Vlada nezakonito postavljala vršioce dužnosti, a sud ne rešava tužbu za oglašavanje ništavosti
Više od tri četvrtine odluka Vlade Srbije iz 2020. o postavljenju vršilaca dužnosti u državnoj upravi bilo je nezakonito. U 30% slučajeva, Vlada je prekršila ne samo odredbe Zakona o državnim službenicima, već i zakone fizike, određujući da će službenici stupiti na dužnost na dan koji je u tom trenutku već bio prošao, pokazuje analiza koju je danas objavila koalicija prEUgovor.
Ovo grubo kršenje zakona bi se moglo prekinuti ukoliko Upravni sud oglasi nezakonita rešenja ništavim. Republičko javno tužilaštvo je još 21. juna prošle godine prihvatilo argumente iz inicijative organizacije Transparentnost Srbija i podnelo tužbu za oglašavanje ništavosti rešenja kod kojeg je Zakon najdrastičnije povređen. Upravni sud, međutim, još uvek nije doneo odluku, i odbija da dostavi informaciju o tome da li je Vlada Srbije odgovorila na tužbu i kakvim argumentima je branila svoje nezakonito postupanje. Tužba je podneta u slučaju kada je Vlada, na sednici održanoj 15. aprila 2021, postavila Filipa Radovića na položaj vršioca dužnosti direktora Agencije za zaštitu životne sredine, na period od tri meseca, ali počev od 9. oktobra 2020. Upravo u tom periodu, novembra 2020, otkaz na mesto načelnika za pitanja kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine dobio uzbunjivač Milenko Jovanović. Inače, Vlada je, do razrešenja Radovića novembra 2021, donela čak 23 nezakonita rešenja o njegovom postavljenju za vršioca dužnosti.
Za manje od dve godine rada, zaključno sa sednicom od 1. septembra 2022, odlazeća Vlada je donela čak 1258 rešenja o postavljanju vršilaca dužnosti u državnoj upravi, koja se odnose na 290 osoba. Od toga je njih 230 između dva i osam puta uzastopno postavljano za vršioce dužnosti na period od tri meseca, iako Zakon dopušta da se to učini samo jednom. Samo po ovom osnovu, 972 rešenja (77%) bilo je nezakonito, što znači da su postavljena lica rukovodila organima državne uprave bez osnova ukupno 2916 meseci. Pored toga, u 369 slučajeva, Vlada je rešenja donela retroaktivno, određujući kao datum početka dužnosti dan koji je u tom trenutku već prošao. Vlada je u proseku ove službenike vraćala u prošlost 13 dana, a u najdrastičnijem slučaju čak 188.
U državnoj upravi Republike Srbije, prema podacima Službe za upravljanje kadrovima, trenutno postoji 408 položaja, od kojih je samo 41% (167) popunjeno sprovođenjem konkursa. Ostatak mesta (185) zauzimaju vršioci dužnosti, od kojih je velika većina postavljena nezakonito, ili se vode kao „nepopunjena“ (56), jer je vršiocima dužnosti istekao mandat i čeka se da ga Vlada retroaktivno „validira“. Zakonska obaveza profesionalizacije državne uprave inače postoji već sedamnaest godina, a Vlada se na nju dodatno obavezala i u okviru Akcionog plana za Poglavlje 23 pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Iako su mnogi konkursi sprovedeni, izostala je politička odluka Vlade da na period od pet godina postavi nekog od tri najbolja kandidata. Umesto toga, većinu položaja zauzimaju lako zamenjivi vršioci dužnosti, postavljeni na period od tri meseca. Dok je ranije v.d. stanje bilo pravdano raznim neuverljivim izgovorima, danas se političari više ne libe čak ni toga da javno kažu da je razlog za ovakvo postupanje želja da ove službenike drže pod kontrolom.
Rešavanje ovog krupnog problema je stoga jedno od pitanja na kojem se najpre može pokazati da li će nova Vlada Srbije biti spremna da ponovo uspostavi makar osnovnu pravnu sigurnost, a zatim i da krene putem istinske profesionalizacije i depolitizacije državne uprave. Uspostavljanju zakonitog stanja bi svakako pomogla i veća transparentnost – objavljivanje i ažuriranje spiska popunjenih i nepopunjenih položaja, vršilaca dužnosti, konkursa i njihovog ishoda, jer su ti podaci trenutno dostupni samo po zahtevu za pristup informacijama ili pretragom zipovanih odluka sa svake sednice Vlade Srbije.
