Ponovo nepovezana hapšenja u istoj akciji
Kao i u slučaju koji se dogodio pred novu godinu, i 18. marta 2016. je ministar unutrašnjih poslova (u tehničkom mandatu) saopštio da je u policijskoj akciji „uhapšeno 46 osoba osumnjičenih za pranje novca, davanje i primanje mita i zloupotrebu službenog položaja“. Ovaj put se akcija zove „Skener“. Osumnjičeni su saobraćajni policajci za primanje mita, zatim više lica koji se sumnjiče „za pranje novca i prikrivanje vlasništva nad lokalima na Zlatiboru i stanovima, iako su znali da taj novac možda potiče od prodaje narkotika“. Tu je zatim sudija za prekršaje u Guči (primanje mita), ali i službenica Fonda PIO, koja je unosila fiktivni radni staž pojedinim građanima. Napomenuto je da su njih dvoje oštetili budžet za 4,5 miliona dinara, ali ne i u kakvoj bi mogli biti vezi.
Uhapšen je i bivši predsednik „opštine Iđoš“ (očigledno se misli na Mali Iđoš), zbog zloupotreba prilikom izgradnje škole, „kada je Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine oštećen za osam miliona dinara“, kao i policijski službenik u Sremskoj Mitrovici, „koji je obaveštavao nelegalne trgovce duvanom o planiranim kontrolama“.
S obzirom na to da uhapšeni i krivična dela o kojima je reč nisu ni na koji način bili povezani kod izvršenja, teško da postoji opravdanje da se javnost o svim tim hapšenjima informiše u jednom danu, a još manje da se sva hapšenja obave odjednom ili da budu deo jedne policijske akcije. Ministar je na konferenciji za štampu „naglasivši da je borba protiv korupcije veoma važna, poručio da će policija pokazati da će svi koji čine to krivično delo biti sankcionisani i snositi odgovornost“.
Naravno, dobro je da se hapse osumnjičeni za korupciju, ali to treba da se radi kada se krivična dela otkriju i prikupi dovoljno kvalitetnih dokaza, ma koji dan da je u pitanju. Veštačko spajanje hapšenja stvara utisak o „kampanjskom“ radu, što nije u skladu sa porukom koju bi trebalo poslati potencijalnim učesnicima u ovakvim krivičnim delima.
Posebno pitanje je i to ko treba da predstavlja javnosti podatke o ovakvim akcijama. Bilo bi bolje i inače, a pogotovo zato što Vlada ima tehnički mandat, da to uopšte ne čini ministar, kao politička ličnost. Za razliku od, na primer, zakonskog uređivanja rada policije, načina organizovanja policijskih službi i drugih sličnih pitanja, hapšenja bi trebalo da budu deo rada MUP koji će se odvijati na isti način ko god da vrši funkciju ministra. Zbog toga bi bilo primerenije da podatke ove vrste javnosti saopštava direktor policije (trenutno postoji vršilac dužnosti) ili portparol ministarstva.
