SNS o sistemskim merama protiv korupcije

Transparentnost Srbija i Danas pitaju stranke kako će se sistemski boriti protiv korupcije ako dođu na vlast. Pogledajte kako je na pitanja odgovorila internacionalna sekretarka Srpske napredne stranke Jadranka Joksimović i pogledajte komentare Transparentnosti na njene odgovore.

Pitanje: Da li ćete učiniti javnim zapisnike sa sednica Vlade.

Odgovor J.J: Transparentnost u radu institucija je neophodan preduslov demokratski uređenog društva. Međutim, transparentnost ne bi trebalo shvatiti i primenjivati bezuslovno. Što se tiče javnosti rada Vlade, iskustva i praksa zemalja EU je različita i ne postoji jedinstveno pravilo koje bi se primenjivalo. Probajte da dođete do zapisnika sednica vlada nekih razvijenih demokratija, i videćete da to nije baš jednostavno. Možda ne bi bilo loše da informacije sa sednica Vlade Srbije, bar u onom delu koji se odnosi na predloge zakonskih i podzakonskih rešenja, budu dostupne javnosti, ali uz puno poštovanje Zakona o tajnosti podataka i neophodnost očuvanja nacionalnog interesa kada se radi o poverljivim pitanjima, kadrovskim pitanjima, platformama za različite vrste pregovora i nastupa Vlade .

Komentar TS: Možda, kao što gospođa Joksimović kaže, nije jednostavno doći do zapisnika sa sednica Vlade nekih zemalja EU. Međutim, stenogrami sa sednica Vlade dve nama najbliže (geografski, kulturno, jezički) države EU – Bugarske i Hrvatske, objavljuju se na internetu http://pris.government.bg/prin/file_view.aspx?did=64292&pid=70293 (u Hr su dostupni i audio zapisi http://www.vlada.hr/hr/naslovnica/sjednice_i_odluke_vlade_rh/2014/144_sjednica_vlade_republike_hrvatske/audiozapis_144_sjednice_vlade_republike_hrvatske ). Međutim, ovde nije pitanje kakva je praksa EU (jer ona može biti dobra ili pogrešna) već zašto zapisnici sa ovih sednica u Srbiji ne bi bili dostupni (ako neko smatra da ne bi)? Nije sporno da rasprava o nekim pitanjima treba da bude poverljiva. Problem je u tome što je sada sve što Vlada raspravlja „službena tajna stroge poverljivosti“ (osim kada Vlada odluči da „želi da se pokaže“).

Pitanje Da li ćete pokrenuti postupak za smenu rukovodilaca institucija za koje Agencija za borbu protiv korupcije utvrdi da nisu ispunile zadatke iz antikorupcijske strategije i protiv rukovodilaca institucija koje se ogluše o obavezujuća rešenja i preporuke nezavisnih regulatornih tela?

Odgovor J.J: Nisam sigurna da preporuke svih nezavisnih državnih organa treba tretirati jedinstveno, kako ste vi to pitanjem naveli. Preporuke Državnog revizora su veoma konkretne i jasno utemeljene u zakonskim propisima, dok su preporuke Poverenika ponekad jako diskutabilne, s obzirom da se dešavalo da Poverenik svojim rešenjima skida tajnost s dokumenata koji su poslovna tajna ili koji su od značaja za odbranu i bezbednost zemlje. S druge strane, kada treba zaštiti privatnost građana koju narušavaju privatne kompanije ne vidim baš neko veliko zalaganje. Kada je reč o borbi SNS protiv korupcije, to je građanima postalo sasvim jasno, nemamo nikakvu selektivnu toleranciju i zalažemo se za punu i aktivnu borbu protiv korupcije koju ćemo nastaviti i posle izbora. U tom smislu smatram da je neophodna veća aktivnost svih državnih organa u ovoj oblasti.

KomentarTS: Gospođa Joksimović je podelila sa čitaocima svoje utiske o kvalitetu preporuka pojedinih nezavisnih organa. S druge strane, suštinsko pitanje, da li će predstavnici SNS u Skupštini i Vladi pokretati postupak za smenu rukovodilaca institucija koje ne ispune zadatke iz antikorupcijske strategije ili se ogluše o zakonski obavezujuća rešenja i preporuke nezavisnih organa ostalo je bez odgovora. Ostaje da se zaključi da će Skupština i Vlada i narednih godina propuštati da iskoriste potencijal koji za borbu protiv korupcije daju izveštaji nezavisnih državnih organa i da će propuštanje obaveza, ne samo iz antikorupcijske strategije, već i iz zakona, prolaziti bez utvrđivanja odgovornosti ministara, direktora javnih preduzeća i rukovodilaca drugih javnih institucija.

