Preplitanje stranačkog i državnog i odsustvo kontrole
Nasuprot glavnoj preporuci iz junskog izveštaja ODIHR „da preduzme mere kojima bi se obezbedila odvojenost države i stranke, kao i nepristrasnost javne uprave tokom kampanje“[1], Srbija se u međuvremenu dodatno odaljila od ostvarivanja tih ciljeva. Takav scenario nije sprečila ni činjenica da se Vlada Srbije u okviru Reformske agende obavezala da će do kraja ove godine usvojiti ključne zakonske mere da bi se ispunile sve ključne preporuke Venecijanske komisije i ODIHR, u kom slučaju bi stekla pravo na 27,175,246.75 evra pomoći iz Plana Razvoja EU.
Nisu usvojeni propisi koji bi obuhvatili sve vidove zloupotrebe javnih resursa i jasnije razdvojili partijsko – političke aktivnosti od državničkih. Štaviše, ključne institucije, koje bi trebalo da obezbede primenu postojećih pravila – javno tužilaštvo i Agencija za sprečavanje korupcije – i dalje to ne čine. Razlika između državnog i partijskog se dodatno zamagljuje time što trenutno partije na vlasti svoje ključne promotivne aktivnosti ne sprovode pod svojim obeležjima, već kroz izjave i najave državnih funkcionera koje promovišu novi politički pokret, predstavljajući sve to kao „odbranu države“.
Iako se već nedeljama najavljuje održavanje, kako se ističe „svenarodnog“, „svesrpskog“ i „iznadstranačkog“, „patriotskog“ skupa / sabora u Beogradu od 11. do 13. aprila, i dalje je nejasno ko je zvanično organizator događaja. Reč je o podacima koji su od značaja za primenu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o sprečavanju korupcije, ali se Agencija za sprečavanje korupcije, nadležna za kontrolu primene tih propisa, ovim povodom još nije oglašavala, niti je tu informaciju dostavio ili objavio MUP.
Na okupljanje je pozvao predsednik Republike, naglasivši da to čini u ime „Pokreta za narod i državu“. Udruženje građana pod tim nazivom je registrovano 28.3.2025, ali osim fizičke adrese, ono nema čak ni veb-sajt ili druge kontakt podatke. Pri tom, udruženje je registrovala osoba koja se ne nalazi na spisku članova inicijativnog odbora Pokreta, pa nije moguće utvrditi da li je reč o istoj organizaciji niti kakva je uloga i status predsednika Republike u njoj. Potom su poziv građanima da dođu na skup uputili predsednici stranaka, između ostalih SNS i SPS. U međuvremenu, najveći deo plaćene promocije ovog skupa ne vrše registrovane političke stranke ili udruženje „Pokret za narod i državu“, već Centar za društvenu stabilnost, takođe registrovan kao udruženje.
Iako su javni funkcioneri uglavnom vodili računa da pozive na ovaj događaj ne upućuju preko svojih službenih adresa, to pravilo su prekršili pojedini ministri i predsednici opština. Sudeći po najavi ministra finansija, na ovom skupu će biti organizovano predstavljanje lokalnih samouprava i „Poštanske štedionice“ (banke u državnom vlasništvu), što bi, ukoliko se obistini, takođe predstavljalo zloupotrebu javnih resursa. Slično tome, nejasno je po kom osnovu su angažovana pojedina javna preduzeća poput JP Parking servis i JP Vodovod i kanalizacija iz Beograda.
Javna tužilaštva se do sada nisu oglašavala u vezi sa brojnim javno iznetim tvrdnjama o tome da se na zaposlene u javnim preduzećima, ustanovama i lokalnim samoupravama vrše pritisci na zaposlene kako bi došli na ovaj skup, niti je poznato da su to činila u ranijim sličnim prilikama.
Da postojeći institucionalni mehanizmi kontrole ne funkcionišu čak ni u situacijama koje su pravno daleko jednostavnije, najbolje se može videti na primeru skupa koji je takođe održan pred Narodnom skupštinom, u proleće 2023, pod nazivom „Srbija nade“. Iako je nesumnjivo potvrđeno da je organizator skupa 26.5.2023. bila Srpska napredna stranka i da je reč o skupu koji je podrazumevao višemilionske troškove, dve godine kasnije je i dalje nepoznato da li su ti troškovi evidentirani. Naime, u stranačkom godišnjem finansijskom izveštaju SNS za 2023. se ovaj skup ne pominje, a Agencija za sprečavanje korupcije, i pored toga što je rok za sprovođenje kontrole istekao u februaru 2025, i dalje nije objavila svoje nalaze za devet političkih subjekata, među kojima je i SNS.
[1] Slično tome, u svom zajedničkom mišljenju iz 2022. Venecijanska komisija i ODIHR su zatražili „preduzimanje širokog spektra mera radi sprečavanja zloupotrebe položaja i državnih resursa, uz detaljno uređenje takvih praksi, stvaranje mehanizama za pritužbe i primenu pravila, kao i srazmernih i odvraćajućih kazni“.
