Javno privatna partnerstva i javne nabavke
I danas međutim, imamo nedovoljnu transparentnost ekonomskih odluka Vlade: Građani Srbije često, ne samo u doba izborne kampanje, dobijaju najave velikih investicija, koje će biti realizovane zahvaljujući „povoljnim kreditima“ ili na osnovu ulaganja stranih partnera. Međutim, dok se u prvi plan ističu neproverljive najave o planiranom broju novozaposlenih ili visini ulaganja, građani ostaju uskraćeni za bitne informacije o:
1) pravnom osnovu planiranog posla i načinu dolaska do potencijalnog partnera;
2) obavezama koje na sebe preuzima država Srbija ili srpski partner na poslu (opština, javno preduzeće), naročito u pogledu prenosa javne imovine u zajedničko preduzeće, preuzimanja dugovanja javnog preduzeća, preuzimanja obaveza prema višku zaposlenih, zaključivanje povezanih ugovornih angažmana itd.
3) finansijskim efektima koje će JPP imati naspram finansiranja projekta na drugi način (npr. kroz klasično zaduživanje i javne nabavke, prodaju preduzeća i slično)
4) efektima koje će sporazum imati za građane, naročito u kontekstu eventualne promene u cenama i kvalitetu usluga koje će dobijati.
Kao što je Transparentnost – Srbija već ukazivala, aktuelna Vlada je nastavila lošu praksu prethodnika da ne objavljuje sporazume i ugovore sa stranim investitorima. Najnoviji slučajevi te vrste su odbijanje preduzeća „Air Serbia“ da dostavi dokumente koji se tiču formiranja zajedničkog preduzeća sa firmom „Etihad“ (uz pozivanje na „poslovnu tajnu“), odbijanje Ministarstva prirodnih resursa i rudarstva da objavi studiju o izvodljivosti o kanalu „Dunav-Morava-Vardar“ (gde je takođe najavljena zainteresovanost stranog partnera za izgradnju).
(Detaljnije o projektu "Za veću transparentnost i efikasnost u javnim nabavkama, pristupu informacijama, pripremi propisa i javno-privatnim partnerstvima" i o javno-privatnim partnerstvima u dokumentima u prilogu)
Javne nabavke
U okviru projekta ''Funkcionalni sistem za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama u Srbiji'', Transparentnost Srbija prati sprovođenje Zakona o javnim nabavkama, u oblastima u kojima je novi zakon (2012, u primeni od 1.4.2013.) doneo najkrupnije pozitivne promene zakonskih rešenja. To su povećanje transparentnosti postupaka i obima podataka koji se moraju objavljivati o javnim nabavkama, novih pravila za nabavke male vrednosti, efekata objavljivanja procenjene vrednosti nabavke i pravila u vezi sa zaključivanjem ugovora sa istim dobavljačima. Konačne nalaze ćemo predstaviti u martu.
Prema preliminarnim nalazima, nova rešenja u Zakonu o javnim nabavkama trebalo je da donesu donela veću javnost podataka i konkurenciju, ali efekti su još uvek daleko od nameravanih.
I pored pretnji zakonskom sankcijom, i dalje su brojni naručioci koji ne poštuju u potpunosti zakonske obaveze, naročito u vezi sa objavljivanjem dokumentacije na Portalu.
Drugi problem je to što naručioci i ponuđači ne koriste u dovoljnoj meri mogućnosti koje im daje Zakon kako bi povećali konkurenciju. Naručioci pozive za davanje ponuda i dalje šalju na mali broj adresa, a ponuđači nedovoljno prate javne nabavke koje su oglašene na Portalu.
Treći uočeni problem je nerealistično planiranje javnih nabavki - zbog toga što su budžetski prihodi manji od očekivanih, nabavke se u pojedinim slučajevima sprovođene onda kada je bilo novca na raspolaganju a ne u doba kada su bile najpotrebnije. (Detaljnije o nalazima u dokumentu u prilogu)
Materijal: