkih linija zaduženi avio-prevoznici, a ne aerodromi.Predrag Vujović, bivši direktor JAT-a za N1Tužiti Etihad zbog gubitaka Er SrbijeKada su Vlada Republike Srbije i nacionalne avio kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata i Srbije, Etihad Airways i Jat airways, potpisale ugovor o formiranju nove kompanije "Air Serbia" delovalo je će biti rešeni svi problemi koje je Srbija godinama imala sa poslovanjem svog nacionalnog avio prevoznika. Očekivanja su dodatno podizali predstavnici države. Najavljivale su se mnoge stvari, kao što su nacionalni specijaliteti na meniju avio kompanija.U prve tri godine država je pokrivala gubitke kompanije u kojoj ima 51 odsto vlasništva, a nakon toga, počela je racionalizacija poslovanja tako da su brojne poslovnice širom Srbije zatvorene, a najavljeni luksuz i komfor zamenjen je mnogo skromnijom ponudom. Kakva je budućnost kompanije "Air Serbia", koliko toga se promenilo u avio saobraćaju od trenutka potpisivanja ugovora i da li su efekti toga sve ono što se dešava u toj kompaniji ili je to moglo da se predvidi?Ovako je bivši direktor JAT-a, Predrag Vujović, opisao šta je prethodilo kriminalnom davanju Aerodroma Beograd u koncesijuNekadašnji direktor JAT ervejza Predrag Vujović izjavio je za TV N1 da bi ministar finansija Dušan Vujović trebalo da napravi tim i da, u ime Vlade Srbije, tuži Etihad za gubitke koji su nastali u poslovanju Er Srbije."Jer, niti se Vlada Srbije ili neko sa strane mešao u način poslovanja Er Srbije, Etihad je sam vodio kompaniju pet godina. Ovako kako sad postoji, ova kompanija nema perspektivu opstanka. Uopšte. Ona samo može da pravi gubitke", ocenio je Vujović.On smatra da je kompanija Er Srbija od početka pogrešno postavljena, ali da Etihad nema razloga da se povuče, jer nema trošak."Kompanija nije imala perspektivu da opstane u toj varijanti, iz prostog razloga što multinacionalna kompanija kao što je Etihad nikad ne može da napravi nacionalnu kompaniju. To su dve potpuno različite koncepcije", smatra on.Sad kad država ne daje pare setimo se da budemo štedljivi - nekada nacionalni specijaliteti, a danas nema ni vode.Prema njegovom mišljenju, ambicije koje su postavljene nisu bile realne, jer je tržište Zapadnog Balkana ograničeno."S druge strane, ostale kompanije su se u međuvremenu razvile. Od 2000. do 2010. nastalo je 180 novih kompanija. Nije to više era JAT-a iz osamdesetih godina kad smo bili 14. u Evropi, sad je konkurencija mnogo veća", kaže Vujović.On dodaje da Etihad nema nijedan trošak što se tiče Er Srbije i da Etihad nije preuzeo nikakav rizik na sebe, a da je istovremeno apsolutna kontrola vođenja kompanije u njihovim rukama."Jako je bitno bilo da se spremi JAT da neko dođe i uloži pare. Mi nismo tu kompaniju spremili, a onda smo doneli odluku 2013. da je ugasimo. Potpuno nepotrebno po mom mišljenju", rekao je on.Govoreći o tome ide li Er Srbija u pravcu "low cost", Vujović kaže da ne možete sami sebe da proglasite i da ne postoji državna kompanija niti ona sa većinskim državnim vlasništvom da je "low cost"."Jeste porastao broj putnika, ali po drastično nižim tarifama, pa prihoda nema. Nacionalna kompanija može da vozi i bez prihoda, ali ne može država da plaća ceh svih ideja - koncept "moja ideja, vaše pare" ne može dugo da traje", smatra Vujović.On ocenjuje i da do najavljene isporuke aviona neće doći jer za to nema para."To košta milijardu evra", ističe Vujović.Milan Malenović / Magazin Tabloid                                                                  

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori:

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Država, civilni sektor, poslanici i delegacija EU o slobodi

BEOGRAD, 23. aprila (Tanjug) - U Srbiji je od početka godine zabeleženo 30 pretnji, pritisaka i napada na predstavnike medija, rečeno je danas na petoj plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji na kojoj je poručeno da država shvata vrlo ozbiljno svaku pretnju, a posebno pretnju novinarima."Ugrožavanje bezbednosti novinara je najstrašnija stvar koja može da se desi. Niko u državi to neće podržati i niko neće stati na stranu nasilnika i sakriti napad. Moramo zajedno da se borimo protiv toga. Bezbednost novinara je naš zajednički cilj za koji ćemo se boriti", rekla je savetnica predsednika za medije Suzana Vasiljević.Ona je prethodno kazala da je izrada medijske strategije prekinuta posle konsultacija predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, što su predstavnici opozicije ocenili kao "razvlašćenje institucija", te da im se čini da je državni sekretar ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović upravo tu infromaciju saznao na sednici Konventa.Vasiljevićeva je odgovorila da je povlačenje medijske strategije bila inicijativa predsednika na predlog premijerke, te da su o svemu obavešteni resorni ministar Vladan Vukosavljević i nadležni organi."Nije niko razvlastio institucije. Postoje delovi strategije za koje međunarodne organizacije, uključujući i OEBS, kažu da su dobri. Ono što nije dobro, to bi trebalo menjati, a menjaćemo u saradnji sa strukovnim udruženjima, nevladinim organizacijama", odgovorila je Vasiljević.Tanja Maksić, novinarka BIRN-a je govorila o davanju finansijskih sredstava iz republičkog budžeta što je, kako je ocenila, jedna od najvažnijih poluga za ekonomsku održivost medija."Zato je vrlo važno da se ovaj novac raspodeljuje fer, transparentno i potpuno kontrolisano", rekla je ona.Maksić je navela da je projektno sufinansiranje dobar model koji treba unaprediti, a primenju ga mnoge evropske države kao vrstu pomoći medijima.Govoreći o registru medija, ona je rekla da je zamišljen kao centralno mesto gde će moći da se pronađu podaci i o vlasničkoj strukturi medija, kao i o tokovima državnog novca."Taj registar je upostavljen, ali nije ažuriran", rekla je Maksić i dodala da mnoge državne institucije, ali i javna preduzeća ne prijavljuju kako troše novac na oglašavanje.Projektna menadžerka NUNS-a Tamara Filipović rekla je da u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku piše da nasilje nad novinarima, zastrašivanje, napadi i pretnje koje oni trpe izaziva veliku zabrinutost."Rekla bih da kod naših novinara taj nivo osećaja više nije zabrinutost, već je prerastao u strah", rekla je Filipović.Prema podacima NUNS-a, prošle godine je bilo 92 pritiska, pretnji, fizičkih napada i sličaja nadziranaj novinara, kao i napada na imovinu, rekla je Filipović i dodala da je ove godine zabeleženo ukupno 30 pretnji, pritisaka i napada.Ona je preciizrala da je bilo šest pretnji, dva fizička napada i 22 pritiska, ne računajući poslednje pretnje upućene Ivanu Ivanoviću i one koje su posledica izjave lidera radikala Vojislava Šešelja.Filipović je upozorila da je položaj novinara danas loš, da postoji autocenzura zbog pritiska, a da im je plata ispod proseka.Državni sekretar ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović ne slaže se sa konstatacijom koja se navodi u izveštaju EK da nije bilo napretka u slobodi medija, navodeći da je Srbija stvorila regulatorni okvir koji omogućuje da mediji deluju nesmetano i slobodno.On je ocenio da prostora za dalje jačanje slobode medija ima i podsetio da su od 2014. doneta tri medijska zakona - Zakon o javnom informisanju, o elektronskim medijima i medijskim servisima."Srbija čvrsto podržava principe i standarde slobode medija", rekao je Gajović koji je istakao da on lično, od kada je stupio na tu dužnost, nije odbio nijedan medij za izjavu, bez obzira da li su bliski vlasti ili ne, te kakav im je sadržaj.Zlatko Minić iz Transparntnosti ukazuje da se u izveštaju konstatuje da je odlika medijskog okruženja finansiranje iz državnih resursa, te upozorio da nije uređeno oglašavanje državnih organa."Bilo je najava da će se to urediti posebnim propisom. Prošlo je tri, četiri godine, a i dalje se ništa nije desilo", rekao je Minić.?orđe Vukadinović, poslanik Nove Srbije - Pokret za spas Srbije, rekao je da treba biti oprezan kada je reč o povlačenju države iz medija, jer je sada, kada se to već gotovo dogodilo, situacija u medijima "još gora".On je ocenio i da je dobro što će se "resetovati" medijska strategija.Šef Odeljenja za informisanje, komunikaciju i medije Delegacije EU u Srbiji Pol Henri Preset zaključio je da se EK i dalje drži procene koja je navedena u izveštaju, da nije učinjen napredak u oblasti slobode medija."Hteo bih da citiram. Nema napretka, ali ovaj nedostatak napretka nas sve više brine. Ne bih da idem od slučaja do slučaja. U izveštaju stoji da ima zastrašivanja i nasilja nad novinarima", rekao je Preset i poručio da vlasti moraju da promovišu javni dijalog.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3114715/zaustavljena-izrada-nove-medijske-strategije-predlog-da-se-ukljuci-oebs.html

