Sloboda medija

Svetski dan slobode medija obeležava se 3. maja. Ovo su izvodi iz procene stanja u medijima koju je Transparentnost Srbija radila u okviru procene sistema društvenog integriteta 2011. godine (http://goo.gl/PEXH2c). 

Novu procenu radićemo ove godine. Može li se u oblasti medija očekivati bilo kakav napredak u odnosu na stanje od pre tri godine:

"Mediji se u velikoj većini bave istim temama, uglavnom nametnutim od strane političara i političkih partija. U medijima ima prostora za raznovrsne političke opcije, ali centralni prostor najčešće zauzimaju vesti koje u pozitivnom svetlu prikazuju aktivnosti vlasti. Do te granice – zadiranja u interes vlasti, bilo nacionalnih ili lokalnih - otvoren je i prostor za sve druge društvene, ekonomske i antikorupcijske teme. Prelazak novinara preko te granice češće je znak da je reč o političkom obračunu u kome jedna strana putem medija u javnost iznosi kompromitujuće podatke o drugoj strani, nego da je reč o istraživačkom, slobodnom i nezavisnom novinarstvu.

Mediji i novinari u praksi ne uživaju slobodu i nezavisnost proklamovanu Ustavom i zakonima. Cenzura je rasprostranjenija nego ikada. Mediji snažno osećaju ekonomsku krizu, zavise od komercijalnih oglašivača, koji su s druge strane često blisko povezani sa političkim strankama, kao i od države ili državnih preduzeća koja su oglašivači.

Država izborom novina u kojima će se preduzeća u njenom vlasništvu oglašavati utiče na bliskost medija. Političari, posebno ministri, pojedinačno ostvaruju snažniji uticaj na medije povlasticama, kao što je besplatno vođenje novinarskih ekipa, posebno novinskih agencija, na putovanja, kako bi izveštavali o njihovim aktivnostima. 

Sličan mehanizam uticaja na medije, kao i političari, imaju firme - od poklona novinarima i besplatnih putovanja, pa do toga da oglašavanje dovode u čvrstu vezu sa izborom tema koji su u njihovom interesu ili bi mogle da ugroze njihove interese. Zbog toga je široko rasprostranjjena pojava da ekonomski i politički centri moći utiču na uređivačku politiku, a PR službe se osećaju toliko moćne u odnosu na medije da pokušavaju da utiču i na izgled samih vesti. 

Pod uticajem dugo prisutne cenzure razvija se autocenzura i novinari sami izbegavaju da zadiru u teme za koje veruju da će izazvati negativne reakcije političkih stranaka, firmi ili moćnih i uticajnih kabineta".