Pitanje: Hoćete li doneti zakon o lobiranju, koji bi obavezao državne javne funkcionere i institucije da objave ko im se obraćao i sa kakvim predlozima?

Odgovor J.J: Slažem se da u ovu oblast treba uvesti red, međutim da li će to biti regulisano kroz zakon koji bi eksplicitno bio nazvan zakon o lobiranju, ili kroz poslovnik Narodne skupštine ili kroz zakon o sprečavanju korupcije, o tome se svakako može raspravljati, jer je i praksa u zemljama EU različita. Većina zemalja članica EU nije donela ovakav zakon. U svakom slučaju, smatram da bi se donošenjem ovakve regulative povećala transparentnost u javnom sektoru i uredili odnosi različitih interesnih grupa, nosilaca javnih funkcija, lobista i političara, dok bi se istovremeno zaštitila država od potencijalnih negativnih posledica lobiranja.

Komentar TS: Podsećamo da je na predlog Vlade, Skupština usvojila antikorupcijsku strategiju kojom se predviđa donošenje Zakona o lobiranju. Pošto je Strategija u tom pogledu štura, ostaje otvoreno kakva će se konkretna rešenja naći u tom zakonu. I ovde, manje je bitno šta se nalazi u propisima EU, bitno je šta Srbiji nedostaje. A nemamo ni pravila koja bi obezbedila da pokušaji uticaja na donošenje odluka u državnim organima budu poznati javnosti, ni pravila koja bi obezbedila da zainteresovane strane, koje nemaju političke ili druge veze sa donosiocima odluka, mogu da iznesu svoje predloge i da ti predlozi budu razmotreni.

Pitanje: Koji organi u javnom sektoru će biti ukinuti, koji osnovani, a koji najviše kadrovski ojačani? Da li ćete, gde i za koliko smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru?

Odgovor J.J: Smatram da treba razmotriti postojanje velikog broja agencija, koje su osnovane radi obavljanja poslova koji su već bili u nadležnosti ministarstava. Budimo realni, većina tih agencija osnovana je radi zapošljavanja partijskih kadrova, gde su zaposleni godinama bili izuzeti iz Zakona o platama državnih službenika i primali duplo i troduplo veće plate za obavljanje koje su obavljali državni službenici u ministarstvima. Kada je reč o javnom sektoru, treba napraviti razliku između javnih preduzeća i zaposlenih u organima državne uprave. I u jednom i u drugom slučaju broj zaposlenih je preveliki, ali su zaposleni u javnim preduzećima daleko više plaćeni. Mislim da broj zaposlenih mora biti smanjen na optimalnu meru, uz primenu jasnih depolitizovanih kriterijuma kojima će se izdvojiti kvalitet.

Komentar TS: Sve što je navedeno u odgovoru je tačno. Međutim, smisao pitanja je bio da se vidi da li stranke imaju konkretnu predstavu o tome šta je od javnih agencija i drugih tela u javnom sektoru suvišno, gde treba smanjivati broj zaposlenih a gde povećavati. To je preduslov bilo kakve reforme javnog sektora, kakve se najavljuju, ali i pokazatelj biračima da se opredele da li takve (konkretne) reforme žele i podržavaju. Takođe, preciznost planova za reformu je i pokazatelj ozbiljnosti planiranja reforme. Na primer, pre dve godine smo imali prilike da čujemo izjave o preko sto „suvišnih agencija“, ali bez identifikacije o kojim je organima reč.

Pitanje: Hoćete li predložiti uvođenje krivičnog dela „nezakonitog bogaćenja“ i da li će Poreska uprava u širem obimu koristiti mehanizme za unakrsnu proveru imovine i prihoda?

Odgovor J.J: Poreska uprava može i treba da ima veći značaj u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Postoji mnogo građana koji plaćaju mali porez državi, koriste razne socijalne olakšice, a da istovremeno žive veoma luksuzno. To je prosto nemoguće i upravo u tom segmentu Poreska uprava treba da ima veliku i presudnu ulogu u utvrđivanju porekla imovine i utaje poreza. Neophodno je konačno uvesti red u finansije države i onemogućiti izbegavanje plaćanja poreza. Nedopustivo je da se pojedinci bogate na račun države i građana koji to sve moraju da plate.

Komentar TS: Odgovor pokriva samo deo pitanja, o aktivnostima Poreske uprave. S druge strane, nema odgovora na pitanje o uvođenju novog krivičnog dela („nezakonito bogaćenje“), koje je inače planirano antikorupcijskom strategijom.