Neobjavljeni ugovor o koncesiji
Koncesija za upravljanje beogradskim aerodromom jeste dodeljena u konkurentnom postupku uz primenu domaćeg zakona, za razliku od nekih drugih velikih javno-privatnih partnerstava, poput “Beograda na vodi” i transformacije JAT u “Air Serbia”. Međutim, ni u ovom slučaju nije obezbeđen primereni nivo javnosti poslovanja, ne samo u fazi odabira privatnog partnera, već ni nakon zaključenja ugovora.
Podsećamo da Transparentnost – Srbija već 14 meseci pokušava da dođe do studije o izvodljivosti – dokumenta čija je izrada zakonska obaveza, a koji bi trebalo da pokaže zbog čega se uopšte aerodrom daje u koncesiju, kada su, prema tvrdnjama predstavnika Vlade, sopstveni prihodi ovog preduzeća bili više nego dovoljni za uspešan razvoj. Vlada je ovaj naš zahtev ignorisala gotovo godinu dana, a presudu Upravnog suda četiri meseca, da bi u januaru 2018. Generalni sekretarijat Vlade odbio pristup informacijama rešenjem koje nije doneto na zakonit način, zbog čega smo uložili novu tužbu Upravnom sudu
Mesec dana posle potpisivanja ugovora sa koncesionarom konačno su objavljeni neki zvanični podaci, tako da postoji makar nešto osim neproverljivih izjava zvaničnika. Na pitanje narodne poslanice Tatjane Macure, predsednica Vlade Ana Brnabić je u Skupštini izjavila da je “ugovor sa “Vansijem” objavljen na sajtu u formi u kojoj u ovom trenutku može da se objavi, na sajtu Ministarstva finansija, mislim Komisija za javno-privatna partnerstva. Dakle, svi osnovni elementi ugovora su objavljeni.” (navedeno prema stenografskim beleškama sa sednice NS RS.
Mesto objave u ovom odgovoru na poslaničko pitanje nije tačno označeno. Ugovora nema ni na sajtu Ministarastva finansija, ni na sajtu Komisije za javno-privatna partnerstva. Ta komisija, inače, nije deo Ministarstva finansija, već je telo nedefinisanog pravnog statusa, kojem stručnu i administrativno – tehničku podršku u radu pruža Ministarstvo privrede. Međutim, neki podaci jesu objavljeni i to na Portalu javnih nabavki, a mogu se preuzeti sa sajta TS, u okviru zbira dokumenata o koncesiji: Javno privatno partnerstvo - koncesija za aerodrom "Nikola Tesla" - dokumenti 2017/2018 . Među šest objavljenih dokumenata ne nalazi se sam ugovor sa aneksima, ni u celini, ni u delovima, već samo pojedine informacije unete u odgovarajuće obrasce. Takav način objavljivanja ne omogućava uvid u sve bitne podatke, zbog čega smo u nedavno objavljenoj analizi predložili da se sadržaj Registra javnih ugovora utvrdi zakonom i da se u njemu objavljuju ugovori i podaci o njihovom izvršenju.
Izmene Zakona o JPP i koncesijama radi smanjenja rizika od korupcije bile su planirane do kraja 2017, ali još uvek nije objavljen ni nacrt. Imajući u vidu opredeljenje aktuelne Vlade da se kroz digitalizaciju državne uprave poveća njena efikasnost, posebno je apsurdno to što su podaci o koncesiji objavljeni u formi skeniranih obrazaca.
Transparentnost – Srbija je pored pomenutog predložila i mere koje su posebno značajne u kontekstu aktuelnih izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama i predstojećih izmena Zakona o tajnosti podataka: da ne smeju biti označeni kao tajni podaci iz ugovora i drugih dokumenata u kojima se propisuju ili obrazlažu obaveze javnog partnera, i da zajednička preduzeća koja se formiraju kroz JPP (poput npr. Air Serbia), moraju biti obuhvaćena pojmom “organa vlasti” u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, bez obzira na visinu udela, ako im je data značajna javna imovina ili država garantuje za njihove dugove.
U dokumentu „Podaci o ugovoru“ navodi se firma koja je dobila koncesiju, da ugovor, zaključen na 25 godina, važi od 22. marta 2018, osim kada je predviđeno da prava i obaveze ugovornih strana zavise od ispunjavanja prethodnih uslova (ne navodi se kojih), te da privatni partner preuzima sedam vrsta obaveza (uopšteno određenih, npr. „projektovanje“, „upravljanje“ itd). U ovom dokumentu je jedino vredno to što je popisano po nazivu svih 25 priloga ugovora. Takođe je od značaja da su poimence određeni prilozi za koje se kaže da se „smatraju poverljivim“ zato što sadrže podatke o ličnosti i poslovne tajne. Iz toga se može zaključiti da preostalih 20 priloga ne predstavlja poslovu tajnu i da se već sada mogu objaviti, ali to ipak nije učinjeno. Kao poverljivi su označeni dokumenti pod nazivom „osiguranje“, „finansijski model“, „zaposleni koji prelaze“, „ugovori koji se prenose“ i „ugovor o tehničkim uslugama“. S druge strane, tajnu ne predstavljaju dokumenti „ponuda“, „obavezni radovi“, „ključni indikatori poslovanja i kazne zbog ključnih indikatora poslovanja“.
„Javni partner“, a to su Republika Srbija i AD Aerodrom N. Tesla, preuzeo je obavezu da pomogne privatnom partneru u prikupljanju informacija u vezi sa poslovanjem Aerodroma, da pomogne u prikupljanju svih potrebnih saglasnosti, „da poštuje izjave i garancije iz člana 7. Ugovora“ (koji nije objavljen), da snosi troškove prenamene poljoprivrednog u građevinsko zemljište, da obezbedi pristup zemljištu, raspoloživost komunalnih i drugih mreža i slično.
Iz objavljenih podataka takođe se vidi i ukupna visina investicije. S druge strane, nisu vidljivi mnogi podaci koji su u međuvremenu iznošeni u javnost, uključujući i one o ograničenjima u pogledu razvoja drugih aerodroma u Srbiji, a koja su pominjana u vezi sa transferom vlasništva na niškom aerodromu.