Kontrola izveštaja o finansiranju kampanje
Agencija za borbu protiv korupcije je još u maju 2013. godine u prvom izveštaju o kontroli izborne kampanje iz 2012. godine (http://goo.gl/j9LkWC) pobrojala niz prekršja ali i niz indicija koje ukazuju na mnogo ozbiljnije kršenje zakona. Te indicije su ponovljene i u izveštaju iz novembra 2013 (http://goo.gl/KWpcLT): "Moguće je da su politički subjekti preko ovih „donatora”, odnosno svoje mreže članova i simpatizera novac dobijen u gotovini 'ubacili' u legalne tokove."
Ne znamo šta je do danas učinjeno u vezi sa ovim nalazima, da li su nadležni organi istraživali sumnje na nelegalno finansiranje i da li ćemo ovakve izveštaje imati i posle ovih izbora:
Izveštaj iz maja 2013:
Koalicija oko SNS nije iskazala korišćenje nijednog bilborda, dok je monitoringom Agencije utvrđeno da se ova koalicija oglašavala na 2.570 bilborda, kao što je i fakturisano od strane marketinških agencija.
Koalicija oko DS nije u izveštajima o troškovima izbornih kampanja iskazala broj bilborda koji je utvrđen monitoringom, međutim, u sredstvima utrošenim za bilborde, iznos koji je prikazan, premašuje cenu broja bilborda evidentiranih monitoringom (koalicija oko DS-a je prikazala 99 bilborda, monitoringom je evidentirano 1.745, dok je agencija DS fakturisala iznos za 2.665 bilborda).
Primećeno je da postoji značajan broj donacija političkim subjektima od strane fizičkih lica koji su ostvarili prihode u prethodnih godinu i po dana pre davanja priloga za izbornu kampanju, koji su manji ili približno jednaki visini donacije koja je data, kao i pravna lica čiji je promet blizak iznosu donacije. U okviru priloga fizičkih lica uočeno je da su priloge davali i korisnici raznih oblika socijalne pomoći. Pojedini njihovi prilozi prelaze 50% od ukupnih godišnjih socijalnih primanja ili su im jednaki. Ukupni prilozi lica koja su korisnici socijalne pomoći, čine u proseku 14% njihovih ukupnih socijalnih primanja na godišnjem nivou. Ova pojava stvara sumnju u tačnost podataka o davaocima priloga u izveštajima političkih subjekata, to jest, sumnju da su lica koja su označena u izveštajima kao davaoci priloga u stvari „donirala― novac koji je politički subjekat prikupio na nedozvoljen način (npr. u gotovini) ili da su poslužili kao paravan za skrivenog donatora, čime je počinjeno krivično delo iz člana 38 Zakona. Druga mogućnost, koja se ne može isključiti, jeste da navedeni davaoci priloga u stvari imaju znatno veće prihode koje ne ostvaruju na legalan način ili da su lažno prikazali svoje prihode prilikom podnošenja zahteva za dobijanje socijalne pomoći.
Uočena je i pojava linearnog davanja priloga od strane fizičkih lica - koaliciji oko SNS je preko 2.400 fizičkih lica doniralo priloge u iznosu od po 19.000,00 dinara.
