Hapšenje predsednika sudova i uloga BIA u suzbijanju korupcije
Vesti o otkrivenoj korupciji u pravosuđu nisu česte. Uhapšeni su predsednici sudova u Šapcu (viši) i Loznici (osnovni) kao i jedna sudija iz Loznice i jedan posrednik u podmićivanju. MUP saopštava da je u pitanju akcija MUP i BIA u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal. “Osumnjičeni se terete da su izvestan vremenski period preko posrednika D.R. radili na pronalaženju rešenja da se bivšem carinskom službeniku D.D. iz Pančeva, koji je pravosnažnom presudom Višeg suda u Šapcu osuđen na sedam meseci zatvora, omogući ponavljanje krivičnog postupka. Za D.D. je raspisana potraga”. Prethodno je saopštenje dalo i pomenuto Tužilaštvo. Tamo su oni u prvom planu, jer su u saradnji sa BIA i SBPOK sprovodili istražni postupak protiv sudija „zbog postojanja osnova sumnje da su od lica osuđenih na kazne zatvora, zahtevali i primali novac i druge poklone, a za uzvrat im omogućili da odlože ili izbegnu odlazak na izdržavanje kazne zatvora“. Da je i BIA dala saopštenje, možda bi se i ono razlikovalo u nekom detalju i u tome ko je u slučaju imao glavnu ulogu.
Iz saopštenja Tužilaštva moglo bi se pomisliti da je u pitanju neka opsežnija akcija otkrivanja slučajeva korupcije radi odlaganja izvršenja presuda. Sve i da nije, prva pomisao je da bi upravo takvu akciju trebalo sprovesti, jer nema dobrog razloga da se pomisli da je samo jedan osuđenik tražio načina da ne ode u zatvor i da su isti ljudi samo jednom podlegli iskušenju da prodaju svoj uticaj na donošenje ovakvih odluka. Saopštenje MUP, međutim, ne govori o tome da je primanje i davanje mita dalo ikakve konkretne rezultate, već se stiče utisak kao da je upravo hapšenje sprečilo da dođe do nelegalnog ponavljanja sudskog postupka. Po tome bi ovaj slučaj bio dobar primer, jer se korupcija obično otkrije kada je već kasno da se spreči nastanak štete. Ono što u ovom pogledu daje manje razloga za optimizam jeste deo vesti koji kaže da je osuđeni carnik, zbog čijeg (ne)odlaska u zatvor se i dogodila korupcija, u bekstvu.
Uloga BIA je svakako neočekivana u ovom predmetu. Neki predmeti na kojima radi BIA nesumnjivo mogu biti u nadležnosti Tužilaštva, a potom i suda za organizovani kriminal. Takođe, neki slučajevi korupcije mogu imati veze sa nadležnostima ove agencije, na primer kada se podmićivanje vrši radi odavanja tajnih podataka ili skrivanja ljudi koji ugrožavaju bezbednost zemlje. Kako se postojanje takvih elemenata ne nazire u ovom slučaju, za sada ostaje nejasno da li je ovo naznaka šireg angažovanja Bezbednosno – informativne agencije u oblastima koje ne pominju u Zakonu o BIA, ili slučajni razvoj situacije, gde je korupcija otkrivena tokom ispitivanja sumnji u izvršenje nekih drugih krivičnih dela.
Na ovo smo ukazali pre gotovo tri godine, kada su iz BIA-e poručili da su "preusmerili akcenat sa klasičnog kriminala na privredni i finansijski kriminal, kao pojavu koja ozbilјno ugrožava osnove ekonomskog i privrednog sistema države".
Kad više institucija otkriva zloupotrebe i korupciju, to može da donese neke pozitivne efekte. Međutim, smisao izdvajanja BIA od policije pre desetak godina bilo je upravo to što su njihovi zadaci bili veoma različiti - policija se bavi suzbijanjem svih vrsta kriminala, njen SBPOK otrkivanjem organizovanih kriminalnih grupa i korupcije u koju su uključeni državni funkcioneri, a BIA "zaštitom bezbednosti Republike Srbije i otkrivanjem i sprečavanjem delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije; istraživanjem, prikupljanjem, obradom i procenom bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije". Antikorupcijska strategija ne predviđa drugačije ustrojstvo antikorupcijskih organa, niti pominje jednom rečju Bezbednosno - informativnu agenciju.
I tada smo ukazali da je nesporno da BIA, kada ispituje neku sumnju u špijunažu ili terorizam i naiđe na slučaj finansijskih zloupotreba ili korupcije to treba da prijavi SBPOK-u i tužilaštvu, kao što to mora da učini i bilo koji drugi državni organ. Razni problemi mogu nastati ukoliko to postane njen primarni zadatak, zato što već postoji institucija sa istim nadležnostima. U svakom slučaju, ako Vlada smatra da je neophodno da borbom protiv finansijskog i organizovanog kriminala treba da se bave i SBPOK i BIA, onda mora što pre da predloži izmene zakona o BIA i organizovanom kriminalu, kako zakonska ovlašćenja i praksa postupanja ne bi bili u suprotnosti.
