Propuštene godine

Nema spora da je reforma upravljanja javnim preduzećima neophodna. Neka javna preduzeća su profitabilna a druga to ne mogu biti - zato što su cene usluga koje naplaćuju netržišno limitirane (npr. Srbijagas) ili zato što korisnici nemaju dovoljno korisnika koji bi te usluge tržišno platili (npr. Železnice). 

Međutim, uz bolju organizaciju, manje troškove poslovanja, njihova dobit mi mogla biti veća a gubici manji. Iz dosadašnjih najava budućeg premijera ne vidi se potpuno jasno na koji način će se doći do tog cilja a još manje šta je sprečavalo Vladu iz 2012 u kojoj će se naći i mnogi iz budućeg kabineta da takve reforme sprovede. Ta Vlada je krajem 2012. donela novi Zakon o javnim preduzećima koji, između ostalog, predviđa izbor stručnih direktora na javnim konkursima, javnost programa rada i izveštaja o njihovoj realizaciji i snažne nadzorne mehanizme Vlade nad njihovim radom. 

Međutim, umesto svega toga, Vlada je probila rokove već kod raspisivanja konkursa za direktore javnih preduzeća, velika većina preduzeća nije imala objavljene programe rada i izveštaje o radu (za 2013) ni u septembru mesecu te godine, a umesto institucionalne kontrole rada preduzeća (na sednicama Vlade), o kojima bi građani bili obavešteni, dobili smo mnogobrojne najave da će partije na vlasti kontrolisati kvalitet rada svojih kadrova, postavljenih za vršioce funkcija direktora. Ostaje da se vidi hoće li nova Vlada ponuditi u programu plan za rešenje ovih problema i, što je još važnije, hoće li se nešto promeniti u praksi.