Autentično tumačenje „zakona“ o Generalštabu – trostruko pravno nasilje

Autentično „tumačenje“ posebnog „zakona“ za Generalštab, koje je po hitnoj proceduri usvojio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, predstavlja trostruko pravno nasilje i umesto jačanja vladavine prava učvršćuje izgradnju bespravne države.

Transparentnost Srbija zato poziva narodne poslanike da ovo autentično tumačenje ne usvoje, a Ustavni sud da bez odlaganja odluči o inicijativama kako bi se ovakvom urušavanju ustavnog poretka stalo na put.

Donošenje bilo kog autentičnog tumačenja je sporno iz nekoliko razloga. Pre svega, ovaj institut uopšte nije prepoznat u važećem Ustavu Srbije, tako da se nameće pitanje važenja i efekata autentičnih tumačenja koje Narodna skupština donosi, primenjujući Zakon o Narodnoj skupštini i svoj Poslovnik. Dodatni problem predstavlja to što ni skupštinski zakon, ni skupštinski poslovnik ne sadrže nikakva ograničenja i kriterijume kod donošenja autentičnih tumačenja. Usled toga se mnogo puta dogodilo da poslanici „tumače“ odredbe koje su potpuno jasne ili da to čine na način koji je potpuno suprotan originalnom značenju norme. Transparentnost Srbija je zbog ovog problema, a naročito zbog autentičnog tumačenja pojma „javni funkcioner“ u Zakonu o sprečavanju korupcije, koje je bilo potpuno neutemeljeno i veoma štetno, podnela inicijativu Ustavnom sudu još u leto 2022, ali po njoj još nije odlučeno.

Kada je reč o predlogu autentičnog tumačenja zakona koji je donet za Generalštab, ono je sporno iz istog razloga kao i sam taj zakon, kao i iz nekih dodatnih. Da podsetimo, pored toga što je donošenje posebnih zakona za pojedine projekte praksa koja narušava jedinstvo pravnog sistema, ovde je učinjen i korak dalje u pravljenju bespravne države.

Naime, očigledno je da je poseban zakon za Generalštab neustavan, budući da je njime Skupština oglasila ništavim jedan pojedinačni pravni akt uprave. Time je narušeno jedno od osnovnih načela Ustava - načelo podele vlasti, jer je Skupština na sebe preuzela nadležnost sudske i ili izvršne vlasti.

Predlog autentičnog tumačenja se tiče iste stvari - samo što sada proširuje broj akata uprave koje Skupština želi da poništi, jer su očigledno poslanici vladajuće većine bili u tolikoj žurbi da što pre usvoje ovaj zakon, da nisu stigli da se upoznaju ni sa svim aktima koje su želeli da ponište da bi pošto - poto realizovali ovaj projekat.

Pored toga, „tumačenjem“ norme koja se odnosi na prosto oivičen ulicama Kneza Miloša, Masarikova, Birčaninova, i Resavska je poništena odluka koja se odnosi na znatno šire područje, što predstavlja dodatni dokaz da nije reč ni o kakvom tumačenju postojeće norme, već o poništavanju još jednog akta uprave.

Autentično tumačenje mora da usvoji ista većina kao i sam zakon, pa se postavlja pitanje zašto poslanici vlasti nisu predložili dopunu zakona, a ne autentično tumačenje. Razlog može biti dejstvo autentičnog tumačenja, koje je retroaktivno. Na osnovu toga može se zaključiti da je vlast već preduzela neke radnje koje su nezakonite, i da sada žele da te zloupotrebe legalizuju.