Ispitivanje porekla imovine ili novi zakon o ekstraprofitu?
Prve informacije koje su se pojavile u javnosti o dugo najavljivanom „Zakonu o poreklu imovine“, čije je donošenje najavljivano više puta (pri čemu su rokovi istekli), nisu ohrabrujuće. Ne samo da je i sam zakon došao na političku agendu iznebuha (nema pomena o njemu u strateškim aktima), već je i u rešenju koje se pomalja teško prepoznati razloge za donošenje zakona.
Kao što smo već mnogo puta pisali, u Srbiji nije glavni problem to što nema (posebnog) zakona o ispitivanju porekla imovine, već to što nagoveštaji njegovog donošenja ne sadrže informacije o tome koliko su postojeći propisi primenjeni, šta u njima treba menjati. Antikorupcijska strategija predviđa poboljšanje mehanizama „unakrsne provere“ imovine i prihoda (postoji u poreskim propisima kao mogućnost već 12 godina), kriminalizaciju „nezakonitog bogaćenja“ (na osnovu člana 20. Konvencije UN protiv korupcije), veću efikasnost kontrole imovine i prihoda javnih funkcionera i neke druge slične mere.
Sudeći po vestima, čini se da je vlast odustala od najradikalnije mere koja je ušla u državne planove – kriminalizacije „nezakonitog bogaćenja“ (situacija u kojoj javni službenik poseduje značajnu imovinu čije poreklo ne može na objasniti zakonitim prihodima). Pominju se samo mere poreske prirode - „osnovu ovog dokumenta činiće unakrsno preispitivanje imovine i prihoda“, dakle ono što je Poreska uprava ovlašćena da radi još od doba ministrovanja Božidara Đelića. Ako je trebalo poboljšati Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji da bi ove kontrole bile uspešnije, onda su promene mogle biti učinjene i na tom mestu. Još jedna asocijacija na prvu vladu posle 2000. godine, jeste i nagoveštaj uvođenja poreske stope od 70% za „imovinu stečenu mimo zakona“. Pre petnaestak godina je bio naime donet „Zakon o ekstraprofitu“ koji je imao za cilj da oporezuje imovinu stečenu „korišćenjem posebnih pogodnosti“ u prošlosti. Sličnost između tog i ovog akta ogledaju se u političkoj promociji, najavi ispravljanja nepravdi i legitimizaciji dela prihoda koji preostane nakon plaćanja visokog poreza. Ne zna se da li će biti razlike u pogledu primene, to jest, hoće li se ovaj novi zakon odnositi samo na situacije nakon stupanja na snagu ili i na imovinu stečenu u prošlosti.