Autori: Redakcija

Teme: Zlatko Minić

Naslov: Zaustavljena izrada nove medijske strategije, predlog da se uključi OEBS

Savetnica predsednika za medije Suzana Vasiljević rekla je da je izrada medijske strategije zaustavljena posle konsultacija predsednika Republike Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić. Istakla je da je izrada strategije obustavljena zbog komentara i kritika međunarodnih organizacija i domaćih stručnjaka. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaSavetnica predsednika za medije Suzana Vasiljević rekla je da je izrada medijske strategije zaustavljena posle konsultacija predsednika Republike Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić. Istakla je da je izrada strategije obustavljena zbog komentara i kritika međunarodnih organizacija i domaćih stručnjaka.Vasiljevićeva je u Skupštini Srbije rekla da je predsednik Vučić predložio da se OEBS uključi u izradu medijske strategije, kao i da se sa njima razgovara o tome šta treba uraditi da se mediji osećaju slobodnije u Srbiji. "Mislim da bi bilo korisno da napravimo novu radnu grupu za izradu startegije u koju bi trebalo da budu uključeni svi relevatni predstavnici domaćih međunarodnih strukovnih udruženja i međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom medija i slobode medija", rekla je Vasiljevićeva na sednici Nacionalnog konventa. Istakla je da je osnovna poruka da država želi da se povuče iz medija i da ne želi veće učešće u medijima. ''Osnovni razlog za zaustavljanje medijske strategije zato što su se pojavili razni komentari i dobili smo kritike međunarodnih organizacija i domaćih stručnjaka'' rekla je Vasiljevićeva i dodala da nije sigurna koliko su svi imali uvid u strategiju. Smatra da su i predsednica vlade Ana Brnabić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić želeli da daju više vremena Ministarstvu kulture, nevladinom sektoru, kao i predstavnicima strukovnih udruženja da se vidi šta je u strategiji dobro, a šta treba menjati. ''Mislim da će na konsultacijama sa predsednikom Srbije, premijerkom i ministrom kulture biti izložen plan na koji način ćemo dalje raditi na tome, ali u svakom slučaju to će biti uz veće učešće institucija, civilnog sektora i međunarodnih strukovnih udruženja'', navela je Vasiljevićeva. Prema njenim rečima, važno je da se čuje glas stručnjaka i profesionalnih udruženja i dodala je da očekuje predloge nevladinih organizacija. "Vlada treba da predloži put do najboljeg rešenja" "Predsednik je posle kraće konsultacije sa predsednicom vlade zainteresovan da započne proces strateškog kreiranja politike, koji će omogućiti inkluzivnost i otvorenost procesa", rekla je Vasiljevićeva. Dodala je da bi Vlada Srbije trebalo da predloži kako i na koji način da se dođe do najboljeg rezultata. "To uključenje treba da bude na bazi ozbiljnih analiza, studija i najbolje prakse, ali uz uvažavanje činjenica na kom nivou je naša politička kultura. Sve zahteva vreme. U pitanju je proces, jer ovo sve dosta dugo traje. Ovo nije priča koja traje četiri godine već mnogo duže", rekla je Vasiljevićeva. Navodeći da mnogo toga treba da se promeni iz nasleđene prakse, savetnica za medije predsednika Republike rekla je da je važno da postoji svest o problemu koji se možda različito vidi uz međusobno uvažavanje. Učesnici sednice Konventa o slobodi medija Između ostalog, na petoj plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji rečeno je da je u Srbiji je od početka godine zabeleženo 30 pretnji, pritisaka i napada na predstavnike medija. Poručeno da država shvata vrlo ozbiljno svaku pretnju, a posebno pretnju novinarima. "Ugrožavanje bezbednosti novinara je najstrašnija stvar koja može da se desi. Niko u državi to neće podržati i niko neće stati na stranu nasilnika i sakriti napad. Moramo zajedno da se borimo protiv toga. Bezbednost novinara je naš zajednički cilj za koji ćemo se boriti", rekla je Suzana Vasiljević. Tanja Maksić, novinarka BIRN-a je govorila o davanju finansijskih sredstava iz republičkog budžeta što je, kako je ocenila, jedna od najvažnijih poluga za ekonomsku održivost medija. "Zato je vrlo važno da se ovaj novac raspodeljuje fer, transparentno i potpuno kontrolisano", rekla je Maksićeva. Maksić je navela da je projektno sufinansiranje dobar model koji treba unaprediti, a primenju ga mnoge evropske države kao vrstu pomoći medijima. Govoreći o registru medija, ona je rekla da je zamišljen kao centralno mesto gde će moći da se pronađu podaci i o vlasničkoj strukturi medija, kao i o tokovima državnog novca. "Taj registar je upostavljen, ali nije ažuriran", rekla je Maksićeva i dodala da mnoge državne institucije, ali i javna preduzeća ne prijavljuju kako troše novac na oglašavanje.  Projektna menadžerka NUNS-a Tamara Filipović rekla je da u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku piše da nasilje nad novinarima, zastrašivanje, napadi i pretnje koje oni trpe izaziva veliku zabrinutost. "Rekla bih da kod naših novinara taj nivo osećaja više nije zabrinutost, već je prerastao u strah", rekla je Filipovićeva. Prema podacima NUNS-a, prošle godine je bilo 92 pritiska, pretnji, fizičkih napada i sličaja nadziranaj novinara, kao i napada na imovinu, rekla je Filipović i dodala da je ove godine zabeleženo ukupno 30 pretnji, pritisaka i napada. Precizirala da je bilo šest pretnji, dva fizička napada i 22 pritiska, ne računajući poslednje pretnje upućene Ivanu Ivanoviću i one koje su posledica izjave lidera radikala Vojislava Šešelja. Filipovićeva je upozorila da je položaj novinara danas loš, da postoji autocenzura zbog pritiska, a da im je plata ispod proseka. Državni sekretar ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović ne slaže se sa konstatacijom koja se navodi u izveštaju EK da nije bilo napretka u slobodi medija, navodeći da je Srbija stvorila regulatorni okvir koji omogućuje da mediji deluju nesmetano i slobodno. Ocenio je da prostora za dalje jačanje slobode medija ima i podsetio da su od 2014. doneta tri medijska zakona - Zakon o javnom informisanju, o elektronskim medijima i medijskim servisima. "Srbija čvrsto podržava principe i standarde slobode medija", rekao je Gajović koji je istakao da on lično, od kada je stupio na tu dužnost, nije odbio nijedan medij za izjavu, bez obzira da li su bliski vlasti ili ne, te kakav im je sadržaj. Zlatko Minić iz Transparntnosti ukazuje da se u izveštaju konstatuje da je odlika medijskog okruženja finansiranje iz državnih resursa, te upozorio da nije uređeno oglašavanje državnih organa. "Bilo je najava da će se to urediti posebnim propisom. Prošlo je tri, četiri godine, a i dalje se ništa nije desilo", rekao je Minić. Đorđe Vukadinović, poslanik Nove Srbije - Pokret za spas Srbije, rekao je da treba biti oprezan kada je reč o povlačenju države iz medija, jer je sada, kada se to već gotovo dogodilo, situacija u medijima "još gora". Ocenio je i da je dobro što će se "resetovati" medijska strategija. Šef Odeljenja za informisanje, komunikaciju i medije Delegacije EU u Srbiji Pol Henri Preset zaključio je da se EK i dalje drži procene koja je navedena u izveštaju, da nije učinjen napredak u oblasti slobode medija. "Hteo bih da citiram. Nema napretka, ali ovaj nedostatak napretka nas sve više brine. Ne bih da idem od slučaja do slučaja. U izveštaju stoji da ima zastrašivanja i nasilja nad novinarima", rekao je Preset i poručio da vlasti moraju da promovišu javni dijalog.  

