Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Transparentnost finansiranja izbornih kampanja u Srbiji i Češkoj

Datum kreiranja: ponedeljak, 21 decembar 2020

ZOOOM TS TCs 3

Primenom istovetnih kriterijuma u monitoringu transparentnosti izborih kampanja u Srbiji i Češkoj tokom ove godine uočeno je da u Srbiji i dalje postoje velike manjkavosti u zakonodavstvu. Jasno je da će do promena regulative izborne kampanje u Srbiji doći, ali je neizvesno kada, ko će i na koji način učestvovati u njima, rekao je Nemanja Nenadić, programski direktor TS.

Na danas održanoj zajedničkoj onlajn konferenciji TS i TI – Češka, predstavljeni su rezultati transparentnost parlamentarnih izbora u Srbiji i regionalnih izbora u Češkoj, održanih ove godine.

Ondrej Cakl iz TI Češke Republike predstavio je glavne pozitivne karakteritsike tamošnjih propisa o finansiranju izbornih kampanja. Ti propisi, između ostalog, predviđaju zabrane za zaobilazno kršenje maksimalne vrednosti priloga za partije, jer se prilozi povezanih firmi računaju zajedno. U vezi sa ovim, Nemanja Nenadić iz TS je ukazao da u Srbiji takve zabrane ne bi donele promene u praksi, jer stranke izbegavaju da prikupljaju i prikazuju korporativne priloge, a kontrola nije dovoljno snažna da bi se otkrili novčani prilozi i usluge bez naknade koje firme daju strankama.

U Češkoj postoji ograničenje ukupnih troškova kampanje – za nacionalne izbore to je 3,6 miliona evra, i generalno, postoji saglasnost da je ta suma dovoljna. S druge strane, u Srbiji ovakvo zakonsko ograničenje ne postoji, mada je preporuka međunarodnih posmatrača bila da bi ga trebalo uvesti. U praksi, iako je Srbija siromašnija od Češke i sa nešto manjim brojem stanovnika, pojedine stranke na kampanju troše više nego što je tamo dopušteno. Na poslednjim izborima, prema zvaničnim izveštajima, SNS je potrošila 686 miliona dinara, ili oko 5,6 miliona evra. Na ranijim izborima, troškovi najvećih stranaka su bili još veći, naročito kada su zajedno održavani predsednički i parlamentarni izbori, rekao je Nenadić.

Još jedna prednost češkog pravnog sistema koja je potrebna i Srbiji je transparentnost podataka o finansiranju kampanje dok ona traje. Pravila o transparentnim računima omogućavaju pristup podacima o troškovima koji se plaćaju preko poslovnih banaka. S druge strane, u Srbiji javnost prvi put dobija na uvid infomacije o prihodima i rashodima kampanje tek više od mesec dana nakon što održanih izbora.

Najzad, u Češkoj je uređeno i finansiranje od strane „trećih lica“. Ondrej Cakl je istako da svi oni koji žele da učestvuju u izbornoj promociji u korist ili na štetu partija i kandidata moraju da se registruju, da poštuju limite potrošnje i da podnose izveštaje. Nenadić je istakao da se vođenje direktnih kampanja od lica koja ne učestvuju na izborima u Srbiji praktikuje u manjoj meri, i to uglavnom u vidu anonimnih anti-kampanja. „Isključivi razlog za to je činjenica da u postojećem pravnom okviru i sa postojećim nivoom kontrole, učesnici izbora nemaju potrebu da zaobilaze pravila uključivanjem trećih lica u kampanju. Nema sumnje da će kada kontrola bude efikasnija, a pogotovo ukoliko bude uvedeno ograničenje ukupnih troškova kampanje, biti znatno snažnije i težnje da se na ovaj način izbegne primena zakona".

Uporedni podaci o izdvajanju novca za kampanju parlamentarnih izbora, pokazuju da su stranke na poslednjim takvim izborima održanim u Češkoj, zvanično potrošile ukupno oko 25 miliona evra, dok se „cena“ mandata – u zavisnosti od različitih pristupa računjanju troškova i uspeha na izborima – kretala od 21.000 evra, koliko su potrošili novi poslanici u parlamentu, preko 40.000 evra, koliko je jedan mandat koštao najuspešniju stranku, do 400.000 evra za demokratske liberalne stranke.

