Nedovršeni poslovi u borbi protiv korupcije
Mnogi zakoni koje imamo su u proteklih 11 godina usklađeni sa ovom Konvencijom, ali je preostalo da se uradi puno posla, naročito kada je reč o stvaranju delotvornih antikorupcijskih mehanizama u praksi. Sistem zapošljavanja i napredovanja u mnogim delovima javnog sektora nije u potpunosti zasnovan na objektivnim kriterijumima, a tokom prethodne godine propuštena je šansa da se napravi krupna promena u sistemu rada javnih preduzeća, primenom novog zakona.
Javnost podataka o donošenju odluka i dalje je ostvarena u nezadovoljavajućoj meri, a „zaštita lica koja prijavljuju činjenice u vezi sa korupcijom“ je tek nedavno uređena zakonom. Nasuprot usvojenim propisima, politički uticaj je i dalje presudan ne samo kod izbora rukovodilaca u javnom sektoru nego i mnogih nosilaca isključivo profesionalnih ovlašćenja, a brojne sumnje na partijsko zapošljavanje, usled kojeg je javni sektor predimenzioniran, i dalje su neispitane. Uticaji na donošenje odluka u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti su i dalje najčešće skriveni usled nepostojanja propisa o lobiranju i neorganizovanja javnih rasprava pre donošenja zakona u velikom broju slučajeva, čak i kada su one bile obavezne.
Poseban problem predstavlja direktno pregovaranje predstavnika Vlade sa investitorima, nakon čega građani ostaju uskraćeni za saznanje o tome da li je odabrano rešenje najbolje moguće. Zakon o zaštiti uzbunjivača, usvojen prošlog meseca, donosi korisne novine, ali je propuštena prilika da se u njega ugrade neka važna rešenja koja bi doprinela da broj prijavljenih slučajeva korupcije bude veći. Brojne sumnje u vezi sa izvorima finansiranja izborne kampanje, zloupotrebom javnih resursa i kupovinom glasova iz 2012. i 2014. nisu dobile sudski epilog.
Važno je imati u vidu da Konvencija UN protiv korupcije poziva države članice da u svoj pravni sistem uvedu krivično delo nezakonito bogaćenje, odnosno "znatno uvećanje imovine javnog funkcionera/službenika koje on ne može razumno objasniti s obzirom na njegova zakonita primanja". Transparentnost - Srbija je više godina neuspešno pozivala da se ovo krivično delo uvede u Krivični zakonik. Namera da se to učini je uvrštena u Strategiju za borbu protiv korupcije. Prema rokovima iz Akcionog plana, do juna 2014. Ministarstvo pravde je trebalo da pripremi dopunu Krivičnog zakona, a Skupština je te izmene trebalo da usvoji ovog meseca, što se očigledno neće dogoditi.
Transparentnost Srbija smatra da je neophodno, uporedo sa uvođenjem ovog krivičnog dela u pravni sistem, razrešiti sve dileme oko više puta najavljivanog donošenja Zakona o ispitivanju porekla imovine i objaviti podatke o dosadašnjoj primeni mera unakrsnog ispitivanja imovine i prihoda koja je još od 2003. predviđena Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.