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisana javna nabavka za rekonstrukciju osnovne škole u Požarevcu

POŽAREVAC, 23. aprila 2018. (Beta) - Grad Požarevac ponovo je raspisao javnu nabavku za izradu idejnog projekta adaptacije, sanacije i rekonstrukcije objekta Osnovne škole Dositej Obradović.Prethodna javna nabavka je poništena jer se niko nije javio od ponudjača.Procenjena vrednost javne nabavke je dva miliona dinara sa PDV-om.Rok za ponude 14.maj. Od ponudjača sa odgovarajućom ponudom očekuje se izrada idejnog projekta s nacrtom i procena troškova rekonstrukcije.Objekat škole ima površinu od blizu 5.900 kvadrata.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: vaseljenska.com

Link: http://www.vaseljenska.com/politika/letaci-preletaci-za-dve-godine-25-poslanika-promenilo-klub-u-skupstini-srbije/

Autori: @VaseljenskaTV

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Letači, preletači: Za dve godine 25 poslanika promenilo klub u Skupštini Srbije

Beograd - Činjenica da su za samo dve godine postojanja sadašnjeg saziva Narodne skupštine nestala tri poslanička kluba, da je isto toliko formirano, a da su dva potpuno rekonstruisana, najbolje je otelotvorena u imenu imaginarnog političkog lika "Preletačević" koji je debitovao na predsedničkim izborima 2014. godine.Beograd - Činjenica da su za samo dve godine postojanja sadašnjeg saziva Narodne skupštine nestala tri poslanička kluba, da je isto toliko formirano, a da su dva potpuno rekonstruisana, najbolje je otelotvorena u imenu imaginarnog političkog lika "Preletačević" koji je debitovao na predsedničkim izborima 2014. godine.Naime, od tada je ukupno 25 poslanika napustilo svoje stranke, samo osam njih deluje samostalno, dok je ostatak našao novu ideologiju i novo stranačko utočište. Samo jedan poslanik je po napuštanju stranke vratio poslanički mandat. U pitanju je čin Miloša Boškovića iz DJB, koji ovaj pokret nije spasilo, jer je na njegovo mesto došla Nada Kostić, koja je ubrzo i sama napustila Sašu Radulovića i DJB.Bivši članovi DJB, njih petoro, Aleksandar Stevanović, Tatjana Macura, Nenad Božić, Ljupka Mihajlovska i Vladimir Đutić formirali su poslednji u nizu poslanički klub i nazvali ga "Slobodni poslanici".Troje poslanika koji su ranije napustili stranku Saše Radulovića i napravili "tehnički" savez sa članovima Nove stranke Zoranom ŽIvkovićem i Marinikom Tepić (koja je u takođe podnela ostavku i na funkciju u ovoj partiji), formirali su "Klub samostalnih poslanika". U prvobitnom klubu DJB sada je ostalo sedam članova. DJB je, čini se, prošao bolje od DSS, koji je ostao bez poslaničke grupe, ali i bez nekoliko poslanika, uključujući i bivšu predsednicu Sandu Rašković Ivić.Ravno nije bilo ni u vladajućoj koaliciji, kada se posle sukoba Velje Ilića sa Aleksandrom Vučićem, raspala i poslanička grupa Nove Srbije. Poslanici okupljeni oko Ilića tada su se udružili sa Sandom Rašković Ivić i Đorđem Vukadinovićem (koji je bio izabran na listi DSS) i formirali su grupu "Nova Srbija - Pokret za spas Srbije".Rašković Ivićev je u međuvremenu "preletela" u Narodnu stranku Vuka Jeremića gde je potpredsednica, dok se Miroslav Aleksić u drugom klubu (SDS - Narodna stranka) opredelio da rekonstruiše klub nakon formiranja Jeremićeve partije.Nenad Čanak je takođe ostao bez poslaničkog kluba, što je Čedomir Jovanović pokušao da spreči kada je Marinika Tepić izašla iz LSV. Jovanović je tada napustio klub LDP i ušao u Čankovu poslaničku grupu kako bi je sačuvao. Tada je međutim otišao Goran Čabradi iz Zelene stranke, pa su se i Jovanović i Čanak vratili u klub LDP-SDA, čijem je imenu tada priključen i LSV.Predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati rekao je za Telegraf da navedeni potezi poslanika pokazuju da mnoge poslaničke grupe nemaju koren u društvu."Ovi izbori su na neki način doveli do velike promene reljefa srpske političke scene. Mnoge stranke su praktično prestale da postoje i mislim da su ovi lokalni izbori, u mnogome reprezentativni za partijsku scenu u celoj zemlji.Sad se vidi, sudeći prema rezultatima tih izbora, da mnoge poslaničke grupe nemaju zapravo koren u društvu, da struktura parlamenta ne odgovara preferencijama biračkog tela, da su to ljudi koji prosto tako dobijaju nekave poslaničke grupe i plate na osnovu stare slave.U toj situaciji, parlamentarci se ponašaju po pravilu tako da maksimalno zadrže svoje lične interese, prelaze u druge stranke i to je taj fenomen preletača koji je mnogo češći u ranim demokratijama nego što ćete to da vidite u Velikoj Britaniji i Francuskoj, gde se tako nešto retko dešava", izjavio je za naš portal, Goati.Prema njegovim rečima, kada veliki broj poslanika obezbedi po pet, šest prelazaka, to pokazuje da nema ideologije i da je posredi "partijski promiskuitet"."Tada parlament nije više institucija koja uživa ugled i nije reprezentativna", zaključio je on i dodao da se nada da će ta vrsta promiskuiteta lagano splašnjavati u budućnosti i da će ljudi iz jedne stranke teže prihvatiti druge, jer moraju da zadrže neki ugled.Telegraf.rs              

