Prva godina rada Vlade – nepotpuno obavljeni poslovi na borbi protiv korupcije
Transparentnost Srbija ističe da se antikorupcijske reforme ne odvijaju po obećanoj dimanici, a da nekim važnim pitanjima za borbu protiv korupcije još uvek nije posvećeno dovoljno pažnje. Transparentnost je pre godinu dana pozdravila to što se borba protiv korupcije našla među prioritetima još jedne vlade Srbije. Istovremeno smo ukazali da iz ekspozea nije bilo jasno u kojem pravcu će biti menjani pojedini važni propisi i nadležnosti institucija, a da neke neophodne mere nisu bile ni pomenute (http://goo.gl/YmULdR).
U pogledu donošenja propisa, u proteklih 12 meseci veliki deo planova, koji su prethodno navedeni, bilo u ekspozeu premijera, bilo u Akcionom planu za sprovođenje antikorupcijske strategije, ostao je neispunjen.
Tako, i pored isteka rokova iz Akcionog plana još uvek nisu poboljšani Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, a za Zakon o lobiranju nije objavljen ni nacrt. S druge strane, pozitivna je činjenica da je usvojen prvi Zakon o zaštiti uzbunjivača, čija primena počinje juna ove godine, iako u njemu nisu otklonjene brojne manjkavosti na koje je naša organizacija ukazivala tokom javne rasprave. Korisni efekti mogu se očekivati i od primene novih medijskih propisa, mada je i tu dosta problema ostalo nerešeno.
Na žalost, u pripremi većine zakona (Izuzetak predstavlja proces pripreme Zakona o inspekcijskom nadzoru) nije ostvareno sledeće obećanje iz ekspozea premijera: „omogućićemo privredi, civilnom društvu i drugim zainteresovanim stranama da učestvuju u svim fazama pravnih akata, od koncepta zakona, do predloga, uključujući i pripremu podzakonskih akata“. Pravila o javnim raspravama nisu poboljšana, tako da obuhvate koncept zakona i podzakonske akte. Broj nacrta za koje se javna rasprava organizuje je, doduše, bio nešto veći nego ranijih godina, ali je rasprava izostala pre donošenja mnogih propisa za koje je bila obavezna.
Pre godinu dana premijer je najavio formiranje „udarnih timova za progon organizovanog kriminala i korupcije“, čija pravna priroda nije bila objašnjena. Godinu dana kasnije, predstavljen je Nacrt Strategije finansijskih istraga koji pominje „udarne grupe“ za ispitivanje krupnijih korupcionaških predmeta, ali i dalje bez preciziranja zakonskih osnova za formiranje ovih tela. U međuvremenu, tokom prošle godine objavljeno je da su prestale da rade ranije formirane „radne grupe“ za ispitivanje „24 privatizacije“, to jest, slučajeva na koje je pre 2012. ukazivao Vladin Savet za borbu protiv korupcije. Još uvek nema sveobuhvatnih podataka o tome šta je utvrđeno u vezi sa tim izveštajima, niti informacija na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da je Vlada počela da sistemski razmatra izveštaje Saveta objavljene nakon 2012. godine (Mogući izuzetak je nedavno objavljeni slučaj zloupotreba u vezi sa remontom vagona.).
U ekspozeu premijera iz aprila 2014. (npr. za razliku od ekspozea iz 2012. i Strategije za borbu protiv korupcije iz 2013), nije bio pomenut odnos Vlade prema odlukama i preporukama nezavisnih državnih organa. U praksi je tokom proteklih 12 meseci, pored brojnih već postojećih, otvoren niz novih problema na relaciji izvršna vlast – nezavisni organi. Usvajanje skupštinskih zaključaka povodom godišnjih izveštaja nezavisnih organa, na čiji smo dalekosežni značaj ukazali juna 2014, po oceni naše organizacije, na žalost, nije donelo nikakve promene. Vlada je ignorisala obavezu da o preduzetim merama izvesti Narodnu skupštinu u roku od šest meseci, a Narodna skupština nije postavila pitanje odgovornosti Vlade zbog toga.
Ekspoze premijera sadržao je planove za racionalizaciju javnog sektora, završetak restukturiranja preduzeća, smanjenje budžetskog deficita i sive ekonomije, uvođenje e-uprave i smanjenje rokova za izdavanje dozvola. U nekim od ovih oblasti je bilo bitnih pomaka u proteklih 12 meseci, što ocenjujemo da posredno može doneti koristi i na planu borbe protiv korupcije. Međutim, vidljivih promena nije bilo u pogledu „smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru… posebno onih koji su tu zahvaljujući uticaju političkih partija“ i sprovođenja funkcionalnih analiza koje bi tome trebalo da prethode. „Profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima“, iako već dve godine zakonska obaveza, i dalje nije izvršena.
Najzad, tokom prethodnih godinu dana takođe je nastavljena loša i nelogična praksa zaključivanja ugovora sa investitorima za velike infrastrukturne projekte na osnovu međudržavnih sporazuma, pri čemu se isključuje primena domaćih pravila (npr. Zakon o javnim nabavkama, Zakon o javno-privatnom partnerstvu) o nadmetanju, analizi opravdanosti i nadzoru. Stanje u pogledu javnosti takvih sporazuma i ugovora je nešto bolje nego ranije.
