Putevi za slikanje
Bivši ministar je, naime, poručio: "Pošto je ona dama a ja kavaljer odgovoriću prvi i zadnji put jer se o stručnim stvaraima ne govori u medijima. Ta deonica je bila jedina spremna na celom pravcu pa čak ni ona nije imala kompletnu dokumentaciju i eksproprijaciju ali smo u dogovoru sa Italijanima, Rumunima i Crnogorcima počeli da gradimo da bismo čitavom projektu dali na značaju. Zašto tako mala deonica - pa da bi domaće firme dobile posao jer one ni za to nisu mogle da obezbede bankarske garancije".
Kao da nije dovoljno to što se izgradnje puteva planiraju i tempiraju tako da mogu da posluže izbornim kampanjima, to što se često sprovode bez konkurencije (najčešće na osnovu međudržavnih sporazuma), uz kršenje antikorupcijskih propisa i bez adekvatnog nadzora, već i upotrebna vrednost ima sekudnarni značaj u odnosu na potrebu da se nešto što pre započne i da se što pre potroši neki novac iz budžeta ili kredita.
Čak i kada se stavi na stranu priča o tome da je odluka o izgradnji male deonice doneta zato da bi "domaće firme koje ne mogu da obezbede bankarsku garanciju" mogle da dobiju neki posao i rizici koje sa sobom povlači poveravanje posla bez garancije za dobro izvođenje radova (bilo da su domaće ili strane), ostaje neverovatno da, ako ni zbog čega drugog a ono zbog sopstvene promocije, donosioci odluka u Vladi nisu osmislili plan tako da se makar ta deonica može pustiti u promet odmah nakon što bude završena.