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: studiob.rs

Link: http://studiob.rs/drzava-civilni-sektor-poslanici-delegacija-eu-o-slobodi/

Autori: Redakcija

Teme: Zlatko Minić

Naslov: Država, civilni sektor, poslanici i delegacija EU o slobodi

"Ugrožavanje bezbednosti novinara je najstrašnija stvar koja može da se desi. Niko u državi to neće podržati i niko neće stati na stranu nasilnika i sakriti napad. Moramo zajedno da se borimo protiv toga. Bezbednost novinara je naš zajednički cilj za koji ćemo se boriti", rekla je savetnica predsednika za medije Suzana Vasiljević.Ona je prethodno kazala da je izrada medijske strategije prekinuta posle konsultacija predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, što su predstavnici opozicije ocenili kao "razvlašćenje institucija", te da im se čini da je državni sekretar ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović upravo tu infromaciju saznao na sednici Konventa.Vasiljevićeva je odgovorila da je povlačenje medijske strategije bila inicijativa predsednika na predlog premijerke, te da su o svemu obavešteni resorni ministar Vladan Vukosavljević i nadležni organi."Nije niko razvlastio institucije. Postoje delovi strategije za koje međunarodne organizacije, uključujući i OEBS, kažu da su dobri. Ono što nije dobro, to bi trebalo menjati, a menjaćemo u saradnji sa strukovnim udruženjima, nevladinim organizacijama", odgovorila je Vasiljević.Tanja Maksić, novinarka BIRN-a je govorila o davanju finansijskih sredstava iz republičkog budžeta što je, kako je ocenila, jedna od najvažnijih poluga za ekonomsku održivost medija."Zato je vrlo važno da se ovaj novac raspodeljuje fer, transparentno i potpuno kontrolisano", rekla je ona.Maksić je navela da je projektno sufinansiranje dobar model koji treba unaprediti, a primenju ga mnoge evropske države kao vrstu pomoći medijima.Govoreći o registru medija, ona je rekla da je zamišljen kao centralno mesto gde će moći da se pronađu podaci i o vlasničkoj strukturi medija, kao i o tokovima državnog novca."Taj registar je upostavljen, ali nije ažuriran", rekla je Maksić i dodala da mnoge državne institucije, ali i javna preduzeća ne prijavljuju kako troše novac na oglašavanje.Projektna menadžerka NUNS-a Tamara Filipović rekla je da u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku piše da nasilje nad novinarima, zastrašivanje, napadi i pretnje koje oni trpe izaziva veliku zabrinutost."Rekla bih da kod naših novinara taj nivo osećaja više nije zabrinutost, već je prerastao u strah", rekla je Filipović.Prema podacima NUNS-a, prošle godine je bilo 92 pritiska, pretnji, fizičkih napada i sličaja nadziranaj novinara, kao i napada na imovinu, rekla je Filipović i dodala da je ove godine zabeleženo ukupno 30 pretnji, pritisaka i napada.Ona je preciizrala da je bilo šest pretnji, dva fizička napada i 22 pritiska, ne računajući poslednje pretnje upućene Ivanu Ivanoviću i one koje su posledica izjave lidera radikala Vojislava Šešelja.Filipović je upozorila da je položaj novinara danas loš, da postoji autocenzura zbog pritiska, a da im je plata ispod proseka.Državni sekretar ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović ne slaže se sa konstatacijom koja se navodi u izveštaju EK da nije bilo napretka u slobodi medija, navodeći da je Srbija stvorila regulatorni okvir koji omogućuje da mediji deluju nesmetano i slobodno.On je ocenio da prostora za dalje jačanje slobode medija ima i podsetio da su od 2014. doneta tri medijska zakona - Zakon o javnom informisanju, o elektronskim medijima i medijskim servisima."Srbija čvrsto podržava principe i standarde slobode medija", rekao je Gajović koji je istakao da on lično, od kada je stupio na tu dužnost, nije odbio nijedan medij za izjavu, bez obzira da li su bliski vlasti ili ne, te kakav im je sadržaj.Zlatko Minić iz Transparntnosti ukazuje da se u izveštaju konstatuje da je odlika medijskog okruženja finansiranje iz državnih resursa, te upozorio da nije uređeno oglašavanje državnih organa."Bilo je najava da će se to urediti posebnim propisom. Prošlo je tri, četiri godine, a i dalje se ništa nije desilo", rekao je Minić.?orđe Vukadinović, poslanik Nove Srbije - Pokret za spas Srbije, rekao je da treba biti oprezan kada je reč o povlačenju države iz medija, jer je sada, kada se to već gotovo dogodilo, situacija u medijima "još gora".On je ocenio i da je dobro što će se "resetovati" medijska strategija.Šef Odeljenja za informisanje, komunikaciju i medije Delegacije EU u Srbiji Pol Henri Preset zaključio je da se EK i dalje drži procene koja je navedena u izveštaju, da nije učinjen napredak u oblasti slobode medija."Hteo bih da citiram. Nema napretka, ali ovaj nedostatak napretka nas sve više brine. Ne bih da idem od slučaja do slučaja. U izveštaju stoji da ima zastrašivanja i nasilja nad novinarima", rekao je Preset i poručio da vlasti moraju da promovišu javni dijalog.                    

