Najave za koncesiju na beogradskom aerodromu

Ovih dana su učestale vesti o ulaganjima na beogradskom aerodromu. Jedne kažu da prihod ovog JP vrtoglavo raste, ali i da su neophodna dodatna ulaganja radi proširenja kapaciteta. Druge govore o tome da ni direktor ovog JP ne zna hoće li Aerodrom biti privatizovan ili će biti data koncesija i da to zavisi od odluke Vlade. Treće govore o tome da već postoje zainteresovani koncesionari iz nekoliko zemalja, te da će "period koncesije biti stvar dogovora Vlade Srbije i budućeg koncesionara".

Prva tema za razmišljanje, ali i zakonska obaveza (na osnovu Zakona o javno - privatnim partnerstvima i koncesijama) jeste da se uradi analiza i da se utvrdi da li je koncesija bolje rešenje od raspoloživih alternativa. Na primer, ako je dobit Aerodroma već sada u porastu, i ako analize pokažu da bi dodatna ulaganja te prihode uvećala, zbog čega bi uopšte to bilo učinjeno kroz koncesiju a ne domaćim ulaganjem? Odgovor da "para nema" ne bi bio dovoljan, već bi trebalo uporediti troškove kredita i očekivane dobiti, kao i rizike da ta dobit ne bude ostvarena. Tek ako se pokaže da su rizici i troškovi veći od dobiti, bilo bi racionalno da se traži partner za koncesiju. Nije razumno davati koncesionarima u ruke "zlatnu koku" na npr. 20 godina. To bi moglo imati smisla tek ako taj potencijalni partner, zahvaljujući svojoj boljoj organizovanosti, mogućnosti da dođe do početnog kapitala pod povoljnijim uslovima od naše države i slično, može da ponudi koncesionu naknadu koja će, kad se sve sabere i oduzme, biti veća od prihoda koji bi ostvarivalo JP Aerodrom i država Srbija.