Kriterijumi za imenovanje direktora javnih preduzeća
Ni nova uredba o imenovanju direktora javnih preduzeća, koju je Vlada donela krajem jula ove godine, pri kraju svog tehničkog mandata nije donela gotovo ništa novu u odnosu na prethodnu. Jedina nesumnjiva korist jeste to što će se pravila primenjivati takođe na pokrajinski i lokalni nivo, gde je, prema nalazima istraživanja TS iz 2014, vladala velika šarolikost a neretko i potpuni voluntarizam pri određivanju kriterijuma za izbor.
Ministarstvo privrede i Vlada propustili su priliku da otklone nelogičnosti na koje smo ukazali u dopisima i 2014. i 2016. godine. Tako, ni nova uredba ne obezbeđuje da se kod kandidata za direktora proverava makar minimum poznavanja svake od oblasti rada javnog preduzeća. Takođe, nije jasno istaknuta ni razlika između osnovnih i sporednih delatnosti preduzeća, što može uzrokovati pogrešno koncipiranje provere znanja.
Ceo sistem ocenjivanja, iako jasan, neće doneti relevante podatke. Tako se, na primer, ocena „ne zadovoljava“ vrednuje sa 1, što ulazi u zbir bodova, umesto da bude razlog za eliminaciju. Slična stvar je i sa školskom spremom. Bez jasnog razloga, titula doktora nauka se boduje sa 50% više poena nego relevantno fakultetsko/master obrazovanje. TS je predložila da se umesto toga postavi minimum obrazovanja kandidata, a da se, nevezano od dodatne stručne spreme, njihov kvalitet dalje ceni na osnovu pokazanih znanja. Žalimo što ovaj naš predlog nije prihvaćen, jer postojeći način bodovanja može podstaći sumnje u javnosti da je način bodovanja na neki način u vezi sa navodima o proliferaciji titula doktora nauka.
Isti je problem i kod vrednovanja radnog iskustva. Iz teksta Uredbe proizlazi da kandidat sa 10,5 godina radnog iskustva „vredi“ duplo više od onog ko je radio 9,5 godina, što je očigledno nelogično.
Isto tako, upitna je relevantnost dužeg rada na rukovodećem položaju i drugih postavljenih kriterijuma. Čini se da bi rešenje moglo da bude u tome da se postave minimalni formalni uslovi za iskustvo, obrazovanje itd, a da se svi drugi kvaliteti vrednuju kroz pisane i usmene provere znanja i veština kandidata.
Ispitivanje kandidata obuhvata i pitanja o programu preduzeća. TS je predložila da se provera jasnije veže za analizu postojećih programa, planova rada i izveštaja o radu. Istina, to podrazumeva i ispunjenje druge obaveze – da javna preduzeća učine svima dostupnim svoje programe, planove i izveštaje na sajtu, što nije uvek slučaj.
U članovima 6. i 7. Uredbe relativizovano je specifično radno iskustvo koje se traži od kandidata. Nekada je to moralo da bude u „u okviru delatnosti za čije obavljanje je osnovano javno preduzeće“, a sada, fluidnije „koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća“.
