Dogovor o izbornim uslovima ne rešava sve probleme
Politički dogovor dve vladajuće i sedam opozicionih političkih stranaka i predsednika Narodne skupštine predviđa neke mere koje mogu da povećavaju integritet izbornog procesa i ravnopravnost učesnika izbora, ali mnoge probleme uopšte ne dotiče ili ih samo prividno rešava. Povrh toga, deo dogovora o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora i uspostavljanju „Kontrolnog tela“ predstavlja kršenje Ustava i zakona.
Kada je reč o finansiranju izborne kampanje i sprečavanju zloupotreba javnih resursa ta poboljšanja su minimalna – ne samo da se ne rešavaju svi problemi koji su već dobro poznati u domaćoj javnosti, već nema naznaka da će biti preduzete mere za postupanje po svim preporukama koje je Srbija dobila od ODIHR nakon parlamentarnih izbora 2020. i 2016. i predsedničkih iz 2017.
Predloženo je povećanje budžetskih sredstava koja će deliti učesnici izbora na jednake delove (30% umesto 20% ukupnog iznosa). Nisu predviđena dodatna pravila za razvrstavanje troškova kampanje između više izbora koji će i ovaj put biti održani istovremeno. Planira se uvođenje obaveze podnošenja preliminarnih izveštaja o troškovima kampanje, pet dana pred izbore. Ta mera će uticati na povećanje transparentnosti jedino ako stranke budu objavljivale i ugovorene obaveze, a ne samo ono što je do tada već plaćeno, jer se u praksi oko 90% troškova plaća posle tog datuma.
Korisnu novinu predstavlja objavljivanje cenovnika medija za oglašavanje u kampanji, ali bi trebalo precizirati pravila kada je reč o popustima, odloženom plaćanju i plaćanju oglasa preko marketinških agencija. Nova pravila o zabrani medijskog prenošenja pojedinih aktivnosti javnih funkcionera (svečana otvaranja infrastrukturnih objekata) su potpuno neadekvatna – umesto postavljanja zabrana za medije, treba ograničiti promotivne aktivnosti javnih funkcionera u kampanji, takva ograničenja treba da važe i za druge funkcionere, a ne samo one koji su na izbornoj listi i svakako treba da važe tokom cele kampanje, a ne samo deset dana pred izbore.
Sa stanovišta vladavine prava je glavni problem to što se međustranačkim sporazumom predviđaju obaveze za državne organe – između ostalog i za Vladu i predsednika Republike (određivanje da će na obrazloženi predlog Vlade predsednik raspustiti Narodnu skupštinu i raspisati izbore i to u određenom roku). Takav dogovor predstavlja kršenje ustavne odredbe prema kojoj “političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi“. Slično tome, nema zakonskog osnova da se međustranačkim sporazumom predviđa formiranje „Kontrolnog tela“, koje bi trebalo da ima ovlašćenja u odnosu na državne organe i nosioce javnih ovlašćenja.
Ceo komentar dostupan je u prilogu.
