Unaprediti nacrt izmena Zakona o javnim agencijama
Transparentnost Srbija ocenjuje da je Nacrt izmena i dopuna Zakona o javnim agencijama, o kome je Ministarstvo državne uprave otvorilo javnu raspravu (https://goo.gl/wgtivw), generalno pozitivan ali da je neophodno dodatno unaprediti pitanja sukoba interesa, imenovanja direktora i sprovođenja konkursa.
TS je Ministarstvu poslala predloge (https://goo.gl/sEiTP4) po kojima bi se u ovoj oblasti postavili makar oni standardi koji normativno važe u drugim propisima, kao što su Zakon o javnim preduzećima i Zakon o državnim službenicima.
Pozitivno je što se predloženim izmenama uvode obavezni konkursi pri zapošljavanju u ovom delu javnog sektora, koji trenutno ne postoje, iako za to nema opravdanih razloga. Međutim, okolnost da se ovaj zakon menja nije iskorišćena da se u njega ugrade i drugi mehanizmi za borbu protiv korupcije. Pored ostalog, TS je ukazala Ministarstvu i na Inicijativu Agencije za borbu protiv korupcije za uređivanje sukoba interesa kod zaposlenih u organima javne vlasti (https://goo.gl/FAVuhw), čije se preporuke, iako se to posebno ne navodi, odnose i na zaposlene u javnim agencijama.
TS je, pored ostalog, predložila da se iz nacrta briše dopuna koja je uređivala da, pored slučaja kada direktoru prestane mandat pre vremena, osnivač bez konkursa imenuje vršioca dužnosti i u slučaju da direktor nije imenovan na javnom konkursu Smatramo da situacija u kojoj direktori nisu imenovani na konkursu ne treba da postoji. Sprovođenje Zakona je u potpunosti u rukama Vlade Srbije, koja može da spreči nastupanje situacije u kojoj konkurs ne bi bio organizovan.
Usvajanje predložene dopune omogućilo bi da se bez ikakvog ograničenja u nedogled održava v.d. stanje, tako što bi svakih šest meseci bio imenovan novi vršilac dužnosti, i to ne samo u situaciji kada je konkurs sproveden ali niko od kandidata nije zadovoljio uslove, već i onda kada ima dobrih kandidata ali Vlada ne želi da ih imenuje, kao i u situacijama kada nikakav konkurs nije ni raspisivan.
Eventualni izuzetak od opštih pravila bi mogla da predstavlja situacija kada je konkurs okončan, ali direktor nije imenovan, a u međuvremenu Vlade postane „tehnička“ (pad Vlade, parlamentarni izbori), pa nema pravo da vrši imenovanja. Za takvu situaciju bi se mogla sačiniti posebna odredba.
U vezi sa uvođenjem konkursa za zapošljavanje u javnoj agenciji, TS je ocenila da je predloženi tekst prihvatljiv, ali s obzirom na to da se predviđa da se te odredbe primenjuju i za konkurs za izbor direktora, ove norme su daleko iza postignutog standarda kada je reč o Zakonu o javnim preduzećima iz 2016.
Samatramo da bi, pored oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije" i još jednom dnevnom listu, trebalo predivdeti kao obavezu i oglašavanje na sajtu javne agencije i sajtu osnivača. Trebalo bi precizirati da se moraju objaviti i podaci o kriterijumima za rangiranje kandidata, propisati minimalne uslove konkursa u pogledu školske spreme, godina radnog iskustva i slično, kao i kriterijuma na osnovu kojih se kandidati mogu rangirati. Ove norme bi se mogle skrojiti po početnom uzoru na one iz Zakona o javnim preduzećima i pratećih podzakonskih akata, a trebalo bi ih i unaprediti ako za to postoji spremnost.
Trebalo bi i precizirati način utvrđivanja stručne osposobljenosti kandidata koji ispunjavaju uslove. Sada se predviđa da se stručna osposobljenost određuje „prema merilima određenim aktom o osnivanju javne agencije“. Smatramo da to nije ispravan pristup. Naime, posebni osnivački akti mogu i treba da donesu neka specifična merila za određenu javnu agenciju, a opšta merila bi trebalo postaviti tako da odgovaraju svakoj javnoj agenciji – npr. poznavanje oblasti rada javne agencije, predlog plana aktivnosti, znanje stranog jezika, dužina prethodnog radnog iskustva na rukovodećim položajima i drugo.
Neophodno je, smatra TS, i propisati da je osnivač u obavezi da imenuje prvorangiranog kandidata sa liste, kao što je propisano u Zakonu o javnim preduzećima iz 2016, a ne bilo kojeg koji ispunjava uslove.