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/sinisina-nova-gajba-nelegalno-sagradjena-na-senjaku-mesecno-placa-5-000-evra-foto/

Autori: @srbijadanas

Teme: Korupcija

Naslov: Sinišina nova "gajba" nelegalno sagrađena na Senjaku, mesečno plaća 5.000 evra! (foto)

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali odnedavno stanuje u nepropisno sagrađenoj zgradi u kojoj mesečni zakup stana, u zavisnosti od kvadrature, košta između 2.500 i 5.000 evra! Stan koji Siniša Mali rentira, nalazi se u luksuznom stambenom objektu na Senjaku, čija je gradnja završena u martu 2017. Ukupna površina objektaGradonačelnik Beograda Siniša Mali odnedavno stanuje u nepropisno sagrađenoj zgradi u kojoj mesečni zakup stana, u zavisnosti od kvadrature, košta između 2.500 i 5.000 evra!Stan koji Siniša Mali rentira, nalazi se u luksuznom stambenom objektu na Senjaku, čija je gradnja završena u martu 2017.Ukupna površina objekta je 1.971 kvm. U njemu se, prema podacima iz katastra nalazi sedam stanova i 20 garažnih mesta, dok prema informacijama investitora, u objektu ima 10 apartmana. Unutar objekta postoje bazen, teretana, tursko kupatilo, sauna.Objekat u kojem trenutno živi gradonačelnik Beograda, nalazi se na jednoj od najlepših lokacija Senjaka, a svojim gabaritom i stilom odudara od kuća i vila u tom kraju.Investitor objekta je firma Sanidei iz Obrenovca, koja je u januaru 2016. dobila dozvolu za izgradnju jednospratnog objekta.Investitori su, međutim, mimo dodeljenih uslova i dozvola, na tom objektu sazidali i potkrovlje (na slici ispod), za šta su tek naknadno zatražili lokacijske uslove i građevinsku dozvolu.Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda je u maju 2017. godine zaključio da za takav objekat nije moguće izdati građevinsku dozvolu jer su prekršili zakon i nisu ispunili dobijene uslove za građenje.Siniša Mali je u pisanom odgovoru BIRN-u rekao da iznajmljuje stan u navedenoj zgradi i dodao da mesečna cena zakupa ne prelazi njegova primanja:"Svi gube iz vida da sam ja za 20 godina rada pre nego što sam postao gradonačelnik stekao i neku ušteđevinu", rekao je Mali.Na pitanje kako komentariše činjenicu da je objekat nepropisno sazidan, poručio je da "ako mislimo da je nešto nelegalno da to prijavimo nadležnim organima".Na kraju je rekao da ne želi više ništa da komentariše jer je zabrinut za bezbednost svoje dece.Saznanja da luksuzni objekat (čije delove možete videti na slikama koje slede) na Senjaku nije izgrađen u skladu sa izdatim uslovima, nisu hteli da komentarišu ni u preduzeću Sanidei.U ovoj kompaniji prethodno smo uspeli da saznamo da rentiranje stanova u objektu u kojem živi gradonačelnik košta do 2.500 evra do 5.000 evra mesečno."Trenutno imamo jedan stan od 250 kvm, on je 5.000 evra, u njemu je ugradni nameštaj, plakari i kuhinja. Plus računi i za održavanje objekta, koji ima spa centar, a u okviru njega bazen, teretanu, tursko kupatilo, saunu i ima dva parking mesta", rečeno nam je u firmi Sanidei.U ponudi trenutno imaju još jedan, ali "baš manji apartman, od 110 kvm", koji mesečno košta 2.500 evra.Zbog toga što nije tako lako prići objektu koji se nalazi u ulici Vase Pelagića na broju 60, nažalost, nismo u mogućnosti da vam predstavimo detaljnije fotografije, već smo morali tekst da ilustrujemo grafičkim modelima pomenutog objekta.Kako se zidalo u zaštićenoj zoniInvestitor Sanidei dobio je u januaru 2016. godine lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju objekta koji se sastoji od podruma, prizemlja i prvog sprata, vidi se iz dokumentacije dostupne na sajtu Agencije za privredne registre (APR).Radovi su započeti 9. marta 2016, a trebalo je da budu završeni 9. marta 2017. godine. Međutim, umesto jednospratnog objekta nikla je stambena zgrada sa potkrovljem sa više stanova.Kako bi naknadno legalizovao i ovaj deo objekta, investitor podnosi zahtev za lokacijske uslove, a dva meseca nakon završetka radova, gradski Sekretarijat za urbanizam odbija da ih izda jer, kako se konstatuje, nadogradnja objekta je već završena i to u suprotnosti sa ranije izdatim uslovima.U dokumentu koji je potpisao sekretar Sekretarijata za urbanizam Miloš Vulović, navodi se da nisu ispunjeni uslovi za građenje u skladu sa podnetim zahtevom.U njemu se dalje napominje da je katastarska parcela na kojoj je izgrađen sporni objekat, deo prostorne celine "Senjak, Topčidersko brdo, Dedinje", u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, upisana u evidenciju nepokretnosti koje uživaju prethodnu zaštitu.U skladu sa tim, Zavod za zaštitu spomenika kulture je u postupku izdavanja lokacijskih uslova u decembru 2015. isključio izgradnju kolektivno-stambene zgrade na toj parceli i propisao projektovanje novog objekta kao individualne zgrade, što investitor nije poštovao.Takođe, istim uslovima propisana je i obaveza investitora da o početku zemljanih radova blagovremeno obavesti Zavod za zaštitu spomenika kulture, što takođe nije učinjeno.Na kraju dokumenta se zaključuje da "na osnovu svega navedenog, nije moguće izdati građevinsku dozvolu u skladu sa podnetim zahtevom".Gradskog sekretara Miloša Vulovića pitali smo kakva je dalja procedura u vezi sa objektom, koje mere Sekretarijat može ili mora da preduzme, posebno imajući u vidu da su mnogi stanovi u tom objektu već prodati ili dati u zakup.Vulovića smo pitali i da li Sekretarijat (inspekcija) ima prijavu za nelegalnu gradnju pomenutog objekta, nalog za rušenje ili preduzimanje neke druge mere, kao i da li je u vezi sa ovom nelegalnom gradnjom preduzimana neka mera - a ako nije, da li će biti i kada.Odgovore na pitanja nismo dobili.Ko zidaVećinski vlasnik obrenovačke firme Sanidei je Ranko Niketić (53). Petina firme je u vlasništvu nekadašnjeg košarkaškog reprezentativca Luke Bogdanovića, koji je, kako su mediji pisali, oženjen sestrom Jelene Đoković, supruge tenisera Novaka Đokovića.Preostalih deset odsto je u vlasništvu Nemanje Tubića (na slici ispod), fudbalera kruševačkog Napretka.Ova firma, pod istim imenom, gradi i u Crnoj Gori.Sedište joj je u Budvi. Crnogorski Sanidei ima nekoliko vlasnika, među kojima je Niketićeva prezimenjakinja, Sonja Radeka Niketić. Drugi suvlasnik je Goran Blagojević iz Beograda, koji je u srpskom katastru upisan kao vlasnik jednog od stanova u objektu na Senjaku.I ostalih šest stanova u katastru vode se na suvlasnike ili odgovorna lica srpskog i crnogorskog Sanidei.I vlasništvo ostalih stanova je uknjiženo na investitore, među kojima su Zoran Punk iz Uba, Nikola Adašević iz Beograda, Živko Kolarov iz Stare Pazove, Monika Tešić iz Beograda.Kontroverze oko imovineImovina Siniše Malog već je više puta bilo u fokusu medija, ali i državnih institucija.Zbog sumnje na prikrivanje prihoda i imovine, Siniša Mali se našao na meti Agencije za borbu protiv korupcije, koja je u drugoj polovini 2017. godine pokrenula i postupak vanredne kontrole njegove imovine.Taj postupak pokrenula je Majda Kršikapa, bivša direktorka Agencije, koja je u jesen 2017. godine nakon dva meseca mandata podnela ostavku, a mediji su je dovodili u vezu, između ostalog, upravo sa pomenutim vanrednim kontrolama.BIRN je Agenciju za borbu protiv korupcije pitao u kojoj se fazi nalazi postupak vanredne kontrole koji je pokrenut protiv gradonačelnika Siniše Malog, da li su izvršene provere, ukoliko jesu, da li su utvrđene neke nepravilnosti, kao i da li je tim povodom ponovo zatraženo izjašnjenje gradonačelnika i njegove bivše supruge Marije Mali. Takođe smo zamolili i da nam odgovore i kada se može očekivati okončanje tog postupka.Iz Agencije je krajem marta ove godine stigao kratak odgovor da je postupak provere imovine Siniše Malog i dalje u toku, a da će Agencija po okončanju postupka, postupiti u skladu sa Zakonom.Malim se bavilo i Tužilaštvo, ali i Uprava za sprečavanje pranja novca, koja je utvrdila da je gradonačelnik kontrolisao najmanje 45 bankovnih računa.U registru Agencije za borbu protiv korupcije, od imovine Mali je prijavio petosoban stan od 127 kvm i garažu od oko 14 kvm i mesečni prihod od 107 hiljada dinara.Javno.rs                                                

