Za ispitivanje svih sumnji na korupciju
Transparentnost – Srbija pozdravlja pojačane aktivnosti policije i tužilaštva na rasvetljavanju slučajeva u kojima se sumnja na kriminalne radnje u privatizaciji ili nakon nje, koje se odvijaju poslednjih nekoliko meseci. Smatramo da su efikasno i temeljno ispitivanje svih sumnji, ne samo na osnovu podnetih krivičnih prijava, već i proaktivno, na osnovu javno dostupnih informacija (medijski napisi, izveštaji Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, nalazi DRI...) i poznavanja obrazaca kriminalnog ponašanja, treba da postane redovna praksa, bez obzira na to ko je osumnjičen, a ne stvar ličnog angažovanja istaknutih pojedinaca koje je vođeno ili podstaknuto od strane članova Vlade, Evropske unije ili bilo koga sa strane. Istraživanje i kažnjavanje korupcije i drugih oblika kriminala ne sme da zavisi od „političke volje“ ili podrške za evrointegracije, već mora biti zasnovano na stabilnim domaćim institucijama koje obavljaju poslove u okviru svoje redovne nadležnosti, jasno definisane Ustavom i zakonima.
U vezi sa akcijom koja je dovela do hapšenja g. Miroslava Miškovića, kao i grupe direktora privatizovanih putarskih preduzeća i njihovih poslovnih saradnika, koja je sa mnogih mesta ocenjena kao veoma značaja u borbi protiv korupcije u Srbiji, skrećemo pažnju javnosti da se aktuelna krivična prijava[1], makar prema onome što je specijalni tužilac saopštio, ne odnosi na korupciju, već na moguće mahinacije u poslovanju tih privatnih preduzeća radi ličnog bogaćenja vlasnika i kršenja obaveza iz ugovora o privatizaciji. S druge strane, korupcija podrazumeva i učešće nekog iz državnog aparata u kriminalnim radnjama, bilo aktivno ili pasivno (npr. svesno propuštanje dužnosti nadzora). Zbog toga, ne sporeći potrebu da se svaka kriminalna radnja temeljno ispita, Transparentnost – Srbija ocenjuje da bi za borbu protiv korupcije bilo od većeg značaja da se ispitaju raširene sumnje u privilegovan status g. Miškovića ali i bilo kog drugog vlasnika krupnog kapitala kod organa vlasti, skriveno finansiranje političkih stranaka, a naročito javno izrečene tvrdnje prvog potpredsednika Vlade o ljudima iz vlasti koji su dobijali od g. Miškovića „30 do 50 hiljada (evra) mesečno“[2].
Transparentnost – Srbija
Beograd, 13. decembar 2012.
[1] Ova krivična prijava se odnosi na krivično delo „zloupotreba službenog položaja“, član 359. Krivičnog zakonika. S obzirom da niko od uhapšenih nema svojstvo službenog lica, prijava se može odnositi samo na st. 4. tog člana, to jest na „zloupotrebu odgovornog lica u pravnom licu“. Postojanje ovog oblika krivičnopravne odgovornosti je bilo često predmet kritika, a Vlada Srbije je nedavno predložila da se ova odredba Krivičnog zakonika ukine i da se zameni novim krivičnim delom. Razlozi se mogu videti iz sledećeg citata obrazloženja tog predloga Vlade: „Uvođenje ovog krivičnog dela jeste posledica potrebe da se napravi bitna razlika između odgovornog i službenog lica što sada nije slučaj. Naime, krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika u potpunosti izjednačava službeno i odgovorno lice. To nema svoje kriminalnopolitičko opravdanje jer su službeno i odgovorno lice dva različita subjekta koja imaju različita ovlašćenja i to u različitim oblastima. Dok službeno lice deluje u organima uprave obavljajući svoje službene funkcije, odgovorno lice vrši određeni krug poslova u upravljanju i delovanju subjekta privrednog poslovanja. Osim sužene kriminalne zone kod zakonskog opisa ovog krivičnog dela, s obzirom na to da se zahteva da je pribavljena protivpravna imovinska korist, a ne bilo kakva korist (kao kod službenog lica) i propisivanja nešto nižih kazni, sužavanju kriminalne zone kod ovog krivičnog dela doprineće i drugačija formulacija odredbe koja daje značanje izraza „odgovorno lice” (član 112. stav 5. Krivičnog zakonika) jer taj pojam više ne obuhvata vlasnika koji istovremeno ne obavlja i poslove i funkciju odgovornog lica (član 12. Zakona)“.
[2] RTS, 12.12.2012., intervju u emisiji “Svedok”.