U Srbiji, stranke su za parlamentarne izbore potrošenile oko 10,4 miliona evra. Trošak po mandatu bio je oko 40.000 evra.

Na ovogodišnje regionalne izbore u Češkoj, za kampanju u jednom regionu, recimo, potrošeno je 500.000 evra, dok su za kampanju za junske izbore ove godine, stranke u regionu Vojvodine, potrošile nešto više od 100.000 evra, što je stoti deo troškova na republičkim izborima.

Dok je u Srbiji najveći rashod predizborne kampanje oglašavanje na TV stanicama, sa 60 odsto udela, u Češkoj najveći trošak na poslednjim regionalnim izborima predstavljale su konsultantske i PR usluge (1.400.000 evra) i bilbordi (1.200.000 evra). U Srbiji, iako postoje u nekim slučajevima, konsultantske usluge ne prijavljuju sve stranke, a ponekada se ide u drugu krajnost, pa kroz trošak PR agencije budu prijavljeni i troškovi oglašavanja. I dok se u Češkoj kampanja sve više prebacuje na internet kanale, u Srbiji je njen udeo u ukupnih troškovima iznosio oko 600.000 evra. Na oglašavanje na Fejsbuku u Češkoj otišlo je oko 5 odsto troškova, dok u Srbiji u obrascima za prijavljivanje rashoda, ne postoji posebna stavka za ovu vrstu troškova, tako da podaci koji se o tome mogu naći u izveštajima pojedinih stranaka svakako nisu potpuni.

Zlatko Minić podsetio je i na podatke o transparentnosti kampanja učesnika na izborima u junu 2020. Po istovetnoj metodologiji koju koristi TI ČR, TS je ocenila sve liste na skali od 1 (potpuno netransparentno) do 5. Prosečna zbirna ocena je veoma niska 1,4 i ona je, pre svega, posledica nepostojanja zakonske obaveze da svi učesnici u izbornoj kampanji objavljuju podatke o izvorima prihoda i o troškovima kampanje tokom njenog trajanja.

U Češkoj su tokom više ciklusa primene ovog mehanizma, stranke i predsednički kandidati počeli da objavljuju znatno više podataka, ali tako nešto nije slučaj na regionalnim izborima.

Minić je ukazao i na neke specifičnosti funkcionerske kampanje. Redovna je pojava, i TS je to zabeležila u svim monitorinzima izbornih kampanja u kojima se bavila funkcionerskom kampanjom (od 2012. do danas), da funkcioneri sa "višeg nivoa vlasti", svojim autoritetom podržavaju i osvajaju medijski prostor za njihove kandidate na lokalnim izborima.

To je posebno upadljivo u slučajevima kada se izbori na svim nivoima ne održavaju istovremeno, kao što su bili izbori za gradske opštine u Beogradu 2020. i 2016. godine ili prevremeni izbori u pojedinim opštinama.

Na izborima 2020. najviše promotivnih aktivnosti imao je zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, iako nisu održani izbori za Skupštinu grada Beograda. Vesić se, međutim, redovno pojavljivao na promotivnim događajima sa predsednicima ili kandidatima za predsednike gradskih opština.

Karakterističan je i slučaj ministra Branislava Nedimovića, za koga TS nije mogla da nađe nijedan izveštaj o aktivnostima na sajtu ministartsva ili Vlade Srbije, iako se redovno u svojstvu ministra pojavljivao na događajima sa predstavnicima pokrajinskih i lokalnih vlasti. Dobili smo objašnjenje da je u to vreme bio na godišnjem odmoru.

Ondržej Cakl je u vezi sa češkim regionalnim i lokalnim izborima kao glavni vid korišćenja javne funkcije i javnih resursa naveo plaćene tekstove u kojima se hvale lokalne vlasti i njihovi predstavnici u medijima, kao i sve češća pojava zamene komapanje sadržaja – kampanjom imidža.

 

Detaljnije o nalazima projekta, na stranici TS Aktivnosti - Monitoring izbora 2020.

Snimak konferencije - na Youtube kanalu TS.

Ovaj projekat realizovan je zahvaljujući podršci Ministarstva spoljnih poslova Češke (Transition Promotion Program). TS ga realizuje u saradnji sa Transparency International Češke Republike (TIČR). Za sadržaj izveštaja, saopštenja i analiza odgovorna je Transparentnost Srbija i ne odražavaju nužno stavove TIČR ili Vlade Češke Republike.