"Ozakonjenje" iz ugla Agencije za borbu protiv korupcije, predsednika opština i savesnih građana
Agencija za borbu protiv korupcije ukazala je da su Predlogom zakona o legalizaciji "nedovoljno precizno određeni izuzeci od pravila prilikom utvrđivanja uslova za ozakonjenje objekata. Usvajanje ovih izuzetaka, bez dodatnih preciziranja, stvorilo bi prostor za različita tumačenja nadležnih organa prilikom primene u praksi i ostvarivanje partikularnih interesa". Imajući to u vidu, "neophodno je preciznije regulisati uslove za ozakonjenje i jasno predvideti da se ispunjenost tih uslova utvrđuje nakon pribavljanja relevantnih dokaza i dokumentacije, te razmatranja izveštaja o zatečenom stanju, a ne pre toga".
"Agencija je u mišljenju istakla da je potrebno detaljnije urediti postupanje nadležnog organa u situaciji kada nije moguće izvršiti rešenje o rušenju, ili brisati odredbu kojom se predviđa mogućnost naknadnog donošenja rešenja o ozakonjenju. Osim toga, Agencija je preporučila da se preciziraju odredbe o privremenom priključenju objekata za koje se vodi postupak ozakonjenjenja na infrastrukturu. Ovim rešenjima organima javne vlasti daju se široka diskreciona ovlašćenja prilikom odlučivanja o navedenim pitanjima. Pored pomenutih, pojedina predložena rešenja sadrže rizike korupcije koji se odnose na upotrebu nepreciznih formulacija, nepostojanje rokova i međusobno neusaglašene odredbe."
Daleko oštrije ocene u vezi sa sadržajem ovog zakona i namerama zbog kojeg se donosi stižu od (opozicionih) predsednika opština. Tako, u tekstu na svom blogu Saša Paunović, između ostalog piše:
"Ovaj zakon se ne donosi da bi sirotinja jeftino legalizovala kuće u predgrađima, već da bi bespravni graditelji komercijalnih objekata u Beogradu i na Zlatiboru “uštedeli” milione. Te milione će bez ikakvog logičnog objašnjenja, sem čiste korupcije, izgubiti opštine i gradovi". U tekstu se govori o ranijim pokušajima legalizacije i nekim razlikama aktuelnih rešenja u odnosu na njih.
Svaki rizik od korupcije u legalizaciji treba umanjiti, a eventualno namerno unošenje normi koje pogoduju samo privatnom interesu razotrkiti. U ovoj fazi zakonodavnog postupka, jedini način da se to učini je davanje detaljnih obrazloženja na predložena rešenja (ili njihova izmena). Sadašnje obrazloženje nije dovoljno. Na primer, jedna od spornih normi koje su najčešće pominjane u štampi, o mogućnosti legalizacije vikendica u zaštićenim područjima, uopšte nije bila obrazložena.
Sa stanovišta građana koji su poštovali zakone, problem nije to što se legalizacija vrši na ovaj ili onaj način, već zato što se uopšte dopušta. Sve i da se u zakonu otklone svi rizici od korupcije, sama činjenica da država "ozakonjenjem" priznaje nesposobnost da sprovede sopstvene zakone košta mnogo više od bilo koje štete do koje će eventualno doći primenom ovog i drugih sličnih akata.