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: sum.rs

Link: http://www.sum.rs/vesti/letaci-preletaci-za-dve-godine-25-poslanika-promenilo-klub-u-skupstini-srbije

Autori: @SRBskiMediji

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Letači, preletači: Za dve godine 25 poslanika promenilo klub u Skupštini Srbije

Vesti sa Srbskih medija!Beograd - Činjenica da su za samo dve godine postojanja sadašnjeg saziva Narodne skupštine nestala tri poslanička kluba, da je isto toliko formirano, a da su dva potpuno rekonstruisana, najbolje je otelotvorena u imenu imaginarnog političkog lika "Preletačević" koji je debitovao na predsedničkim izborima 2014. godine.Naime, od tada je ukupno 25 poslanika napustilo svoje stranke, samo osam njih deluje samostalno, dok je ostatak našao novu ideologiju i novo stranačko utočište. Samo jedan poslanik je po napuštanju stranke vratio poslanički mandat. U pitanju je čin Miloša Boškovića iz DJB, koji ovaj pokret nije spasilo, jer je na njegovo mesto došla Nada Kostić, koja je ubrzo i sama napustila Sašu Radulovića i DJB.Bivši članovi DJB, njih petoro, Aleksandar Stevanović, Tatjana Macura, Nenad Božić, Ljupka Mihajlovska i Vladimir Đutić formirali su poslednji u nizu poslanički klub i nazvali ga "Slobodni poslanici".Troje poslanika koji su ranije napustili stranku Saše Radulovića i napravili "tehnički" savez sa članovima Nove stranke Zoranom ŽIvkovićem i Marinikom Tepić (koja je u takođe podnela ostavku i na funkciju u ovoj partiji), formirali su "Klub samostalnih poslanika". U prvobitnom klubu DJB sada je ostalo sedam članova. DJB je, čini se, prošao bolje od DSS, koji je ostao bez poslaničke grupe, ali i bez nekoliko poslanika, uključujući i bivšu predsednicu Sandu Rašković Ivić.Ravno nije bilo ni u vladajućoj koaliciji, kada se posle sukoba Velje Ilića sa Aleksandrom Vučićem, raspala i poslanička grupa Nove Srbije. Poslanici okupljeni oko Ilića tada su se udružili sa Sandom Rašković Ivić i Đorđem Vukadinovićem (koji je bio izabran na listi DSS) i formirali su grupu "Nova Srbija - Pokret za spas Srbije".Rašković Ivićev je u međuvremenu "preletela" u Narodnu stranku Vuka Jeremića gde je potpredsednica, dok se Miroslav Aleksić u drugom klubu (SDS - Narodna stranka) opredelio da rekonstruiše klub nakon formiranja Jeremićeve partije.Nenad Čanak je takođe ostao bez poslaničkog kluba, što je Čedomir Jovanović pokušao da spreči kada je Marinika Tepić izašla iz LSV. Jovanović je tada napustio klub LDP i ušao u Čankovu poslaničku grupu kako bi je sačuvao. Tada je međutim otišao Goran Čabradi iz Zelene stranke, pa su se i Jovanović i Čanak vratili u klub LDP-SDA, čijem je imenu tada priključen i LSV.Predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati rekao je za Telegraf da navedeni potezi poslanika pokazuju da mnoge poslaničke grupe nemaju koren u društvu."Ovi izbori su na neki način doveli do velike promene reljefa srpske političke scene. Mnoge stranke su praktično prestale da postoje i mislim da su ovi lokalni izbori, u mnogome reprezentativni za partijsku scenu u celoj zemlji.Sad se vidi, sudeći prema rezultatima tih izbora, da mnoge poslaničke grupe nemaju zapravo koren u društvu, da struktura parlamenta ne odgovara preferencijama biračkog tela, da su to ljudi koji prosto tako dobijaju nekave poslaničke grupe i plate na osnovu stare slave.U toj situaciji, parlamentarci se ponašaju po pravilu tako da maksimalno zadrže svoje lične interese, prelaze u druge stranke i to je taj fenomen preletača koji je mnogo češći u ranim demokratijama nego što ćete to da vidite u Velikoj Britaniji i Francuskoj, gde se tako nešto retko dešava", izjavio je za naš portal, Goati.Prema njegovim rečima, kada veliki broj poslanika obezbedi po pet, šest prelazaka, to pokazuje da nema ideologije i da je posredi "partijski promiskuitet"."Tada parlament nije više institucija koja uživa ugled i nije reprezentativna", zaključio je on i dodao da se nada da će ta vrsta promiskuiteta lagano splašnjavati u budućnosti i da će ljudi iz jedne stranke teže prihvatiti druge, jer moraju da zadrže neki ugled.Telegraf.rsThe post appeared first on Vaseljenska TV.              

