Nema „pranja novca“ u transakcijama Malog – nedovoljne informacije iz tužilaštva

Po oceni Višeg javnog tužilaštva ni ono što smo svojevrsno ocenili kao „pokaznu vežbu pranja novca“ ne predstavlja to krivično delo. To se posredno može zaključiti iz tvrdnje VJT, koja je data u odgovoru novinarki „Pištaljke“: „Iz prikupljenih podataka, kao i analizom istih, Više javno tužilaštvo u Beogradu je našlo da ne postoje dokazi koji bi ukazali da se u radnjama gradonačelnika Siniše Malog stiču elementi bilo kog krivičnog dela iz nadležnosti višeg tužilaštva“.

Za krivično delo pranja novca, iz člana 245. Krivičnog zakonika nadležna su viša javna tužilaštva. Izuzetak predstavljaju situacije kada postoji nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal. To su slučajevi kada imovina koja je predmet pranja novca potiče od vršenja krivičnog dela organizovane kriminalne grupe i pojedinih koruptivnih krivičnih dela u koje su uključeni visoki funkcioneri. Međutim, jasno je da VJT u Beogradu nije smatralo da postupak treba da se vodi pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, jer se kaže da su spisi upućeni Osnovnom JT u Beogradu, radi ispitivanja eventualne odgovornosti za krivična dela koja su u njihovoj nadležnosti (neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini). I inače, malo je verovatno da bi slučaj pranja novca, opisan u ranije objavljenim tekstovima „KRIK“-a, mogao biti u nadležnosti TOK. Naime, Siniša Mali, u doba kada je došlo do sumnjivih transakcija, nije imao svojstvo javnog funkcionera.

Krivično delo iz člana 245. KZ može da se izvrši na više načina. Po prvom stavu može da se goni osoba koja izvrši konverziju ili prenos imovine, „sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, u nameri da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine“, kao i onaj ko „prikrije ili lažno prikaže činjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, ili stekne, drži ili koristi imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti“. Stav drugi predviđa veću kaznu za slučaj veće vrednosti imovine (preko 1,5 milion dinara), stav treći predviđa veću kaznu ako je reč o imovini koju je okrivljeni sam pribavio kriminalnom delatnošću, stav četvrti odgovornost za članove grupe. Peti stav predviđa odgovornost i manju kaznu za one koji nisu prali novac sa namerom, ali su imali „svesni nehat“, mogli su da znaju i bili su dužni da znaju da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren kriminalnom delatnošću.

S obzirom na to da Više javno tužilaštvo, kao ni u mnogim drugim slučajevima, nije objavilo ni jedan podatak na osnovu kojeg bi se moglo zaključiti koje provere je vršilo i kako je došlo do zaključka da krivične odgovornosti nema, nije moguće ni oceniti da li je ta odluka zakonita. Drugim rečima, nije poznato da li je Tužilaštvo ispitivanjem došlo do zaključka da je transferisani novac bio legalnog porekla. Podsećamo, ono što je izazvalo sumnju kod Agencije za borbu protiv korupcije da je reč o pranju novca, bila je okolnost da je preduzeće u vlaništvu Siniše Malog, prodato za preko pola miliona dolara, („Ferdi Genetics“), bila firma „sa jednim zaposlenim i neznatnim finansijskim pokazateljima“ i da je za plaćanje firma „Alessio investment ltd“ koristila račun u švajcarskoj banci „UBS AG“. Inače, UBS banka je bila glavni akter afere oko utaje poreza i skrivanja računa američkih državljana, zbog čega je američkoj državi morala da plati kaznu od 780 miliona dolara.

Na kraju, skrećemo pažnju na to da je u Skupštinu stigao predlog novog Zakona o sprečavanju pravnja novca . Transparentnost Srbija će uskoro formulisati svoje predloge za izmene i dopune ovog zakona (naročito u vezi sa definicijom „funkcionera“, kao lica koja podležu posebnim proverama), koje ćemo dostaviti svim poslaničkim grupama, kao i Ministarstvu finansija, koje nije organizovalo javnu raspravu o nacrtu ovog akta (održane su konsultacije sa NBS i poslovnim bankama), iako je imalo zakonsku obavezu da to učini. Ujedno pozivamo sve čitaoce da nam dostave svoje predloge i ukažu na odredbe ovog akta koje bi se mogle poboljšati.