Državna pomoć za nova radna mesta – kreativno tumačenje Zakona
Ugovor koji su Republika Srbija i PKC Wiring Systems" doo zaključile‚ predviđa da će PKC investirati ne manje od osam miliona evra u pokretanje postrojenja za proizvodnju kablovskih sistema, od toga ne manje od sedam miliona evra u materijalna sredstva i ne manje od milion evra u nematerijalna sredstva. PKC se obavezala da će zaposliti najmanje 1.500 radnika na neodređeno vreme, počev od 2014. godine, u roku od 24 meseca od dana potpisivanja zapisnika o predaji novog postrojenja. Zarade zaposlenih će biti najmanje 20% veće od minimalne neto zarade u Srbiji.
Novo postrojenje je zgrada u koju će PKC iznajmljivati od Grada Smedereva, a koju je Grad izgradio. Ranije je saopšteno da izgradnja košta 682 miliona dinara. Primopredaja hale obavljena je 11. decembra 2014. godine.
Šta je sporno?
Uredba o pravilima za dodelu državne pomoć propisuje da se "visina regionalne investicione državne pomoći koja se dodeljuje velikim privrednim subjektima utvrđuje do 50% opravdanih troškova za početna ulaganja". Za srednje privredne subjekte može biti 60%, a za male 70%.
Opravdani troškovi za početna ulaganja su:
1) početna investiciona ulaganja (materijalna i nematerijalna imovina),
2) nova radna mesta povezana sa početnim ulaganjem.
Pošto su početna investiciona ulaganja PKC-a osam miliona evra, jasno je da 7,5 miliona subvencije nikako ne može da se uklopi u ograničenje visine (intenziteta) državne pomoći u odnosu na početna investiciona ulaganja (do 50%, odnosno 60 ili 70%).
Zbog toga se kao parametar uzimaju troškovi novih radnih mesta. Uredba, naime predviđa i takvu mogućnost:
"Ukupan iznos regionalne investicione državne pomoći se izračunava na bazi:
1) opravdanih troškova za početna investiciona ulaganja,
2) procenjenih troškova zarada za novootvorena radna mesta povezana sa ulaganjem u dvogodišnjem periodu,"
Prilikom izračunavanja procenjenih troškova zarada za novootvorena radna mesta u dvogodišnjem periodu, Komisija za kontrolu državne pomoći se pozvala na ugovornu obavezu investitora da zaposli 1.500 radnika na neodređeno vreme počev od 2014. godine.
Iako će tokom te dve godine, od 11. decembra 2014. do 11. decembra 2016. godine broj zaposlenih postepeno rasti, kako bi dosegao 1.500, Komisija obračunava ulaganja u zarade u dvogodišnjem periodu računajući da će tokom te dve godine PKC isplaćivati zarade za svih 1.500 zaposlenih. Tom računicom (1.500 zaposlenih x 24 meseca x 350 evra bruto plata = 12,6 miliona evra) dolazi se do iznosa od 12,6 miliona evra investicije i zaključuje da je 60% od tog iznosa 7,56 miliona evra, što znači da se subvencija od 7,5 miliona evra uklapa u zakonsko ograničenje.
Šta je još ovde sporno pored činjenice da je uzeto u obzir da će tokom svih 24 meseca broj zaposlenih biti 1.500 iako će on postepeno rasti, te će, shodno tome, i ulaganje u zarade biti daleko manje od 12,6 miliona evra? Komisija je kao ograničenje visine (intenziteta) subvencije uzela 60%, što je ograničenje za srednje privredne subjekte, koji imaju između 50 i 250 zaposlenih. Znači – obračun se radi u odnosu na 1.500 zaposlenih, a PKC se tretira kao srednje preduzeće (sa 50-250 zaposlenih).
Da je Komisija tretirala PKC kao veliko preduzeće, ne samo da se visina subvencije ne bi uklopila u Zakonom dozvoljeni procenat investicije, već bi sporna bila i odredba ugovora po kojoj investitor, kada dosegne 1.500 zaposlenih, ne sme da smanjuje taj broj u naredne tri godine. Za velika preduzeća zakonom je propisano da ne smeju da smanjuju broj zaposlenih u narednih pet godina, po završetku državne pomoći (koja će trajati tokom dve godine postepenog povećavanja broja zaposlenih), dok rok od tri godine važi za mala i srednja preduzeća.
Inače, Ministarstvo privrede dostavilo je Komisiji prijavu državne pomoći 26. februara 2014. i Komisija ju je razmatrala na sednici održanoj istog dana:
(http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/drzavna%20pomoc/66%20sednica/PKC%20Smederevo_2.pdf)
U odluci je zanimljivo da je Komisija zaključila i da "proizvodnja kablovskih sistema predstavlja specifičan proizvod, koji ima dobar plasman na tržištu i koji ima potencijala, te je važan segment ekonomske strukture i stabilnosti ukupnog privrednog razvoja Republike Srbije". Nije navedeno šta je izvor za ovu stručnu ocenu donetu na sednici održanoj istog dana kada je stigla prijava državne pomoći.
Na kraju, valja podsetiti da ovo nije prvi put da država Srbija podstiče investitore koji najavljuju otvaranja novih radnih mesta kroz razne vidove državne pomoći. Iako nema sumnje da su investicije potrebne Srbiji, sa ekonomskog stanovišta, neki stručnjaci smatraju da je to pogrešna politika, a drugi da je to dobar i neophodan potez. Sa pravnog stanovišta, bitno je da se poštuje Zakon o kontroli državne pomoći, kada ga već imamo. Ako Vlada smatra da taj zakon (inače donet radi usklađivanja sa propisima EU) nije dobar, da postavlja preterana ograničenja, onda ga treba menjati, a ne kršiti. Sa suštinskog stanovišta, pravne sigurnosti i jednakosti pred zakonom, potrebno je da politika pomoći investitorima bude unapred poznata i jasna, drugim rečima, da se već sada zna da li bi i neka druga firma, koja poželi da proizvodi u Srbiji isto što i PKC mogla da računa na isti nivo državne pomoći?