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:723638-Imamo-vode-fale-nam-sistemi

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: Imamo vode, fale nam sistemi

Srbija, i pored znatnih ulaganja države i subvencija, ne koristi dovoljno potencijale za navodnjavanje oranica. Hidropotencijal za 3,6 miliona hektara, a zaliva se tek deseti deo obradivih površinaSUŠNE godine u Srbiji, slažu se stručnjaci i ratari, sve su češće, a štete koje iza njih ostaju pamte se i saniraju i po nekoliko godina. I pored toga, međutim, iako imamo potencijal da navodnjavamo 3,6 miliona hektara, kod nas se navodnjava tek nekoliko stotina hiljada hektara oranica.O tome koliki je obim štete od suše, najbolje govore podaci meteorologa, koji su izračunali da je "po zlu poznata" 2012. godina požnjela useve vredne čak dve milijarde dolara, a kako se procenjuje, ni lanjska suša nije ostavila manje posledice.Kako stvari stoje, upravo je lanjska suša uticala na nadležne, tako da je samo u Vojvodini lane pokrenuto 11 projekata navodnjavanja, koji bi vodu trebalo da dovedu do novih 50.000 hektara oranica. Tu je, takođe, i najava iz Ministarstva poljoprivrede, koje planira elektrifikaciju njiva, kako bi se skupo dizel-gorivo zamenilo jeftinijom električnom energijom. Tu su, takođe, i mnogobrojne subvencije za nabavku sistema za navodnjavanje.PROČITAJTE JOŠ - Neiskorišćeni hidropotencijal šansa za SrbijuSistem za navodnjavanje jednog hektara oranica, inače, kako procenjuje dr Atila Bezdan, stručnjak za navodnjavanje sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, može da košta od 2.000, pa do 10.000 evra, u zavisnosti od kvaliteta, kapaciteta, opreme... Njegovo postavljanje, međutim, u "redovnoj" godini, garantuje povećanje prinosa za oko trećinu. Vrednost ovakvog sistema, u sušnim godinama, kakvih je sve više, gotovo da je neprocenjiva.- Situacija se popravlja, pre svega zahvaljujući subvencijama, tako da gotovo i nema višegodišnjih zasada bez sistema za navodnjavanje, a i ratari koji se bave intenzivnom ili semenskom proizvodnjom odlučuju se da ugrade ovakve sisteme - navodi Bezdan. - Potrebno je, naravno, još više napora, kako bi Srbija iskoristila sve potencijale koje ima. Poznato je da navodnjavanje, praktično, donosi dve žetve, tako da je potrebno da se obezbedi sistem otkupa za veće količine proizvoda, ali i da se povećanjem količine stajnjaka koji se baca na njive smanji degradacija zemljišta u takvoj, intenzivnoj proizvodnji.PROČITAJTE JOŠ - Francuzi zainteresovani za projekte hidroenergetike u SrbijiSrbija, kako su izračunali statističari, ima 4,2 miliona hektara obradive površine, a zahvaljujući rekama, kanalima i jezerima, za navodnjavanje je pogodno 3,6 miliona hektara.- Problem je što, konkretno, u Vojvodini, u kojoj je sistem kanala, posebno sistem Dunav - Tisa - Dunav, omogućio navodavanje stotina hiljada hektara, ova mreža kanala nije godinama adekvatno održavana - jasan je Bezdan. - Poslednjih godina, takođe, koliko mi je poznato, preduzimaju se mere da se stanje kanalske mreže popravi.NAPREDUJU RADOVI NA IZGRADNjI SISTEMA ZA NAVODNjAVANjEPRVE PUMPE IZ ABU DABI FONDA OD AVGUSTARADOVI na izgradnji sistema za navodnjavanje, prvog od 14 koji se finansiraju iz Abu Dabi fonda, započeti su prošlog leta, a očekuje se da će neki od njih biti pušteni u rad do kraja jula. Kada se bude završio ovaj projekat, očekuje se da će pod sistemima za navodnjavanje biti više od 500.000 hektara obradivih površina u Srbiji.Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, prošle godine su u Vojvodini, posle završenih javnih nabavki, započeti radovi na pojačanom održavanju kanala - dvonamenskih sistema Rečej, Međa, Itebej, Jankov Most I i II, kao i na izgradnji crpnih stanica Jegrička, Pesirs i Kaloča. Počeli su i radovi na podsistemima Nova Crnja - Žitište, Tisa - Palić, Kikinda - CS Mokrinska II i Mali Iđoš.Projekat "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza" biće nastavljen i u ovoj, ali i u sledećoj godini. U 2018. godini biće završeni ugovoreni poslovi, ali i nastavak radova na podsistemu Mali Iđoš, čija se realizacija planira i za 2019. godinu. To će obezbediti navodnjavanje svih 11.500 hektara površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema.- Procenjena vrednost ovih radova je oko 4,7 miliona evra - ističu u Ministarstvu poljoprivrede. - U Srbiji postoje kvalitetne firme koje mogu da urade projektovanje i izvođenje infrastrukturnih projekata na sistemima za navodnjavanje. J. Su.                

----------------------------------------------------------

Datum: 23.04.2018

Medij: vaseljenska.com

Link: http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/sinisina-nova-gajba-nelegalno-sagradjena-na-senjaku-mesecno-placa-5-000-evra/

Autori: @VaseljenskaTV

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Sinišina nova "gajba" nelegalno sagrađena na Senjaku, mesečno plaća 5.000 evra!

Beograd - Gradonačelnik Beograda Siniša Mali odnedavno stanuje u nepropisno sagrađenoj zgradi u kojoj mesečni zakup stana, u zavisnosti od kvadrature, košta između 2.500 i 5.000 evra! Stan koji Siniša Mali rentira, nalazi se u luksuznom stambenom objektu na Senjaku, čija je gradnja završena u martu 2017. UkupnaBeograd - Gradonačelnik Beograda Siniša Mali odnedavno stanuje u nepropisno sagrađenoj zgradi u kojoj mesečni zakup stana, u zavisnosti od kvadrature, košta između 2.500 i 5.000 evra!Stan koji Siniša Mali rentira, nalazi se u luksuznom stambenom objektu na Senjaku, čija je gradnja završena u martu 2017.Ukupna površina objekta je 1.971 kvm. U njemu se, prema podacima iz katastra nalazi sedam stanova i 20 garažnih mesta, dok prema informacijama investitora, u objektu ima 10 apartmana. Unutar objekta postoje bazen, teretana, tursko kupatilo, sauna.Objekat u kojem trenutno živi gradonačelnik Beograda, nalazi se na jednoj od najlepših lokacija Senjaka, a svojim gabaritom i stilom odudara od kuća i vila u tom kraju.Investitor objekta je firma Sanidei iz Obrenovca, koja je u januaru 2016. dobila dozvolu za izgradnju jednospratnog objekta.Investitori su, međutim, mimo dodeljenih uslova i dozvola, na tom objektu sazidali i potkrovlje (na slici ispod), za šta su tek naknadno zatražili lokacijske uslove i građevinsku dozvolu.Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda je u maju 2017. godine zaključio da za takav objekat nije moguće izdati građevinsku dozvolu jer su prekršili zakon i nisu ispunili dobijene uslove za građenje.Siniša Mali je u pisanom odgovoru BIRN-u rekao da iznajmljuje stan u navedenoj zgradi i dodao da mesečna cena zakupa ne prelazi njegova primanja:"Svi gube iz vida da sam ja za 20 godina rada pre nego što sam postao gradonačelnik stekao i neku ušteđevinu", rekao je Mali.Na pitanje kako komentariše činjenicu da je objekat nepropisno sazidan, poručio je da "ako mislimo da je nešto nelegalno da to prijavimo nadležnim organima".Na kraju je rekao da ne želi više ništa da komentariše jer je zabrinut za bezbednost svoje dece.Saznanja da luksuzni objekat (čije delove možete videti na slikama koje slede) na Senjaku nije izgrađen u skladu sa izdatim uslovima, nisu hteli da komentarišu ni u preduzeću Sanidei.U ovoj kompaniji prethodno smo uspeli da saznamo da rentiranje stanova u objektu u kojem živi gradonačelnik košta do 2.500 evra do 5.000 evra mesečno."Trenutno imamo jedan stan od 250 kvm, on je 5.000 evra, u njemu je ugradni nameštaj, plakari i kuhinja. Plus računi i za održavanje objekta, koji ima spa centar, a u okviru njega bazen, teretanu, tursko kupatilo, saunu i ima dva parking mesta", rečeno nam je u firmi Sanidei.U ponudi trenutno imaju još jedan, ali "baš manji apartman, od 110 kvm", koji mesečno košta 2.500 evra.Zbog toga što nije tako lako prići objektu koji se nalazi u ulici Vase Pelagića na broju 60, nažalost, nismo u mogućnosti da vam predstavimo detaljnije fotografije, već smo morali tekst da ilustrujemo grafičkim modelima pomenutog objekta.Kako se zidalo u zaštićenoj zoniInvestitor Sanidei dobio je u januaru 2016. godine lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju objekta koji se sastoji od podruma, prizemlja i prvog sprata, vidi se iz dokumentacije dostupne na sajtu Agencije za privredne registre (APR).Radovi su započeti 9. marta 2016, a trebalo je da budu završeni 9. marta 2017. godine. Međutim, umesto jednospratnog objekta nikla je stambena zgrada sa potkrovljem sa više stanova.Kako bi naknadno legalizovao i ovaj deo objekta, investitor podnosi zahtev za lokacijske uslove, a dva meseca nakon završetka radova, gradski Sekretarijat za urbanizam odbija da ih izda jer, kako se konstatuje, nadogradnja objekta je već završena i to u suprotnosti sa ranije izdatim uslovima.U dokumentu koji je potpisao sekretar Sekretarijata za urbanizam Miloš Vulović, navodi se da nisu ispunjeni uslovi za građenje u skladu sa podnetim zahtevom.U njemu se dalje napominje da je katastarska parcela na kojoj je izgrađen sporni objekat, deo prostorne celine "Senjak, Topčidersko brdo, Dedinje", u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, upisana u evidenciju nepokretnosti koje uživaju prethodnu zaštitu.U skladu sa tim, Zavod za zaštitu spomenika kulture je u postupku izdavanja lokacijskih uslova u decembru 2015. isključio izgradnju kolektivno-stambene zgrade na toj parceli i propisao projektovanje novog objekta kao individualne zgrade, što investitor nije poštovao.Takođe, istim uslovima propisana je i obaveza investitora da o početku zemljanih radova blagovremeno obavesti Zavod za zaštitu spomenika kulture, što takođe nije učinjeno.Na kraju dokumenta se zaključuje da "na osnovu svega navedenog, nije moguće izdati građevinsku dozvolu u skladu sa podnetim zahtevom".Gradskog sekretara Miloša Vulovića pitali smo kakva je dalja procedura u vezi sa objektom, koje mere Sekretarijat može ili mora da preduzme, posebno imajući u vidu da su mnogi stanovi u tom objektu već prodati ili dati u zakup.Vulovića smo pitali i da li Sekretarijat (inspekcija) ima prijavu za nelegalnu gradnju pomenutog objekta, nalog za rušenje ili preduzimanje neke druge mere, kao i da li je u vezi sa ovom nelegalnom gradnjom preduzimana neka mera - a ako nije, da li će biti i kada.Odgovore na pitanja nismo dobili.Ko zidaVećinski vlasnik obrenovačke firme Sanidei je Ranko Niketić (53). Petina firme je u vlasništvu nekadašnjeg košarkaškog reprezentativca Luke Bogdanovića, koji je, kako su mediji pisali, oženjen sestrom Jelene Đoković, supruge tenisera Novaka Đokovića.Preostalih deset odsto je u vlasništvu Nemanje Tubića (na slici ispod), fudbalera kruševačkog Napretka.Ova firma, pod istim imenom, gradi i u Crnoj Gori.Sedište joj je u Budvi. Crnogorski Sanidei ima nekoliko vlasnika, među kojima je Niketićeva prezimenjakinja, Sonja Radeka Niketić. Drugi suvlasnik je Goran Blagojević iz Beograda, koji je u srpskom katastru upisan kao vlasnik jednog od stanova u objektu na Senjaku.I ostalih šest stanova u katastru vode se na suvlasnike ili odgovorna lica srpskog i crnogorskog Sanidei.I vlasništvo ostalih stanova je uknjiženo na investitore, među kojima su Zoran Punk iz Uba, Nikola Adašević iz Beograda, Živko Kolarov iz Stare Pazove, Monika Tešić iz Beograda.Kontroverze oko imovineImovina Siniše Malog već je više puta bilo u fokusu medija, ali i državnih institucija.Zbog sumnje na prikrivanje prihoda i imovine, Siniša Mali se našao na meti Agencije za borbu protiv korupcije, koja je u drugoj polovini 2017. godine pokrenula i postupak vanredne kontrole njegove imovine.Taj postupak pokrenula je Majda Kršikapa, bivša direktorka Agencije, koja je u jesen 2017. godine nakon dva meseca mandata podnela ostavku, a mediji su je dovodili u vezu, između ostalog, upravo sa pomenutim vanrednim kontrolama.BIRN je Agenciju za borbu protiv korupcije pitao u kojoj se fazi nalazi postupak vanredne kontrole koji je pokrenut protiv gradonačelnika Siniše Malog, da li su izvršene provere, ukoliko jesu, da li su utvrđene neke nepravilnosti, kao i da li je tim povodom ponovo zatraženo izjašnjenje gradonačelnika i njegove bivše supruge Marije Mali. Takođe smo zamolili i da nam odgovore i kada se može očekivati okončanje tog postupka.Iz Agencije je krajem marta ove godine stigao kratak odgovor da je postupak provere imovine Siniše Malog i dalje u toku, a da će Agencija po okončanju postupka, postupiti u skladu sa Zakonom.Malim se bavilo i Tužilaštvo, ali i Uprava za sprečavanje pranja novca, koja je utvrdila da je gradonačelnik kontrolisao najmanje 45 bankovnih računa.U registru Agencije za borbu protiv korupcije, od imovine Mali je prijavio petosoban stan od 127 kvm i garažu od oko 14 kvm i mesečni prihod od 107 hiljada dinara.Javno.rs                                                

----------------------------------------------------------